Sto za boeme

Mislio sam da je život
dve tri čaše rujnog vina
vrisak cura sa kolena
uz jecaje violina...

Adio Maaaare
addio bella Napoli
addio cara mia
zbogom ostaj moja ljubavi....

Od kako sam se rodio
nikad srecan nisam bio
ulica me odgajila
a kafana majka bila....


... nastavi

Mnoge noći nisam spavo
razdiro me teški jad
ženama sam život davo
i umirem sasvim mlad

adio mare
adio bela napoli
adio cara mia
adio ljubavi

Danas sutra, ja umrecu
na pogrebu nikog necu
necu oca, necu majku
svirajte mi uspavanku...
Necu oca, necu majku
svirajte mi uspavaaaankuu

adio Mare,
adio bella Napoli
adio cara mia
zbogom ostaj moja ljubavi
~ i tu je kraj ~
idemo dalje za iste pare - tvoj potez :wink:

Stani malo kafanski sviraču
stani malo i ne sviraj više
nek odmore tvoje stare kosti
s kolegama podeli bakšiše

Život ti je urezao čelo
svaka noć je novu boru dala
ujutro ćeš s taksistima kući
i damama sumljivog morala...

Case lomimim
ruke mi krvave... :shock:

Što si tužna, ovo je sto za boeme, ovde treba da uživaš. :wink:

Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vedje pote:
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strašna u dubini,
Ona je zublja u dnu noći:
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.


Nema sumnje da je Tin Ujevic bio jedan od najvecih boema proslog veka pored Vladislava Petkovica- Disa, i jos mnogih koje cemo kasnije spomenuti.

Jer o boemima i boemiji se moze dosta napisati pa cemo se latiti i tog zadovoljstva.

Ali pre toga, zagrejavanje...

Svake noći sedim s čašom u kafani
svake noći isto piće pijem ja
oko mene sve je prazno već je kasno
samo jedan stari čovek sedi sam

Svako veče pitam sebe dokle tako
dokle čaša da mi bude verni drug
dokle svoje srce ja da trujem tako
dokle ovaj život da mi dira svako
da u čaši samo nalazim svoj mir

Sve zbog jedne crne
žene sve zbog jedne crne žene
više neznam kad je noć
više ne znam kad je dan.

Kao sto se sve menja, tako se i zivot drugacije i brze danas zivi. Kao sto je folk postao turbo, tako su i druge stvari, osim izgleda i svrhe, promenile i naziv.

“Mnogo otmenije zvuci “On ima kafic” nego “On drzi neki bife na tom I tom delu grada. . Kod nas se cak i pekare zovu “butik za testa”, ili “butik za meso”. Tako je i sa kaficem; kafic je u stvari bife, samo sto je kostimiran jednom drugom scenografijom, jednim potpuno drugacijim nacinom sedenja i uzivanja u njemu. Naime, jos uvek su ostale neke kafane u Beogradu gde neko drustvo koje se nalazi u podne zasedne i stigne kuci tek u toku noci kad njihovi vec doruckuju. To je apsolutno nemoguce u kaficu.


A Tin i dalje peva....

Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san

Podaj se pjanom vjetru zivota
pa nek te vije bilo kud:
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lisce sto vir ga vije,
za let si, duso, stvorena:
za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.


E pa mladjo... 'vataj loptu

Ajde još neko neka uskoči, ima mesta za stolom. :wink:

divlja-u-srcu:

Joooj, dupe ti je tema!

Kliknite za proširenje...

Ijuuu... Sram te bilo.

hehe

Inace, mrzi me da prekucavam... Tu bi mogli upasti Jaksic, Dis, Jesenjin... Imam cak i jednu zbirku poezije posvecene vinu... Tako, mozda i ja uskocim kasnije...

Iluzionista,
ne pomaze ti ciriBU! - ciriBA
vidimo mi sta je divlja napisala. :wink:

Ne meci svoje reci u njena usta... nije higijenski!
Umesto toga opleti po boemiji

pozdrav

Nastavljamo udrobljeno...prvo o kafanama jer da nije njih, gde bi nastali svi oni divni stihovi koji nas i danas razgaljuju.

Rec kafana je turskog porekla i oznacava kucu u kojoj se pije kafa. Prve kafane otvorili su Turci u Carigradu pocetkom 16. veka. Osvajajuci Balkansko poluostrvo i dalje napredujuci ka Evropi, Turci su pored dzamija i karavan-saraja podizali kafane i hanove.

Po zauzecu Beograda 1521. godine, otvorena je i prva kafana, verovatno smestena negde u starom Dorcolu, u kojoj se najpre pila crna turska kafa. Od te godine broj kafana se znatno uvecao, tako da je prema popisu iz 1881. godine u Beogradu bilo 226 kafana.

Radost cu svoju saopstiti svijetu,
ali bol moj nek ostane za me. Nek se braca ogriju
na mome zaru,no tajnih suza ne povjeravam nikomu.

Covjece,ako zvuk rijeci moze da ti dade srecu,
ja ti je necu kratiti.Ali na stravicnome drumu sto vodi u ponore ja hocu da ostanem sam.

Tin

Idemo malo na ruske ciganske

Široko kao šumna reka
kroz polje idu cigani
Gitare pesma iz daleka
svud prate tabor šareni

I teče pesma, nebom se njiše
i stepom lebdi taj skladni poj
Ciganin svira, Ciganka peva
gitara priča i radost i bol.

najmoje:

vidimo mi sta je divlja napisala. :wink:

Kliknite za proširenje...

Hej! Ja vidim duplo. 8) Hik. Duplo bolje.

Pa ti si sada najbolji za stvaranje.
Hajde, ispusti te stihove iz glave, nek polete put neba i usele se u neciju cuperak plavi :wink:

Krijte se boce, bežite flaše,
U budžak s vama, vi sitne čaše!
Kepeci trošni staklena soja -
Vi što ste žrtve prvoga boja;
Ovo je pesma jedino tvoja,
Čuturo moja!

Čutura moja vredi dukata,
Glava joj je mala - nema ni vrata,
A čovek noge jedva da joj vidi -
Al' trbuh, trbuh - taj se ne stidi;
Diči se vičim duhovnim srodstvom
i blagorodstvom.

Čutura moja ženskog je spola,
Pa zato neće da ide gola,
Kao što čine te bludne snaše,
Holbe i boce, čaše i flaše;
Od fine kože bundicu ima -
Nije joj zima.

Nije joj zima ni sneg kad veje,
Već ona jošte i mene greje,
Dogod mi slatka na ust'ma stoji,
Ne ćuti, neg' mi "klokloklo" poji -
Pa takom drugu - oh grešan ti sam -
Još pevo nisam!

Oh, pevaću ti, istoče žizni,
Moj druže verni, druže korisni,
Moj saputniče na svakom putu,
meleme silni za ranu ljutu!
Ta ljubav naša ne sme bit' tajna,
Čuturo bajna!

Nove se mere svuda uvele,
neverni ljudi novine žele;
Neka se meri ko kako mari,
Mi ćemo i sad ostati stari,
Naša će ljubav, čuturo verna,
Ostat neizmerna.

Čuturo moja, sunašce sjajno!
Vel'ke mi žudi vel'ka kolajno,
Nikad u tebe ne bilo truna,
Ostaj mi uvek zdrava i puna!
Sretna ti bila dušica tečna,
Slava joj večna!


Verovali ili ne, ovo je napisao čuveni 'dečji' pesnik J.J.Zmaj.

Za damu, koja nam se pridružila
jedna crvena ruža
i čaša crnog vina
kao dobrodošlica.

Dame, čekamo vas kod boemskog stola

Ne marim da pijem, al' sam pijan cesto
U graji, bez druga, sam, kraj pune case,
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al' kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: "Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece".

I ja zalim sebe. Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.

I zeleci da se zaklonim od srama
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.

Vladislav Petkovic - Dis


Ova mi se pesma veoma dopada i mislim da joj je ovde mesto.

Pozdrav svim ucesnicima ovog topika