Vidojković u ''Kulturnom nokautu''

Ово ми је први пост на овом подфоруму, не знам тачно шта су овде популарне теме, мада видим да неки воле Толкина што је код мене огроман плус. С обзиром на конкретан повод којим пишем молио бих за разумевање.
Гледам јуче Видојковића шта се излупетао на Културном нокауту, па ме подстакло на овај текст. Иначе и сам понешто пишем, а домаћу књижевност не читам много (да појасним своју позицију) и посебно су ми глупе ове полемике између обично сујетних књижевника. Свидело ми се оно што је рекла Љиљана Хабјановић да није члан ниједног удружења књижевника. Шта му то дође „удружење књижевника“? Да ли је то нека врста синдиката?
Видојковић се прво понео веома примитивно, вређајући туђи рад, што је иначе честа пракса наших „уметника“. Упорно понављање да му неки заплети делују као „шпанске серије“ и то још зато што се помиње вера у Бога. Правоверно западњачки евроцентрично тиме је увредио културу целе једне, латиноамеричке, цивилизације. Да сам „био тамо“ па да му кажем: Слушај синко, и ја сам гледао те серије, истина не шпанске већ португалске (бразилске), па не видим да сам зато глупљи од тебе. Гледао сам O Clone (код нас преведено као Забрањена љубав) и то пре свега због језика. Да, ја знам португалски. Не желим да се подређујем ничијем културном империјализму и зато учим језике култура које ми се свиђају. Знати само енглески је исувише тривијално. А свидела ми се и радња серије. Стојим својим именом и делом иза тога да ми је Клон занимљивија, атрактивнија, ефектнија и серија са бољом поруком него, рецимо, Секс и град.
Затим прича како се туђе књиге продају по „трафикама и бензинским пумпама“. Па шта онда?! Значи да има ко да их купи. Моје приче и путописе издавачи нису ни коментарисали, управо због доминације таквих лакташа као што је Видојковић, али оне круже интернетом, мејловима, штампају се и чак читају наглас. И заболе ме које серије гледа и какве ставове има онај који их чита. Нека свако нађе себе – нека цвета хиљаду цветова!
Онда чувена књижевност познатих ликова Радована и Легије. Видојковић мисли да је неко мудо зато што је рекао како би са Радовановом књигом обрисао дупе или је спалио, зависно од годишњег доба. Наравно, он ту књигу није ни прочитао, али јој већ суди.
Ајде да и ја нешто кажем о „Канџама“, иако их нисам прочитао, односно о Видојковићевој појави у српској књижевности. Ово говорим чисто логички и нема везе са, евентиалним, квалитетом дела. Видојковићева појава је рецимо 50% посто исти принцип као и појава Радована или Легије у књижевности.
Дакле, код потоње двојице имамо две кључне ствари:
1) Неко је „погурао“ њихова дела из разлога који нису књижевни. Рецимо да су они имали и неке „техничке проблеме“.
2) Они су од раније познати по некњижевним стварима, па као такви привлаче пажњу.
Видојковић није од раније познат, па други став отпада. Али по првом ставу је његово место исто само са супротним предзнаком. Неки гурају „дела“ Радована и Легије да би тиме промовисали национал-патриотизам, Видојковића гурају они други да промовисали „чување ватре“, „енергију 5. октобра“ и сличне ствари које већ полако бивају превазиђене јер ниједна револуција не траје вечно – логика живота је против тога.
Да додамо ту и чињеницу да Видојковић сматра себе најбољим ауторитетом за процењивање себе, тј. да је преко 100% убеђен у све што ради. Изгледа да је књижевност добила свог Чеду Јовановића.

Glas Sauronov:

Стојим својим именом и делом иза тога да ми је Клон занимљивија, атрактивнија, ефектнија и серија са бољом поруком него, рецимо, Секс и град.

Kliknite za proširenje...

Potpuno se slažem, iako sam odgledao samo po jednu epizodu.

Glas Sauronov:

Затим прича како се туђе књиге продају по „трафикама и бензинским пумпама“.

Kliknite za proširenje...

U trafici sam kupio Sabrana dela Svetog Save. Mislim da je bar malo vredniji od Vidojka.

Glas Sauronov:

Ово ми је први пост на овом подфоруму, не знам тачно шта су овде популарне теме, мада видим да неки воле Толкина што је код мене огроман плус. С обзиром на конкретан повод којим пишем молио бих за разумевање.
Гледам јуче Видојковића шта се излупетао на Културном нокауту, па ме подстакло на овај текст. Иначе и сам понешто пишем, а домаћу књижевност не читам много (да појасним своју позицију) и посебно су ми глупе ове полемике између обично сујетних књижевника. Свидело ми се оно што је рекла Љиљана Хабјановић да није члан ниједног удружења књижевника. Шта му то дође „удружење књижевника“? Да ли је то нека врста синдиката?
Видојковић се прво понео веома примитивно, вређајући туђи рад, што је иначе честа пракса наших „уметника“. Упорно понављање да му неки заплети делују као „шпанске серије“ и то још зато што се помиње вера у Бога. Правоверно западњачки евроцентрично тиме је увредио културу целе једне, латиноамеричке, цивилизације. Да сам „био тамо“ па да му кажем: Слушај синко, и ја сам гледао те серије, истина не шпанске већ португалске (бразилске), па не видим да сам зато глупљи од тебе. Гледао сам O Clone (код нас преведено као Забрањена љубав) и то пре свега због језика. Да, ја знам португалски. Не желим да се подређујем ничијем културном империјализму и зато учим језике култура које ми се свиђају. Знати само енглески је исувише тривијално. А свидела ми се и радња серије. Стојим својим именом и делом иза тога да ми је Клон занимљивија, атрактивнија, ефектнија и серија са бољом поруком него, рецимо, Секс и град.
Затим прича како се туђе књиге продају по „трафикама и бензинским пумпама“. Па шта онда?! Значи да има ко да их купи. Моје приче и путописе издавачи нису ни коментарисали, управо због доминације таквих лакташа као што је Видојковић, али оне круже интернетом, мејловима, штампају се и чак читају наглас. И заболе ме које серије гледа и какве ставове има онај који их чита. Нека свако нађе себе – нека цвета хиљаду цветова!
--------------------------------------------

Kliknite za proširenje...

Da ne citiram ceo post....Samo da kažem da mi se komentar svidja!!!!!!!

Iako je negativna, reklama je ipak reklama i na ovom forumu je bilo mnogo diskusije o Vidojkovicevim literarnim brljotinama.Gledala sam kulturni nokaut i vise se cudim urednicima RTS-a nego samom Vidojkovicu,jer ako neko na drzavnoj televiziji opusteno izjavi <da ima mu..>onda ako to nije dobar marketing ja stvarno ne znam sta jeste.
Nesumnjivo pametan mlad covek(intervju u listu Danas)
koji je provalio formulu kako da digne prasinu oko sebe i zaradi some money for stare dane,a to je priznajem vrlo pohvalno (kad neko misli na buducnost).
Prema tome dragi moji sto manje komentara na racun doticnog to bolje po nas,a i po njega,jer kad vidi Vidojkovic da vise ne dize prasinu mislim da ce njegova struktura licnosti biti jako razocarana...

Slazem se sa predgovornikom, i pustio bih da tema padne na dno, ipak, bilo je jace od mene:
''Човек обдарен било којим талентима да забавља и подучава друге, дужан је да их употребљава ма како безначајни они били. Ако му покушај остане без ефекта, довољна ће му казна бити неостварени циљ; нико не треба да се труди да на његове покушаје гомила прашину заборава, јер ће гомила коју тако подигне одавати његов гроб, који би иначе остао непознат.''
Shelley



U tom smislu, ako mu je cilj samo da digne prasinu i zaradi neka, a ako je iza toga jos jedan pokusaj "prosvecenja" neuke mase...???
I da se nadovezem na Shelleya - ovakvim "kulturnim nokautima" ne moze me ni zabaviti, ni poduciti

Iskreno, ja tvoj post nisam mogla ceo da procitam (svaki peti red); Vidojkovica sam zato saslusala sa zadovoljstvom ( i usput umirala od smeha). Zasto da ne kaze ono sto misli? I zasto njega da cenzurisu? Pa ako nesto treba da se izbaci iz programa, to su te spanske bljuvotine. A prodaja knjiga po trafikama? Molim te... Dostojevski, Pekic i ljubavni romani u istom kosu? Sigurna sam da bi neki voleli da prodaju knjigu, pa makar to bilo i u sexy shop-u, ali... zna se gde je mesto knjizevnosti, a gde Habjanovicki i slicnima, zato me i ne cudi sto ona nema nista protiv da joj se knjige prodaju i po pumpama...samo da se prodaju. A za citanje, hm, pa ko mari... Ti koji kupuju te knjige, tesko i da ih citaju. Gledaju serije, po svemu sudeci.
edit: Mislim da nije imao nista protiv Svetog Save, Dostojevskog itd. vec protiv onih koji guraju te knjige na trafike . A cisto sumnjam da bi bilo koji od tih velikih pisaca, da je ziv, pristao na to da izjednaci svoje delo sa pornografijom zarad prodaje. Ne secam se da sam videla nekog iole kvalitetnijeg zivog domaceg autora da je odobrio tako nesto.

A to sto svima servira Vidojkovic,taj fasizam proste knjizevnosti,sta je sa time?
Neka se prodaju knjige gde hoce,ali je pitanje kakve knjige.
Ja sam se dobro namucio u Skandinaviji da ne dopre do iole pametnijih ljudi ista od Vidojkovica,da se ne bi smejali srpskoj knjizevnosti jos vise.
Da,treba ga cenzurisati,treba mu zabraniti rad,treba ga ubiti i okoncati sa takvim niskim piskaralima koji ne nose nikakvu tezinu,koji nista ne govore.
Ja sam definitivno odustao od objavljivanja mojih knjiga u SCG od kada sam video da je Ubica objavio roman.
Ali mi se cini da izmedju Legije i Vidojkovica mogu da podvucem znak jednakosti po mentalnom sklopu.

Ja uopste ne pricam o njemu kao o piscu, naprotiv, nista njegovo nisam citala, niti me je ovo sto je pricao uopste zainteresovalo u tom smislu. Samo kazem da, ne kao pisac vec kao jedan od citalaca, ima pravo sve to da kaze, i da se ja, kao neko ko se takodje uzasava svega toga po cemu je pljuvao, slazem sa njim. E, sad, nacin na koji je on to uradio jeste malo tezi, ali ovo je stvarno vise ispiranje mozga. Ne znam po cemu je gore ono sto je on rekao od svega onoga sto pise Habjanovicka, ili pak od prodaje knjiga po trafikama, ili od spanskih serija...
edit: A ovo "Treba ga zabraniti, treba ga ubiti....." govori ponesto i o tvom mentalnom sklopu...

Ok,mozda i jesam malo preterao,ali samo ne znam koliko jos vremena treba da prodje da bi se u SCG postovale prave knjizevne vrednosti.
Zasto niko ne obraca paznju na Svetozara Vlajkovica?
Zasto ja nisam mogao kao afirmisani pisac u Skandinaviji da objavim knjigu u zemlji iz koje sam?
Zbog toga sam prilicno besan.

nemam sta da kazem vise.

...

Dont_Break_The_Oath:

Ok,mozda i jesam malo preterao,ali samo ne znam koliko jos vremena treba da prodje da bi se u SCG postovale prave knjizevne vrednosti.
Zasto niko ne obraca paznju na Svetozara Vlajkovica?
Zasto ja nisam mogao kao afirmisani pisac u Skandinaviji da objavim knjigu u zemlji iz koje sam?
Zbog toga sam prilicno besan.

Kliknite za proširenje...

Zato sto ovde o tome cija ce knjiga biti objavljena odlucuju moroni. Mozda bi trebalo i da budes u neku ruku ponosan. Ne znam kada sam poslednji put procitala nesto novije, domace, a da vredi. Evo poslednji je Basara, ja ga recimo gotivim, ali "Srce zemlje"... bez komentara.
Ne nerviraj se :wink: . Bar ne zivis ovde.

E procitaj Svetozara Vlajkovica i njegovu poslednju knjigu "Nensoleta Dela Luna".
Remek delo.

Dont_Break_The_Oath:

E procitaj Svetozara Vlajkovica i njegovu poslednju knjigu "Nensoleta Dela Luna".
Remek delo.

Kliknite za proširenje...

Zabelezeno u blokcic . Da javljam komentar kad procitam?

У ''КАНЏАМА'' МРЖЊЕ

пише Саша ГАЈИЋ

Одавно један роман није имао тако јаку медијску промоцију као роман ''Канџе'' Марка Видојковића. У ТВ рекламама и рецензентским панегрицима шамана модерних нуспојава извикан као ињекција адерналина и свежа крв у српској књижевности, Видојковиц је за само пар месеци успео да распрода два издања свог четвртог романа, и да чак сам напише приказ сопствене књиге у једном дневном листу. Неко ће рећи – недостатак скромности, а неко да се успеху у зубе не гледа. Успеху?

Ако за тренутак пренебрегнемо јасну политичку конотацију којој овај роман дугује своју комерцијалну прођу и покушамо да погледамо роман као књижевно дело, приметићемо да његова ангажованост и социјална садржина (студентске демонстрације против Милошевићевог режима у зиму 96/97 године) са јасних идеолошких позиција циља на тематику одрастања, тј. да спада у тзв. адолесецентску књижевност. Што се тиче начина на који је то учињено, очигледна је ауторова намера да се ова тематика уподоби савременим глобалним трендовима, односно зачини култовима којима је подложна савремена омладина – сексу, наркотицима и насиљу. И док су у делима адолесецентске поткултуре до пре неколико деценија секс, дрога и насиље имали антидруштвено усмерење, у садашњој глобалној индустрији забаве (и књижевности), па тако и код Видојковића, овако изражен младалачки бунт се лукаво окреће тако да постаје један од главних потпора '' најбољег од свих светова ''. У тој тачки се срећу Бертолучијеви ''Сањари'', МТВ 2 са својим ''подобним'' рок бунтовницима, Кастанеда, Коељо и ''наш, а светски'' Видојковић. Његов допринос лежи у томе што се као '' тренди '' аутор уклопио у ова глобална кретања, и пронашавши тему прикладну овом поднебљу и потребама, направио роман који помирује ''свето тројство'' младалачког бунта и политичку коректност којој свесрдно служи. Најбоље средство да се то постигне је, наравно, политика.

У центру књиге је Безимени студент који мрзи комуњаре, штребере и војне позиваре, а воли марихуану и разуздани секс. Он се бори против монструма од три метра са избеченим чељустима и канџама кога види у својим удуваним фантазмагоријама, а који је персонификација Милошевића као злог тиранина и свих оних који му служе – од родитеља и полицајаца, до аполитичних студента. Овај дрипац се заљубљује у девет година старију цуру без трепавица Наду, видовиту и мистериозну девојку. Њихова веза је, као и студентски протест, унапред осуђена на пропаст са истом извесношћу са којом је оваква литерарна патетика осуђена на комерцијални успех. Безимени се батрга између памфлетских тирада на факултетским зборовима, сексуалног маратона са постмодерном суђајом и полицијског кордона у Коларчевој, све са циљем да измени своју горку судбину борбом, као што су то пре њега покушавали шездесетосмаши, а пре њих комунистички скојевци. Шта је нама борба ових других дала, то сви знамо јер нам од ње још трну зуби, а шта нам заиста дају Видојковићеве ''Канџе''?

Приповедајући нам нашироко о делима овог удуваног студентског трибуна и агресивног аутсајдера, и његовим сексуалним авантурама зачињеним психоделично-окултним искуствима, Видојковић нас оставља у дилеми. Да ли је у питању насилничка ангажована литература прошарана сексуалним ''ловачким причама'' , љубавни викенд роман за садо-мазохисте у исполитизованом времену, или је пак то само романескно издање "Трећег ока" које жели да се у складу са реформским токовима приклони петооктобарским променама и урбаној читалачкој публици?

Уз брутализацију приповедања и поједностављивања у складу са прихватљивим обрасцима којима смо доведени готово на нивоa павловљевског условљавања, Видојковић нам нуди конфекцијско издање још једне генерацијске побуне користећи проверене ефекте из арсенала поп-културе.

У извођачком смислу, он ове ефекте користи занатски коректно. Видојковић није писац без икаквог талента, и приметно је солидно владање списатељским умећем које у свом изразу јасно опонаша дела Буковског. Међутим, док су насиље и сексуалност код Буковског у дубокој вези са причом и њеним смислом, код Видојковића то више личи на промовисање его-трипова и специјални ефект који треба да ојача слабу и клишеизирану причу. Видојковић, иначе певач панк бенда ''On the Run'' који је безначајан чак и у оквирима свог уског музичког жанра, добро зна да дисторзија на гитари доприноси не само да музика звучи жешће, већ и да се покрије свирачко незнање и недостатак идеје.

У ''Канџама'' ефект дисторзије преузимају, а ко други него - секс, дрога и насиље. Пошто су ликови у роману манихејски, њихова карактеризација и мотиви готово непостојећи, а цео ниво погледа на свет главног лика кроз који нам се предочава прича инфантилан, ови ефекти треба да послуже да се прича одржи на окупу и у виду тинејџерског бунта продају политички коректне фразе. Без њих, једноставније је писати за '' Данас '' или '' Време '' , него издавати романе.

Шта је онда у роману аутентично, можда ћете се запитати? Одговор је лак: мржња.

Беспримерна мржња који аутор сипа са својих страница прво је што ће запљуснути читаоца. У црно-белом свету политички коректног бунтовника они '' други '' , и поред начелне прокламације права на различитост, попримају све атрибуте негативаца из клишеа холивудске продукције - непријатељ је монструм, идиот, ђубре. Он је прљав, ружан и зао, са трулим зубима и блатњавом косом. Сви они који не желе тотални обрачун са њима су будале, килавци и гованца, укључујући и мирољубиве и '' испреподобљене '' студенте. Потпуно безразложно сипа се мржња на Цркву из богатог арсенала комунистичких стереотипа, а умањује се, па чак и презире, њен допринос да се превазиђе тадашња политичка криза, као у случају кључне улоге светосавске литије која је мирним путем уклонила полицијски кордон у Коларчевој. За Безименог, који је потомак партизанских '' ослободилаца '' Београда, Црква је мафија чији су новчани токови неухватљиви. Као у причама из детињства друга Тита, она је терала децу да клече на кукурузу и шибала их ако не знају црквене песме. Још горе, у свести главног јунака романа, кроз кога нам аутор сугерише свој поглед на свет, Црква је тајни Милошевићев савезник чија је подла улога да пацификује протест. Пошто прописно облати Цркву (о којој, по свему судећи, све што зна, зна из холивидских филмова о мафији), Безимени узвикује свој револуционарни кредо: '' Нема бога, нема цркве, све је у нашим рукама! Напред до победе! '' Звучи ли нам то већ виђено?

Када у завршници романа првоборци саможивог хедонизма постају жртве револуције која једе своју децу а незаслужено награђује '' позадинце '' , Видојковићев антихерој показује сву своју рђавост као жељу да се плодови побуне монополишу за себе. Још горе: тај макијавелизам се огрће у одоре доследности и жеље за перманетном револуцијом.

Осим главног лика романа, и сам аутор се макијавелистички непрестано огрће ауром антихероја. Зато нашу посебну пажњу заслужује очајничка потреба писца да се прикаже као аутсајдер, самосвојан и независтан аутор, и у складу са тим преузме излизану улогу губитника. Да је овакав роман Видојковић издао за време Милошевића о свом трошку, па још и да му поверујемо. Овако, он нам пакује причу из досовског дневника од пола осам, а нама продаје жваку да је панкер и маргиналац. Њега подржава цела књижевно-издавачка елита и невладин сектор са моћним маркетингом, док нам се он представља као домаћи Буковски, и после седам година пуца у мртве или непостојеће авети. Губитник? Можда и јесте, обзиром да му је овога пута за длаку измакла престижна Интернатионал Wритерс Пројецт Феллоwсхип Универзитета Броwн, чији је овогодишњи добитник конгоански драмски писац и књижевник Пјер Мумбере Муџомба, а не наш ловац на награде и стипендије свих врста.

Но, ствари ипак нису непоправљиве. Ако мало изађе изван круга Двојке, тркне до Украјине и на време напише нови роман о тамошним демократским протестима у светлу глобалних трендова, неће морати да брине. Љубавна прича на кијевском тргу у којој се млади отпораш заљубљује у русталку којој су чиреви избили на лицу од тровања КГБ-овским отровним крабама, и са којом јуриша на злог Јануковича задојен опојним дрогама слободе, мора му донети заслужену славу. Следеће године сигурно ће доћи на Муџомбино место и преузети из Муџобиних руку штафету слободе. Тада, ако бар ништа друго, неће више морати да се представља као губитник и аутсајдер. А без лицемерја ће бити много лакше и њему и нама.

Totalno se slazem sa gore pomenutim postom.
Ali mene kao knjizevnika vredja jedan takav roman i samo Vidojkovicevo ponasanje.
Tako da sam sasvim sa razlogom rekao da je bilo koja kazna za njega nedovoljno efikasna.
Ne treba nam politika u knjizevnosti.
Ne trebaju nam ideoloski buntovnici iz protesta.
Ne treba SCG apsolutna demokratija koja dozvoljava jednom monstrumu zvanom Vidojkovic da izdaje takve knjige i da jos vise uvlaci i svakog pojedinca u politiku.
Iskreno,zaista bih voleo da ga vidim sta bi on ovde na samom kraju Evrope gde nema politickih prepucavanja,sta bi on napisao ovde?Sigurno ga ne bi inspirisala polarna noc,osim u ako samoj pojavi polarne noci nema neka konspirativna namera.
On nije pisac,to sto on pise nije umetnost.Nema licnog pecata u njegovim knjigama.
On gleda ka napolje,a u sebe.
Lazov kome ce doci kraj uskoro,bar se tako nadam.
Ma on je samo lokalna pojava koja ce brzo proci.

Dooobro. Sto se uopste toliko bavite njegovim likom, ako mu je vec "delo" toliko lose? I ti, ili vi, koji ste na kraju Evrope, pokusajte da ukapirate da u Srbiji ne moze da se govori ni o cemu, a da to istovremeno ne ukljucuje i politiku. Na zalost. Ni meni se te stvari ne dopadaju, niko u tome ne uziva, nemam pojma sta pise Vidojkovic, ali... neke stvari o kojima je on pricao u "Nokautu" su upravo takve, na nasu zalost, i ... nema drugog bega od toga. Ovde su ljudi pola-pola: ili su u sapunica fazonu, ili su besni kao Vidojkovic. Malo ih je realnih. Ali, ja zaista ne kapiram vas koji ovde toliko pisete o njemu. Eto, bar ste ga citali, imate odredjeno misljenje o tome sto on pise, tj. gadljivi ste cini mi se, zasto onda? Sad ga moram citati i to zahvaljujuci vama dvojici..., a nije mi palo na pamet posle emisije.

Dont_Break_The_Oath:

A to sto svima servira Vidojkovic,taj fasizam proste knjizevnosti,sta je sa time?
Neka se prodaju knjige gde hoce,ali je pitanje kakve knjige.
Ja sam se dobro namucio u Skandinaviji da ne dopre do iole pametnijih ljudi ista od Vidojkovica,da se ne bi smejali srpskoj knjizevnosti jos vise.
Da,treba ga cenzurisati,treba mu zabraniti rad,treba ga ubiti i okoncati sa takvim niskim piskaralima koji ne nose nikakvu tezinu,koji nista ne govore.
Ja sam definitivno odustao od objavljivanja mojih knjiga u SCG od kada sam video da je Ubica objavio roman.
Ali mi se cini da izmedju Legije i Vidojkovica mogu da podvucem znak jednakosti po mentalnom sklopu.

Kliknite za proširenje...

VERUJ MI NE MOŽEŠ.
Vidojko je FOLIRANT
Legija se ne šali (namerno ne kažem u perfektu)

e, ali pravo govoreći, svi mladi pisci (to je valjda ispod 40 godina) imaju istu priču: NIN-ova nagrada *****, mi novi, buntovnici, SK je sranje, evo nešto novo za vaše usrane mozgove...
Mene to ne interesuje (ta vrsta javnog govora u službi marketinga, protivu koga inače nemam ama baš ništa).
Najveći (književni) događaj u poslednjoj deceniji je, po mom čitačkom ukusu, G. Petrović i Opsada.
Na stranu svi ti mladi polupismeni idejno nekoherentni (ali to je moderno - magistraski radovi na FMU imaju za temu Đinđića) pisci ne mogu da iznesu ono što se meni dopada u umetnosti, a to je, verovali ili ne, baš umetnička stvar - izraz, ritam, melodija, lepota i sklad ideja i obrade (plus da je na neki način uvrnuto). Ako uopšte mogu da se uvredim (kako reče Oath, da ga vređa roman M.V-a) zbog neke knjige, to je onda ona koju ne mogu da kupim jer je bezobrazno skupa (a meni to padne na pamet kad već prođe 2 nedelje od plate, posle zaboravim).
(ali našla sam sistem za kupovinu sa 50 odsto popusta :wink: )
E, da, još nešto: tvrdim (odgovorno, hehehehe - da devalvacije dinara neće biti ) - SK nije loša i nije dosadna i nezanimljiva.
Marketing je marketing, ali roman ili čitav pravac u knj. proglasiti FAŠISTIČKIM, to je skandal.

Mislim samo da je utisak najvazniji.
Da se pise nesto mimo svih svima jako poznatih desavanja.
To je ono sto ja cenim.

Dont_Break_The_Oath:

Mislim samo da je utisak najvazniji.
Da se pise nesto mimo svih svima jako poznatih desavanja.
To je ono sto ja cenim.

Kliknite za proširenje...

svako ko želi može da nađe inspiraciju gde mu to odgovara...u realnosti i&ili imaginaciji, u književnosti, istoriji, mistici....
čini mi se da knjige koje se mnogo pozivaju na tzv. realnost skraćuju sebi vek iha-haj. Ali, ne mora da znači. Nekome se i to dopada.
Tebi u suštini smeta agresivna kampanja oko M.V-a, i ne širi svoj problem, a posebno se čuvaj generalizacije...sk je ovo, sk je ono, mi smo fašisti...

Betty:

Dont_Break_The_Oath:

Mislim samo da je utisak najvazniji.
Da se pise nesto mimo svih svima jako poznatih desavanja.
To je ono sto ja cenim.

Kliknite za proširenje...

svako ko želi može da nađe inspiraciju gde mu to odgovara...u realnosti i&ili imaginaciji, u književnosti, istoriji, mistici....
čini mi se da knjige koje se mnogo pozivaju na tzv. realnost skraćuju sebi vek iha-haj. Ali, ne mora da znači. Nekome se i to dopada.
Tebi u suštini smeta agresivna kampanja oko M.V-a, i ne širi svoj problem, a posebno se čuvaj generalizacije...sk je ovo, sk je ono, mi smo fašisti...

Kliknite za proširenje...

Betty molim te,nisam tebe prozivao ovde,nego jednog jedinog coveka po imenu i prezimenu i mislim da se zna da nisam optuzio za fasizam nikoga sa posebnim ciljem.
Izvini sto si me pogresno shvatila.

Quisling.