Prirodnjački kviz - pogodite zagonetnu ličnost iz sveta nauke

[Selkhet]

Tomas H. Morgan

[MathPhysics]

Tomas H. Morgan

[Selkhet]

Ličnost br. 87

- američka genetičarka
- radeći na bakteriofazima, ona i Alfred Herši su eksperimentalno dokazali da su DNK (a ne proteini) nasledni materijal živih bića

[MathPhysics]

Marta Čejz

[Selkhet]

Jeste...

[MathPhysics]

88.

-Veliki francuski hemičar iz XVIII veka
-Zaslužan je za otkrivanje zakona o održanju mase
-Uočio mogućnost postojanja alotropije

[. . .]

Antoine-Laurent de Lavoisier

[MathPhysics]

Antoine-Laurent de Lavoisier

[. . .]

Zagonetna licnost br. 89. je zagonetan u svakom pogledu. O njegovom zivotu se ne zna bas nista i jedina stvar po kojoj ga covecanstvo pamti je po njegovoj knjizi, koja je uz manje ili vece izmene stampana preko 2000. godina i kao takva uspela je da posle Bilije bude najstampanije knjiga na svetu. Sama knjiga zapravo predstavlja udzbenik iz jednog predmeta i kao takva ponegde se idalje da naci u upotrebi jer predstavlja jednu sistematizaciju znanja iz vremena u kom je nastala. Knjiga polazi od aksioma i definicija i onda pisac na osnovu toga izvodi teoreme i dokaze istih. Pored pri pomenute stvari knjiga ne sadrzi nista vise, nema objasnjenja niti zvakanja pisanog, samo definicija-aksioma-teorema-dokaz. Pisam tog remek dela je. . .

[MathPhysics]

Euklid

[. . .]

A zagonetnu licnost br. 90 postavlja MathPhysics.

[MathPhysics]

90.

Jedan od najvećijh mislilaca iz Antičke Grčke. Bio je učenik Platonove akademije. Poput Platona, i on je pisao svoje "Dijaloge". Ovaj logičar i filozof, ipak se bavio i naukom. Kada je reč o fizici, primera radi, bavio se analizom kretanja. Takođe, vršio je neka optička posmatranja. Prilično je značajan po svojoj metafizici.

[. . .]

Aristotel?

[MathPhysics]

Aristotel?

Naravno.

[. . .]

Da ne matematicari ne kazu da ih deskiminisem i da stalno stavljam samo matematicare ili one koji su na neki nacin povezani sa njom zagonetna licnost br. 91. nije matematicar i nema nikave veze sa matematikom
On je bio entomolog (a jos pride se bavio i botanikom, hemijom i fizikom), francuskog porekla. Karijeru je zapoceo kao ucitelj da bi se kasnije doskolovao i poceo da bavi insektima. U svom radu objavio je mnostvo knjiga i radova i sve se uglavnom svodilo na zapazanje i bez teoretisanja. A kao jedanom od vrsnih naucnik posvecena mu je i jedna epizoda "Otkrca bez granica". Zagonetna licnost je. . .

[MathPhysics]

Žan Anri Fabr?

[. . .]

Kako si znao?
Postavi br. 92.

[MathPhysics]

Kako si znao?

Ma znam i ja ponešto.

92. Pošto je ... odustao od zadavanja matematičara, ja ću zadati jednog.

I kako bi bilo zanimljivije, u njegovom stilu, za bazu pitanja ću uzeti jednu interesantnu priču iz života zagonetne ličnosti. Radi se o jednom čoveku sa nesvakidašnjim talentom, sa blistavim dostignućima u matematici, ali sa prilično nestašnim početkom. Osim što je ponavljao razred, on se dva puta neuspešno oprobao na prijemnom ispitu za Politehničku školu. Sam način polaganja je posebna priča. On je stvarno bio genije i zbog toga sve radio napamet. Objašnjenja su mu bila takva da ga niko nije razumeo, a potreba da svoj račun prenese na tablu veliki problem. Zapisivanje svega toga ga je prilično zbunjivalo i ljudi iz komisije koja je to nadgledala su pomislili da se dotični ne snalazi najbolje sa matematičkim gradivom. Mada, mora se priznati da ni naša zagonetna ličnost nije ostala dužna ispitivačima... Za sunđer koji mu je pre toga pravio probleme našao je adekvatno mesto- u licu jednog od onih koji su ga ispitivali. I kasnije za života je imao problema da ljudima objasni svoje ideje. Do kraja je ostao nepriznat, bez obzira na radove koje je slao Pariskoj akademiji nauka. Njegov kraj je bio posebno tragičan- život je izgubio u dvoboju do kojeg je došlo iz političkih pobuda. Ipak, njegovo matematičko delo je vremenom umesto njega samo našlo proboj, a njegove nerazumljive ideje postale su osnovom jedne grane matematike.

[. . .]

U pitanju je princ matematike, Evarist Galoa. Inace ono sto bi bilo zanimljivo reci da jedan od predhodnih matematicara koje sam nedavno postavio kao zagonetnu licnost, Kosi, je izgubio jedan njegov rad koji ga je mozda i mogao spasiti tragicne sudbine koja ga je snala. Inace to nije jedini rad koji je Kosi izgubio i koji je mogao da spase nekog, Izgubio je jos jedan rad, rad zagonetne licnosti br. 93. koji sa Galom stoji rame uz rame po pitanju genijalnosti ali nazalost i tragedije. Neki ljudi kazu da koliko je Galoa uzaludno umro, toliko je ovaj umro siromasan. Galoa je poginuo sa cirka 21 god. dok je ovaj, inace njegov savremenik, umro od turbekoloze sa 27. Tuberkolozu je dobio kad je isao da poseti svoju zenu, a ona je pokusala da ga izleci tako sto ga je polivala vodom jer je mislila da ako se od toga razboleo onda ce od toga i ozdraviti. . . A da sve bude jos gore, zagonetna licnost je bio uzasno siromasan i godinama je pokusavao da dobije negde poziciji i na kraju ju je i dobio, ali pismo u kojem su ga obavesili o tome stiglo je dva dana nakon sto je on preminuo. I ako je imao smao 27. godina kad je umro iza sebe je ostavio ogromno nasledje. Posle neuslelog pokusaja da pronadje resenje jednacine 5 stepena uradio je ono sto samo jedan genije moze, ako ja ne mogu da ga nadjem onda i ne postoji, dokazao je da jednacina 5-tog stepena u opstem slucaju nije resiva. . .

[. . .]

Inace smao da napomenem da je Galoa meni jedan od najomiljenijih matematicara i kontao sam da ga stavljam kao zagonetnu licnost, ali mi se cinio prelakim, kao i ovaj sto sam ga sad stavio ali njih dvoje idu u pari i onda je bila greota propustiti priliku da se i on spomene

@ MathPhysics

Nisma odustao od matematicara samo sam hteo da se malo i ovi drugi ukljuce u pogadjanje jer ispade da samo ti i ja pogadjamo

[MathPhysics]

Nils Abel.

[. . .]

A ko drugi

[MathPhysics]

94.

Prilično svestrana ličnost, završio je sve i svašta, trgovinu i strane jezike, anatomiju, astronomiju, geologiju... I njegov istraživački rad odvijao se na mnogim poljima. Bio je meteorolog, fizičar, botaničar, geolog, zoolog... Kao što rekoh, svestranost je bila njegova odlika, govorio je kako želi da shvati prirodu u celini, zbog čega su ga nazivali Aristotelom XIX veka. Između ostalog, bavio se i disanjem riba (pominjem to u smislu nedavno otvorene teme na ovom potforumu). Voleo je da putuje, pri čemu je boravio u raznim krajevima sveta, od Latinske Amerike do Rusije. Prilikom putovanja Uralom on je predložio smanjivanje nivoa vode u jednom tamošnjem jezeru, u cilju produktivnosti pri dobijanju zlata, a uprkos protivljenju tamošnjih stručnjaka to je bilo i urađeno. Efekat je izostao, ali se praktično isušeno jezero brzo vratilo u normalu. Još jedna zanimljivost koja se vezuje za njega je u vezi sa knjigom koju je pozajmio svom prijatelju. Zapravo, radilo se o jednom delu, a njegovom prijatelju se prilično svidela i on nije hteo da je vrati. Naša zagonetna ličnost je pronašla jako interesantno rešenje u toj situaciji- dao mu je i drugi deo komentarišući da bar jedan od njih treba da ima celu knjigu. Knjige je i sam pisao, između ostalog je autor obimne knjige iz istorije geografije koja je imala pet delova, mada je glavna od njegovih knjiga neka druga. Njegovo celokupno delo u nauci ima veliki značaj, o čemu svedoči i činjenica da čuveni Berlinski unverzitet nosi njegovo ime.

[Selkhet]

Aleksandar fon Humbolt?

[MathPhysics]

Aleksandar fon Humbolt?

Svakako.