Исихазам

[fisherman1]

Moj doprinos proizvodnji mane več sad je za jednog čoveka solidan,ali to ostavljam sinu i njegovim kolegama da završe...
Pionirska proizvodnja na stanici "Mir" iako uspešna samo je putokaz kakve reaktore mane valja praviti...Srbija,nadam se,će
biti među prvim proizvođačima...To što smo grešni i jedemo rod svoj-treba sami sebi da praštamo,ako se zalažemo da napredujemo ka oboženju i bivamo bolji...
(Tvoja opaska ,Leki, je zajedljiva i nedobronamerna,a i surova kao dečija...Šta bi Jošua na to rekao...)

[leki1]

Moj doprinos proizvodnji mane več sad je za jednog čoveka solidan,ali to ostavljam sinu i njegovim kolegama da završe...
Pionirska proizvodnja na stanici "Mir" iako uspešna samo je putokaz kakve reaktore mane valja praviti...Srbija,nadam se,će
biti među prvim proizvođačima...To što smo grešni i jedemo rod svoj-treba sami sebi da praštamo,ako se zalažemo da napredujemo ka oboženju i bivamo bolji...
(Tvoja opaska ,Leki, je zajedljiva i nedobronamerna,a i surova kao dečija...Šta bi Jošua na to rekao...)

Moje zapazanje je realno...a sto se tebi cini takvim to nije moj problem....
Kako bi se ti osecao da te neki rodjak...na primer detelina pojede ?

[fisherman1]

Moje zapazanje je realno...a sto se tebi cini takvim to nije moj problem....
Kako bi se ti osecao da te neki rodjak...na primer detelina pojede ?

Ček polako-i ja spadam u čobane-detelina s ovcama ide...
("I siđe Bog u grad Memfis i pokara svoje ovce..." Moj omiljen citat...-Hebiga-omaklo se rabiju...)

[leki1]

Кроз све напоре, искушења и болове ми треба да очистимо Исусов образ у себи, да као у топионици, претопимо своје биће, да га ослободимо од нечистоте и да га доведемо у његово првобитно достојанство.
Томе нас приводи Исусова молитва.
Она проводи кроз две важне етапе:
У првом периоду молитвољупцу бива препуштено да се моли сопственом снагом. Свакако, њему помаже и Божија благодат, која се ипак још не показује. тада се показују и страсти које су се криле у срцу, Изазивајући немир код молитвеника и стављајући га на мучну борбу у којој се падови и победе непрестано смењују. ту се показује слободна одлука човека, али и његова слабост.
У другој етапи благодат осетно испољава своје присуство и своју делотворну снагу. Она повезује ум и срце, дајући могућност да се сабрано молимо са пуно топлине и умиљења. Искушења при том губе своју наметљиву снагу у односу на ум.

[leki1]

Суштина и сврха молитве у оба стања јесте покајање срца. За покајање које човек приноси сопстеним напором, бог у своје време дарива благодатно покајање срца. Дух Свети, који се у човеку настанио, сам почиње да се моли неизрецивим уздисајима. Непрестана Исусова молитва чини да срце, пуно покајног плача и преданости, увек свесно борави пред Богом. ово расположење ј е најважније средство да се одржи унутрашња топлина, да цео унутрашњи поредак остане на снази, да се сво зло протера и да се добро учврсти.

[fisherman1]

Pitaju babu da li se kaje što je svima rado davala,a ona će:"Kajem se,deco,što nisam i nudila...!"

[leki1]

Приликом приближавања добрих мисли и намера треба да се удубимо у молитви: по томе да ли се оне очвршчују или губе, сазнаћемо колико су Богу угодне. Приликом наиласка рђавих помисли и при узнемиривању душе треба такође да се удубимо у молитву, не придајући им пажњу и оне ће се изгубити. Тако умна молитва постаје господар и управљач целог нашег духовног живота. Стога није чудно што списи просвећених Отаца сву нашу пажњу упућују на правилно изучавање срдачне молитве.
Пут ка Богу јесте унутрашње усхођење ума и срца. Ко се труди да живи у присуству Божијем биће просвећен и освећен. Приближавај се Богу умно у срцу и прими од Њега снагу да држиш у власти сва своја осећања.

[fisherman1]

I umreću-naživit se neću...

[leki1]

Шта значи сабрати ум у срцу?
Ум следи пажњу.
Сабрати га у срцу значи сабрати његову неподељену пажњу, значи његовим оком пред собом гледати невидљиво присутног Бога и Њему се обраћати прослављањем, хвалом и молбама, пазећи да ништа страно не продре у срце.
У томе и лежи тајна духовног живота.

[fisherman1]

Шта значи сабрати ум у срцу?
Ум следи пажњу.
Сабрати га у срцу значи сабрати његову неподељену пажњу, значи његовим оком пред собом гледати невидљиво присутног Бога и Њему се обраћати прослављањем, хвалом и молбама, пазећи да ништа страно не продре у срце.
У томе и лежи тајна духовног живота.

Vidi...Ako ti pošaljem onu moronku Utah-tvoj duhovni život je ugasio...
Od isihazma ima da ti napravi ishijagikus acuta...
Bolje ti ja dođem da ne poletiš u nebo-kao balast balondžiji...Ona sabija tvoje ovce (vernike) u podzemlje strasti na temama...Da si pravi išao bi
ti i u krstaški rat da ih spasavaš od izaslanice pakla...

[gost 305754]

Vidi...Ako ti pošaljem onu moronku Utah-tvoj duhovni život je ugasio...
Od isihazma ima da ti napravi ishijagikus ucuta...
Bolje ti ja dođem da ne poletiš u nebo-kao balast balondžiji...Ona sabija tvoje ovce (vernike) u podzemlje strasti na temama...Da si pravi išao bi
ti i u krstaški rat da ih spasavaš od izaslanice pakla...

sto bi covek gubio vreme na moronska izlaganja

[fisherman1]

sto bi covek gubio vreme na moronska izlaganja

Pa ne pita se on...

[leki1]

Сједини ум и срце, а онда скрушеним срцем и унутрашњим умилењем прати речи молитве. За почетника је довољно да духовне садржаје прати срцем. Усредсреди све напоре на то да уведеш ум у срце: то је најважније. тој намери помаже труд, разборито и пажљиво стојање у срцу пред Богом, са сазнањем да је он свуда, па и у теби, да у теби све види и да те чује. Истовремено разбуђуј у души тежњу за спасењем и поуздање у Бога. Усрдно му се моли:
Господе Исусе Христе, помилуј ме. Спаси ме како сам хоћеш и знаш
При томе се не треба толико држати речи колико бринути о живом осећању према Богу.

[fisherman1]

Сједини ум и срце, а онда скрушеним срцем и унутрашњим умилењем прати речи молитве. За почетника је довољно да духовне садржаје прати срцем. Усредсреди све напоре на то да уведеш ум у срце: то је најважније. тој намери помаже труд, разборито и пажљиво стојање у срцу пред Богом, са сазнањем да је он свуда, па и у теби, да у теби све види и да те чује. Истовремено разбуђуј у души тежњу за спасењем и поуздање у Бога. Усрдно му се моли:
Господе Исусе Христе, помилуј ме. Спаси ме како сам хоћеш и знаш
При томе се не треба толико држати речи колико бо живом осећању према Богу.

Ako imaš taj osečaj molba ti ne treba-deo si njega,njegovog tela,njegovih misli...Šta ima njegov deo da moli njega...bez veze...
Isihazam-spiritualna meditacija baš to ti omogućava da sretneš...Sjedinjavanjem s telom njegovim-osećaj prisutnosti postojanju...
Nevezano za veru.veroispovest,crkvu...

[leki1]

Ako imaš taj osečaj molba ti ne treba-deo si njega,njegovog tela,njegovih misli...Šta ima njegov deo da moli njega...bez veze...
Isihazam-spiritualna meditacija baš to ti omogućava da sretneš...Sjedinjavanjem s telom njegovim-osećaj prisutnosti postojanju...
Nevezano za veru.veroispovest,crkvu...

Жао ми је...
Све је наиме кроз Христа....
а не како ти кажеш невезано за цркву и веру....

[leki1]

На језику имај Исусову молитву, а у уму Бога пред собом, у срцу, пак жеђ за заједницом са Њим.
Труди се и Бог ће ти дати оно чему тежиш.
Ипак буди свестан да је само труд наш.
Суштина ствари, тј веза срца и ума представља дар Његове милости.
Стварно уједињење срца и ума додељује милост Божија у погодно време.

[leki1]

Где је срце? Тамо где се осећају радост и брига, гнев и сажаљење. телесно срце је једна мишићна грудва која представља само оруђе осећајности као што физички мозак служи разуму као оруђе. Стој дакле са пажњом у срцу пред Богом, са вером да је присутан, стално се молећи да ти Његова баагодат најзад подари топао осећај према Њему. прво средство да се ум сведе у срце састоји се у томе да се садржај молитве прати са осећајношћу. Друго се састоји у томе да међу присутним осећањима запазиш она која захтевају цео ум и срце и која везују целу твоју пажњу. Та осећања која стварају сопствене молитве, требало би пажљиво уочавати и пуштати да се слободно изразе. Тиме се најбоље постиже свођење ума у срце.

[leki1]

Под местом срца које ум у молитви треба да пронађе подразумева се сила срца коју је Творац положио у његов горњи део. Овом разумном силом се разликује човеково срце од срца животиња, које иначе, слично човеку, поседује жељу и пожуду, ревност и гнев. Та разумна снага је страна животињама. Она се независно од разума испољава у духовном сазнању: у савести, у страху Божијем, у покајничком сазнању и скрушености срца, у духовној љубави према Богу и ближњима, у смирењу, благости и другим духовним осећањима. Та разумна сила, тј наш дух, има своје седиште у горњем делу срца, као што ум као духовна снага душе има своје место у мозгу. Стога у молитви ум треба усредсредити на тај горњи део срца, дакле нешто изнад срца. Он ту треба да остане свесно, у топлом осећању према Богу. По мери нашег напора, ум се просвећује, а срце загрева. Ако то стајање ума у срцу пред Богом постане природно и остане постојано, срце и ум ће се сјединити: Божија варница, светлосни зрак Његове благодати наједном ће продрети у срце. До тога долази непосредно Божијим дејством. Не постоји никакав други начин да се до тога дође. Кад се то деси, место срца се само по себи показује, ум ступа у срце и сједињује се са њим. Ово сједињење срца и ума је уствари, сједињење духовних мисли са духовним покретима срца (Свети Игњатије Брјанчанинов).
У оваквом стању ум губи расположење и потребу да се налази ван срца. Уколико је кроз извесне околности или разговоре и био одсутан, он се незадрживом силом враћа у срце и своје унутрашње делање наставља са духовном жеђи и новом ревношћу. Све сад иде из главе у унутрашњост срца, које обасјава мудра унутрашња светлост. Све што се мисли, говори или чини дешава се са потпуном пажњом и са пуном свешћу. Човек сасвим јасно може да окреће ум, срце и вољу ка Христовим заповестима. Сваки недобровољни приступ бива избрисан срдачним покајањем, искреним жаљењем, пуним поуздањем у Бога и топлом молитвом. Видевши твоје смирење, Бог неће оставити да се узалуд чека на Његову благодат.

[fisherman1]

ja sam samo pokušao da tihovanje povežem sa meditacijom, jer, kako sam shvatio, tehnika je slična.
znači, ja meditiram uz brojanje, a ne uz molitvu.

Bili,kad više ne budeš izlazio iz meditacije već živeo u alfi (poput dremeža)videćeš da su ljudi,a i sveštenici kao lutke u lutkarskom
pozorištu...
Nekad se upitam da li postoji granica primitivnoj naivnosti,naročito ovih naroda ovde...Sretnem ponekog ko takođe jasno i bistrim
duhovnim "očima" gleda postojanje i koji ne glumi nešto...Retki su to susreti...Sin mi se žali da živimo među zombijima...
Kad se neko zaćori u svoj pupak i sebe gleda kao fetus-biva zombi neumni i ništa više...Može disati i pranu i ponavljati mantru-đaba...
Međutim ,kad s radoznalošću istraživaća disanjem u prani umiriš misli i telo...To je bogatstvo koje nije korelat tvojih namisli ili
nametnutih misli...
Prepotentno je tvrditi da derviški možeš do Boga...Samo do korelata ideje...
Filozof ne treba da prepušta svoje misli volji drugih! Mislite svojim mislima ! ! !

[coco bill]

Bili,kad više ne budeš izlazio iz meditacije već živeo u alfi (poput dremeža)videćeš da su ljudi,a i sveštenici kao lutke u lutkarskom
pozorištu...
Nekad se upitam da li postoji granica primitivnoj naivnosti,naročito ovih naroda ovde...Sretnem ponekog ko takođe jasno i bistrim
duhovnim "očima" gleda postojanje i koji ne glumi nešto...Retki su to susreti...Sin mi se žali da živimo među zombijima...
Kad se neko zaćori u svoj pupak i sebe gleda kao fetus-biva zombi neumni i ništa više...Može disati i pranu i ponavljati mantru-đaba...
Međutim ,kad s radoznalošću istraživaća disanjem u prani umiriš misli i telo...To je bogatstvo koje nije korelat tvojih namisli ili
nametnutih misli...
Prepotentno je tvrditi da derviški možeš do Boga...Samo do korelata ideje...
Filozof ne treba da prepušta svoje misli volji drugih! Mislite svojim mislima ! ! !

filozofovo oružje su misli.
dalje od toga filozof ne može, jer ne može da pojmi šta to znači dospeti iza misli, dodirnuti inteligenciju koja dolazi iz tišine.
zato filozof ne meditira jer bi time narušio buku svojih misli u kojima se tako ugodno oseća.
filozof je rob svojih misli jer njegova veština u oblikovanju misli iz asocijativne mreže koju mu plete ego je ujedno i glavna energetska hrana kojom se taj ego hrani - delikates, takoreći.
izlazak iz mreže asocijacija koje formiraju misli je smrt za ego, a meditacija tome i služi.

[fisherman1]

filozofovo oružje su misli.
dalje od toga filozof ne može, jer ne može da pojmi šta to znači dospeti iza misli, dodirnuti inteligenciju koja dolazi iz tišine.
zato filozof ne meditira jer bi time narušio buku svojih misli u kojima se tako ugodno oseća.
filozof je rob svojih misli jer njegova veština u oblikovanju misli iz asocijativne mreže koju mu plete ego je ujedno i glavna energetska hrana kojom se taj ego hrani - delikates, takoreći.
izlazak iz mreže asocijacija koje formiraju misli je smrt za ego, a meditacija tome i služi.

Svaka ozbilna filozofska doktrina je stigla iz ili nakon meditacija...Kontemplacija mirnih i jasnih misli.

[leki1]

Кад ум пронађе срце и у њему се постојано настани, наша унутрашњост се мења: срце и ум се сједињују у једно живо јединство. Тиме је успостављена првобитна целосност човекове природе. Дух Свети се усељава у срце и испуњава га својом топлином. Он не долази на физички видљиви начин, него духовно и невидљиво, иако потпуно стварно. Једно од његових обележја јесте стална топлина срца у коме ум борави и стапа се са мишљу о Богу. Под Његовим упливом премешта се човеково средиште из главе у срце. Тиме се задобија унутрашњи мир. Маштарије и старсти губе своју моћ. Мудра светлост испуњава срце неком врстом вишег срдачног сазнања.

[Serpent Saint]

Možda bi ishazam pre nego sa meditacijom, trebalo uporediti sa Bhakti jogom, jer su i jedno i drugo put srca.

[leki1]

Ум који окуси Божју доброту више не жели да напушта "место" срца и говори: Добро нам је овде бити . Он добија стални преглед целе области срца и временом добија увежбаност да уочи и протера све помисли које непријатељ сеје. Када нађе "место" срца ум сагледава оно што раније никад није видео: ваздушни простор у срцу и самог себе у њему, пуног светлости и расуђивања. Од тог момента он именом Исуса Христа прогони све празне помисли још пре него што продру у срце. Према ђаволима ум постаје злопамтљив. Он употребљава свој природни гнев, прогони их и уништава њихова искушења. Све остало човеку постаје јасно помоћу Божијом, кроз чување ума и ношења Христа у срцу (Преподобни Симеон Нови Богослов).

[leki1]

Човек задобија власт над самим собом и почиње да у себи негује све што је истинито, свето и чисто, одстрањујући све зло. Он се и до сада око тога трудио, али је често и лако био лишаван свега постигнутог. Сада је то промењено. Сада он стоји чврсто у добру и са пуним смислом води живот ка одређеном циљу. Божански огањ се распалио у срцу и у њему горе све душевне снаге. За време претапања се, као при сагоревању дрва, јавља много дима и буке. Међутим касније остаје само чиста светлост. То је стање унутрашње чистоте. Дуги је пут којим се до њега стиже. Али свемоћни и добротом обилни Бог нам јеверни помоћник.
Срце и ум стичу све већу склоност ка молитви која под утицајем благодати Божије, остаје трајно. Непрестана срдачноумна молитва оживљује човеков духовни организам, исто као што дисање оживљује тело. Узвишена особина овог стања је понирање у себе. Наша душа борави пред Божијим погледом и излива пред Њим своја осећања у смиреном самосазнању: у покајању срца, страхопоштовању и љубави, спремна да сав живот стави у службу Њему. такво понашање душе се обелодањује свако јутро изнова и прати живот кроз сва дневна збивања допочинка.