Taj romanticni Balasevic

Prave si boje dodala na taj portret života mog: talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog..
A crnu nisi štedela...
Ali bez nje bi bela još izbledela - bez crne bela ne bi vredela...

beatle:

Prave si boje dodala na taj portret života mog: talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog..
A crnu nisi štedela...
Ali bez nje bi bela još izbledela - bez crne bela ne bi vredela...

Kliknite za proširenje...

...Vetar dokono senke spopada
huk u ambis tišine propada
jedne noći k'o ova znaće Bog
doslikaću portret života svog...

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema...
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati...

Sale Nađ je umro u snu...
Dan se taman zasiveo...
I ne znam šta je sumnjivo u tu...
Jer u snu je i živeo...
Kažu da je slutio kraj...
Tobož, nije navio sat...
Pa sad, znao je da gubi taj rat...
NEKO RUŽNO SANJA, NEKOM SU KOŠMAR SVITANJA...

Ostavio sam je predugo u onim opasnim ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj
jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro...
I tu smo gde smo...
Svi znaju za slučaj dva tvrdoglava jarca od kojih ni jedan nije hteo da se skloni sa brvna, ali
postoji i verzija sa dva tvrdoglava jarca koji su se nadureno okrenuli, i otišli svaki na svoju stranu...
Ma, uzalud...

A ti, mila...
Samo baneš u snove s nekog puta dalekog...
I tad se zbunim...Tad se potpuno sludim...
Jer...
Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog...
A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim...

za _provincijalku_

Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih....
reci bi sve pokvarile, samo sve cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla.....

Postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci... ne znam...

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim,
opet bih gledao niz kej kao niz prugu..
I opet bih znao da se u oblak zadubim..
I cekao bih samo nju,nijednu drugu...

Moja lakonoga, za drugoga zarucena
a za mene narucena kod Boga
moja lepotuska, nedopijen gutljaj vina
dah karmina na krajicku opuska..
i teski lom u srcu mom...

...dodaj svetu malo boje...

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se,
dodaj svetu malo vergla

Nekad si me cudila,
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila,
dodaj svetu malo vergla

‎''Ne vrijedi nam brinuti, djeco... Sve je to zapisano tamo negde gore, u zvijezdama... Aha... Samo je rukopis pomalo nečitak? - Ključ je u našim snovima... Snovi su ti čudesni rezervoari naših budućnosti...'' -Djordje Balasevic

Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
Mozda cu sanjati dim, vatru i celik.
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik.

Jos jedan utorak,
koji me zatice na delu..
Barut na jastuku,
i otisci na stranom telu..
Gorki su utorki, al' uvek..

I proturaju price da sve curice lice kad je casa pri dnu.... pa dobro.... mozda jedna na drugu, ali nikad na nju...