Želja mi je da otvori novu temu o crkvi Hristovoj, koja je bila jedna i jedinstvena.Prethodni istorijski deo dao sam u TEMI"CRKVA",(i ne umem da ga postavim na ovu temu),OVAJ SE BAVI RASKOLOM,ja sam samo crv Božiji-ljubav Hristova,mnogošta je van mojih htenja i moći(sve je u Božijim rukama),i naravno da ne pretendujem na to da dam bilo kakve smernice i odgovor,ali bih bio srećan da vidim za mog života bar pravoslavni svet ujedinjen (ne teši me činjenica da smo mi braća u EVHARISTIJI),a da ne kažem sve one koji VERUJU U SPASITELJA - ISUSA HRISTA.
Počeću ovako:"mi smo nepromenjivi;isti smo kao što smo bili u 8 veku...
O,kada biste samo pristali da opet budete ono što ste jednom bili,
kada bismo zajedni bili sjedinjeni u veri i pričešću!"-Aleksej Homjakov
"jednog letnjeg popodneva godine 1054,kada je u crkvi Svete Sofije
u carigradu trebalo da počne služba,u zgradu su ušli kardinal Humberto
i dva druga papska legata,i uputili se pravo prema oltaru.Nisu došli da se mole.
Na oltaru su ostavili Bulu ekskomunikacije (odluku o izopštenju) i još jednom odmarširali.
Prolazeći kroz zapadna vrata,kardinal je otresao prašinu sa stopala,
uz reči:"Neka Bog vidi i presudi".Đakon je,vidno uzbuđen,istrčao za njim
i molio ga da uzme Buku natrag.Humberto je to odbio,i ona je pala na pločnik".
Ovaj tužni događaj obično se uzima kao početak VELIKOG RASKOLA između
pravoslavnog Istoka i latinskog Zapada.Međutim,sada istoričari smatraju da raskol nije događaj
čiji se početak može tačno odrediti.
Crkveni raskol,Nažalost,pripreman je postepeno od prvih vekova hrišćanstva,
putem na prvi pogled sitnih razlika u pogledima i ličnim sukobima
predstavnika dveju crkava.docnije.od 9 veka,podela je počela da se javno
i snažnije ispoljava,a u toku sledeća 2-3 veka došlo je do toga da su se
obe crkve počele okrivljivati i uzajamno vređati,da jedna crkva ne smatra
drugu istinitom.Rascep (ovde ću navesti samo crkvene događaje,iako SU
veoma bitani svetovni razlozi,ONO ŠTO mi danas zovemo međunarodni odnosi.
Polazna sintagma:JEDNO CARSTVO NA NEBU,GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA,
JEDNO CARSTVO NA ZEMLJI,RIMSKO,ODNOSNO VIZANTIjA.800.g.dobijamo
drugo carstvo na zemlji-Franačko-Karla Velikog.),je počeo
od nesuglasica između carigradskog patrijarha Fotija i pape Nikole I.
U Vizantijije,umesto maloletnog cara Mihaila III,na vlasti bio njegov stric,Varda.
Patrijarh Ignjatije u prisustvu naroda nije dozvolio Vardi da se pričesti zbog
njegovog javnog razvratnog života.varda je bez ikakvog suđenja i istrage
poslao patrijarha u zatočeništvo,a na njegovo mesto postavio Fotija.
Papa je,stavši na stranu Ignjatija,lišio fotija svih stepena sveštenstva,
pa je tako započeo razdor između Istočne i Zapadne crkve.Mada se spor
posle Fotijeve (izuzetno veliki duhovnik,i otac crkve),smrti stišao,kontakti
Između Istoka i Zapada nisu obnovljeni.Okružna poslanica Fotija zauvek
je postalo svedočanstvo razlika između Istočne i Zapadne crkve.
Polovinom 11 veka carig.patrijarh Mihailo Kerularije je ponovo počeo spor sa papom.
(ni ovaj spor ne sme se gledati van širih ,za to vreme,međunarodnih odnosa.)
Papa je poslao u Carigrad 3-icu legata koji su,umesto da ugase,
razbuktali plamen razdora(VIDI UVOD!).
Istini za volju,niko nije verovao da je to konačni razlaz,bilo je i
kasnije pokušaja spajanja crkava,ali oni nisu bili uspešni.Krstaški ratovi,
a posebno 4,koji se završio zauzimanjem Carigrada (Konstantinopolja),
još su više ojačali neprijateljstvo Grka i Latina.
Niko nije posumljao,a kamoli verovao, da je to konačni razlaz,
bilo je nekoliko pokušaja,sa najviših mesta, da se uspostavi jedinstvo
u sledeća 4 veka,ali su svi pokušaji završeni neuspešno.
U prethodnom izlaganju (CRKVA - Hrišćanska crkva) naveo sam crkvene razloge,
koji su doveli do razlaza.Liturgijsko pitanje je nevažno,iako je najviše
pominjano,problem je bio i ostao u FILIOKVE,KOJE DO POČETKA 11 VEKA,IAKO
SU SE POJAVILE U ŠPANIJI U 6 VEKU,NI RIMSKE PAPE NISU PRIHVATALE.
Otac Dž.Majendorf kaže,(uz G.Florofskog,A.Šmemana,najistaknuitiji pravoslavni
bogoslov 20 veka),"da je Vizantijcima nedostajalo potpunije znanje
komplikovanih istorijskih prilika,koje su dovele do prihvatanja FILIOKVE
na Zapadu", (Suština: KADA ISPOVEDAMO SIMVOL VERE MI PRAVOSLAVNI GOVORIMO:
....I U DUHA SVETOG,GOSPODA ŽIVOTVORNOG,koji od Oca ishodi,koji se sa Ocem
i Sinom zajedno potuje i slavi,koji je...;KATOLICI: KOJI OD OCA I SINA ISHODI,
proizilazi....),"O interpolaciji u Simvol vere u Španiji u 6 veku"itd.itd..
Nadalje velika razlika uspostavljena je u drugoj pol.19 veka,kad je usvojena
dogma,sa čime se mi pravoslavni,nikako ne močemo složiti:O BEZGREŠNOM ZAČEĆU
DJEVE MARIJE(Mi je zovemo Bogorodica,tu stavljamo naglasak),I NEPOGREŠIVOSTI
RIMSKOG PAPE,KOJI SE SMATRA BOŽIJIM IZASLANIKOM.
Kod nas pravoslavnih,patrijarh,(to znači na latinskom papa),samo je PRVI IZMEĐU
JEDNAKIH,to je ono što smo mi pravoslavni nudili, i PRIZNAVALI RIMSKOM PAPI
(POŠTO JE TU CRKVU OSNOVAO SV.APOSOL PETAR),da bude PRVI IZMEĐU JEDNAKIH,ali
on je želeo svu vlast,ne samo duhovnu,nego i svetovnu,što je na kraju
krajeva i na zapadu rezultiralo ratom u 11 veku,između pape i cara,
privremenom pobedom pape,potom AVINJONSKIM ropstvom papa,I NA KRAJU POJAVOM,
USLED JOŠ MNOGIH NEPRAVILNOSTI,PROTESTANTIZMA U 16 VEKU.
Dragi moj brate,Eremito,nadam se da si zadovoljan odgovorom,o UNIJI I UNIJAĆENJU,
sledećom prilikom,bilo bi previše za ovu temu.I imaj na umu ono što sam već
jednom napisao,a što kažu Šiptari:""hoćemo li da govorimo kako jeste ili
kako nam sviđa?" ISTINA,mora da krasi nas SRBE,NOVO PLEMSTVO,
(NARAVNO MISLIM NA PLEMSTVO DUHA),Jer šta kaže S.Miletić
(koji i meni i tebi treba da je uzor),:"Samo jedan srbin to je narod",A
BEZ ISTINE,bez pravde(koj je uvek u ovozemaljskom životu u
rukama jačega),nas kao ljudi,to znači kao nacije neće biti.
Počeću ovako:"mi smo nepromenjivi;isti smo kao što smo bili u 8 veku...
O,kada biste samo pristali da opet budete ono što ste jednom bili,
kada bismo zajedni bili sjedinjeni u veri i pričešću!"-Aleksej Homjakov
"jednog letnjeg popodneva godine 1054,kada je u crkvi Svete Sofije
u carigradu trebalo da počne služba,u zgradu su ušli kardinal Humberto
i dva druga papska legata,i uputili se pravo prema oltaru.Nisu došli da se mole.
Na oltaru su ostavili Bulu ekskomunikacije (odluku o izopštenju) i još jednom odmarširali.
Prolazeći kroz zapadna vrata,kardinal je otresao prašinu sa stopala,
uz reči:"Neka Bog vidi i presudi".Đakon je,vidno uzbuđen,istrčao za njim
i molio ga da uzme Buku natrag.Humberto je to odbio,i ona je pala na pločnik".
Ovaj tužni događaj obično se uzima kao početak VELIKOG RASKOLA između
pravoslavnog Istoka i latinskog Zapada.Međutim,sada istoričari smatraju da raskol nije događaj
čiji se početak može tačno odrediti.
Crkveni raskol,Nažalost,pripreman je postepeno od prvih vekova hrišćanstva,
putem na prvi pogled sitnih razlika u pogledima i ličnim sukobima
predstavnika dveju crkava.docnije.od 9 veka,podela je počela da se javno
i snažnije ispoljava,a u toku sledeća 2-3 veka došlo je do toga da su se
obe crkve počele okrivljivati i uzajamno vređati,da jedna crkva ne smatra
drugu istinitom.Rascep (ovde ću navesti samo crkvene događaje,iako SU
veoma bitani svetovni razlozi,ONO ŠTO mi danas zovemo međunarodni odnosi.
Polazna sintagma:JEDNO CARSTVO NA NEBU,GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA,
JEDNO CARSTVO NA ZEMLJI,RIMSKO,ODNOSNO VIZANTIjA.800.g.dobijamo
drugo carstvo na zemlji-Franačko-Karla Velikog.),je počeo
od nesuglasica između carigradskog patrijarha Fotija i pape Nikole I.
U Vizantijije,umesto maloletnog cara Mihaila III,na vlasti bio njegov stric,Varda.
Patrijarh Ignjatije u prisustvu naroda nije dozvolio Vardi da se pričesti zbog
njegovog javnog razvratnog života.varda je bez ikakvog suđenja i istrage
poslao patrijarha u zatočeništvo,a na njegovo mesto postavio Fotija.
Papa je,stavši na stranu Ignjatija,lišio fotija svih stepena sveštenstva,
pa je tako započeo razdor između Istočne i Zapadne crkve.Mada se spor
posle Fotijeve (izuzetno veliki duhovnik,i otac crkve),smrti stišao,kontakti
Između Istoka i Zapada nisu obnovljeni.Okružna poslanica Fotija zauvek
je postalo svedočanstvo razlika između Istočne i Zapadne crkve.
Polovinom 11 veka carig.patrijarh Mihailo Kerularije je ponovo počeo spor sa papom.
(ni ovaj spor ne sme se gledati van širih ,za to vreme,međunarodnih odnosa.)
Papa je poslao u Carigrad 3-icu legata koji su,umesto da ugase,
razbuktali plamen razdora(VIDI UVOD!).
Istini za volju,niko nije verovao da je to konačni razlaz,bilo je i
kasnije pokušaja spajanja crkava,ali oni nisu bili uspešni.Krstaški ratovi,
a posebno 4,koji se završio zauzimanjem Carigrada (Konstantinopolja),
još su više ojačali neprijateljstvo Grka i Latina.
Niko nije posumljao,a kamoli verovao, da je to konačni razlaz,
bilo je nekoliko pokušaja,sa najviših mesta, da se uspostavi jedinstvo
u sledeća 4 veka,ali su svi pokušaji završeni neuspešno.
U prethodnom izlaganju (CRKVA - Hrišćanska crkva) naveo sam crkvene razloge,
koji su doveli do razlaza.Liturgijsko pitanje je nevažno,iako je najviše
pominjano,problem je bio i ostao u FILIOKVE,KOJE DO POČETKA 11 VEKA,IAKO
SU SE POJAVILE U ŠPANIJI U 6 VEKU,NI RIMSKE PAPE NISU PRIHVATALE.
Otac Dž.Majendorf kaže,(uz G.Florofskog,A.Šmemana,najistaknuitiji pravoslavni
bogoslov 20 veka),"da je Vizantijcima nedostajalo potpunije znanje
komplikovanih istorijskih prilika,koje su dovele do prihvatanja FILIOKVE
na Zapadu", (Suština: KADA ISPOVEDAMO SIMVOL VERE MI PRAVOSLAVNI GOVORIMO:
....I U DUHA SVETOG,GOSPODA ŽIVOTVORNOG,koji od Oca ishodi,koji se sa Ocem
i Sinom zajedno potuje i slavi,koji je...;KATOLICI: KOJI OD OCA I SINA ISHODI,
proizilazi....),"O interpolaciji u Simvol vere u Španiji u 6 veku"itd.itd..
Nadalje velika razlika uspostavljena je u drugoj pol.19 veka,kad je usvojena
dogma,sa čime se mi pravoslavni,nikako ne močemo složiti:O BEZGREŠNOM ZAČEĆU
DJEVE MARIJE(Mi je zovemo Bogorodica,tu stavljamo naglasak),I NEPOGREŠIVOSTI
RIMSKOG PAPE,KOJI SE SMATRA BOŽIJIM IZASLANIKOM.
Kod nas pravoslavnih,patrijarh,(to znači na latinskom papa),samo je PRVI IZMEĐU
JEDNAKIH,to je ono što smo mi pravoslavni nudili, i PRIZNAVALI RIMSKOM PAPI
(POŠTO JE TU CRKVU OSNOVAO SV.APOSOL PETAR),da bude PRVI IZMEĐU JEDNAKIH,ali
on je želeo svu vlast,ne samo duhovnu,nego i svetovnu,što je na kraju
krajeva i na zapadu rezultiralo ratom u 11 veku,između pape i cara,
privremenom pobedom pape,potom AVINJONSKIM ropstvom papa,I NA KRAJU POJAVOM,
USLED JOŠ MNOGIH NEPRAVILNOSTI,PROTESTANTIZMA U 16 VEKU.
Dragi moj brate,Eremito,nadam se da si zadovoljan odgovorom,o UNIJI I UNIJAĆENJU,
sledećom prilikom,bilo bi previše za ovu temu.I imaj na umu ono što sam već
jednom napisao,a što kažu Šiptari:""hoćemo li da govorimo kako jeste ili
kako nam sviđa?" ISTINA,mora da krasi nas SRBE,NOVO PLEMSTVO,
(NARAVNO MISLIM NA PLEMSTVO DUHA),Jer šta kaže S.Miletić
(koji i meni i tebi treba da je uzor),:"Samo jedan srbin to je narod",A
BEZ ISTINE,bez pravde(koj je uvek u ovozemaljskom životu u
rukama jačega),nas kao ljudi,to znači kao nacije neće biti.
