Tad još nisam birao,
ni gde ni šta sam svirao,
a baš u tom je æar.
Ona je dosla tad i rekla,
pokušaj, napravi jednom bar,
za mene neku finu, sporu stvar.
Finu, laganu stvar.
I od dva, tri akorda,
jer ni ne umem bolje ja,
pesma je nastala,
i èim su èuli nju,
laganu pesmu tu, svi su pevušili
i svi su zaneseni plesali,
uz tu laganu stvar.
Èule su me krupne zveri,
producenti, menadžeri,
shvatili su kakav imam dar.
Nudili mi rajsko voæe,
mnogo love, slavu, ploèe.
Ubrzo sam postao super star.
Zahvaljujuæi muzici,
baš k’o kuèe na uzici,
svetom me vodili,
prièali: "To je taj,
èudo od deteta",
a ja sam pevao milion puta jednu istu stvar,
finu, laganu stvar.
Verovali ili ne,
za sve moguæe novine
dao sam intervju,
svi su me snimali i oèekivali
da kažem kad i gde
sam tako genijalno smislio
finu, laganu stvar.
Pisali su da sam zlatan
ili da sam èist šarlatan
i sve manje ja sam bio svoj.
Kad sam razmislio o tom,
zamislih se nad životom,
rekoh sebi: "Kuæi, stari moj."
Želeo sam život nov
u senci bresta crven krov
i moju draganu.
Gde god sam bivao,
o njoj sam snivao,
od onog dana još
kad je poželela da joj napišem
finu, laganu stvar.
Želeo sam naæi nju
i èim stigoh na stanicu,
upitah da l’ je tu.
Tad su mi rekli da
se davno udala,
za nekog mangupa
s kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar.
Kao i neke druge... Ostavljene za neki drugi dan... Napr: "Nedostaje mi nasa ljubav..."