Neko je jednom rekao – suprotno od jedne velike ideje je druga velika ideja. Diskutabilno, ali šta je onda suprotno od ektremista? Umerenjaci ili drugi ekstremisti? Najčešće i jedni i drugi. Onda, ako su jedni ekstremisti na vlasti, umerenjaci naprave savez sa drugim ekstremistima i obore ih. Čije će ideje prevladati, videćemo kasnije. Inače sami ekstremisti teško mogu opstati na vlasti bez podrške umerenjaka.
Bilo je i slučajeva da se dva suprotna ekstrema dogovore protiv umerene sredine. Tako je u Nemačkoj početkom 30-ih bilo sporadične saradnje između komunista i nacista. Češći je slučaj da jedan ekstremizam, često sasvim svesno, “hrani” drugi ekstremizam kako bi se potrla svaka treća opcija. Da li toga ima u Srbiji?
Prvo, da li uopšte možemo pričati o obrnutim ekstremima u nas? Ko je slušao BBC tokom 90-ih, kao npr potpisnik ovih redova, mogao je čuti da u Srbiji postoje čvrstorukaši na jednoj i umereni političari na drugoj strani. Da li bi međutim neko ko Britaniji odriče bilo kakvo pravo zaštite svojih građana širom sveta mogao biti proglašen od tog istog BBC-a “umerenim političarem”?! Da li su umereni političari bili oni koji su Srbima “oduzimali” i ono što je “međunarodna zajednica” davala (Republiku Srpsku)? Građanski savez se svo vreme zalagao za unitarnu BiH, čak je Dejton proglasio greškom mnogo pre Silajdžića. Slično tome je i Vuk bio protiv RS zbog samo njemu znanog nekakvog srpsko-muslimanskog bratstva.
Da li bi “umerenim političarem” mogao biti proglašen guverner Teksasa koji se zalaže za poseban ustavni položaj te države u okviru USA i za specijalne veze Teksasa sa Meksikom?! Ne, pre bi mu bilo suđeno za veleizdaju, a ne bi ni mogao postati guverner, ako bi te ideje pre toga izražavao. Pa da li je Čanak onda umereni političar? U Americi postoji razvijeni dvostranački sistem koji podrazumeva filter u okviru obe stranke. DOS takav filter nije imao, pa su ekstremisti došli do najviših funkcija, koristeći glasove koje je narod dao umerenjacima.
Nije li ekstremizam kada neki na ovom forumu 30% glasača proglašavaju “retardiranim Srbima”? Njihov idol Beba ide čak dotle da izabranog predsednika ove zemlje naziva Forest Gamp, a ceo Balkan “genetskom deponijom”. Nisu li ekstremisti oni kojima je ideal demokratije glasanje iz Soluna ili Bodruma, a nacionalne institucije nazivaju “ANUS” ili “PRC”?!
Kako obrnuti ekstremizam deluje negativno? Ako izuzmemo samo sprovođenje ekstremističkih ideja, na dva načina – oba pomažu onom drugom ekstremizmu.
Prvo, upornim vređanjem velikog broja Srba, potenciranjem i naduvavanjem etničkih incidenata (ni jedan posle poslednjih izbora) glasači SRS-a, već umorni od njihovog dugog putovanja na vlast, se podstiču da “izdrže”. Neki od njih bi možda prešli u apstinente, ali tu su Čanak, Kasa i Čeda da izazovu njihov inat (najpoznatija srpska osobina).
Drugo, kao što već rekoh, prošlo je vreme “zapušavanja nosa”. Teško je sada ubediti glasače da glasaju za takve “moralne gromade” kao što je Novaković, čak i protiv ozloglašenih radikala. Zato demokratski birači prelaze u armiju apstinenata. A ekstremisti su, po pravilu, protiv bilo kakvog čišćenja redova u “demokratskom bloku”. Nisu li na osnivačkoj sednici CMP-a bili čak i Janjuš i Kolesar?!?
Radikal bi trebalo da je sklon totalitarizmu. Tako da Canak nije radikal.
