@Hedonista i njegovo drugo ja gospodin optimista:
1. Spisak dokumenata koji je neophodan za rad dobićete od pravne službe bolnice kojoj upućujete zahtev za zapošljavanje. O svemu ostalom informacije možete dobiti u našoj lekarskoj komori.
2. Kada sva dokumenta budu prevedena, poslata u elektronskoj formi bolnici i kada ih pravni tim bolnice proveri, bićete pozvani na razgovor. Pobogu, naravno da neće zaposliti lekara bez da ga vide i još važnije- čuju.
Džaba gledanje, ako taj neko nema šta da kaže.
3. Stručni ispit- kenntnisse prüfung - ispit znanja ili kako god želite je još jedna od stvari koju će bolnica da vam objasni, a često i organizuje za vas. Kao što rekoh različito izgleda od pokrajine do pokrajine i najbolje je da u tu priču ne ulazim, jer ne želim da kažem nešto što je netačno. Ako se polaže (a najčešće se polaže), polaže se na nekom od regionalnih univerziteta pred višečlanskom komisijom (profesori iz nekoliko oblasti). Pitanja se postavljaju kroz primere i očekuje se znanje koje bi trebalo da ste stekli za vreme osnovnih studija u Srbiji.
Udžbenici su stvar izbora i ne postoji spisak užbenika koji bih dala nekome za spremanje ovog ispita. Sama nisam dobila takav spisak, već sam se po nemačkim forumima informisala o načinu ispitivanja i na osnovu toga kupila literaturu.
Ispit služi za verifikaciju vašeg znanja (članicama EU je ne traže, pa je to malo degutantno, ali ne bih da skrećem temu) i dobijanje dozvole za rad u toj, određenoj, nemačkoj pokrajini.
4. Koliko ja znam Republika Nemačka je priznala diplome našoj zemlji, a to bi automatski trebalo da znači da se ni u jednoj od nemačkih pokrajina ne polaže nostrifikacija. No, ne bih se bavila strogo pravnim pitanjima, jer nisam sigurna.
Nadam se da sam odgovorima nekome pomogla. Ipak, moj besmisleni altruizam se ovde većim delom završava. Očekivala sam da se makar još jedan "odliveni medicinski mozak" priključi ovoj prepisci. Kako se to nije dogodilo, još jednom sam samo ostala razočarana u kolege.
Verujte mi da mnogo ljudi ima sve ove informacije, neki i više od toga, jer su u Nemačkoj duže od godinu dana. Nikome od njih za godinu dana nije palo na pamet da svojim kolegama kaže da otići u Nemačku nije najteža stvar na svetu. I dok se kojekakvi Rumuni, Bugari, Grci, Turci... vuku i pomažu, maltene jedni druge dovlače u svoje bolnice, mi ćutimo! Pakost, zavist, zloba... Ne znam šta je! Možda i ne želim da saznam.
Pratiću forum, ali više neću odgovarati na pitanja, jer sve sam od polaganja ispita jezika do zapošljavanja već u najvećoj meri rekla, pa smatram da postaje besmisleno.
Sve vas srdačno pozdravljam, želim vam svu sreću!
Uostalom, neka osoba pozove svoju divnu drugaricu da nam kaže šta ona to uči.
