Taj romanticni Balasevic

Provincijalka

...O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
I opet bih smislio
kako da prodangubim
Dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka...

...O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
I opet bih znao
da se u oblak zadubim
I cekao bih samo nju,
ni jednu drugu...

..moja nesretna mati htela me spasti
savetom finim,
a morala je do tad znati
da ne sme kasti
šta da ne ćinim.....

...njenima nisam bio po volji
važno im bilo odakle su moji
zašto to smeta, sa ovog su sveta
hlebotvorci, čestit soj
njen me je baba uzeo na nišan
dal' sam od njinih il' baš i nisam
Sloven sam, belac, slobodni strelac,
mani se, čiča, ja sam svoj!

E, moj Plavi, bio si žestok, ali bio si pravi
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan

Mi svi lole, a ti u almanahu pandurske škole
Pravi kapetan tima, drugi u klasi, šta više kaz'ti
I puna šapka snova o poštenju i o časti

Davno bilo, od tad se sedam mora Dunavom slilo
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci

I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom

A tad su došli topovi, pa popovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo

Ne znam Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona, pa plavi kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom

Mulj i talog, jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu.

Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti
I sve je manje načina pred najezdom seljačina
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš

Sorry Plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno

Tvoj neko

...Malo moje cudljivo
pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide...

...Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli...

Kad odem
kad me đavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag........

Nisam slusao Djoleta vise od dve godine!!!Pre neki dan uhvatim sebe da kopam po diskovima...i pronadjem bas cd sa ovom pesmom.Da sam je kojim slucajem slusao pre par godina sigurno da bih pukao.Za divno cudo ponovo mogu da slusam njegove balade a da ne potonem...

Đorđe Balašević - Dodir svile

Puls mi se polagacko vraćao kući, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu još začuli odjeci njegovih sve tisih i mirnijih koraka. Legao sam na ledja, siroko raširivši ruke, pokušavajući da što ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti dio mene, pomislih, ne mogavši da zamislim koji.
Glava, udovi, prsti, pipci i kraci?
O, ne.
Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine
Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve redje usudjujem da zaronim u sebe.
Jer tamo zagluvim.
Oči se prepune do vrha.
I suze se začas raspu kao pokidane biserne niske.
Po sobi.
Po meni.
Po citavom svetu.
I ne mogu ih skupiti do jutra."

Halo? Ej, ćao!
Ja sam, zar mi ne znaš glas?
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa eto, malo cugam,
znam to nije spas.
Ništa, želim ti sretnu novu godinu,
ćao!

Pomisli u ponoć na mene, na nas,
pomisli na Šoltu, na klince i bas.
Možda novi januar donosi spas,
pomisli u ponoć na mene, na nas.

Ne daj da nam snegovi zaveju trag,
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiće te mašta ko čarobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag.

Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
Čula sam da negde si u planini,
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.
Pomisli u ponoć...

Prica o Vasi Ladackom

"Znate'l pricu o Vasi Ladackom?
I ja sam je tek onomad cuo
Jednom devet dana nije
Izlazio iz birtije
Kazu da je bio cudna sorta.

Otac mu je bio sitni paor.
Hranio je sedam gladnih usti
Mati mu je bila plava
Sitna, nezna, nepricava
Umrla je s trideset i nesto

Imali su par jutara zemlje,
Malu kucu na kraju sokaka,
Na astalu navek hleba
Taman tol'ko kol'ko treba
Al' je Vasa hteo mnogo vise

Zeleo je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salase.
Zeleo je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute cilase.
Ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu, al' sirotu.
Uz'o bi je samo da je znao
Voles jednom u zivotu
Sad bogatu il sirotu
To ne bira pamet nego srce.

Sve se nad'o da ce ljubav proci
Zanavek je otis'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom
Venc'o se sa mirazdjikom
Jedinicom cerkom nekog gazde.

Dobio je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lance i salase.
Dobio je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute cilase.
Sve je im'o, nista im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo
Dusu svoju djavolu je prod'o
Znali su ga svi birtasi
Trazio je spas u casi
Ali nije mog'o da ga nadje.

Mlad je kazu bio i kad je umro.
Sred birtije od srcane kapi
Klonula mu samo glava
K'o da drema, k'o da spava
I jos pamte sta je zadnje rek'o.

Djaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih
Djaba bilo karuca i salasa.
Djaba bilo njiva plodnih
Vinograda blagorodnih
U karuce pregnutih cilasa

Kad ja nisam s onom koju volem...."

Fantastican video, vredi pogledati!

Evo Đoletov odgovor za film Jesen stiže, dunjo moja, za koji je trebalo da napiše scenario. Film nikad nisam gledao i ne nameravam jer mnogi kažu da je očajan. Nadam se da će Rani mraz biti mnogo bolji

Posjetite http://balasevic.blogspot.com/
Hvala

"Preslušao sam sekretaricu, tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao...
Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavas dah?"

Đ. Balasević - Laku noć, Ti Mala Breskvo...

Kada bi Djordje Balasevic znao koliko su mi njegove pesme pomogle u zivotu da prezivim neke stvari... kad bi samo znao.
Ali, mislim da zna, sta nama koji ga vole i postuju znaci njegova poezija.
Za mene definitivno najbolji album ,,Dnevnik starog momka,,.

,,Princezo javi se,
jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju,
Posalji poruku,
da vidim jednom to pisamce na displeju,
Sve mi nedostaje,
cuvam u damastu jos kalup tvoga vrata,
Princezo dosta je,
dve i po godine smo taoci inata...
Princezo - dosta je...,,