U parku ili kako sam izgubila nevinost

U parku ili kako sam izgubila nevinost

Bio je juni, neverovatno topao, jedva smo podnosili nastavu i brojali smo dane unatrag do kraja školske godine. Mene je zapalo da dobijem u te prokleto vruće dane i menstruaciju. Nije da je bila neka obilna, ali dovoljna da me nervira, grize, izbaci iz takta. Da stvar bude gora, uvek dobijem bubuljice po licu, za vreme menstruacije. Htela sam da pobegnem iz škole, da me Dalibor ne vidi takvu živčanu, bubuljičavu, smrdljivu... Već za trećeg časa celo odelenje je smrdilo po znoju. Ako otvorimo prozore spolja je ulazio još topliji vazduh. To nije bio vrhunac nevolja za mene. Baš u vreme menstruacije nešto su kopali pored škole i škola je ostajala i bez vode. Proklela sam 7.mi razred i školu i vrućine i GSB. Kako okreneš sve gore od gorega. Htela sam osvojiti Dalibora, pre kraja školske godine ali sve se urotilo protiv mene. Oni iz osmih razreda su postali nepodnošljivi svojim ludovanjem pred kraj škole. Maltretirali su sve niže razrede, a naročito nas devojčice. Ulazili su nam u WC, penjali se preko ramena ortaku da bulje u WC i ostale sitnice koje život znače kretenima nabreklih jaja i neupotrebljivog mozga. Najveći kreten među njima je bio baš Dalibor. Najviši po rastu, najširi ramenima, najbolji košarkaš škole, pokondireni sin svojih vazda zauzetih roditelja. Imao je svoju sobu, svoje kupatilo i wc, u sobi svoj tv u boji, stereo liniju skuplju od keca, 2 sportska bicikla , trkaći i mtb, kajak i kućnu pomoćnicu od porodice, a izdržavala su ga 2 stranca zvani ćale i keva, koji su se od njega vešto skrivali po službenim putovanjima, sastancima, konferencijama. Htela sam pošto poto da uspostavim vezu, još pre kraja školske godine da mi ne ode iz vidokruga. Počela sam se šminkati, ali nije vredelo, sve je curilo smene od znoja, a vode u školskom WC više nema nego ima. Sva u očaju videh na oglasnoj tabli škole da se danas igraju utakmice u fudbalu i košarci. Naša škola protiv Dositeja Obradovića. Uh ******, pa videću Dalibora posle škole. Ovo ne sme da se propusti. Mogu bez kute na meni videti Dalibora, odnosno on mene. Već sam počela da smišljam kombinaciju, da ga sačekam na ziceru. Više se ne sećam, kako je završio taj školski dan, kako sam došla kući, ni šta sam jela.
Pustila sam vodu u kadu i razmišljala što i kako da se obučem, koja šminka, koji nakit, koji parfem da maznem mami... Bacila sam sve sa sebe i ušla u kadu sva u prebiranju slika kako ću u čemu da izgledam. Uhvatila me panika, pa ja nemam baš neke garderobe za devojke, sve mi kupuje mama, ja samo isprobavam da li mi veličina odgovara. Nosim najdublje gaće u odelenju, sve drugarice imaju puno pliće. Ne smem da izlazim bez grudnjaka, čak ni po ovim pasjim vrućinama. Ne smem ni kratke pantalonice, ni crne hulahopke, već samo one boje kože. Ne smem da čupam obrve. Ne smem ni lak za nokte da koristim. Drhtala sam od nedostatka samopouzdanja, razočaranja, jada. Onda me obuzeo neki bes. Šta vredi da imam 13 godina, kad me mama drži i oblači kao za kaluđericu. ***** ti život. Sad bi se napila od muke. Ni piti ne smem. Za cigarete bi me prebili. Moj otac pukovnik je retko kad bio kući, a kad je dolazio, bilo je to samo da zagorča život kevi i meni. Moja majka je spontano izgubila dvije trudnoće snjim i onda se operisala. Nije mogla više, a ćale je silom hteo sina, fudbalera, vojnika, padobranca. Zvao nas je: ženske, pišulje, rupom u rupi i tako redom. Sve ređe i ređe smo ga viđali kući. Onda sam odlučila nešto da uradim, nešto za mene potpuno ludo i ne bih se usudila da je ćale tad bio kući. Imala sam farmerke, koje su mi bile tesne i kratke. Odseći ću nogavice i napraviti vruće pantalonice. Gore oblačim samo majicu, odnosno grudnjak ću da skinem u parku pored škole, pre nego se pojavim na školskom igralištu. Naravno Nike patike bez čarapa i to je to. Rečeno – učinjeno.
Dok sam čekala smrdljivi GSP autobus, na stanici se zaustaviše crna otmena kola i gospodin zrelih godina izađe iz njih i upita za put do moje škole. -Pa to je moja škola, baš idem na utakmicu, izleti mi nepromišljeno. -I ja, uzvrati on. Hajde budi dobra pa mi pokaži put, povesti ću te. -Vrlo rado, odgovorih. Kako sam samo bila sretna da ne moram biti sardina na određeno vreme u autobusu. Kola su mu bila bruka dobra, neviđena. Pojma nisam imala koja su. Otvorio mi je desna vrata i pomogao da stavim pojas. Kad je ušao sleva, gurno je ključ i pustio muziku, odnosno uključio CD. Depeš Moud je bio. Sledila sam se, od kud njemu original Depeš Moud pod ovim jebenim sanckijama. Od kud mu ovakva kola, od kud mu za gorivo i pare za gorivo. Pa koliko guta ta mašina? Samo sam bledo gledala u neverici. Još nije upalio motor, već je podešavao klimu i pitao me snažnim ali ljubaznim glasom, kako meni odgovara. Pojma nisam imala šta da mu kažem, jer sam po prvi put sedela u kolima s CDom i klimom, kožnim sedištima, volanom od orahova drveta i trista čuda. Nikako da skontam gde mu je menjač. Nije to ćaletov drndavi Yugo 45. Na ponovljeno pitanje da li mi klima odgovara, rekoh mu superiška. On se osmehnuo i okrenuo ka volanu, startovao motor i besčujno krenuo napred. Bacala sam pogleda na njega , na volan i spazih neku životinjsku glavu u sred volana. On je to shvatio i reče mi samo: Jaguar. Uuu ****** Jaguar, pa ko to još ima jaguar u ovim sankcijama. Sledila sam se. -Gde sad, upita me. Pravo do trećeg semafora, pa levo, rekoh mu. Nije ništa odgovorio, nastavio je da vozi levom rukom i stisnuo neko dugme, našto odskoči nešto za što do sad nisam imala pojma da je poklopac ugrađenog frižidera i on izvadi ledeni Bacardi Breezer. Jeste da sam ga videla u filmovima, ali nikad uživo, a kamoli pila. -Izvoli, otvarač ti je u vratima, reče mi. U neverici sam uzela flašu i bespomoćno pogledala u vrata. Stvarno bio je otvarač. Ne znam kako sam otvorila, ali uspelo mi je. Jedva sam dočekala da probam i bilo mi je bruka lepo. Čudo nedoživljeno. Neverovatan osećaj. Neka ugoda je prostrujala mojim ustima, zatim celim telom. Počela sam se opuštati i smirenije gledati oko sebe pa njega. Tek sad sam primetela da ima minđušu u desnom uvu, kako nose gusari, ali nešto manju. Na desnoj ruci neka čuka od žutoga, kao i prsten s nekim belim kamenom, biće da je dijamant. Njegovo lice je bilo opušteno, glas smiren, pokreti precizni i odlučni. Aaaa ******, pa ko je ovaj? Neki krimos, plaćeni ubica? Sve sam htela da znam, a nisam se ništa usudila da pitam. ***** ti radoznalost, kad ništa ne smeš da pitaš. A i da sam pitala, mogao je da mi reče bilo šta, kako da proverim? Mašta je počela da radi, ali ništa što sam smislila mi nije bilo pouzdano, ko bi on mogao da bude ili čime se bavi. Zaboravila sam školu, utakmicu, Dalibora, vrućina je nestala, prestala sam znojiti se zbog klime u kolima. U nervozi sam počela da pevušim uz Depeš Moud. On je okrenuo glavu i nasmešio mi se, zatim pohvalio da imam lep glas i dobar sluh. Njegov kompliment mi je legao kao kec na desetku posle serije s lošeg na gore. Moja napetost je nestajala, zabacila sam lakat na vrata kola, prebacila nogu preko noge i rekoh mu ovo je treći semafor, sad levo pa pravo sve do novbog bloka, iza je raskrsnica odakle je pravo do moje škole i dalje za Košutnjak. -Shvatio sam, reče on i upita me, koliko mi je godina. -Pre dve nedelje sam napunila 13, uzvratila sam s ponosom. -Lepo, lepo, reče on bez daljnjeg komentara. Opet sam pila Breezer i zaista mi je legao neviđeno. -Vidim da ti se sviđa, samo pij, imam još u frižideru. -Hvala, ali neugodno mi je. –Ne mari lepotice, samo izvoli. Nema ništa bolje po ovoj vrućini. Nisam nikad do tad pila alkohol a i nisam imala pojma koliko mogu da popijem. Bilo mi je lepo i uzela sam i drugu flašu. Nju sam još brže popila od prve, jer je nestalo treme. On me samo gledao sa diskretnim osmehom. Došli smo do novog bloka i krenuli desno prema mojoj školi. Više nije bilo skretanja, a put je dalje vodio prema Košutnjaku. On mi se obrati: Paklena je vrućina, ponesi još flašu dve na utkamicu. Ne znam što mi je bilo, ali sam više nego rado prihvatila neviđenom brzinom. -Hvala, hvala, baš ste ljubazni gospodine. -U redu je, ja tebi treba da zahvalim što mi pokazuješ put. Zamisli koliko bi me stajalo, da sam morao da platim taxi, da vozi ispred mene. Ubedio me je i nisam ništa sumnjala. Čak sam se osećala važnom. Onda je počelo da me grize među nogama. Osećala sam da je menstruacija postala jača nego ikada od sad, a ja nosim najmanje moguće uloške, malo deblje od flastera. Auuuuuuu *****... pa nemam rezervne uloške. Uvek meni mora da se nešto takvo desi. Nisam ponela tašnu. Mislila sam kako da smuvam Dalibora. Ko još da misli na tašnu, uloške i ostalo. Stigli smo i do školskog igrališta koje je okruživao park i nastavljala se šuma prema Košutnjaku. On je kružio neko vreme, dok nije našao mesto gde se vide kola i sa igrališta. Izašao je van, otvorio vrata, skinuo pojas sa mene i pružio ruku da izađem iz kola.

Tad sam mu gledala pravo u lice i bili je lepo. Pravo lepo. Dopao mi se, onako lep, elegantno obučen, smiren, ljubazan, susretljiv.... sve ono što nikad nisam doživela od oca, a još manje od ovih muških kretene iz škole. Sve mentol do mentola. Uh ******, da mi je to ćale, pomislila sam. On me je i dalje držao za ruku i pitao kad počinje utakmica. -Pojma nemam , zaboravila sam videćemo kad počne. Ima ih više. Na koju idete gospodine? -Idem na košarkašku, sin mi igra, gostuje ovde. -Pa i ja idem na košarkašku, odgovorila sam mu. -Možemo zajedno, predloži on. Nisam znala šta da mu odgovorim, krenula sam zbog Dalibora. Koji će mi on. Umesto odgovora okretala sam se oko sebe i spazila Dalibora na jednoj klupi, kako sedi s onom tulavom kozom Milenom ili sisarom kako ju je cela škola zvala. Nisam ju nikad volela ni njeno razbacivanje sisama oko škole ali ovog monenta sam počela da ju mrzim, baš onako pravo iskreno mrzim. ******, pa ona je već svakome pokazivala svoje sise oko škole, zar nije mogla Dalibora da preskoči. Po nju su dolazili i stariji momci na motorima, sa kolima. Šta joj ovo treba? Čemu i ta recka na njenom trofejnom cepteru? Da nije samo meni iz inata? Onda me je zapeklo među nogama od menstruacije. Pucala sam od muke i proklinjala sebe što sam koristila najmanje moguće uloške. Do sad nije bilo potrebe za većim.. Nisam znala više kud da se okrenem, šta da radim. Sve mi je zujalo u glavi od nedoumica, ali jedno znam, da sam imala utoku pobila bi ih oboje. Dalibor zna da je svima pokazivala sise i sve ostalo. Ona je imala momaka na pretek. Čemu ova pokazna vežba sisare Milene? -Vaše piće, reče mi gospodin, kojemu još nisam ni ime znala, a ni on moje. Dva popijena Breezera su mi razvezala jezik. -Hvala vam gospodine, kojemu ne znam ni ime. Lepo od vas. On me pogledao u oči, polako je lice pretvarao u osmeh i laganim glasom je rekao: Reći ću ti, ali pod dva uslova. -Koja dva? –Prvi je da i ti meni kažeš svoje a drugi je da mi odgovoriš zašto ti smetaju ono dvoje zagrljenih na klupi? Čemu toliko besa u tebi? Poludila sam, pa on me pročitao kao bukvar. Ništa nisam uspela da sakrijem. –Jelena mi je ime. Ono dvoje su mi momak i njegova vaspitačica drpanja. On se samo ljubazno i vedro nasmijao i odgovorio: Znam da lažeš Jelena, ali ja ću uvek da te zovem Jelena. Neka tako ostane. Ti ili mi veruj da se zovem Dule ili odi u kola pa mi preturaj po dokumentima. Ostala sam zapanjena njegovim odgovorom i nisam se usudila ništa da rećem niti da reagujem. To znači lepotice, da vi više nemate razloga za utakmicu ili.... Nemam, odbrusim mu silovito. Žao mi je Jelena, ali ja sam došao gledati sina i ostaću. Ako mogu da učinim bilo što za tebe, reci mi bez ustručavanja. -Pobij ovo dvoje da i meni jednom bude lepo u životu, zarežah mu u lice. On je na to prasnuo u smeh, nije mogao da se uzdrži. Ja sam se zacrvenila i postidila, a i uplašila svoje izjave. On je video što se samnom dešava, prišao mi i zagrlio me oko ruku i privinio uz sebe. Držao me tako neko vreme, pojma nemam koliko, onda mi smirenim glasom rekao. -Hajde da sednemo u kola i opustimo se, ne mora da se pržimo na suncu. -Uhhh, samo sam rekla. On je to shvatio kao da, otvorio vrata kola i posadio me na sedište. Zatim je i sam došao s druge strane,uključio klimu i uzeo mi kesu s 2 Breezera i vratio ih natrag u frižider, izvadio novi ledeni, otvorio ga i ponudio me. Pila sam neverovatnom brzinom. Bes me je toliko uzdrmao, da sam u prvom potezu popila pola flaše. Dule mi je na to rekao: Daj barem duboko udahni, da se stiša bes. -Neće moći Dule, nisam besna samo zbog Dalibora, već imam i ženskih problema. Nisam ponela rezervne uloške, a sad mi trebaju pod svaku cenu. Na to je Dule okrenuo ključ., startovao kola i rekao idemo do prve prodavnice gde možemo da kupimo.- Ali ja nemam ni prebite pare, kako da kupim, a ne umem da kradem. -Ne mari, samo se opusti i pij. Nije tvoja briga. Nakon par minuta smo videli prodavnicu i uspeli smo da kupimo uloške. Ja sam lagano teturala. Mislila sam da je to od vrućine. Dule me uhvatio za ruku i uveo u kola. Jelena idemo do nekog kafića gde ćeš moći u WC da promeniš. Ja nikad nisam bila u kafiću, sramim se da idem. Bolje neki park, sve je zeleno i lako ću u grmu da promenim. On je krenuo kola, prošao malo dalje od moje škole i zašao dublje u park, gde nema šetača. Došao je da me izvede iz kola, ali treći Breezer je radio svoje. Teturala sam i držala se za njega. On me opet privukao sebi, zagrlio i počeo milovati po kosi. Jelena, nemoj da ideš u park da menjaš. Sedi u kolima i promeni, ja neću da ulazim u kola dok menjaš. Zatim me je doslovno uneo u kola i posadio na sedište. Zatvorio je vrata i okrenuo se leđima. Nesvesna da sam potpuno pijana pokušavala sam da samo otkopčavanjem pantalona i šlica promenim uložak, ali nije mi zbog dubokih gaća uspevalo nikako. Besnela sam. Oduprla sam se na noge i poslednjom snagom u sebi uspela da svučem i podrezane farmerke i gaće sa sebe sve do kolena. Zatim sam klonula na sedište i ostala nesvesna sebe, ni u snu ni u javi.....
Probudila sam se na stražnjem sedištu, potpuno obučena. Pojma nisam imala, koliko sam spavala, kako sam dospela na stražnje sedište. Nisam odmah ni provalila da sam ranije svukla do kolena vruće pantalone i gaće i tako zaspala. Klima je radila, svirao je CD, Lionard Koen, na granici čujnosti. Verovatno da mene ne probudi. Dule je sedeo u svom sedištu, nepokretan. Nisam provaljivala šta se desilo u međuvremenu. Počela sam se protezati i čuditi šta je bilo. Uhvatila me panika, da nisam zakasnila kući, da me keva ne ispituje. Dule se lagano okrenio glavom i rekao:“Jelena, jesi li se naspavala“. -Biće da jesam, odgovorih.. Koliko je? –Pola pet. –Moram smesta kući. -U redu vozim te, nema frke. –Šta je bilo, kako sam dospela na zadnje sedište. – Zaspala si na prednjem, skinutih pantalonica i gaća. Curila ti je menstruacija po sedištu, dok si spavala. Stavio sam ti novi uložak, navukao gaće i pantalonice i preneo sam te na zadnje sediše, kako bi oprao prednje, koliko je to moguće. Moraću ga dati na hemijsko. Premrla sam od šoka, straha, neverice, sramote.... zastao mi dah, nisam ništa mogla reći, ni pokrenuti se, samo sam bledo gledala negde , pojma nemam gde. Htela sam da umrem od stida što me video golu, osećanja krivice za uprskano sedište, srce mi je lupalo brže nego ikad u životu. Oblio me hladan znoj. Nisam nogla ni misliti ni govoriti. Dule me samo gledao sa laganim i blaženim smeškom u lice neko vreme, zatim izašao iz kola i ušao da sedne pored mene.

Seo mi je sleve i obgrlio desnom rukom oko vrata, a levom milovao po licu. Ne boj se Jelena, neću ti ništa za sedište. Kao drugo nisi bila ni prva ni jedina, koju sam video golu. Sve je u redu. Nastavio je da me miluje po oba obraza a desnom da mi stišće i popušta mišku moje desnice. To me još više šokiralo. Ni traga besa. Ni traga zluradosti ni nadmoćnosti. Samo blago smirijući glas i pokreti. Onda van moje pameti, van mojeg znanja, moje obje ruke pohrliše njemu i zagrliše ga. Prislonila sam moju glavu glavu na njegova prsa i počela plakati. Plakala sam, ridala, grcala, plakala, hvatala dah, da još više plačem, pa još više plakala. Da me je neko gledao mislio bi da hoću da vratim Panonsko more sve do vrha Košutnjaka. On me svo vreme grlio i mazio laganim pokretima. Desnom mi je mazio leđa, a levom kosu. Stala sam plakati, valjda kad sam presušila do tabana. On me tad uhvatio obema rukama za glavu i podigao mi glavu, gledao me jedno vreme u oči i rekao: Jelena, sve je u redu, ortaci smo, nema frke među nama. Ja sam se na to uplašila, ma koji ortaci, on i ja. On neki svetski igrač a ja mala klinka iz 7.og razreda, koja nikad pre ni kola s klimom nije videla. Počela sam se tresti od straha. Na to me on privukao sebi i počeo ljubiti. Prvo u kosu, pa u čelo, pa po nosu, pa u oba oka, pa opet po kosi. Ja sam se i dalje tresla, ali iz nikad utvrđenih razloga moji prst su počeli da ga stišću, da ga grebem po potiljku. On je na to reagovao smesta vrućim poljupcem u usta. Polako mi je ljubio do tad neljubljena usta, malo gurnuo tek toliko jezik u moja, pa vratio i nastavio da me ljubi. Ja sam nastavila da ga grebem prstima, zabijam nokte u potiljak, usne su mi bile neme i nepokretne. On je samo ljubio i ljubio i ljubio moje nevine usne. Spustio je obe ruke s moje kose na vrat i počeo da mi miluje vrat kratkim i mekim potezima. Zatim mi je gurao jezik u usta, sve dok nisam popustila. Vrtio je i vrtio sve dok nisam nevešto pokušala da uzvratim, ali nije mi nešto uspevalo. Počeo je da me svojim grudima gura natrag, sve dok nisam leđima pala na sedište. On se podigao izned mene, uhvatio levom za bravu kola i privukao se kmeni. Došao mi je pored grudi na oko 90 stepeni. Zatim desnu ruku podvukao pod moj vrat, pridigao glavu i nastavio ljubiti. Ovaj put sam bez ustezanja prihvatila i uzvratila kako znam i umem. Njegova desna se spustila pod moju majicu i potražila put grudi. Uskoro sam osetila dodir, od kojeg sam se sva naježila i počela još halapljivije da ga ljubim. Ruka mu je šetala po mojim grudima i radila neverovatnu magiju. Bradavice su iskočile kao protuavionske rakete, tiha jeza i požuda su se mešale u mojim uzbuđenim sisama. Sve je bilo drugo od tog trena. Nestalo je straha, neverice u meni. Počela sam da se nadraženo uvijam i trzam i brecam pod njegovim pravim muškim milovanjem. Bila je to prva muška ruka na mojim ljubavi gladnim grudima, ako ne računam doktora, dok pregledava pluća. Počela sam rasti u sebi. Počela sam da se osećam velikom važnom i snažnom. Počela sam da se ja osećam takvom, kakvom sam oduvek htela da budem. Pružila sam desnu do njegovih leđa, a levom sam mu uhvatila potiljak u nameri da uteram naša usta jedna u druga. On je gurno jezik i milovao moj, milovao nepce, ja sam pokušavala da uhvatim ritam. Počela sam se tresti, ali ovaj put od uzbuđenja, užitka, izazova. Na to je on izvadio ruku ispod moje majice i počeo da me miluje preko pantalona i masira. Povlačio je ruku između mojih nogu device, išao drsko preko šava od sred mlade i netaknute guze sve do šlica i natrag. Prvo sam se stisla, koliko sam mogla, skupila sam noge kao klešta, ali on je ipak prolazio kako je hteo a i kad bi zastajkivao rukom, onda bi me prstima masirao preko moje nevinosti, a to nisam mogla da sprečim. Nakon par minuta više nisam ni htela da sprečim i samo sam mu raširila noge sva prepuna očekivanja, onoliko koliko je to moj položaj na stražnjem sedištu dopuštao. Milovao je desnicom moje nevino međunožje još neko vreme, levom me držao ispod potiljka i ljubio, a ona mi rekao: Jelena, moram te odvesti kući čim pre, tim bolje, ali vidimo se sutra ovde umesto škole. Ne brini ništa za školu, ja ću da ti donesem overeno lekarsko, samo ću upisati tvoje ime i prezime. Nisam znala šta da kažem, jer nisam ni planirala da sutra ne dođem u školu. Samo sam ga nemo gledala u neverici. Onda je ponovio: Sutra ovde umesto škole. Potom me je poljubio kratko , ali odlučno u usta, okrenuo se i izašao iz kola. Otvorio je stražnja desna, izvukao me van i otvorio prednja desn i posadio ne sedište, prikopčao pojas i pogladio me izmedju nogu, proturio prst kroz nogavicu i pročačkao po gaćama. Zatim je zatvorio vrata i s druge strane ušao na svoje sedište. Jelena, ti mi govori put do tvoje kuće, ja ću stati par stotinjaka metara pre, da ne vide komšije da mi izlaziš iz kola. Ponudio me žvakama, startovao kola i krenuo. Ja sam bila između sna i jave, između života i bajke, na jedvite jade sam mu govorila kuda da vozi. Nikako nemogu da se setim šta sam tada mislila, osećala, mada su mi sve misli prolazile kroz glavu, mada su me sva osećanja obuzela, bila sam totalno u haosu misli i osećanja. On me s vremena na vreme milovao po nogam i između nogu, bilo je lepo, ali nisam mogla da reagujem. Samo sam se prepustila. Stigli smo do ukrštanja sa mojom ulicom i ja sam izašla da krenem kući. U taj tren je iz prodavnice iskočila Stefani, moja drugarica iz klupe i najradoznaliji lik na celom svetu. Dule je polako dodavao gas i kretao što dalje od lica mesta. -******, ko ti je to, upita Stefani. –Niko, samo me čovek pitao za ulicu. –Hihihihiii, tuko jedna pa videla sam te kako izlaziš iz kola. Sigurno je neki mafiozo, kad ima takva kola. Baš je tebe trebao da pita bilo šta. -Pitao me je, kako se tuca Stefani, eto to me je pitao. –Hihhihihihihiii, ******, baš će devica da mu objasni, kako se ja tucam. – A ti si kao tucana? Jesi, ali u crtanom. –Hihihihihi ..Ti ćeš da mi kažeš, ne razlikuješ ***** od viršle. A i pojma nemaš, gde se stavlja. –Pa tebi u usta, odbrusila sam joj ljutito. Na to je Stefani prasla u smeh, zateturala se i nastavila cerekati tako jako da joj je ispala žvaka iz usta. -Pazi kako se smeješ, ispade ti kurton, smestih joj u par reči. Na to je ona počela da se grči od smeha. Kad se malo smirila, ispravila se i rekla: Hej mala, kad počneš da ličiš na žensko, pokazaću ti kako izgleda kurton. Hajde pokaži mi, ako znaš što je to. –Gde? -Ajde idemo do mene. Krenule smo.

Stefani je bila visoka, kao ja, ali plavuša, za razliku od mene crnke, imala je veće grudi i šire bokove nego ja. Uvek mi se rugala što nosim grudnjak. Ona ga nije nikad nosila. Na fizičkom me rasturala u svlačionici, zbog mojih dubokih gaća bez mustre, njene su bile plitke i čipkaste, skoro kao tange. Po običaju je nosila belu majicu, crvenu minicu i crne hulahopke, crvene patike, crvenu pantljiku u kosi, bele cvike, kajlu od lažnog žutog i tašnu od lažnog krokodila. U zgradi po običaju nije bilo svetla, tako da smo u mraku čekale lift. –Je li te kresno, upita Stefani? –Je u srednje uvo i treću nozdrvu. -Pa tebe i nema gde drugde da kresne. –Zato će tebe u bulju, samo pazi da ti ne zaglavi kurton, sraćeš pakovana govna. U liftu smo se i dalje prepucavale, dok nismo došle pred ulaz u stan, zavladao je tajac od straha pred mojom kevom. Polako sam gurala ključ u bravu i proturila glavu i virkala. Tama, nigde nikoga. Osetih olakšanje i otvorih širom vrata. Stefani je ušla i vrtela se oko sebe. Zaključala sam vrata i krenula prema WC. -Stefani, čekaj me u sobi, samo da pišam i promenim uložak. Skinula sam patike, čarape, pantalonice i gaće, bacila uložak u korpu i ušla u kadu da se podaperem. Tad sam se setila, kako sam se skinula u kolima i klonula polugola, ali pokazujući ono najbitnije. Šta li je radio Dule? Je li me pipao, milovao? Da me nije fotkao? U svakom slučaju je promenuo uložak dok sam spavala. Još nisam ukapirala, da sam bila pijana tad, to sam shvatila tek mnogo godina kasnije, kao i sve ostalo šta se desilo. Pogledala sam dobro svoju nevinost, obraslu sa ugljen crnim dlakama, kao i moja duga valovita kosa crnim. Dok sam prelazila rukom preko dlaka, zamišljala sam i nadala se da mi Dule prelazi. Onda se setih Duletovog prsta na rastanku i pokušah da si uguram prst. Počela sam vrtati i gurati, pojačavala sam pritisak, dok se nisam ogrebla noktom i kao oparena sam odustala. Izašla sam iz kade i pronašla uložak i navukla gaće. Skraćene pantalone ne smem da nosim pred kevom, pa sam obukla bademantil i pod mišku sakrila podrezane pantalonice. Stefani je u mojoj sobi već ležala bezbrižno na krevetu, nogom preko noge i mogla sam ispod da joj vidim skoro sve. -Da li se ti briješ ili depiliraš, ne vidim ti dlake oko gaća. –Depiliram se tuko moja ljubljena. Brijanje je za tuke. -Otkud ti lova za kremu? –Pa kevinu uzimam. –Moja niti se brije, niti se depilira, niti mi daje lovu. –Onda se potucaj za kremu. – A ti se potucaj za jednu funkcionalnu moždanu ćeliju,. Možda ti uspe ugradnja, mlada si. – Ja bih se potucala za jaguar, tuko jedna nejebana. – Kakav jaguar? – ****** pa pojma nemaš ni kojim kolima si se vozila. – Nisam se vozila, samo sam mu rekla, kojim smerom da ide do Slavije. Hihihihihihihihihii tuko moja, najblesavije moje, pa ti si jedina guska u Begišu, koja ne zna gde je Slavija, baš si mu ti objasnila. Je li te barem ljubio i pipo? – Je, ljubio me u lakat, a pipao za đonove. - Daj ****** tuko jedna, šta si takva na kraj srca, biće dosta ***** i tebi i meni. Neće da se istopi ko sladoled u ustima. – Hoćeš *****? Pa ne držim ga ja u džepu. Uzmi sve što ti život pruža. –Daj zovi me, kad se budete opet našli. Uostalom objasniti ću ti sve što treba i kako. – A ti kao znaš? –****** ko me pita, jel znam. Gde si ti bila, kad sam se ja ševila. – Biće u obdaništu sam bila. – Zar su te pustili iz obdaništa? Nego znaš šta ćurko. Imamo još samo 8 dana škole. Hajde da nabrzinu smuvamo taj lik sa jaguarom, pa da se lepo jebemo svaki dan dok nema škole. Šta kažeš? – Turi maštu u džep. –Vidi device, pojma nema šta je seks, pa se duri. Lepo ti kažem, idemo nas dve da ga sredimo, sve ti objasnim. Biće nam superiška. U to je došla moja keva, pogledala u sobu da li sam kući i pozvala na večeru Stefani i mene. Stefani se izvinula i otišla kući sa rečima: ovaj domaći ćemo sutra u školi da rešimo, gde smo večeras stale. -Svakako, odgovorih i nastavih čutke da jedem sa mamom. Mama je bila bleda i iscrpljena. Jela je sporo i nezainteresovano. Nisam ništa govorila niti pitala, samo sam se pravila nezainteresovana, da ju ne promatram. –Milice, kćeri moja, moram da ti rečem, od danas živimo nas dve same. Tvoj otac je zatražio prekomandu i otišao u Crnu Goru, tamo će živeti sa nekom drugom ženom. Mi smo se sudski razveli još pre pola godine, ali nisam imala snage da ti to saopštim. Izvini dete moje, rekla je i briznula u plač. Ja sam samo nemo gledala, bez osećaja za bilo šta, ni za život, ni za smrt, ni za tugu, ni za radost, bez interesovanja bilo za mene, bilo za svet u kome živim. Samo mi je jedna misao, jedna želja ostala u glavi, da se napijem, da padnem u komu, da ništa ne vidim, ništa ne čujem, ništa ne znam.
Mama me odvukla u krevet, presvukla u spavaćicu i legla pored mene. Prvi put u životu sam spavala sa majkom. Zagrlila me i plakala, jecala, uzdisala, a onda je uhvatilo plakanje i mene. Probudila sam se sama, bilo je pola 7. Budilnik mi uvek zvoni u 15 do 7. Ustala se i krenula da pišam i promenim uložak. Bio je skoro suv, samo mala mrlja, kao od kave. Hvala bogu stala je. Opet sam se setila Duleta, da mi je menjao uložak i navukao gaće. Zatim mi je sinulo da je rekao da me čeka, na istom mestu umesto škole. Istuširala sam se i počela mazati po celom telu. Naročito sam se namazala po mojoj nevinosti, dobro sam se natrljala, osećajući užitak pri tome. Nisam nikad ranije trljala kremom moju ribicu. Sećala sam se kako me Dule trljao po ribici u kolima i pokušavala sam da radim te pokrete. Počelo je da me sve jače i jače uzbuđuje, pa sam prestala u strahu, da nešto ne zabrljam, jer pojma nemam kako to ide dalje. Uzela sam mamin parfem, namirisala se gdje god sam znala i umela. Htela sam da puknem od besa,. Što nemam gaće za žene, već za kaluđerice. Potrčala sam u maminu sobu i probala njene, ali sve su bile prevelike. Otišla sam u besu u kuhinju, da nešto pojedem i videla spremljen doručak i neke pare na stolu. Prvi put sam ih videla u životu. Piše broj 10 i slova Zehn Deutsche Mark. Stajala je cedulja: Milice dušo moja, ovo je za tebe. Deset nemačkih maraka. Nismo ti ništa kupili za rođendan, ni tata ni ja. Hteli smo, ali plate nam nisu dospevale već mesecima, ovo ti je od deke i bake. Neću ti reći, šta da radiš sa parama, sama odluči. Ne moraš ni da objašnjavaš kasnije šta si uradila. Još jednom srećan ti rođendan. Voli te tvoja mama. Zaplakala sam. Mesecima ne primaju platu, a ja ništa ne znam. Meni se ništa ne govori. Ko sam ja u ovoj kući? Ko sam ja u ovom pozorištu zvanom život? Ko sam ja u ovome gradu? Budilnik me prenuo iz razmišljanja i opet se setih problema oko gaća. Sad imam pare, ali je prerano da kupim pre škole. Prodavnice ne rade, a do pijace predaleko. Ako ne dođem pre nastave na dogovoreno mesto, Dule će da ode. ******, šta sad da radim. Pa lepo ima da idem bez gaća. Sve moje suknje su ionako duge, nemože ni šta da se vidi, a sa Duletom neće ni da mi trebaju. Ma ne, idem u gaćama, ali ću da skinem pre nego se nađem sa Duletom. Sramota me pokazati se u tim gaćama, pred tako finim gospodinom. Staviću ih u školsku torbu i rešena stvar. Rečeno učinjeno. Raspustila sam kosu i rasčešljala i tako krenula do autobusa. Molila sam Boga, da Stefani ne dođe pre busa i da me ne vidi , kuda idem. Osetila sam izuzetno olakšanje, kad je došao bus, a nigde Stefani. Stajala sam svo vreme kao bosonoga na iglama, dok nisam stigla do moje stanice. Pojurila sam put parka, ne osvrčući se ni levo ni desno. Pognula sam glavu da mi kosa sakriva lice. Trčala sam sve dok nisam ugledala crni jaguar. Primetela sam kako se desna vrata otvaraju iznutra. Utrčala sam u kola i klećeći skinula torbu i bacila na pod pred stražnje sedište. Dule me pomilovao po guzi, prvo preko, zatim ispod suknje i tad sam se setila, da nisam svukla gaće. Uvek nešto zabrljam. Brže bolje sam se okrenula , sela na sedište i zakopčala pojas. Dule me ponovo pomilovao, ovaj put između nogu, mazio preko gaća i opet turnuo prst ispod gaća i nastavio da me mazi po mojoj nevinosti i prebire dlake, pa je vrtio prstom po mojoj nevinosti . Zatim ga omirisao, startovao kola i krenuo. –Kuda ćeš, zapitah. –Dublje u šumu, gde nema prolaznika. –A onda? Zatim je naglo stao. – Onda nema a onda. –Šta to ima da znači? – Video sam na retrovizoru, da te neka plavuša pratila, imala je nešto gore belo i dole crveno na sebi. Tako tvoje visine je bila. Zato moramo što dalje odavde. Tko bi to mogao biti? – To je Stefani, najradoznalija kokoš na svetu i šire, moja drugarica iz klupe i komšinica. Živimo u istoj zgradi, samo sprat razlike. – Da li bi mogla da te kompromituje u školi ili pred roditeljima? – Ne znam, pa mogla bi, ako ne namerno, onda nesvesno. Lajava je. Na to je Dule usporio i okrenuo kola u suprotni pravac i nabio gas. Prestigli smo Stefani i stao je ispred nje. Iskočio je iz kola, zgrabio Stefani i ubacio ju na zadnje sedište sleva i ušao na svoje mesto. Opet je okrenuo za 180 i krenuo napred, bez reči. Vozio je Stefani i mene sve dublje i dublje u Košutnjak.
Nastaviće se.....

"Kume" dobar si za pocetak...

Nije lose

Sasvim dobra priča, šteta što nije dovršena

I ja sam za to da se dovrsi prica.......

Kako se ova erotska prica pojavljuje na tri sajta ( na jednom takodje pod imenom dioniz)
volela bih da se izjasni da li je prica njegova jer ovde postavljamo samo nase erotske price a ne copy paste sa neta..


www.erotskeprice.ws/page/7/

www.bludnice.com/index.php?topic=27192.10;wap2

www.7129.comwww.myip.cn/inlink/erotskeprice.ws

Super priča!

Kako se ova erotska prica pojavljuje na tri sajta ( na jednom takodje pod imenom dioniz)

Kliknite za proširenje...

tako sto je izmisljena!

snješka10:

Super priča!

Kliknite za proširenje...

Ta priča je izmišljena i bolesna.
Stari matorac sa 13 godišnjim nevinim djevojčicama!!!!!!!!!!!!!!
Takođe to nije moguće da pri prvom odnosu ženska izgubi svijest.

Neke boli puno, neke manje a neke skoro ništa.
I to nije istina da zaboli samo kad prodre u nju već je boli i kasnije ako nastavi guranje.
Obično taj prvi odnos je bolan i nikakav.

Moračanin:

Ta priča je izmišljena i bolesna.
Stari matorac sa 13 godišnjim nevinim djevojčicama!!!!!!!!!!!!!!

Kliknite za proširenje...

Moram da se slozim sa Moračaninom.

meni je ovo bolesno malo..

Ako mi vecina vas jos kaze da je dobra prica, mozda odlucim da je procitam.

svasta..prvo copy paste,drugo izgubih volju u samom startu,citava dinastija....

ko će da čita ovo predugačko je
spusti ti se već na pola jbg

Evo vam pa citajte ionako je dosta prica prepisano
http://http://licnioglasi.in.rs/category/erotske-price/

Grof Vronski:

Možda ti je priča lepa.
Možda je poučna.
I sladostrasna,možda....

Ali,ne bih je čitao i da sam u pubertetu.
Kao pokretačko štivo...
Pokretačko - kao osnova za onanas !

Predugačak si,kume....
Vremena imam,ali sa strpljenjem nisam najbolji !

Kliknite za proširenje...

Ahahahahahah...Slažem se totalno sa tobom ovde!