Taj romanticni Balasevic

Balkanski tango
Ovaj život je san...
Mala kuća kraj rampe... Snop žućkaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
Ćale notorni smuk... Keva s daskom za luk... Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan... I skok preko duge...
Brum šlepera...
I sa dvadeset dve već je imao sve... Nju je video tad:

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja ću za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Noćni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"... Tek statista sreće...
Presečen film...
Ćale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš... Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noći u dvosed... Pa druge na trosed.... A treće... Ih, treće...
Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron... Kao višnju na šlag...

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar... Počinilac neznan...
U čitulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB... Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Đavo je kredom upisao bod... A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeći sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan... I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas ću noćas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Balasevic

Marim ja...
Djordje Balasevic

Najbolje godine
ovog života mog,
sjajne i rđave,
samo su kliznule,
k'o sila Dunava
pod senkom Tvrđave.

Godine lavova,
vina i makova
prošle su lagano,
k'o carski poručnik,
mlad i uobražen,
sa svojom draganom.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek?

Veliki datumi,
čekani, cifrani
kružićem crvenim,
tiho su minuli
k'o oblak pamučni
nad tornjem crkvenim.

Najbolje godine
ovog života mog
prošle su podmuklo -
malo sam zastao,
loše ih društvo već
zauvek odvuklo.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
vreme zvezda poklonjeno njoj?

Bolje nije moglo...

Koliko sam u vasem gradu zaboravicu da pricam ekavski! (zavrsen citat)
A bio je to 12. koncert, mislim....

Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli...

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
on je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane...


Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj"...

covek za kog se udala buba erdeljan...znate na koju mislim - a nesto mi ne ide postavljanje pesama ovde..

Čivutski vrt

Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna.
Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se.

Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć.

Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao.

Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona.

Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva. Svašta je to moglo da znači.
Ali svejedno.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.

Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.


I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem.


I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...

I zaplakaćeš, istog časa...

I najzad shvatiti kako sam te voleo...

I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni čas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...


Aaaaa,taj romanticni Balasevic! Legenda covek

lsecret1983:

Rainbow



Bog je katkad pravi šeret
na strmini doda teret
il potura nedohvatno
da se do'vati...



Bog je dobar
kako kome
bolje ne pitaj o tome
ućutaću
ili ću opsovati...


Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...


Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor..

Kliknite za proširenje...

Poslednja nevesta - Djordje Balasevic

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
Brinu snajke sta ce koja mesiti
Neko mi se, kanda, skoro udaje -
Moralo se i to jednom desiti
Tu livadu ja sam prvi kosio
Ma ... pricam vise nego sto bih smeo
Ajde ... odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo
Vetric glanca krune granja
Tamis nosi par lokvanja
Racun svedi: sta sad vredi mladost, tricava?
Nevazno je to sve skupa
Secanje je smesna lupa, koja sitne stvari uvelicava
Oprezno s tom violinom
Ona cezne za tisinom
Ko da skakljas andjelcice vrhom gudala
A nju nemoj pominjati
Nece svet zbog toga stati
Nece biti prva sto se udala
Nista lakse nego sebe slagati
Nista lakse neg' se nasmrt opiti
I nista teze nego zalud tragati
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti
Srce cupka, al misao okleva
Ceka da se stvari same dese
A tuga lepse zvuci kad se otpeva
Pesma sve podnese
Bog je katkad pravi seret
Na strmini doda teret
I potura nedohvatno, da se dohvati
Bog je dobar
Kako - kome
Bolje ne pitaj o tome
Ucutacu, iii cu opsovati
Polagano, sanji-baci
Ti si znao sta mi znaci
Ko da heklas paucinu, vrhom gudala
Kad pred crkvom baci buket - neka padne kao uklet
Neka bude zadnja sto se udala
Samo bol je u zivotu siguran
Srecu nosi neki postar jako spor
Neka
Samo ovu noc da izguram
Sutra cu vec naci dobar izgovor...

lsecret1983:

Kad prestaje detinjstvo?


Možda kad prvi put poljubiš. Ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad počneš da se briješ? Đavo će ga znati...


Pošto je to bilo teško odrediti, odlučeno je da detinjstvo moje generacije prestane onda kad to dozvoli CK SKJ...


Oni koji su nas vaspitavali, za šta ce jednog dana sigurno odgovarati, stalno su nam ponavljali da su za ovu zemlju pali najbolji sinovi i kćeri ovog naroda.


Najbolji su pali, a mi smo za roditelje, učitelje i druge takozvane "odrasle", dobili ono što je ostalo...
*******, kakva su bila vremena, nije se moglo birati...

Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta...


Sedeli smo u čamcu, nasred Dunava, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne i ja sam, dosađujući se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.
Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jednostavno, ali za mog starog se može stvarno reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan...


Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priču o jednom naročitom Ćupu zapamtio sam zauvek.


Ili sam je se možda tek sad setio? Nema veze...


Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost i tu nema šta da se priča, a laž su snovi...


Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male, leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži...


Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.


U tom Ćupu je štos...


Kad ono prestaje detinjstvo?


Kad ti neko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno...


Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ...

Nekako tog proleća došlo je vreme da se, kao vojnici na kraju roka, razdužimo na kraju detinjstva. Oduzeli su nam mede sa otkinutim ušima, knjige bez korica, rasparene špilove karata, morali smo vratiti nepopunjene albume sa samolepivim sličicama, šarene pidžame i točkiće sa razmontiranih igračaka. Istresli su nam iz džepova zaostale klikere, gumice i necvikovane cirkuske ulaznice i ekspedovali nas u svet Velikih.


Ali neki su prošvercovali Ćupove.


Sretavši ih kasnije, maskirane u Odrasle, ipak sam otkrio da ima puno naših u njihovim redovima, i da stvar nije još potpuno propala.


Dakako, Lufter je jedva dočekao da rascopa Ćup, i da se ufura u svet koji nije za malu decu. Tamo je super, sve se zna.


Znaš gde radiš, i od kad radiš i do kad radiš, tu budilnik, tamo parking, tolika platica, tolika ratica, daleko do subote, svaki čas godišnji, utakmica-vičeš, pozorište-ćutiš, veruješ novinama, pališ TV, gasiš TV, rođendani-telegram, sahrane-crna kravata, ideš na fluorografisanje, glasaš za prvog na listi, spavanjac posle ručka, veštačka vilica u čaši, klupa na keju, sve je organizovano i nema šta da misliš, moj burazeru...


Eh, da mi je to. Meni nikad ništa nije bilo organizovano i uvek sam imao šta da mislim. Ko mi je kriv...
U nedostatku porculana, nakita i srebrnog samovara, sentimentalno sam se vezao za stari porodicni Ćup, uporno pokušavajući da ga proturim kao oruđe za rad...

Kliknite za proširenje...

"...Moj brat Sava je ucio prava,
pa su hteli da ucim i ja.
Od tih stvari me bolela glava -
mnogo jave,a premalo sna..."

Draga mama,
život je jedna velika... da ne lajem, nema veze, ti znaš
To je sve lutrija, al' ja ne odustajem od svog broja dok igra traje
Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena bar još ima u neograničenim količinama
I ja se držim, još kako se držim
I ne brini puno o tom šta će biti, mogu se kockati, londrati, piti
I mogu pasti na niske grane
Ali ne boj se nikad neću biti...

majska_maja:

"...Moj brat Sava je ucio prava,
pa su hteli da ucim i ja.
Od tih stvari me bolela glava -
mnogo jave,a premalo sna..."

Kliknite za proširenje...

I sad cu da pevam to narednih mesec dana , tako to uvek biva

Rekoh sam sebi sto puta neću ovde više dolaziti.
Koji me djavo ter´o da opet svratim?
Kad već dodjoh što sam morao stihove čitati?
I još suze umesto kafe u šolju vratiti.

Uzdasi..

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni nezna da je prohujala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
Djordje Balasevic

...a gde smo mi naivni
što smo se dizali na Hej, Sloveni
kao da smo uz tu priču izmišljeni...
...i prevareni...

...kako da vam objasnim...
ne znam kako će se stvari odvijati
ja nisam neki stručnjak za istoriju i budućnost...
zato što mi, Laloši, mi nemamo istorije...
mi nismo baš onda bili na času kad se radila istorija
i ostali smo bez tih svetlih stvari...
svi se nađu i pričaju o VELIKIM vremenima
o izgubljenim bitkama iz svoje prošlosti,
a mi ništa nismo izgubili, baš smo kilavi, stvarno