Taj romanticni Balasevic

Jedno je kad čezneš
za nekim ko je daleko,
a sasvim drugo
kad čezneš
za nekim ko je kraj tebe.

Đorđe Balašević

Upoznao sam je na keju, u jednom kafiću koji ne radi više.
U stvari, ne...
U tom kafiću sam je samo sreo prvi put.
Upoznao je nisam još uvek?
...

Da su žene odlučivale
o nekim stvarima,
svet bi izgledao lepši.
Možda bi bilo malo čupanja za kosu,
ogovaranja i drugih stvari,
ali definitivno ne bi bilo
ovoliko krvi i zla
koliko smo mi muškarci posejali.

Djordje Balašević

Izmislili su hiljadu načina
da vreme prođe,
a ni jedan jedini da se zaustavi.
Što se mene tiče,
više i ne moraju da rade na tome.
Ovo baš i nisu neka vremena za zaustavljanje.

Djordje Balašević

Nemam ni jedan dokaz da sam bila tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam u stvari ni šta smo. Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu. A nemam ni jedan dokaz da sam bila tvoj neko...

...sanjao si. Retko, ali si sanjao. I to baš taj san. Jedan jedini. I eto, ostvario ti se... Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama... Snovi su frka živa... Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam.

Nekad ne znam
da li sanjam,
nekad ne znam
što je stvarnost,
ja sam hteo tačno takvu,
to je čudna podudarnost,
tačno takvu,
ma ozbiljno vam kažem.

Djordje Balašević

"Lepo sanjaj, mali misu nabareni. Ko zna da li ćeš mi ikad vise biti tako blizu? Mozda cu se kajati, mozda cu morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci...Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja...
Laku noc, njene pospane oči..."

Znaš, stalo mi je.
Ali se uporno ponašam
kao da nije.
Gradim oko sebe
zid do kojeg
nitko ne može doći,
ali ima jedna caka:
Priđi!
Reci mi riječ
i taj će se zid pokazati
kao jedna obična kula od karata
koja izgleda moćno
dok ne dođe nešto
pred čim pada.

Đorđe Balašević

NEDOSTAJE MI NAŠA LJUBAV


Na jastuku
bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik,
kom svaki put
od riznice neba jedva zapadne Mesečev zlatnik.
Pod oklopom
drhti košuta plaha, večno gonjena
tamnim obrisima straha, koja strepi
i od mirnih obronaka sna.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo.

Kad potražim
put u središte sebe staze bivaju tešnje i tešnje
i skrijem se
u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje,
al uspevam
da još jednom odolim da prošapućem
da te noćas ruski volim,
šta su reči - kremen što se izliže kad tad.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo.

Ponekad još
u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin.
Ponekad još
suza razmaže tintu i ko domina
padne zid u lavirintu tako prosto
ponekad još stignemo do nas.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puže stud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo.

Djordje Balašević

Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči...

Ostala je knjiga
sa par nepročitanih stranica,
i neke stvarčice od Herendi porcelana,
jedan pulover u kom si ti bila,
i ostala je ploča Best of Ry Cooder,
i fina, mala plava kutijica za puder,
a ja sam tebe ostao željan,
sve dok me ne bude, mila moja.

Đorđe Balašević

Sve ima svoje, kad mrzne i vri
kad menja boje, kad vene i zri
sve ima svoje, početak i kraj
tame postoje da bi prizvale sjaj.

Djordje Balašević

Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone...
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone...

Nismo se tražili,
samo smo se našli.
A sada tako nađeni
kao da se opet tražimo.
Možda je to smisao ljubavi,
ta lepota neizvesnosti.
Čekanje na nedočekano,
nadati se u beznađu,
grliti se bez zagrljaja,
ljubiti se bez poljubaca,
prožimati se u mislima.
I spoznaja da smo tu negde.
Tako blizu a tako daleko.

Đorđe Balašević

Te noći sam joj oćutao
najlepše reči koje znam.
Jednom je rekla
da bi sve dala
da čuje to što oćutim,
i otkrio sam joj tajnu
o starom drvetu
koje raste na ničijoj zemlji
između devet salaša,
u fantazmagoričnoj oazi
koja se u Sahari žita
priviđa samo onda
kada se to njoj prohte,
tako da ni najprefriganijim
geometrima
nikad nije pošlo za rukom
da je osvoje svojim instrumentima.

Đorđe Balašević

Srećni nikad
ne razmišljaju o sreći.
To je posao za nesrećne.
Svi primete sreću u nesreći,
a o nesreći u sreći
razmišljaju samo blesavi.

Đorđe Balašević