Recimo da je roman (jedva vise od stotinak strana _cita se u dahu) u kome Markes, sa sebi svojstvenom ironijom na ljudsku sudbinu ,opisuje besomucno cekanje latino- americkog pukovnika na odgovor od vojnih vlasti (radi se o molbi za penziju ili nekoj drugoj vrsti finansijske pomoci, ne secam se najbolje).Tako mu se, s cekanjem, iz godine u godinu sve vise srozava materijalno stanje, emotivni zivot, autoritet...najzad, ego! Na kraju dolazi na ivicu egzistencije, pa,nemajuci izbora, kolje svog ljubimca - borbenog petla, kako ne bi umro od gladi.Kad ga,u poslednjoj recenici ,(on je vec starac) zena pita: "A sta cemo sutra jesti?" , on joj, sasvim dostojanstveno odgovara....
p.s. Procitaj! Cenim, dopasce ti se.No, ako si nestrpljiva, ti reci, a ja cu ti napisati sta je pukovnik rekao svojoj zeni. :wink:
ojescemo sami sebe,uh kakva bi to onda jeziva prica bila
