Romanticne misli.......

[Sohho]

IVO ANDRIC - EX PONTO

Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Ta mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje. S čega se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Sta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad.

[meseceva rosa]

Ljubav mora doći odjednom, s grmljavinom i sevanjem,
kao nebeski orkan koji se obara na čovečji život,
uzdrma ga, kida volju kao lišće i odnosi celo srce kao ponor.

G. Flaubert

[Net & Neta]

Дај речи густе ко смола
И речи као крв неопходне
За наше празне руке бола
Подигнуте у светло подне.

Дај ону страшну реч што тоне
Још непробуђена у мрак меса
Од које груди мукло звоне
Као негледана кап небеса.

Дај речи које имају тело
И у телу срце црвено,
Све оне које ће горко чело

Наћи у свету разбијено.
Дај речи горде ко мач топола
За наше празне руке бола.

Руке бола - Стеван Раичковић

[Marjan Svjetlana Temsic]

Kada vidis da ti sreca
dolazi ti stavi zivot na kocku.Kada vidis da gaze po tebi ti se digni
sa poda.Kada vidis da ljubav odlazi ti je pusti da ide.Zivot te nece
maziti,ne dopusti da budes lutka.Ne dopusti da ljudi kazu da si bila
kukavica,jer to bi bilo kao da se nisi ni rodila!DIGNI GLAVU
…visoko,nasmej se tuzi,suzama…
M.

[Ашхен Атаљанц]

Даље заиста не бих имао ништа више да ти јавим, једино можда то да си остала најлепша медаља из најлепшег рата у коме су ми срце ампутирали.

Мика Антић

[tristesa]

I kada budem samo
pesma pustinjskih vetrova
kada budem samo prah
i kap u okeanu..........
i tada ću se sećati .

Poklonio si mi jedan dan ,
jednu orhideju ,
jednu šetnju ,
sve za večnost .........

[Marjan Svjetlana Temsic]

[Net & Neta]

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.


Oskar Vajld

[gost 576]

Kada su gorele vatre bezdodirne
imale su tvoj lik
kada je govorila detinja i cista ljubav
dobijala je oblik tvoga bica
kada je zivela zrela istina za ljubiti za deliti na dva
postacemo relani - goli- svoji - sami- ti i ja

[Svetlana Bobinac]