Kako spreciti nervni slom?

S

sara93

Početnik
Poruka
36
Naizgled sam normalna osoba, stalozena, smirena. Moja okolina me uvek vidi nasmejanu, raspolozenu. Cak kazu da ne mogu da zamisle da ja viknem na decu. A ja ustvari imam veliki problem. Juce je desna ruka pocela da drhti sama od sebe, a sve kao posledica nervoze, stresa, nezadovoljstva. Jos kao veoma mlada devojka dobila sam cir na dvanaestopalacnom crevu. Svi su se iznenadili, jer sam uvek bila vedra i nasmejana. Zivot me nije mazio. Osetila sam sve moguce nepravde u zivotu. I u detinjstvu, i u skoli, i u braku, i u profesiji kojom se sticajem okonosti bavim.
Pokusavam da nadjem resenje za sve probleme, ali u poslednje vreme OSECAM DA CU PUCI! Ne bih volela da idem kod psihijatra, jer cu dobiti verovatno neki sedativ, a bijim se da kasnije necu moci bez njega.
Plasim se mog odnosa prema mojoj deci. Imam dva sina koji su sasvim normalna deca. Previse su bucni za moj pojam. Igraju se svih onih muskih igara, ratova, boksovanja, imitiraju junake raznoraznih crtanih junaka novijeg doba: Goku, Pokemoni, Bej-blejderi idr. Meni to smeta. Cak sam im bila zabranila da gledaju TV. Posto zivimo u viseclanom domacinstvu, nista od sankcija mi ne uspeva, jer deda, baba, pa cak i otac ne vide da treba da me podrze u mojoj odluci, vec pustaju decu, kad ja nisam tu, da rade sta hoce. Moj autoritet je narusen i ja sa njima ne mogu da izadjem na kraj. Onda oni, jadnicci, dobiju batine od mene. A uvek sam smatrala da batine nisu nikakvo resenje, da decu treba vaspitavati recima, neznoscu, ljubavlju, ispravnim nacinom zivota.
Ponekad pomislim da sam monstrum koji zeli da svojoj rodjenoj deci nanese bol. Znam da to nije istina, ali sam pocela da se bojim. Kada sam sama sa njima sve je super. Bili smo sami na letovanju i nismo imali nikakvih problema.Divno smo se slagali i ja sam se super osecala.
Ne znam kako da u svakodnevnom zivotu, punom hiljadu obaveza, resavajuci egzistencijale probleme u ovoj "divnoj" zemlji ostanem normalna, da se ne nerviram i da budem dobra majka svojoj deci.
Mozda je tema za "Dom i porodica", ali ja sam je stavila u "Zdravlje" uz pitanje: Kako spreciti nervni slom
Molim za misljenje.
 
Koliko imate godina, cime se bavite i da li ste iz Beograda?

Evo ja sam psihijatar za decu i omladinu, dodjite da porazgovaramo, nece boleti, a obecavam da Vam necu dati nikakve lekove - sem ukoliko ne postignemo konsenzus po tom pitanju!! :P

Salu na stranu, mislim da je potrebno da odete kod psihijatra, nisam pristalica lekova sem po prekoj potrebi i mislim da Vam je psiholoska podrska u ovom trenutku potrebna u smislu psihoterapije, forum nije ni mesto ni nacin da se resi i resava Vas problem, koji i ne moze da se razume razmenom dva-tri posta u bezlicnom i virtuelnom odnosu i prostoru. Ocigledno da Vam je tesko, i da patite i Vi i Vasa okolina, ponajvise Vasa deca.

Stojim Vam na raspolaganju za razgovor i eventualnu saradnju, ako to zelite posaljite mi PP.

Pozdrav.
 
smatram da treba da se obavezno obratite lekaru za pomoc slicnu situaciju sam ija imai ali se nisam navreme obratio lekaru imao sam odbojnost prema lekovima isl dok nije me strfio pritisak 210/105 zbog potisnutog osecanja ispitivan sam na VMA i nista dobio sam dijagnozu anksioznodepresivni poremecaj sve je sada u normali ali sad koristim rivotril i dalje se lecim to traje vec cetiri i po godine zato na vreme kod lekara pozdrav
 
WithdrawnWater:
Lepo zvuci, simpaticno ovako pojednostavljeno. Kad bi samo moglo od sebe da se pobegne... :?
Kliknite za proširenje...

Potpuno se slažem. Od problema možeš pobeći, a od sebe nikad. Znači lako možeš da promeniš životne prilike ali poenta je promeniti svoju (ne)sposobnost da probleme rešavaš, a problema ovih ili onih ima svuda i kroz celi život. Znam o čemu pričam jer sam to pokušala, što se kaže bila... videla... ukapirala
 
jomini:
Sa sobom se može živeti, nauči se. A sa višom, jačom i bezobraznijom silom (majka Srbija) jako teško. U svakom slučaju teže!
Kliknite za proširenje...

Pa zena se ni ne zali da ne moze sa sobom da zivi. Sa svim moze da se zivi, i sve sem smrti moze da se prezivi. Samo je pitanje kvaliteta zivota, i to je oupravo ono na sta se zena zali: na ne kvalitet zivota koji zivi. NIko nije 'Takav sam kakav sam!' neophodno do kraja zivota, svi, i sve, pa i mi skloni smo promeni. A da li neko zeli da menja sebe da bi mu kvalitet zivota bio bolji, i da li je neko spreman na napor koji promena zahteva - to je vec drugo pitanje na koje svako od nas mora da odgovor potrazi i pronadje u sebi samom.
 
Hvala vam svima na misljenju. Odbolovala sam u medjuvremenu ovaj virus koji hara gradom. Ne zna se da li je grip, ali je grozan. Miislila sam da sam gotova. Cetiri dana sam bukvalno provela u krevetu. Lezeci tako, imala sam dovoljno vremena da se saberem. Malo sam se smirila i prestala je ona nervoza koju sam osecala. Donela sam jednu veoma vaznu odluku, a to je da se ne nerviram vise i da budem smirena. Nadam se da cu uspeti. Kad je covek bolestan, onda shvati da je zdravlje najvaznije u zivotu! (i nije mi neka mudrost :D ). Naravno i fizicko, ali prvenstveno psihicko!
Pozdrav!
 
New:
VictorySun:
Kako se uopste manifestuje nervi slom?????
Kliknite za proširenje...

To i mene zanima,da mogu da ga prepoznam ako me spopadne, a sanse su velike, cini mi se
Kliknite za proširenje...

U psihijatrijskim klasifikacijama ne postoji nesto sto se naziva 'nervnim slomom'. Nervni slom je siroko koriscen zargonski izraz koji obelezava trenutak kada dolazi do totalnog psihofizickog sloma u nemogucnosti da se izadje na kraj sa najcesce nagomilanim i potiskivanim problemima ili konfliktima, najcesce nastaje naglo, i moze se manifestovati razlicitim simptomima kod razlicitih ljudi: od jake iritabilnosti do potpune depresije sa pokusajima suicida (spektar izmedju ove dve krajnosti je sirok i obuhvata osecanja tipa potpune bespomocnosti, slabosti, osecaja potpunog gubitka kontrole, besa, straha, panicnih napada...sa manifestnim ponasajnim obrascima po tipu vristanja, plakanja, razbijanja stvari, trcanja do iznemoglosti, iznenadnog odlazenja iz situacije ili iz drustva bez objasnjenja, ili zatvaranja u sebe do potpune socijalne izolacije sa autisticnim ponasanjem i stereotipnim radnjama ljuljanja na primer bez govorenja). Tesko je opisati sta za svaku osobu ponaosob znaci 'nervni slom' - kao sto sam izraz kaze, to je jednostavno slom coveka pred zivotnim okolnostima (u realnom ili unutrasnjem svetu) sa kojima covek u jednom momentu nije u stanju da se nosi, i cesto ga karakterise iracionalno ponasanje i potpuno neocekivan izliv najrazlicitijih osecanja i ponasanja za datu osobu. Moze doci do nespavanja, gubitka apetita i odbijanja hrane, pada volje i potpunog radnog i zivotnog onesposobljenja. Ovakav zbir manifestacija obicno traje kratak vremenski period (od par minuta do par sati ili dana) i dalje moze da se krece prema razresenju situacije ili prema nekom ozbiljnijem psihickom stanju koje zahteva nekad i hospitalno lecenje.
 
sara93:
Hvala vam svima na misljenju. Odbolovala sam u medjuvremenu ovaj virus koji hara gradom. Ne zna se da li je grip, ali je grozan. Miislila sam da sam gotova. Cetiri dana sam bukvalno provela u krevetu. Lezeci tako, imala sam dovoljno vremena da se saberem. Malo sam se smirila i prestala je ona nervoza koju sam osecala. Donela sam jednu veoma vaznu odluku, a to je da se ne nerviram vise i da budem smirena. Nadam se da cu uspeti. Kad je covek bolestan, onda shvati da je zdravlje najvaznije u zivotu! (i nije mi neka mudrost :D ). Naravno i fizicko, ali prvenstveno psihicko!
Pozdrav!
Kliknite za proširenje...


e, zbog tog potiskivanja emocija ti i drhte ruke.
Bez zezanja.
 
Savrsena odluka doneta u vezi ne-nerviranja! Tacno je , da se bas bolest desava da bi nas podsetila na vaznost psiho-fizickog zdravlja.Divno je sto si donela odluku o sostvenoj smirenosti. I ne potiskuj osecanja, jer su ona zaista uzrok hronicnog stresa kod mnogih od nas, bas kako ti Betty preporucila.
 
sara93:
Moze doci do gubitka apetita i odbijanja hrane!
E, a to je jedino od svega sto bih volela da mi se desi! :D
Kliknite za proširenje...


anoreksija???
ne, ne, ne, draga moja, nemoj to sebi želeti.
Prateće pojave - gubitak minerala i vit.(koža, kosti, zubi, kosa, džizs, na šta posle ličiš!)...a da ne pomninjem kako su anoreksične osobe nESREĆNE (dok se ne pohvataju sa samom sobom), i to dugo i duboko.
Svako različito reaguje na stres - neko se preždere, neko neće ni supu ni sladoled, neko se izvrišti, neko optrči oko zgrade, neko opere prozore i uradi generalku u kući, neko štrika, neko se tuca, eeee.....
od neuzimanja hrane sigurno ti neće biti BOLJE /anoreksija je poremećaj ponašanja, ne ritma ishrane, nego patološka pojava čije je mršavljenja samo - posledica. Takve osobe obično odbacuju - nešto, nekoga, situaciju, često sebe.../
 
probaj neko trcanje ili slicno. odes u neku prirodu malo se izjuris i prosetas, pa kad se istusiras kao nova!
to definitivno oslobaca od stresa i negativne energije, samo sto ni ja nikako sebe da nateram (i nadjem vremena) da se bavim tom "terapijom" :(
a znam da bi mi prijalo!
 
Будите срећнији
Набаците осмех на лице и љибазно се јављајте познаницима. Вежбајте да се и на телефон, ма у како незгодном тренутку да вас прекида његово звоно, јавите са осмехом и сталожени. Временом ће добро расположење прећи у навику. Запамитите да склопп мишића који се дешава приликом осмеха шаље мозгу поруку о срећи. Што се више осмехујете, заиста ћете бити и срећнији.
 
sve je lako reci ali ga treba uraditi ja prolazim po neznam koji put krozz ovo ludilo nemam zelje sebe da povedem racuna od depresije sam unistila svoj fizicki izgled postala sam debela jer jedini nacin da se osjecam bolje su bili slatkisi nije bitno kolko je ssati oni su bili ti da me tjese kad nikog nisam imala jer koga opterecivati sa svojim problemima roditelje koji ionako imaju dostai bez mene tako da to raste u meni pinih 6god kad je i sve pocelo zato sam i sebe dala nik napacena jer sam se tolko napatila ovih 6 god kolko sam u braku sve je do sad i moglo da se sredi ali ovaj put nevidim resenje za ovu katasrofu ali najgore od svega je sto ga volim vise od sebe pa mi to jos teze pada neradim nemam nikavu zanimaciju i non stop samnervozna to vise nije normalna nervoza to je vise sad navaika nervoza ja nemogu da zamislim 1 dan bez nerviranja neznam sta da radim tolko puta pozelim da se ubijem ali pomislim na moje i njihovu patnju i odustanem ja vise boga ne molim da mi pomogne vec da on nadje nacin da zavrsim sa ovim mukama neznam sta da radim zivim u haosu od zivota gdje nista ne ide na bolje
 
Moja prica...Solidno podnosim stres...ali kako je doslo do toga? Ja sam godinama bildovao, skupljao, nagomilavao, pa izbjeglistvo, pa tamo vamo, pa rendanje, pa oranje, pa grmljavina, pa se preobrazilo u neku nadprirodnu netrpeljivost, pa u nadprirodnu nepogodu, pa se fitilj zapalio...i samo se sjecam neke eksplozije...i poslije toga sve raaaavno. Evo me sada kuckam sa osmjehom na licu.
Ali ima i brzih i laksih nacina da se stigne do ovde...Nadam se da nisam zakasnio sa porukom.
 
Imam 22. godine i 2013. mi je bila najgora godina, nikad se ne ponovila. Uvek sam nasmejana, pozitivna kako god da se osecam jer ne volim da me ljudi zapitkuju ali imam problema povremeno sa zivcima, tj. postao mi je kratak fitilj kao posledica dogadjaja iz prethodne godine. Nekad me sitnice toliko iznerviraju da krene srce ubrzano da mi lupa, tresu mi se ruke i ne mogu da se smirim 10-ak minuta sigurno. Imala sam problema i sa rukom nocu, koja ne moze da miruje, kao da me neki zivac non stop tera da je pomeram i krene da me iritira pa sam morala da legnem na nju da utrne da bih se uspavala. Bila sam kod neuropsihijatra, nisam mogla da se opustim da mu ispricam sta me je sve mucilo i sta se desilo ali mi je on ustanovio neko blaze stanje depresije i prepisao antidepresiv koji nisam na kraju uzela jer sam protiv takvih lekova ali sad mi se sve vise cini da sam pogresila... Ja stvarno ne znam da li je moguce da se covek izbori sam sa sobom i bez strucne pomoci u ovakvim situacijama ili je neophodno ponovo da idem kod lekara i ovog puta stvarno krenem da pijem lekove :/
 
zabica91:
Imam 22. godine i 2013. mi je bila najgora godina, nikad se ne ponovila. Uvek sam nasmejana, pozitivna kako god da se osecam jer ne volim da me ljudi zapitkuju ali imam problema povremeno sa zivcima, tj. postao mi je kratak fitilj kao posledica dogadjaja iz prethodne godine. Nekad me sitnice toliko iznerviraju da krene srce ubrzano da mi lupa, tresu mi se ruke i ne mogu da se smirim 10-ak minuta sigurno. Imala sam problema i sa rukom nocu, koja ne moze da miruje, kao da me neki zivac non stop tera da je pomeram i krene da me iritira pa sam morala da legnem na nju da utrne da bih se uspavala. Bila sam kod neuropsihijatra, nisam mogla da se opustim da mu ispricam sta me je sve mucilo i sta se desilo ali mi je on ustanovio neko blaze stanje depresije i prepisao antidepresiv koji nisam na kraju uzela jer sam protiv takvih lekova ali sad mi se sve vise cini da sam pogresila... Ja stvarno ne znam da li je moguce da se covek izbori sam sa sobom i bez strucne pomoci u ovakvim situacijama ili je neophodno ponovo da idem kod lekara i ovog puta stvarno krenem da pijem lekove :/
Kliknite za proširenje...
a sta ostavio te decko
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Kako da doživite stotu?
Odgovora
16
Pregleda
356
Araon
Araon
Manga Hilux
Kako bebi pravilno očistiti nosić
Odgovora
2
Pregleda
186
-Jelena-
-Jelena-

Back
Top