ono sto je bilo sporno u mojim pobrisanim postovima, pobrisanim na moj zahtev, je to sto sam ja tvrdila da samokontrola zavisi od drustva, drustvene prihvatljivosti, drustvenih obrazaca, dok je postavljacica teme tvrdila upravo suprotno da covek kome samokontrola zavisi od drustva, zapravo nema nikakvu samokontrolu, zbog cega je na kraju moje postove indirektno nazvala destruktivnim. na stranu to sto je u pokusaju da me uvredi, jasno napisala da ne razlikuje destruktivno i konstruktivno (mozda je 150 spam poruka konstruktivnije
). smernice dobijene u detinjstvu, vrsta i kolicina smernica, kao i stepen njihovog prihvatanja ili ne prihvatanja, zavise od drustva u kome je jedinka rodjenja. Kasnije se smernice samo usavrsavaju i/ili modifikuju, samokontrola se uci vremenom. celokupno uredjenje drustva moze npr. uticati da se odredjene smernice dobijene u detinjstvu ne prihvate ili izmene. ali, drustvo je ono koje postavlja parametre i zbog drustva je potrebno uciti ne reagovati emocionalno na primljene informacije, s obzirom da su emocije najjaci okidaci gubitka samokontrole. tu se ogleda zavisnost samokontrole i drustvenih obrazaca ponasanja i onoga sta je drustveno prihvatljivo. cak i onda kada se jedinka nadje u manjem drustvu, koje je deo veceg drustva, a cija se pravila razlikuju od pravila veceg drustva, jedinka je primorana da se kontrolise zbog pravila tog manjeg drustva u kome se nalazi i da u pojedinim situacijama, kada ima potrebu da reaguje, suzbije reakciju.
ako drustvo ne bi postavilo nikakva ogranicenja i pravila sto se tice izliva emocija i ponasanja, niko ne bi bio ucen da postavlja emocionalne blokade, niti da blokira svoje ponasanje pod uticajem emocija, kakvo god da je ono, jer za tim ne bi bilo potrebe. nista se ne bi smatralo neprilicnim, nezakonitim, neodgovarajucim……i ne bi bilo potrebe da postoji povratna kocnica iz limbickog sistema. dakle, opet je drustvo ono koje postavlja parametre ponasanja i reagovanja.
i opet zavisnost samokontrole od drustveno prihvatljivog.
najjednostavniji primeri u vidu pitanja,
da li ce neko urlikati na sred ulice, ako mu se iz nekog razloga urlice?
da li ce na poslu svima sasuti sve u lice?
da li ce kada ga neko iznervira zgrabiti prvo sto nadje i nasrnuti na drugu osobu da je ubije?
da li ce neko nekoga u sred razgovora prekinuti i reci mu “smaras”?
da li ce se na sred slave sexati, ako mu je do sexa?
odgovori su najcesce ne. ono sto se naziva ispadima i neprilicnim, gubitkom samokontrole, desava se povremeno. a cemu samokontrola, ako ne zbog kriterijuma ponasanja koje je postavilo drustvo.
gubitak samokontrole, kao regovanje bez obzira na posledice (reakcije drugih ljudi), bez svesti o posledicama i/ili reakciji drugih i bez prethodnog preracunavanja i procene gubitaka i dobitaka od reakcije, je najcesce trenutni klik. Licno to vezujem za trenutni bes. nekada moze postojati svest o posledicama/reakcijama, ali snaga emocija bude takva da se one vise ne mogu drzati pod kontrolom i pomenuto postaje nebitno, bitno je samo izraziti se. licno to vezujem za bol, kada bes izostane (bes kao vid izrazavanja bola) ili iznenadnu radost.
tamo gde postoji proracuna i procena, cak i onda kada osoba radi nesto mimo pravila drustav nije gubitak samokontrole, jer postoji svest i racuna se sa dobicima i gubicima i radi se u pravcu ostvarivanja dobitka, sta god dobitak predstavljao.
povremeno gubitak samokontrole moze poceti strujanjem adrenalina, i taj osecaj u pojedinim situacijama moze dovesti do klika. i ne mora, sto zavisi od situacije. ako je situacija takva da postoji mogucnost proklizavanja u klik, umetnost je odrzati se u stanju napetosti (borbenosti), bez proklizavanja.
samokontrola se ogleda ne samo u neispoljavanju emocija, vec i u ispoljavanju emocija drugacijih od onih koje se osecaju.
sto je covek temperamentniji, jaci karakter, pa cak i dominantniji teze podnosi samokontrolu i teze je uci.
pogresno je misljenje da covek kome drustvo odredjuje kako da se ponasa gubi sebe. to moze da izjavi samo neko ko je toliko ukalupljen i prosecan da i ne primecuje da sve sto radi - radi zato sto mu je to nametnuto od drustva (dato drustvenim smernicama u detinjstvu i prihvaceno kao svoje, a vremenom usavrseno). da je sve ono sto se smatra sopstvenim izborom, zapravo izbor izmedju drustveno prihvatljivih mogucnosti. covek nema jedno lice da bi ako pristane na uklapanje u drustvo (uklapanje i prihvacenost u bilo kom drustvu zavise i od samokontrole) izgubio sebe. npr. prosecni ljudi teze prihvataju ili preciznije ne prihvataju agresivne osobe. samokontrolisanjem agresivnosti se ne gubi deo sebe. postoje i druge mogucnosti ispoljavanja i delovanja. osim toga, bitno je razdvajanje bitnog i nebitnog i delovanje na ono sto je bitno da bi se postigao cilj.
zivot bez emocija…..mozda je najbolje pogledti film “ekvilibrijum”. samo neko ko je mlak i emotivno povrsan, ko nikada nije u potpunosti osetio nijednu emociju i njihovu snagu, moze pozeleti da se ne reaguje emotivno (mozda i nepostojanje emocija), radi kulturnijeg suzivota, jer emocije cak i one negativne doprinose kreativnosti i stvaranju, ako se kanalisu i usmere. covek ne gubi sebe smokontrolom, covek gubi sebe gubitkom emocija.
uglavnom je tesko raditi na stvaranju novog obrasca ponasanja ali ipak vredi truditi se 
