najljubavnija poezija

mackica ns

mackica ns

Poznat
Poruka
7.784
Ubedljivo najljubavnija i najtužnija pesma na svetu za mene...

TI KOJA IMAŠ RUKE NEVINIJE

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ sa njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak njegovim mislima,
i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te sreću ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumum. Prijazni gušteri neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom će biti ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazeva.
Neka te miluje dječak kojega ja zaštitih od uhoda na pustome drumu
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah svojim suzama.

Ja ne dočekah najljepše doba njegove muškosti.
Njegovu plodnost ne primih u svoja njedra koja su pustošili
pogledi goniča stoke na sajmovima i pohlepni razbojnici.
Ja neću nikad voditi za ruku njegovu djecu.
I priče koje za njih davno pripremih možda ću
ispričati plačući malim, ubogim medvedima,
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim njegovo lice,
dok na njega budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude i susede
koji žale moju strpljivost.

Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu.

Da li je moguće ovako voleti :? :(
 
Cheznem da ti kazem najdublje rechi koje
ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci
da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu
svoju u shali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uchiniti.

Cheznem da ti kazem najvernije rechi koje
ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci
da bi mogla posumnjati u njih.
Zato oh oblachim u neistinu, i govorim suprotno onome shto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup
strahujuci da bi ti to mogla uchniti.

Cheznem da uoptrebim najdragocenije
rechi shto imam za te; ali se ne usudjujem
strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoshcu,
Zadajem ti bol, bojeci se da necesh nikad
saznati shta je bol.

Cheznem da sedim nemo pored tebe; ali se
ne usudjujem, jer bi mi inache srce iskochilo na
usta.
Zato brbljam i caskam uokolo, i zatrpavam
svije srce rechima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi
ti to mogla uchiniti.

Cheznem da te ostavim zauvek; ali se ne
usudjujem, strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavichluk.
Zato ponosno dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drushtvo.
Neprekidne strele iz tvojih ochiju chine da
je moj bol vechito svez...
 
gomila sveta svuda, bar na cas
krije ga u svoj njegovoj tuzi,
samo da baci pogled na Vas
prosjak sto pred Vama sad puzi,

i moli za samo tracak nade,
samo deo ljubavi sto bese,
kao pokosen sto pred Vas pade
i poce od boli da se trese.

praznina boli od sveg vise
prosjaka sto je izgubio srecu,
ranjeno srce umivaju mu kise
sto iz ociju sada kao nikad krecu.

jer ga jos ljubav napred goni,
ona ga jos uvek tera da ide dalje,
kroz sve suze sto prosjak ih roni
tu ljubav on Vama samo salje.

Vi ste ljubav zivota toga,
koji ne vredi ni mrvicu zali.
Vi ste ljubav zivota moga,
prosjak sam sto ljubav ste mu dali.
 
Na bregu stoji još kuća mala
pod košem gnezda svijaju ptice
u sobi čovek sa lulom starom
na zidu slika nesuđenice

Voleo je davno devojku tu
dao joj mladost i ljubav svu
a kad je došao da je prosi
njen otac reče - ti, nisi za nju

Jednoga dana pozvana beše
snekim da igra valcer na balu
od tada ona ne sanja više
sreću na bregu i kuću malu

Voleo je davno devojku tu
dao joj mladost i ljubav svu
a kad je došao da je prosi
njen otac reče - ti, nisi za nju.
 
I ja bejah samo jedna od mnogih koje se trude
da ispunjuju svoje bedne domaće dužnosti.
Zašto izabra mene i otuđi me od svežeg skrovišta
našeg običnog života?
Osveštana je ljubav koja se nije ispovedila.
Ona sija kao dragi kamen u ognju skrivena srca.
U svetlosti ljubopitljivoga dana gleda ona tužno i žalosno.
Ah, probio si koru moga srca i odvukao moju
drhtavu ljubav na otvoreni trg, i razorio zauvek senoviti kut u kome je ona skrivala svoje gnezdo.
Druge su žene uvek iste.
Retka je pogledala u dubine svoga srca,
retka je koja zna svoju sopstvenu tajnu.
Osmehuju se lako i plaču, ćaskaju i rade.
Svakoga dana posećuju hram, pale svoja kandila i donose vodu s reke.
Nadah se da će moja ljubav biti pošteđena od
hladne samoće beskućnika, ali ti odvrati lice svoje.
Da, tvoj put leži čist pred tobom, a meni si presekao svaki povratak i ostavio me
potpuno nagu pred svetom, koji me gleda
ukočenim očima dan i noć.
 
mackica ns:
Ubedljivo najljubavnija i najtužnija pesma na svetu za mene...

TI KOJA IMAŠ RUKE NEVINIJE

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ sa njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak njegovim mislima,
i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te sreću ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumum. Prijazni gušteri neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom će biti ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazeva.
Neka te miluje dječak kojega ja zaštitih od uhoda na pustome drumu
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah svojim suzama.

Ja ne dočekah najljepše doba njegove muškosti.
Njegovu plodnost ne primih u svoja njedra koja su pustošili
pogledi goniča stoke na sajmovima i pohlepni razbojnici.
Ja neću nikad voditi za ruku njegovu djecu.
I priče koje za njih davno pripremih možda ću
ispričati plačući malim, ubogim medvedima,
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim njegovo lice,
dok na njega budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude i susede
koji žale moju strpljivost.

Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu.

Da li je moguće ovako voleti :? :(
Kliknite za proširenje...

Prelepa...
 
NE PITAJ VISE

Ne pitaj vise zasto te ljubim. Pitaj
zasto raste trava i zasto je nemirno more.
Pitaj otkud stize vjetar proljetni
i bijelom ladjom snova tko krmani
kad noc nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zasto te voli moje cudno srce.
Znas li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pricaju o zaspaloj ljepoti,
ali ti zivis daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pecina
o koju se uzalud razbija moj zivot.

Ne pitaj zasto te ljubim.
Pristupi k meni! Tuzno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na viskoj planini zaborava.

(Vesna Parun)
 

Ne ljuti se što ti kažem


Kad oči svoje zatvorim,
u duši osećaj smirim,
u mašti svojoj izgubim,
sa čežnjom tada se borim,
zbog zablude sebe krivim,
al' zalud,željom te ljubim.

Ja znam da si mi daleka,
nestvarna,želja prazna,
koju sputavam u sebi,
al' postoji sila neka,
jaka k'o Božja kazna
što me vuče ka tebi.

Ne ljuti se što ti kažem
da snove o tebi snivam,
da duša mi za tobom vene,
al' ne mogu da te lažem,
ljubav večno da skivam,
ona je jača od mene.

Z.Jović
 
U sumrak

U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svezinom
cveca i ljubavi. Njina pesma blaga, kao behar opada. Ona ima nešto
od mojih ljubavi: davno, toplo i lepo. Ona podseca na sarajske
sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenom zlatu, kao vitke ponosne
žene.

Kao rumene latice zasiplju me glasovi. Pevaju lepo. To lici na
pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga sto proziveh u
ljubavi i zanosu. One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem
mase.

Ali srce je moje tamno jezero koga ništa ne dize i u kome se
niko ne ogleda.

Prva Andriceva objavljena pesma u "Bosanskoj vili" od
30. septembra 1911. godine)
 
Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

.............

Što je jabuka među drvetima šumskim,to je dragi moj među momcima;
željah hlada njezina i sjedoh i rod je njezin sladak u grlu mojemu

......................................


Lijepa si draga moja,kao Tersa,krasna si kao Jeruzalem,strašna kao vojska sa zastavama

................

kako su lijepe noge tvoje u obuci,
ćeri kneževska

sastavci su bedara tvojih kao grivne,djelo ruku umetničkih

pupak ti je kao čaša okrugla,koja nije nikad bez pića,
trbuh ti je kao stog pšenice ograđen ljiljanima

dvije dojke tvoje kao dva blizanca srnčeta

Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oči su ti kao jezera u Hezebonu na vratima Batrabimskim;
nos ti je kao kula Libanska koja gleda prema Damasku

Glava je na tebi kao Karmel,i kosa na glavi tvojoj kao carska porfira u bore nabrana

Kako si lijepa i ljupka,o ljubavi u milinama

Uzrast ti je kao palma i dojke kao grozdovi

Rekoh: popeću se na palmu,dohvatiću granje njezine; i biće dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi
i mirisa tvojega kao jabuka;

I grlo tvoje kao dobro vino,koje ide pravodragome mojemu i čini da govore usne onijeh koji spavaju

.........

Lijeva je ruka njegova meni pod glavom a desnom me grli

.......................

Metni me kao pečet na srce svoje,kao pečat na mišicu svoju.Jer je ljubav jaka kao smrt,i ljubavna sumnja
tvrda kao grob; žar je njezin kao žar ognjen,plamen Božiji.
 
STREPNJE

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i strah.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
Izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju tvoja oka dva.
 
GOVORI TIHO. Drveće je noćas budno, i meni je žao da čuje kako je život kratak, i nije veseo.
GOVORI TIHO. Ptice noćas blizu nas pevaju, i meni je žao da čuju kako u glasu nečijem ima suza.
GOVORI TIHO. U livadi obližnjoj, zrikavci se noćas vole radosno, i meni je žao da čuju kako je ljubav u srcu nečijem tužna.
GOVORI TIHO. Nebo je noćas beskrajno tanko, i meni je žao da nas zvezde čuju, pa da im zbog nas teško bude.
 


Nešto lepo za sećanje


Kad umoran i nem te polkedam na tren
al' krišom da ne vidiš tužne oči moje
i dugo,dugo mislim,hoću da zamislim
kako sviće jutro samo za nas dvoje.

I pitam se da l' znaš,da l' umeš da daš
strasti srca svog željnom telu mom,
da l' ti želja bdi u srcu što vri
da osetiš bol jaku kao grom?

Eh,pitam se sad,dok ubija me jad,
dok čeznem za nežnim uzdasima tvojim,
dok pogledima letiš,da li me primetiš,
da l' me igde ima u željama tvojim?

Ne,nisi više dete,godine ti lete,
a ljubav je deo i prošlosti tvoje,
ti osećaš i znaš i umeš da daš
i sa mnom da stvoriš sreću za oboje.

Osećam da želiš sa mnom da podeliš
sve ljubavne čari u najlepšem sjaju,
u noćima dugim da te nežno ljubim,
da nam duše budu srećne ko u raju.

Ja to dobro znam,al' ne mogu sam
da ostvarim ono što toliko želim,
kap ljubavi tvoje daj mi milo moje,
da nežnosti malo sa tobom podelim.

Zato sada patim,ne mogu da shvatim,
jednom si mi rekla da si zaljubljena,
zaljubljena u mene,al' ti srce vene,
jer me mesto tebe ima druga žena.

A da jednu noć osetiš svu moć
ljubavi i žudnje što srce razara,
ako jesam njen,bar mogu na tren
da ti pružim mnogo tog ljubavnog žara.

Možda i ja želim sa tobom da delim
mnogo,mnogo više od te jedne noći,
Al' život je zao mene drugoj dao,
da večno te ljubim,veruj neću moći.

Kad ne mogu sve da ostvarim sne
i sa tobom budem još godina mnogo,
presrećan bih bio i ti ne bih krio
kad bih samo noćas ljubiti te mogo.

Zašto ne bi sad podelili glad
i želje u sebi na tren ostvarili,
veruj mije milo da bi bolje bilo
nego kada ništa ne bi učinili.

A pomisli nemo,kad se rastanemo
i poslednju nadu dušo izgubimo
i kad želje naše prazne nam ostaše,
a hteli smo samo da se poljubimo.

Gore će nam biti,znamo i ja i ti
i biće nam žao što je tako bilo,
znaćemo dok smo živi da smo sami krivi
štgo se ništa lepo nije dogodilo.

Zato bolje sada,dok postoji nada
i dok želja naša od straha je veća,
ukradimo nešto od života naših,
nek imadne duša čega da se seća.

JAGGE®™
 



U SUTONU JEDNOG DANA


U sutonu jednog dana,
dok je mesec izlazio,
ispod senki nekih grana
slučajno sam prolazio.
Žubor reke u blizini
tišinu je nemu seko,
nedaleko u toj tmini
pored reke bi još neko.

Slučajno sam zapazio
nedaleko neku senu,
dok sam bliže prilazio,
ja ugledah neku ženu.
I zaustih da se javim,
da joj priđem bar na tren,
al' ne uspeh da nastavim,
jer ostadoh sasvim nem.

Duga kosa do pojasa
i prelepo žensko lice,
divno telo,tankog stasa,
nežni pokret lastavice,
prosto su me zakopali
tu na mestu gde sam stao
u tu stvarnost ko u šali
prosto nisam verovao.

Nežno kao let leptira,
ka reci je koračala
i pokretom punim mira
jedno dugme otkopčala,
Skliznulo je svo odelo,
kao da je pokidano
samo osta nago telo
mesečinom obasjano.

Dok je išla prema reci
ko da bira duži put,
ja sakriven u toj senci
drhtao sam kao prut.
Tihi šum bistre vode,
promeni se,ko da vri,
u nju njeno telo ode,
od pogleda mog ga skri.

Zlatni odsjaj mesečine
zatreperi jednim delom
sa vodene površine
on obasja njeno telo.
Plivala je pustajući
da je recne struje klate,
ni trenutak ne sluteći
da je moje oči prate.

Posle nekih četvrt sata
izašla je na obalu,
podižući iznad vrata
njenu vlažnu kosu plavu.
Nabujale,ženske grudi
budile su žeđ u meni,
mislio sam da već ludim
od požude ka toj ženi.

Želeo sam od sveg više
da ispunim želje lude,
da joj priđem mnogo bliže,
pa šta bude,neka bude.
Tolko čežnje i čednosti,
nigde nikog,besmo sami,
al' nemadoh ja hrabosti
i ostadoh sam u tami.

Mnogo leta već je prošlo,
mnogi dani,mnogi sati,
mnogo novog,meni došlo,
al' ta slika još me prati.
Sećaću se dok je veka
te lepote njenog tela,
dok me smrt ne dočeka
i duša mi bude svela.

 
Da si moja sudbina,
to sam odmah znao.
Prišla si mi s osmijehom,
i na dlanu srce sam ti dao.

Da si san što sanjao sam
bilo mi je jasno.
Otvorila si mi vrata raja,
i znam da tvoj sam do
samog kraja.
Ja, pjesme pisao sam
neke ljubavne,
usamljen stihove slagao.
U ljubav vjerovao i sebe lagao.

Sanjao sam priče sa sretnim
krajem.
Ja, što ne želim da uzimam,
hoću samo da dajem.
Noćima ja ne spavam više,
i molim srce da kuca malo tiše.

I radost i strah u meni se bude,
znam da kažu da ljubav je za ljude.
Ali zar može toliko da boli
kad čovjek nekog voli.

Sudbina si moja, pa kako mi bude.

Na kraju, ljubav je stvarno samo
za ljude.
 
Make It Me, Make It Forever...
My Angel
Make me your bird so I can sing you a song
Make me your sunshine to last the year long
Make me your butterfly so I can be yours
Make me the peace in your mind to stop all the wars
The only thing I ask of you after keeping my heart you stole
Make me your lover, make me whole
Make me the reason you smile
Make me the reason you linger awhile
Show me you love me and I'll show you why
Ill love you forever 'till the day I die
 
Cesto ponekad navratim sjenom
u dio srca u kojem postojis
u kojem mi cuvas sve snove
u kojem dises kao sto disem ja.
Daljine su ucinile mnogo toga
mnogo stvari sto nisu trebale
u izobilju svih radosti dana
bez tebe ja sam uvijek sama.
Prodjes mi ponekad prstima kroz kosu
poput jutarnje rane rose u zoru
osjecaj lijep a dusa nasmijana
zar postoji nesto ljepse od nasih dana?
ne vjerujem u to, jer ti si...
nesto poput zvjezde nocu sjajne
nesto poput neba plavog i vedrog
nesto poput djecjeg osmjeha malog
Ti koji u sebi nosis mene svaki dio tijela,
venu i krvavu zilu...
Ti u kojem zivi moja sretna sjena
biti ces zauvijek sva moja "Bol Svijeta."
Pridji blize i dodirni me duhom tim
njezno prisloni osjecaje uz mene
udji duboko u krosnju blagu i ostani tu..
hrani se mnome ...i poljubi svoju djevojcicu malu.
 
Nije Korni grupa - nego

Majko,ja nisam zaboravio kraj tvoje marame,
natopljen suzama
Ni stari klen uz vodenični jaz,
Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama;
Majko,ja nisam zaboravio voštane tvoje obraze
i blago krilo,
Ni reči proste što mirišu na travu,
I sve mi je jasno kao da je juče bilo.

Još jedino tebe nisam oskrnavio u ovom životu propadanja
Zato prostim jezikom tumačim sada
Koliko te volim i ako si rodila u meni
Nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.

Nisam zaboravio,majko, dom i jasla u kojima sam se rodio,
Ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
Iako sam svoje srce u krčmi propio
Dok si ti tamo,pod lozom, i starim tremom,o mojoj sreći snivala.

Nisam zaboravio,majko,ni kad su pljuvali ni kad su me veličali.
I ako su u gradu opoganili reči moje,
Ja ljubim tvoje žuljevite dlanove koje imaju svi
poniženi i mali,
Pa ako sam sve prokockao
Majko,sačuvao sam komadić neokaljanog srca
za dlanove tvoje.
 
Mnogo leta već je prošlo,
mnogi dani,mnogi sati,
mnogo novog,meni došlo,
al' ta slika još me prati.
Sećaću se dok je veka
te lepote njenog tela,
dok me smrt ne dočeka
i duša mi bude svela.

[/i][/b][/quote]
Ebote,kako te nije sramota da objavljuješ tako stupidne pesme.Ljudi pronađite bar malo ukusa!
 
Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu,
dan mi je kada njegove se oci vrate,
a noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom,ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca,
sreca je meni kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Znam da ce zivota vode
odneti i kaplju moga zivljenja,
sad, neka mladost, i sve neka ode,
on je stao kraj mene prepun divljenja.

D. Maksimovic
 
Moram ti lepe veceri neke
zenice tople zgledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano kao milovanje sna
spustiti usne.
Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana uciniti drag,
pa ti na srce, blago, kao bratu
kad bih da bola otklonim trag
spustiti ruku.
Moram kad jednom opazim da me
s radoscu sretas poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako cudno primamljiv kut
spustiti glavu.
Tako ces lepih jutara nekih
pruzajuc' drugoj zenica dna,
reci: "O, gde su oni meki,
slicni milosti lakoga sna
poljupci njeni?"
Tako ces cesto u noci jatu,
kada ti zivot ne bude drag,
reci:" O, gde je ona kao bratu
da mi sa srca zbrise bol trag,
dodirom ruke?"
Tako ces, posle lutanja razna,
osamljen kad se vidis prvi put,
reci: "O, gde je ona mazna
ramena moga na osamljen kut
da spusti glavu?"

D. Maksimovic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top