Да ли смо стварно успели нешто тако једноставно и лепо као љубав да претворимо у бизнис, и у калкулацију? Приметио сам да и људи који се стварно воле, воле се некако уздржано, и да се не предају да их љубав носи на прави начин, него и када дају себе у некој вези, опет гледају да то буде умерено, да то буде исто колико даје и други партнер, али никако више.. Доста људи се правда као ''био сам повређен/а па сад не смем'' бла бла... Искрено мислим да је то само лаж да би оправдали то што немају муда да се препусте нечему лепом.
Исто тако приметио сам да људи изједначују љубав и секс, чак јаче котирају секс, а тема типа ''волим га али му није нешто велики, шта да радим?'' буквално описује оно о чему причам, што је по мени јако тужна ствар.. Да ли су стварно полни органи битнији од целог човека или жене?

Odgovorite sa citatom

Pošalji link