Taj romanticni Balasevic

"nisam kadar švindlati"

Prolazi vreme,
al' to mu je manir

nije gazda kesa suplja
sto budzasto novce skuplja
gazda je ko ume spiskati

- - - - - - - - - -

Snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede, kad s tobom ostare..

Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali Indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kuca tu i tamo. A naročito kucka tu.
U tvojoj sobi...
Pajaci su me i dalje zabezeknuto gledali.
U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa...
U stara dobra vremena kad kontracepcija još nije uzela maha među omladinom, smrtno smo
cvikali od devojčura koje bi mogle pokušati da nas "navuku na bebu".
Vremena se menjaju...
Zagrlio sam je čvrsto, i ona se priljubila uz mene, dovlačeći čupavi pokrivač
sve do očiju.
To mi se još nije desilo...
Znam, nije lepo da pričam o tome, ali proslavio sam i dvadesetogodišnjicu
gubljenja nevinosti.
Ne, nije mi bila prva...
Ali, bila je prva sa kojom sam se "voleo", nadajući se da će neko od nas zatrudneti.

- Sretan rođendan, Emilija Kovačev. Nadam se da sam te upravo "navukao na bebu"..

U odnosu na sve one naputovane, prepuderisane i otečene likove, delovala je
kao sveži, negovani egzotični cvet, u odnosu na priprosto samoniklo baštensko cveće.
Orhideja i zevalice...
Zlobnici će reći da je to snobovska metafora, jer, bože moj, oni pouzdano
znaju da u nekim krajevima orhideje rastu na sve strane. Orhideja je retkost samo ovde...
Pa? Upravo o tome i govorim.
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde
sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić...

...to su samo momenti , losim vetrom doneti , to su samo male večnosti...