Alan Smithee
Zainteresovan član
- Poruka
- 213
Mrak iz računa
Zato sada imamo poštenog premijera i poštenu mafiju. Oni njemu rekli - neka ide Sloba, ali ti nemoj ništa da menjaš - on njima rekao - nisam ja alav na pare, vi samo radite svoj posao, ali ne dirajte moju vlast
Ekonomija je važnija od politike. Novac upravlja svetom. Samo, nažalost, ne na onaj način na koji to srećni dobitnik ovdašnjih prosečnih petnaestak hiljada dinara zamišlja. Dok mu se u to ugrade policija i vojska, tajne službe i političari, sve brinući o interesima građana, kojih građani, glupi kako ih je Bog dao, nisu ni svesni, malo šta ostane. Onda biraš ponovo iste po starom srpskom običaju - ovi su se već dovoljno nakrali a novi bi krenuli ispočetka.
Nema novina koje nisu prenele Bebinu televizijsku priču. Sad mu odgovaraju i glavati gospodin, i "duhoviti" književnik, i policajci i vojnici, i sva moguća bulumenta sa intelektualnog dna ovdašnje čaršije. Valjda je svakom jasno da samo u ovom mulju onaj tzv. novinar može da bude direktor državnih elektronskih medija, da onaj mislilac iz Drenove bude otac nacije i posrednik u tajnim sporazumima, da onaj lopov na veliko demokratski i skupštinski ispituje druge da li su lopovi. Jel' Neša Čanak svojevremeno stvarno preterao kada im je raspodelio bandere na Terazijama?
I šta smo dobili? Gomilu nadimaka koji optužuju i još veću gomilu nadimaka koja im oštro odgovara. Beba, Guri, Bagzi, Čume, Šiptar... Uzgred, gde je Mutavi, taj je, bar po nadimku, bio najsimpatičniji. Pa ćemo o svemu tome spontano i demokratski, da pitamo Hadži Dragana, ako mu pamet nije otišla sa repićem, Branu Crnčevića, ako je pomenutu ikada imao, gospodina fašistu, ako mu ona ružna žena nije iscrpela svu snagu.
To rade svi mediji, slobodni i zavisni, konzervativni i navodno liberalni, tek uglavnom jedva priučeni i polupismeni, da bi se u redovnoj vremenskoj prognozi, pod firmom "očekivane temperature u većim gradovima Srbije", pojavili i Budva i Podgorica. Šta niko od njih nije primetio? Da je Beba, lagao ne lagao, više puta ponovio kako pokojnog Đinđića nisu interesovali ni vojska, ni policija, ni tajne službe. A kako je Voju, sve onako poštenog, pravednog i legalistički orijentisanog, sve to itekako zanimalo. Pa se onaj prvopomenuti nesrećnik nadao da će brigom o ekonomiji, životnom standardu, zapošljavanju ućutkati sve političke intrige, sve tajne službe koje su se do te mere osilile da više nisu ni morale da budu tajne. Đinđić pomislio da će narod da pogleda da li u svojoj kesi iz samoposluge nosi hleb. A narod nosio hleb "crvenim beretkama" na autoputu. A Voja utvrdio da će lekari da štrajkuju u belim mantilima i sa stetoskopima, novinari valjda sa kompjuterima i pisaćim mašinama, "crvene beretke" sa beretkama i bornim kolima. Šta je trebalo da piloti JAT-a isteraju na autoput? Avion?
Istu istorijsku grešku svojevremeno je napravio i Ante Marković. Čovek je, uz punu podršku svakog razumnog, mahao po skupštini novim novčanicama i stabilnim dinarom, a mangupi su mu, na kosovskom mitu, tisućljetnoj kulturi i sličnim glupostima, rasturali državu. I sada se, posle petnaest godina, većina ljudi ovde seća Markovića i lamentira nad njegovim vremenom. Priča maloj deci - e sine, znaš kako se tada živelo. Pa će, kroz desetak godina, da priča - e sine, dok je Đinđić bio živ, mi smo bili na ivici da uđemo u Evropsku uniju. A ko ih je terao da za Vidovdan idu na Kosovo da bi čuli kako možda ne umemo da radimo, ali umemo da se bijemo, ko ih je terao da čeprkaju da li pokojni premijer sarađuje sa mafijom ili ne? Zato sada imamo poštenog premijera i poštenu mafiju. Oni njemu rekli - neka ide Sloba, ali ti nemoj ništa da menjaš - on njima rekao - nisam ja alav na pare, vi samo radite svoj posao, ali ne dirajte moju vlast. Našla krpa zakrpu. I to kakvu. Tu se onda sjatili i popovi, akademici, mislioci sa nesvršenim studijama, otužni pisci bestselera. Rečju, intelektualni kontejner. Pa su lepo, kao oni "spavači" u SF filmovima, čekali da ih Koštunica oživi.
I sad neka se neko pita zašto se političke stranke ne otimaju oko resora privrede, privatizacije, ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Nego su važni vojska, policija i bezbednost. Možda će naivni Voja jednog dana da napiše, pošteno, knjigu o tome. Možda će da objasni zašto mu je žena prisustvovala nekim važnim sastancima. Ovo tek da se Mira i Dana ne bi osećale kao izuzetak. Možda će i Tadić da objasni šta sada radi, mada mu u tome teško mogu pomoći i Šaper i onaj odebljali doktor sa Visa. "Ti si moja čokolada..." U međuvremenu ćemo da razvlačimo svet, zavlačimo Solanu i Karlu del Ponte, obeležićemo svaku slavu kako dolikuje, pustićemo kad treba suzu nad kosovskim mitom i sadašnjom sudbinom Srba na Kosovu (ali pare u Fond, osim silom, nećemo davati), pažljivo ćemo da slušamo očeve nacije šta nam poručuju, radićemo u firmama ratnih profitera uz malo gunđanja u kafani...
Srbijo, probudi se. Bre.
Zato sada imamo poštenog premijera i poštenu mafiju. Oni njemu rekli - neka ide Sloba, ali ti nemoj ništa da menjaš - on njima rekao - nisam ja alav na pare, vi samo radite svoj posao, ali ne dirajte moju vlast
Ekonomija je važnija od politike. Novac upravlja svetom. Samo, nažalost, ne na onaj način na koji to srećni dobitnik ovdašnjih prosečnih petnaestak hiljada dinara zamišlja. Dok mu se u to ugrade policija i vojska, tajne službe i političari, sve brinući o interesima građana, kojih građani, glupi kako ih je Bog dao, nisu ni svesni, malo šta ostane. Onda biraš ponovo iste po starom srpskom običaju - ovi su se već dovoljno nakrali a novi bi krenuli ispočetka.
Nema novina koje nisu prenele Bebinu televizijsku priču. Sad mu odgovaraju i glavati gospodin, i "duhoviti" književnik, i policajci i vojnici, i sva moguća bulumenta sa intelektualnog dna ovdašnje čaršije. Valjda je svakom jasno da samo u ovom mulju onaj tzv. novinar može da bude direktor državnih elektronskih medija, da onaj mislilac iz Drenove bude otac nacije i posrednik u tajnim sporazumima, da onaj lopov na veliko demokratski i skupštinski ispituje druge da li su lopovi. Jel' Neša Čanak svojevremeno stvarno preterao kada im je raspodelio bandere na Terazijama?
I šta smo dobili? Gomilu nadimaka koji optužuju i još veću gomilu nadimaka koja im oštro odgovara. Beba, Guri, Bagzi, Čume, Šiptar... Uzgred, gde je Mutavi, taj je, bar po nadimku, bio najsimpatičniji. Pa ćemo o svemu tome spontano i demokratski, da pitamo Hadži Dragana, ako mu pamet nije otišla sa repićem, Branu Crnčevića, ako je pomenutu ikada imao, gospodina fašistu, ako mu ona ružna žena nije iscrpela svu snagu.
To rade svi mediji, slobodni i zavisni, konzervativni i navodno liberalni, tek uglavnom jedva priučeni i polupismeni, da bi se u redovnoj vremenskoj prognozi, pod firmom "očekivane temperature u većim gradovima Srbije", pojavili i Budva i Podgorica. Šta niko od njih nije primetio? Da je Beba, lagao ne lagao, više puta ponovio kako pokojnog Đinđića nisu interesovali ni vojska, ni policija, ni tajne službe. A kako je Voju, sve onako poštenog, pravednog i legalistički orijentisanog, sve to itekako zanimalo. Pa se onaj prvopomenuti nesrećnik nadao da će brigom o ekonomiji, životnom standardu, zapošljavanju ućutkati sve političke intrige, sve tajne službe koje su se do te mere osilile da više nisu ni morale da budu tajne. Đinđić pomislio da će narod da pogleda da li u svojoj kesi iz samoposluge nosi hleb. A narod nosio hleb "crvenim beretkama" na autoputu. A Voja utvrdio da će lekari da štrajkuju u belim mantilima i sa stetoskopima, novinari valjda sa kompjuterima i pisaćim mašinama, "crvene beretke" sa beretkama i bornim kolima. Šta je trebalo da piloti JAT-a isteraju na autoput? Avion?
Istu istorijsku grešku svojevremeno je napravio i Ante Marković. Čovek je, uz punu podršku svakog razumnog, mahao po skupštini novim novčanicama i stabilnim dinarom, a mangupi su mu, na kosovskom mitu, tisućljetnoj kulturi i sličnim glupostima, rasturali državu. I sada se, posle petnaest godina, većina ljudi ovde seća Markovića i lamentira nad njegovim vremenom. Priča maloj deci - e sine, znaš kako se tada živelo. Pa će, kroz desetak godina, da priča - e sine, dok je Đinđić bio živ, mi smo bili na ivici da uđemo u Evropsku uniju. A ko ih je terao da za Vidovdan idu na Kosovo da bi čuli kako možda ne umemo da radimo, ali umemo da se bijemo, ko ih je terao da čeprkaju da li pokojni premijer sarađuje sa mafijom ili ne? Zato sada imamo poštenog premijera i poštenu mafiju. Oni njemu rekli - neka ide Sloba, ali ti nemoj ništa da menjaš - on njima rekao - nisam ja alav na pare, vi samo radite svoj posao, ali ne dirajte moju vlast. Našla krpa zakrpu. I to kakvu. Tu se onda sjatili i popovi, akademici, mislioci sa nesvršenim studijama, otužni pisci bestselera. Rečju, intelektualni kontejner. Pa su lepo, kao oni "spavači" u SF filmovima, čekali da ih Koštunica oživi.
I sad neka se neko pita zašto se političke stranke ne otimaju oko resora privrede, privatizacije, ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Nego su važni vojska, policija i bezbednost. Možda će naivni Voja jednog dana da napiše, pošteno, knjigu o tome. Možda će da objasni zašto mu je žena prisustvovala nekim važnim sastancima. Ovo tek da se Mira i Dana ne bi osećale kao izuzetak. Možda će i Tadić da objasni šta sada radi, mada mu u tome teško mogu pomoći i Šaper i onaj odebljali doktor sa Visa. "Ti si moja čokolada..." U međuvremenu ćemo da razvlačimo svet, zavlačimo Solanu i Karlu del Ponte, obeležićemo svaku slavu kako dolikuje, pustićemo kad treba suzu nad kosovskim mitom i sadašnjom sudbinom Srba na Kosovu (ali pare u Fond, osim silom, nećemo davati), pažljivo ćemo da slušamo očeve nacije šta nam poručuju, radićemo u firmama ratnih profitera uz malo gunđanja u kafani...
Srbijo, probudi se. Bre.
znaci kada je vlast u pitanju onda moze koalicija i sve je onda u redu,
