Драгољуб Дража Михаиловић

Ненад · 26.03.2011. u 06:55

Дакле, да резимирам.
Када је Павле напуштао Црну Гору, он од маја 1944. није био у Дражином систему везе јер је променио све шифре и Дража није могао да му пошаље никакву депешу, јер није знао његове шифре.
Павле је имао везу са НГО која му је писала бајке о својој борби против Немаца у Босни, као и тајну везу са пуковником Лалатовићем.
Генерал Трифуновић није имао ни могућност да му шаље депешу јер није никада ни знао његове шифре, ни надлежност, јер је његова надлежност, ево други пут да кажем, била над данашњом Србијом, Македонијом, Војводином и Славонијом. Црна Гора и Босна су биле у надлежности Остојића, који је у ово време био у НГО. Да је послао депешу, она би била заведена у књигу послатих депеша Врховне команде и била би данас у Архиву.
Павла су Немци напустили зато што је бивши заробљеник, ликвидирао пар гестаповаца као поручника Краљевића, зато што је имао везу са НГО, и на крају зато што није прихватао назив Црногорски добровољачки корпус, јер је то сматрао одвајањем од осталих Срба.

Питања за Добровољца.
Која Дражина јединица је била на 10 км од Ђуришића и које је то ,,сопствено признање''?
Где се то Дража наводно срео са грофом Чернином и наводно га лагао?
Да ли у гибаничарске јединице које нису хтеле да помогну Ђуришићу рачунаш и босанске четнике?

Владан · 26.03.2011. u 18:24

Добровољац:
Павле се са својим борцима јуначки носио и са усташама и са партизанима. Битка за продор ка Словенији трајала је од 4 до 7. априла 1945. године. Четници нису могли издржати силне нападе усташко-комунистичких снага. Нарочито нису могли одолети нападима тенкова. И подлегли су. Око 11 часова 7. априла 1945. године битка на Лијевча Пољу била је окончана. Четници су били потучени. Велики број их је изгинуо. Многи су на челу с Војводом Ђуришићем допали усташког ропства, док се свега око хиљаду четника чудом неким успело да спасе и да продре ка Кордуну. Заробљене четнике са Павлом усташе су најпре, одвели у Босанску Градишку, а затим у Јасеновац.
Издајничку улогу у четничком поразу одиграо је црногорски изрод Секула Дрљевић, којим су се усташе послужили да би убили морал и отпорну снагу Ђуришићевих бораца.
Најтрагичније било је то, што се у штабу ђенерала Михаиловића чула борба и знало да се то Војвода Ђуришић бори на живот и смрт да би се пробио, а није му се, међутим, притекло у помоћ! Дивизиски ђенерал Светомир Ђукић, који је у то време био у Дражином штабу, пише о томе следеће:

"Поранио сам и ослушкивао далеку пуцњаву око Мотајице, која се дизала испред нас на десетак километара. На ту страну је био отишао Павле Ђуришић са својом групом војника, избеглица,жена и деце, из Боке Которске, Црне Горе и Санџака. Он се одвојио од Драже и повео за Секулом Дрљевићем, који је из Црне Горе био пребегао са својом "владом" у Загреб, и тамо живео под Павелићевом заштитом. Дража, међутим, је био наредио, да се све снаге прикупе, под његову команду у Средњој Босни, и зато је био необично љут на поступак Павла Ђуришића. Био је чак написао
једну наредбу, у којој га сматра као другог Вука Бранковића."232

А лично ђенерал Михаиловић, када је Војводу Ђуришића и његове борце већ била задесила трагедија, упутио је Димитрију Љотићу депешу № 5 Даблве 602 од 15. априла 1945. године, у којој, поред осталога, јавља и ово:

"... Немам ништа против да Павле дође тамо али ја не знам
шта се с њим догађа, пошто се удаљио од мене. Он се сувише за-
плео са усташама који су га заједно са Немцима варали и све чи-
нили да он тамо не дође. Чак имамо извештаје да су га усташе
заједно са Немцима разоружали у великом делу."233

---
Затим иде текст који је већ овде постављен:
http://forum.krstarica.com/showthre...ћа-заувек!?p=15830489&viewfull=1#post15830489

И даље наставак:

Отеран од усташа заједно са заробљеним четницима у Јасеновац,а лишен икакве помоћи од ђенерала Михаиловића, Војвода Павле Ђуришић доживео је ужасну судбину. Већину четника усташе су побили, а Павла су живог спалили. У то време, док још није било доцкан,ђенерал Михаиловић слао је свога емисара у Загреб код Павелића (о томе ће бити речи у посебном поглављу), али не са циљем да спасава Војводу Ђуришића, већ да се њему, Дражи, омогући пролаз кроз Хрватску, јер је видео да после битке на Лијевчем Пољу ни њему нема даљег опстанка у Босни.

Да би се још јасније осветлила трагедија Војводе Павла Ђуришића, потребно је навести и један мало познат докуменат из односа југословенске избегличке Владе и Енглеза.

Када је од стране Совјета била велика повика на ђенерала Михаиловића и његову колаборацију, Енглези су желели да сачувају сам четнички покрет од евентуалних сличних совјетских приговора, те су намеравали да ђенерала Михаиловића замене Војводом Павлом Ђуришићем. О томе је 29. децембра 1942. године отворено говорио енглески мајор Питер Бој (Peter Bougheu), из моћног Мастерсоновог Сервиса који се старао о четницима, са мајором Живаном Кнежевићем, шефом Војног кабинета при Председништву Владе у Лондону. У извештају о том разговору, који је Живан Кнежевић 30. децембра 1942. године доставио Слободану Јовановићу, Председнику Владе, под тачком 4, поред осталога, стоји и ово:
"Мајор Бој говорио је да би ђенерала Михаиловића можда
требало сменити и на његово место поставити неку другу лич-
ност. На моје питање коју другу личност, мајор Бој одговорио је:
‘Можда мајора Ђуришића, који има велике снаге у Црној Гори’.
Одговорио сам: да је мајор Ђуришић био до јуче капетан, да је ве-
лики јунак, да је одликован Карађорђевом звездом, али да није до-
растао да буде вођ целог једног народа."236
Овај докуменат, сам за себе, исувише много говори.

Наивни Дража англофил је одговоран за страдање четника у Лијевче пољу.

Sergian · 26.03.2011. u 18:32

Ili ovo:

Sporadične borbe smo nastavili i naredne 1945. U toj godini, početkom aprila, Lijevče polje postalo je najtragičnije srpsko stratište, čemu sam i ja donekle doprineo, zadržavajući pored sebe majora Pavla i njegovu vojsku, slepo verujući u skoro iskrcavanje Saveznika na obale Jadrana. Moj nesuđeni naslednik major Đurišić, uzdajući se u podmetnutog i pokatoličenog Crnogorca Sekulu Drljevića, prešao je noću, između 2. i 3. aprila 1945. godine, reku Vrbas, a potom neoprezno zaposeo prazno Lijevče polje, svoju nesuđenu prelaznicu za spasonosnu Sloveniju. I dok je u kratkom predahu prebrojavao ljudstvo i vršio pripreme za dalji pokret, Ustaški generali Metikoš i Maks Luburić, napali su ga s leđa, svom žestinom, potpomognuti manjim partizanskim jedinicama

Iz "Završne reči đenerala Draže Mihailovića na suđenju u Beogradu".

Zanimljivo je sta je Draza izjavio u toj zavrsnoj reci o partizanima i Ljoticu, citat:

Vojni tužilac je uneo u moju optužnicu i navodni plan Nedića za uništenje partizanskih formacija, kao zajedničko delo njegovih, mojih, Ljotićevih i Pećančevih snaga, a zna da sam mu krajem septembra 1941. u prisustvu Obrenovčanina Aleksanra Rankovića jasno stavio do znanja da za tako nešto nisam spreman. Ljotića sam uvažavao kao iskrena rodoljuba, jer je imao u prvom planu ujedinjenje svih nacionalnih snaga u jedinstveni nacionalni front oslobođenja. O tome je ovako pisao mladom Kralju Petru:
"Potrebno je Gospodaru, mesto da se ujedinjuju Tito i Draža, da se ujedine Nedić i Draža. Ovo je potrebno nama. Od onoga tuđinca će nastati sumnja, haos i krv. Njegov krajnji cilj i rezultat je boljševiciranje našeg naroda. Preklinjem Vas gospodaru, ne popuštajte u pitanju Tita. Ako on nama zavlada, imaćemo vladare otuđene od naroda, koji se u borbi za očuvanje vlasti, ne obaziru na svoje žrtve."

Draza ovde priznaje da nije hteo da unisti komuniste, kako ga tuzilac optuzuje, a Ljotica da smatra za iskrenog rodoljuba.
I sta je sad ovde potrebno, gibanicari?..
Sad cete da tvrdite da je Draza lupetao na sudu, ili je ovo falsifikat?..
http://arsyenije.blogspot.com/2008/12/zavrna-re-enerala-drae-mihailovia-na.html

Sergian · 26.03.2011. u 18:39

Za sebe nisam nikada ništa tražio. Francuska revolucija dala je svetu osnovna ljudska prava. I ruska revolucija donelaje nešto novo. Opčinjen zapadnom demokratijom, ja nisam hteo 1941. godine da počnem tu gde su Sovjeti počeli 1917."
"Ja sam uvek bio za to da ne budem nikome pretpostavljen, kao neko ko teži diktaturi. Uvek sam smatrao da treba i odgovornost deliti."
"Jasno mi je da ovog časa protiv sebe imam jake konkurente, komunističku partiju, vičnu svemu, koja ostvaruje svoje ciljeve, bez kompromisa. Ali, ko se silom služi, od sile i strada. Sumnjičite me za sve i svašta, ali ja sam te sreće bio i pre vas. Pod svojom, ne samo pod tuđom vladom. I ona me po kad kad sumnjičila za sve moguće i nemoguće veze, sa stranom tajnom vojnom službom ili servisom. Neprijateljskim ili savezničkim, svejedno."
"Do samog kraja verovao sam da sam bio na pravom putu.Zato sam pozvao strane novinare i izaslanike i Sovjetsku misiju da na samom izvoru sve vide i sve opišu. Jer, ničega nije bilo što dobri ljudi, posebno saveznici, ne bi smeli videti i znati".
"Sudbina je prema meni bila bez milosti, pošto me je okrutno ubacila u svoje vihore. Mnogo sam hteo, mnogo sam preduzeo, mnogo verovao. Zato su svetske bure i oluje odnele i mene i moje delo. Krst koji sam svesno poneo nisam do kraja ispuštao. Spustiću ga tamo gde treba da nam bude novi početak.
Vreme i prilike bile su protiv mene. Neka sud uzme u savesnu ocenu sve što sam naveo, istine, potomstva i istorije radi. Ja znam da pobednici u jednom ratu, bio on nacionalni ili građanski, nemaju mnogo milosti prema pobeđenima. Znam i to da je moja savest mirna jer nema ljudske jedinke, a kamoli šefa jedne gerile, koja bi na mom mestu bolje čuvala i očuvala svoju savest i svoju dušu i svoju dužnost."

E, al si ispao glup...verujes demonokratiji, i to zapadnoj...govorio ti je Ljotic, i pre rata, ko su ti judeo-masoni kojima si bio opcinjen, ali nisi mogao da slusas pametnijeg od sebe...

Ненад · 26.03.2011. u 22:14

Sergian:
Ili ovo: Iz "Završne reči đenerala Draže Mihailovića na suđenju u Beogradu".

Zanimljivo je sta je Draza izjavio u toj zavrsnoj reci o partizanima i Ljoticu, citat: Draza ovde priznaje da nije hteo da unisti komuniste, kako ga tuzilac optuzuje, a Ljotica da smatra za iskrenog rodoljuba.
I sta je sad ovde potrebno, gibanicari?..
Sad cete da tvrdite da je Draza lupetao na sudu, ili je ovo falsifikat?..
http://arsyenije.blogspot.com/2008/12/zavrna-re-enerala-drae-mihailovia-na.html

Та завршна реч је фалсификована. Неко је миксовао мало четничких писаца, попут Авакумовића, мало љотићевске попут Карапанџића.

Sergian · 26.03.2011. u 22:54

Ненад:
Та завршна реч је фалсификована. Неко је миксовао мало четничких писаца, попут Авакумовића, мало љотићевске попут Карапанџића.

Naravno,sve je tu falsifikovano, i ono gde kaze da se "borio za slobodu srpskog naroda"?...Ili, samo ono sto vama odgovara?..

Ненад · 27.03.2011. u 08:45

Sergian:
Naravno,sve je tu falsifikovano, i ono gde kaze da se "borio za slobodu srpskog naroda"?...Ili, samo ono sto vama odgovara?..

Ако говоримо о овом говору http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=6644 ноторни фалсификат.

Оригинална је у Зечевићевој књизи, али доста смањена, а Самарџић има цео оригинал.

Добровољац · 27.03.2011. u 12:43

Дакле, да резимирам.
Када је Павле напуштао Црну Гору, он од маја 1944. није био у Дражином систему везе јер је променио све шифре и Дража није могао да му пошаље никакву депешу, јер није знао његове шифре.
Павле је имао везу са НГО која му је писала бајке о својој борби против Немаца у Босни, као и тајну везу са пуковником Лалатовићем.
Генерал Трифуновић није имао ни могућност да му шаље депешу јер није никада ни знао његове шифре, ни надлежност, јер је његова надлежност, ево други пут да кажем, била над данашњом Србијом, Македонијом, Војводином и Славонијом. Црна Гора и Босна су биле у надлежности Остојића, који је у ово време био у НГО. Да је послао депешу, она би била заведена у књигу послатих депеша Врховне команде и била би данас у Архиву.

Не вреди,Милојица Свемоћни зна боље него живи сведоци.Преживели црногорски четници лажу,лаже и војвода Ђујић,једино је Милојица Свемоћни увек у праву и не може бити другачије ако он каже да је тако :lol:

.

Павла су Немци напустили зато што је бивши заробљеник, ликвидирао пар гестаповаца као поручника Краљевића, зато што је имао везу са НГО, и на крају зато што није прихватао назив Црногорски добровољачки корпус, јер је то сматрао одвајањем од осталих Срба.

Нису они њега напустили него је он њих.Павле се повлачио заједно са Немцима до Пријепоља,у исто време су напуштали Црну гору.Немци су му нудили да оде са њима возовима за Словенију,а нудили су му такође и огромну количину артиљерије ако хоће да остане у Црној гори.На жалост,поверовао је у глупост о "100000 србијанских четника" и отишао у босанске врлети.

Која Дражина јединица је била на 10 км од Ђуришића и које је то ,,сопствено признање''?
Где се то Дража наводно срео са грофом Чернином и наводно га лагао?

Пише ти све у тексту који сам поставио,читај мало боље.

Да ли у гибаничарске јединице које нису хтеле да помогну Ђуришићу рачунаш и босанске четнике?

Апсолутно не. Они су били даље од дражиноваца од Лијевча поља и били су везани за одбрану својих села од усташа и комуниста. Неки босански четници су се прикључили Павловој колони.

Да ли је за тебе у реду демонска хладноћа са којом Дража каже "имају малу борбену вредност" док они (Ђуришлије) воде очајничку борбу за голи живот?

buckoni · 29.03.2011. u 23:28

Moračanin:
Pavle je napravio nepopravljivu grešku, što je uopšte napuštao svoju zemlju Crnu Goru i čak je na zli put sa sobom poveo i nešto naroda. To da li je slušao ili nije Dražu je nebitno. Đurišić jednostavno nije bio pametan iako kažu, da je bio hrabar i Div junak.
I još nešto;
Mislim, da je Pavle odmah poslušao Drljevića, spasio bi i sebe, sve borce i narod. On je jednostavno Drljeviću predao narod i ranjenike i koliko vidimo, ti su svi spašeni i vratili se kasnije svojim kućama a on je nastavio borbu u nadi, da će se spojiti sa Dražinim četnicima i da tako pobjegne neđe vani u zagrljaj Njemcima ili možda kome drugome na zapadu. To je u tim okolnostima bilo nemoguće i Pavle je zbog svog neznanja i nesposobnosti kriv i odgovoran, za tragediju njegovih boraca i naroda koje je vodio.
Drljević je bio crnogorski rodoljub, ali je najviše mrzio komuniste i četnike.
Drljević je završio fakultet u Zagrebu i tamo stekao neke prijatelje kod kojih je bio tada da bi spasio živu glavu od četnika.
A ta saradnja sa Pavelićem je veliko pitanje u čemu se sastojala ali eto to mu je tamna mrlja na inače njegovoj časnoj ličnosti.
U CG i njegovoj Morači niko ništa neće reći o njemu slabo.
To je moje mišljenje.

Sekula Drljevic je veliko izdajnicko djubre! Da je imao imalo casti i ponosa ne bi saradjivao sa zloglasnim Pavelicem! Na kraju sta je trazio to je i dobio, ubili su ga neki prezivjeli crnogorski cetnici.

Moračanin · 29.03.2011. u 23:53

buckoni:
Sekula Drljevic je veliko izdajnicko djubre! Da je imao imalo casti i ponosa ne bi saradjivao sa zloglasnim Pavelicem! Na kraju sta je trazio to je i dobio, ubili su ga neki prezivjeli crnogorski cetnici.

Drljević kako izgleda je želio vlast po svaku cijenu, pa makar i jedan dan.
Tada je u CG partizanski pokret bio vrlo jak i Drljević bi, da je bio pametan, to morao shvatiti, da od njegovog pritivkomunističkog pokreta nema ništa, posebno kad su Njemci i njihovi pomagači počeli da masovno bježe iz zemlje. Čak i da se njemu pridružilo tih 10.000 vojnika i naroda, ništa nebi napravio. Možda jedino, da nebi bili tako masovno pobijeni od ustaša. Ipak oni ranjenici i narod su bili dobro primljeni, ukazana im je pomoć i skoro svi su se vratili kući u CG. Oni što se nisu predali, na čelu sa Pavlom, bili su pobijeni.
Ja mislim, da se Pavle predao i vratio se u CG, bio bi ubijen isto kao Draža u Srbiji. Zato je Pavle tako i napravio.
I Drljević, da se vratio u CG, partizani bi ga ubili pa je zato i pobjegao u Austriju i tamo su ga vjerovatno Pavlovi borci zaklali u hotelu, zajedno sa ženom.
Nikad se nije saznalo ko ih je tačno zaklao a vjerovatno da su to bili Pavlovi borci, koji su uspjeli pobjeći u Austriju.
Dakle, Drljevićev san o nekakvoj samostalnoj CG u tim okolnostima, bio je nerealan i van pameti.
Ima i jedna druga mogućnost, da je Drljević mislio sa tim, da će spasiti tih 10.000 crnogorskih vojnika i naroda i da će sa tim oprati mrlju saradnje sa Pavelićem? ko zna, šta se u njegovoj glavi morali tada!

svarozic · 30.03.2011. u 09:16

Moračanin:
Pavle je napravio nepopravljivu grešku, što je uopšte napuštao svoju zemlju Crnu Goru i čak je na zli put sa sobom poveo i nešto naroda. To da li je slušao ili nije Dražu je nebitno. Đurišić jednostavno nije bio pametan iako kažu, da je bio hrabar i Div junak.
I još nešto;
Mislim, da je Pavle odmah poslušao Drljevića, spasio bi i sebe, sve borce i narod. On je jednostavno Drljeviću predao narod i ranjenike i koliko vidimo, ti su svi spašeni i vratili se kasnije svojim kućama a on je nastavio borbu u nadi, da će se spojiti sa Dražinim četnicima i da tako pobjegne neđe vani u zagrljaj Njemcima ili možda kome drugome na zapadu. To je u tim okolnostima bilo nemoguće i Pavle je zbog svog neznanja i nesposobnosti kriv i odgovoran, za tragediju njegovih boraca i naroda koje je vodio.
Drljević je bio crnogorski rodoljub, ali je najviše mrzio komuniste i četnike.
Drljević je završio fakultet u Zagrebu i tamo stekao neke prijatelje kod kojih je bio tada da bi spasio živu glavu od četnika.
A ta saradnja sa Pavelićem je veliko pitanje u čemu se sastojala ali eto to mu je tamna mrlja na inače njegovoj časnoj ličnosti.
U CG i njegovoj Morači niko ništa neće reći o njemu slabo.
To je moje mišljenje.

Evo Moričanine ni u čemu se ne razlikuješ od ostalih fašista... veličaš ratnog zločinca...
A zar nismo da sada u bezbroj tema razjasnili da je taj Sekula dok je studirao u Zagrebu bio Srbin i to nacionalista i takav bio sve do 1920. kada IZ LIČNIH RAZLOGA, INATA, SEBIČNOSTI I SUJETE postaje antisrbin a u toku II svj. rata crveni Hrvat, ustaša i fašista.

Wotan · 30.03.2011. u 12:00

Ненад:
Ако говоримо о овом говору http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=6644 ноторни фалсификат.

Оригинална је у Зечевићевој књизи, али доста смањена, а Самарџић има цео оригинал.

Јел можеш да оставиш и линк за тај цео оригинал јер ја имам само ову верзију за коју тврдиш да је фалсификат.

Wotan · 30.03.2011. u 12:18

Ова битка на Лијевче пољу је права трагедија испреплетена разним интересима где је свака страна тражила свој излаз и спасење у за њих тешким моментима.
Само ми није јасна ова булумента тинејџера који се ложе на неки српски нацизам који у принципу не постоји и увек је имао малобројну подршку у народу, готово никакву.
Треба обратити пажњу на следеће историјске чињенице које нико не може порећи.
1. Немачка никада у историји није озбиљно гледала на Србију као савезника и Срби су им одувек сметали за њихов продор на исток.Стварни савезници и слуге увек су им били хрвати.
2. У Хитлеровом плану новог светског поретка сви словени па и Срби били би сведени на обично преживљавање до истребљења
3. Окупацијом Србија је распарчана на много новостворених држава
4. НДХ Највећу гробницу Срба у историји створили су управо Немци
5. Чувени усташки нож ,,србосјек,, прављен је у немачким и аустријским фабрикама а логори по Европи постали су узор за логор Јасеновац.
6. Из војске која се предала у априлском рату издвајани су само Срби и слати у заробљеништво
7. Без обзира какве акције је правила герила у некој окупираној земљи нигде није уведено правило 100 за 1 (и ово значи да су за немце животи Срба били безвредни)
8. Немци су и много година пре рата држали на својој територији усташке кампове за обуку, финансирали и помагали усташе, на све су начине радили против српске династије и државе тако да онај ваш аргумент о 27.марту и пријатељској руци немачке пада у воду.

Поред овога надам се да није ни потребно помињати колику је штету тај ваш немачки нацизам нанео тој истој Европи у материјалним разарањима и људским животима а силне логоре по Европи не знам колико је потребно описивати и сада набројавати јер би и малоумном човеку до сад постало јасно шта је нацизам.

Ненад · 30.03.2011. u 13:47

Wotan:
Јел можеш да оставиш и линк за тај цео оригинал јер ја имам само ову верзију за коју тврдиш да је фалсификат.

Овде ти је оригинал из Зечевићеве књиге.
Самарџић каже да је изостављено доста из оригиналне завршне речи и да су комунисти у књизи мало прерадили, као и да је изостављено доста од Дражине одбране у целој књизи, али да је завршна реч у основи оригинална, тако да ово није потпуна завршна реч. За потпуну би требао Самарџићу да се обратиш. Опрости на правописним грешкама, ја само копирам, а немам баш времена да исправљам грешке оних који супостављали...

http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf
Моје учешће у минулим ратовима било
је за све време у првим борбеним редовима. Ја сам од ретких офи-
цира у томе погледу који је провео све време у строју од 1912 до
1918 године као поручник. Добио сам 6 највећих одликовања од
којих једно по избору у целој дивизији. Тешко рањен остајем у
строју иако ми је била понуђена служба у позадини. Наследио сам
све позитивне особине старе војске и никада нисам видео у на-
шој старој војсци ниједно зверство ни према туђину а камоли
спрам свог сопственоГ народа. Учесник сам битке на Церу, на Ру-
днику, на Дунаву, прешао сам Албанију, битољска кампања до-
бро ми је позната.
Нисам био бранилац старих режима Југославије.
Цео мој живот, у кратким потезима, биће довољан да се прет-
ставим као човек који сам наследио расуло духа у народу у овоме
тешкоме рату и расуло војске противу коГа сам се борио
патије према руској револуцији. У Бугарској, као војни аташе,
ступио сам одмах у везу са свима онима, који су били противу Бо-
риса и Борисове Бугарске. Ступио сам у везу и са претставници-
ма совјетске армије. Из Бугарске сам, по тражењу званичне Бу-
гарске, послат односно премештен у Чехословачку. У Чехослова-
чкој био сам једини пријатељ тада, кад се разбијала Мала антан-
та, и дато ми је видно признање од претседника републике на оп-
роштајној аудијенцији. У Чехословачкој ступио сам у везу са пре-
тставницима Црвене армије и оне што нико у 1937 Години није
учинио, то сам ја учинио-отишао сам у совјетско посланство.
За време конкордата сматрао сам да је време за побуну. Долазим у
Београд и тражим међу друговима официре за побуну. То је било
време, када смо могли још нешто учинити. Нисам успео. Одлазим
код претставника старих црнорукаца, али они су немоћни. Одла-
зим даље код др. Милана Гавриловића, али ми је он казао да је
време несретно и да се не може свршити. Ако се не сврши за једну
ноћ, не може ништа успети.
Лазар Поповски 1940 године долази у Београд. Ја будем одређен
да видим шта жели пошто знам бугарски. Тражио је само азил а
да убију Бориса. Знао сам то и наш трули генералштаб, ја верујем,
под Петром Косићем није смео то из фиоке да изнесе. Писмо по-
стоји Лазару Поповском, где му ја кажем да смо само ја и он схва-
тили шта је требало урадити.
Учествујем у припреми за 27 март чврсто повезан са Бором Мир-
ковићем још из раније. У 1940 години ступио сам у везу са војним
изаслаником Енглеске Кларком и приликом једне конференције
резервних подофицира, који су дошли код њега, ја сам учествовао
и пошто је тада било забрањено да се дружим са војним изаслани-
цима био сам кажњен од Милана Недића са 30 дана строгог затво-
ра и прогнан у Мостар.
У поГледу буђења народних маса такође нисам био неактивна. У
Словеначкој сам провео две и по године, ступио у везу са соколи-
ма и нарочито утицао да се у соколу уведе обука у стрељачком
Гађању. Хитлеровску омладину спречио сам да демонстративно
кроз варош носи беле чарапе, и употребио за то подофицире. Сп-
речио сам прославу ХитлеровоГ дана у Цељу и ниједна ватра у
Штајерској није била упаљена. Вршио сам предавања у целој
Словенији против Немачке, Говорио о Добром Пољу и нарочито
наГлашавао да омладина. треба да то брани од непријатеља, ко-
ји тек што није прешао нашу Границу. Обучио сам целу Гимнази-
ју у Цељу, и мушко и женско, у Гађању. Би.о сам почасни прет-
седник тајноГ удружења студената у Љубљани за ометање не-
мачкоГ туризма који је био преплавио нашу земљу. У вези сам
био са друштвом „Соча" против Италијана и од Генералштаба
сам добио изјашњење да ли сам у припреми атентата на Мусо-
линија. На Фрушкој Гори 1940 провео сам извесно време растура-
јући вежбе чланова културбунда из НовоГ Сада. Био сам Гоњен
због тоГа, али истраГа није окончана пошто је био наступио
рат. У Словеначкој сам водио борбу против клерикалних елеме-
ната, који су тражили да безусловно будем премештен из Слове-
није, и ја сам био премештен.
У погледу војске, још од 1931 до 1941, десет година, борио сам се
за њено модернизовање. Године 1931 на скупу свих начелника
штабова изјавио сам да је наше наоружање немодерно, да је наша
мобилизација немогућа и да ћемо пропасти. Нагласио сам да су
војне школе заостале, да рчемо на ловорикама из прошлих рато-
ва, да је наше наоружање застарело и да морамо увести нове мето-
де у обуци трупа.
Кад сам видео да у војсци не наилазим на разумевање, тражио
сам везу са политичким људима. Нашао сам Г. Милоша Рашови-
ћа и дао му податке за његов напад у скупштину. Дао сам му све
и изјавио му да ћу оно ш.то он изнесе у скупштини, ако буде по-
требно, и сам јавно потврдити. Водио сам борбу са управом Во-
јне академије и генералштабом, као наставник Војне академије,
због заосталости у настави. Године 1939 написао сам писмо глав-
ном генералштабу о потреби преформирања војске, истичући да
овако формирана војска иде сигурно у пропаст и расуло.
Тражио сам избацивање аустриских официра из војске. Тада ме је
министар војни Милан Недић поново казнио са 30 дана притвора
зато што сам хтео да наведем војну управу на погрешна решења.
Био сам на служби у врховној инспекцији и тамо сам водио те-
шку борбу у којој сам побеђен. Радио сам упут за одбрану пеша-
дије од оклопних јединица, упут за делове војске који би продо-
ром оклопних јединица били органски отсечени од осталих дело-
ва, и то је одбачено са страхом да Немци не дознају. Држао сам у
Београду три предавања, два у официрском и једно у Ратничком
дому о тим проблемима. Искористио сам ову прилику за напад на
нашу застарелост у методама и наоружању. Због тога био сам ту-
жен генералштабу, али на крају нису ми ништа могли.
Из овоГа закључујем да сам према Немцима и свима њиховим са-
телитима неГовао страховиту мржњу. Оставио сам велики
траГ у Словеначкој, а војнички рад после капитулације оставио
ми је у наследство сав трулеж за читаве две деценије у нашој во-
јсци, и не само трулеж у војсци неГо ми је оставио и разбијеност
духа у народу.
Почетком овога рата био сам начелник оперативног одељења дру-
ге армије. Мост на Брчком не би био срушен да нисам био ја тамо.
Кад је дошло до пролома фронта добио сам десет борних кола и
десет аутомобила са аутоматским наоружањем да тај пролом
заштитим. Водим борбу од Дервенте са усташама и Немцима.
Добијам задатак 14 априла да хватам везу са Немцима ради
примирја. Ја сам рекао: ја ћу отићи али ћу се потући. Ја тај за-
датак нећу извршити. Отступам ка Добоју. Капитулација вој-
ске 15 априла, истога дана кад се војска предаје ја водим борбу са
Немцима код станице Шеварлије. Борна кола су отишла ја сам
осШао само са ауШомобилима. Не могући да се пробијем, хватам
се планине Криваје, почињем са рушењем пруге и телефонско-
телеграфских објеката. Народу објављујем да крије оружје и ни-
сам никако рачунао да ће се цела војска предати.
Немци бацају летке из авиона у којима кажу ко се ухвати са. ору-
жјем биће стрељан. Постајем побуњеник против Хитлерове Нема-
чке а у рату је била тада једино Енглеска. Прелазим преко Дрине
и водим. борбу на љуШом пољу. Немци ме опкољавају на исШоку и
деле на два одреда. Један одред пропада. Ја остајем са шест офи-
цира и 20 подофицира и војника. Стижем на Равну Гору. Доносим
одлуку да организујем народ за борбу против Немаца. Бирам по-
ложај Рудник - Маљен - Повлен - Медведник - Гучево. Тежим да
маневришем по томе гребену и да своју организацију ширим са
југа на север и са севера на југ.
19 маја 1941 године почиње рад на организацији. Проглашавам
југословенску војску а не српску. Имам борбу са својим поШчи-
њеним који после издаје Павелићеве ХрваШске желе да су српска.
Успевам да докажем да је Југославија велика идеја, и на Шоме је
осШало. До 22 јуна нисам имао никога на моме терену. Постојао
је Коста Пећанац. Тражио сам везу са њиме и да ми се потчини на
основу четничке уредбе члан 8. Није пристао на то.
Појава партизана се дешава одмах по ступању Совјетског Саве-
за у рат. Примио сам прве претставнике на Равној Гори и они
обећали састанак са пуковником Махином,338 али до тога састан-
ка, на жалост, није дошло. Супротно забрани коју сам вршио у
односу на друге, који су покушавали да стварају посебне армије,
партизанима нисам правио сметње. Др. Драца покушао је да у име
земљорадничке партије образује своје трупе али ја сам био отсу-
дно против и нисам дозволио. Никакве сметње партизанским од-
редима ја нисам чинио већ сам као војнички стручњак указивао
на извесне потребе важне за борбу. Немачке одмазде су почеле у
Косјерићу и Ужицу. Нисам се слагао са отимањем од народа ору-
жја док сам ја стајао на Гледишту орГанизовања народа и онај
који има пушку у исто време иде са њом.

Ненад · 30.03.2011. u 13:50

Ја сам хтео да организујем цео народ. Почео сам да хватам везу
са Совјетским послаником у Софији и у Турској. Долазим и до
енГлеске службе. Рад у народу је био тежак. Примили су нас на
Равној Гори, само су нас молили и кукали су, сећајући се на доба
прошле окупације да се не појављујем. Први мој успех био је кад
се појавила једна дружина од 10 пљачкаша, који су почели да
пљачкају околна села. Напао сам их и онда је народ почео мени да
прилази. То је био мој први успех. ДруГи успех био је напад на
Групу Никчевића који је припадао међународној бриГади коју је
водио Дуле Димитријевић и после напустио тражећи Косту Пе-
ћанца. Ја сам их примио братски а кад су почели пљачкати ја
сам их опколио и напао. Тако долазим до напада на партизане у
Планиници. У 12 сати ноћи дошли су ми сељаци из села Говорећи
да су тучени, неки измлаћени и одведени и да су пљачкани. Са 30
људи кренуо сам у напад и тако је дошло до напада. Сведок Ружа
Главинић није могла да опише догађаје, јер није имала наочаре.
Ја, који носим наочаре добро знам јачину истих по диоприма. Она
је рекла да ме је видела у бради и под дрветом, а ја гарантујем да
она не може видети ни само дрво. Било је и других сведока, који
су могли боље да опишу све то иако ми нису били наклоњени. У
борби ја сам био заобиђен. Изгубио сам једнога борца, а један је
био рањен. Ја сам имао 14 људи а 15 је био Јанићијевић кога су
отели од Аце Мишића, а ја отео од њих и одмах стрељао пред њи-
ма. Сви су они пуштени са Равне Горе, Ја сам се поздравио са њи-
ма и они су отишли. Крајем августа Недић тражи да дођем у Бео-
град. Писмо је од два реда. Ја нисам ни ишао нити мислио да
идем. Али Александар Мишић је био ту, и под изговором неким,
Мишић је желео да оде у Београд. Ја сам хтео да видим шта хоће
Недић. Мишић, који је отишао, провео је три дана са Јовом Не-
надићем у Барајеву на лумповању и ухватио је везу преко Луке
Шпартаља. Јавио је после да је Недићу очитао добру лекцију и да
ништа није урадио. Све приче о неким успесима са Недићем де-
мантовали су сами догађаји који су се доцније дешавали.
Три састанка имао сам са маршалом Титом. Примио сам маршала
Тита потпуно искрено. Наши су се састанци, на жалост, прет-
ворили у заједничке оптужбе. Сваки је водио листу оптужаба и
ми смо конкурисали један другом у оптужбама. Ја сам тада ка-
зао маршалу Титу да би збиља моГао са њим да се споразумем.
Верујем да је и једна и друГа страна имала своје Грешке. У то
време пре но што сам се видео са маршалом Титом акција у
Фочи, не знам како, почела је.
Знам на Крупњу да је био Мартиновић, били су и партизани, до-
био сам извештај из Лознице да је Лозница заузета. Извештај сам
добио од Бојића. Борбе се развијају, ја нисам знао ситуацију у том
крају, нисам имао још радиовезе, ни друге. Рекох, борбе се разви-
јају, ја нисам казао не, долази напад на Ужице, напад врше чет-
нички одреди и партизани, али непријатељ убрзо почиње са сво-
јим казнама и притиском на устаничке одреде који отступају.
У то време, Немци почињу извлачење из Западне Мораве. Ја, који
сам још био неорганизован, осетио сам то и решавам се на напад.
Није верно истини оно што је казао Глишић, да сам ја казао не на-
падати, јер напао сам на Горњи Милановац, напао сам на Чачак
сам и на јуриш Га освојио. Партизани су Га освојили три часа до-
цније...
Тужилац: Није било борби за Чачак....
Оптужени Михаиловић: Било је. ПожеГа није текла тако како је
претстављено. Знам за Ужице да су у то време ушли Пећанчеви
четници, па су после, када су партизани дошли, изашли.
Даље, наредио сам напад на СтраГаре и заробио 40 Немаца, код
Милановца сам био заробио 120, тако да сам на Равној Гори
имао 160 заробљених Немаца. У нападу на КраГујевац учествова-
ли су и партизански одреди и мајор Палошевић. Борбе према Ва-
љеву такође су заједничке. Ја сам дао прве инструкције како се
прекопавају путеви да не могу борна кола да прођу. Партизани су
имали добре стручњаке за авионске бомбе на путевима. Пре тога
Пећанац се одметнуо код Немаца. Код Пожеге капетан Глишић је
био ухваћен и одведен. Не знам како. Зашто не знам? Добио сам
од њега хитно писмо пре стрељања, и успевам да га спасим. Код
Пожеге израђујем аеродром и очекујем да се спусти први авион.
Партизани у Ужицу имају фабрику муниције и пушака. На тере-
ну највећа грешка је била двојна власт. Ствар немогућа, дивљи
одреди око Ивањице. Наредили смо општу мобилизацију. Ја сам
водио и оне без оружја, једно време, а у Милановац су ушли и ти
људи без оружја, али то се није исплаћивало, јер је те људе тре-
бало хранити и ја сам после употребио оне који су имали оружје.
Ђурић је на претресу набројао седам разоружаних мојих одреда.
Ја нисам имао довољно материјалних сретстава, новаца мало, а
стао сам на становиште да се од народа у прво време не узме ни-
шта, према томе развио сам своје одреде само онолико колико сам
имао новаца и сретстава. Знам да је Бошко Тодоровић тражио но-
вац, али му га нисам могао дати. Шиљао сам према Хомољу и у
друге крајеве колико сам стигао на основу сретстава са којима
сам располагао. Уколико ми је новац пристизао био сам у могућ-
ности да све више формирам нове одреде.
Прилив из Београда био је од официра који су се склонили на
разне радове као радници, али сам их често морао да вратим да
чекају док их не позовем. Узимао сам адресе. Стварајући команду
места тајно и са покушајима радим на везама са иностранством.
Београдски штаб успео је да створи прву везу преко америчког
посланства, које је приликом одласка однело први извештај за
Лисабон. Пошла је Гордана Бајлони, али ја сам се противио. Не
знам да ли је било довољно разлога, али је било сумње да је она у
служби Гестапоа. Нисам имао довољно података, више сам волео
да оптужујем него да пропустим.
На Равну Гору долази прва мисија, долазак Хадсона, Остојића и
Лалатовића. То је прва веза са иностранством иако сам нешто пре
тога 26 септембра ухватио везу са једном радиостаницом коју сам
помоћу једног аматера створио, а која је трошила моју огромну
енергију. Ово је била друга веза поред везе која је ишла преко со-
вјетског посланства у Софији. Приметио сам у време доласка
Хадсона, Остојића и Лалатовића, супротно што ми тужба ста-
вља на терет да партизани са фронта ударају Западну Мораву.
Обилазим фронт према Ваљеву и учествујем у борби против Не-
маца који нападају код Ваљева. Моји су до Клинаца, а партизани
кажу да су били на Буковима. Одлазим за Милановац. Немци на-
ступају а Палошевић се брани, Немци отступају и остављају
Милановац. Преузели смо Га поново. Нисам наишао на партиза-
не. Ђурић ми шаље из Краљева Грађане под вођством Веснића ко-
ји моли у име Грађана „или скидајте блокаду или нас ослободи-
те". Сви покушаји да ослободимо крваво су били одбијени и пре
Шрпели смо велике жрШве и шШеШе. Имао сам много жрШава у
водећим сШарешинама Блажовић и Бојовић, који је водио Драгче-
во које поеле његове смрти није стварно учествовало.

Ненад · 30.03.2011. u 13:53

Напад на Ужнце првог и другог новембра није моје дело и морам
ударити на Глишићев исказ. Појма нисам имао док ми није било
јављено. Сва тврђења Глишића не одговарају истини. Глишић мо-
жда мисли на Вучка, Кораћа и Остојића. Не верујем да је Митић
учествовао. Не бих имао разлога да штитим њега. Не верујем, јер
је Вучково начело тзв. дипломатске акције. Рачић је доведен кад
се сукоб развио. Ја сигурно као војник да сам мислио озбиљно ја
бих напао са више снага. Тужба каже да је било више одреда који
су нападали. Стварно нападача није било сем Вучка Игњатовића
који је био са 3 колоне. Мени се приговарало за време ислеђивања
да је било одреда од Златибора, Вишеграда и Косјерића, али ства-
рно није било. Рачић је дошао после.
Вучко је хтео да нападне Титов штаб за време једне седнице у
Брајићима. Дознао сам и најстроже сам забранио. Да сам дознао
и раније ја бих најстроже забранио.
Пошто није успео да поврати Пожегу Вучко прелази преко Равне
Горе и одлази у Ба. Ја сам тада био према положајима и нисам
био на Равној Гори да га видим и да му кажем да су његови људи
преморени и да су гладни и да оде право у Ба. Он је одмах отишао
да би се тамо ставио у везу са Миланом Калабићем. Након што је
Пожега пала, ја мислим у току другога, он је покушао у току
трећега или можда у току четвртога... и онда кад је сваки војник
био потребан у сукобу с партизанима он више никако не учествује
и одлази на Равну Гору, да би пре покушао повратити Кашу и
кад у том није успео одлази. Као што се види замеша па побеже.
Према ономе, као да је начинио дипломатску акцију тзв. Ми-
тић, па он напао на Ужице, ја зато само то знам да те диплома-
тске акције није ни било. Вучка после тога ја не видим све до
Златара, а на Златару добијам две ране, да ли случајно или није
било случајно, ја не знам и коме је то требало. Хтели су га стре-
љати, ја нисам дао збоГ тоГа што је напад био лично намењен на
мене. На 24 места био сам исечен и овде још имам две ране.
Никаквог скупа старешина од њих 30 није било на Равној Гори,
нити је то било могуће чим је примирје с партизанима било скло-
пљено. У тим моментима осећам да се припремају напади на мене
од Немаца, ја сам распоређивао своје одреде а скуп старешина
није био могућ из самог тог разлога. Ја сам могао, приликом оби-
ласка одреда, да нађем 2-3 старешина да се с њима разговарам, ја
сам дочекао сваки одред у Планиници, сваком сам одржао говор и
са сваким старешином сам конферисао, само ја сам конферисао са
појединим старешином а не скупно.
Вучков одред нити сам испратио нити инструкције дао из простог
разлога што је преко Равне Горе побегао кад ја лично у том моме-
нту нисам био, него сам о његовом проласку био обавештен
Рачић није нанао на Ужице, како тужба говори, он се био само
примакао и онда је почео за неколико дана разговор између Ра-
чића и партизанског штаба. Кад је Пожега пала у руке партизана,
ја који сам допустио да партизани дођу у Чачак ког сам ја освојио
остао сам без иједног града, нарочито аеродрома у Пожеги. Захте-
вао сам само да се Пожега врати и да престану непријатељства. Да
ми је Пожега враћена, борба би била прекинута, а у противном,
рекао сам, напустићу околину Краљева. Уосталом Краљево је за
нас било неосвојиво, и ја сам наредио Ђурићу да напусти Краљево
и заузме Чачак, а самим тим он одбрану према Немцима има ор-
ганизовати из Чачка. Према Краљеву нисам ја на тај начин отво-
рио пролаз Немцима од Краљева Чачку, јер је Чачак био освојен
од партизана поновно и они су могли да заштите тај свој правац.
Како је Ђурић извршио наређење то знам. Долази понуда марша-
ла Тита за измирење. Примио сам одмах и шаљем Ђурића на пре-
говоре заједно са Мирком Лалатовићем, а доцније учествује и Ха-
дсон. Хадсон је из Британије донео поруку британске владе да се
борба у Југославији не може претворити у побуну за Совјетски
Савез. Истовремено преко радио-Лондона се јавља да се сви дело-
ви имају потчинити мени и на тај начин организује командовање.
На оптужбу партизана за време примирја о Ајдачићевим злочи-
нима и затим о предаји заробљеника Немцима дао сам одмах обја-
шњење. Наредио сам истрагу према Ајдачићу и поверио мислим
неком не на ић него на к, али се не сећам имена. У исто време, за
време примирја, Ђурић оптужује за разоружање седам наших од-
реда. Осећајући приближавање Немаца а не своју пропаст, како
ми се у тужби каже, журим са измирењем и кад ми Ђурић јавља о
неуспеху, доносим брзо одлуку...
У овом моменту настаје прекид осветлења. Претседник позива
оптуженог Михаиловића да оде на своје место, а затим наређује
да се оптужени изведу из дворане док се струја не оправи. У часу
кад оптужени треба да изађу из дворане осветлење је оправљено
и претседник наређује да оптужени остану у дворани, па се пре-
трес наставља.

Ненад · 30.03.2011. u 13:54

Тако је дошло до измирења. Што се тиче извршења споразума, ја
сам га лојално извршио и ја сам маршалу Титу рекао да је фрон-
тална борба немогућа и да ћу вратити моје одреде на њихове те-
рене. То сам му сасвим искрено рекао. Сматрао сам то за стручни
савет. Они су се ипак решили на фронталну борбу, чији сам исход
унапред знао. Изгубили су и Чачак и Ужице и морали су напусти-
ти Србију. Да сам и ја у Равној Гори примио борбу сиГурно бих
био уништен. Немци су довели јаке снаге, а поред тога били су
боље наоружани, те се слободна територија и поред најбоље воље
не би могла одржати. Ово је било моје убеђење. Јавио сам то вла-
ди и казао у депеши: „Нестручно вођени партизани су разбијени у
фронталној борби. Прелазимо у герилу, што је једино могуће."
Што се тиче Јове Шкаве и предатих партизана Немцима ја бих
рекао ово: на Равној Гори нису могли остати због тога што није
било довољно хране. Ја сам, осим тога, имао преко 160 заробл>е-
них Немаца које сам такође морао послати у Мионицу. Партизане
су, без мога знања, послали у Пожегу Где су их преоШели парШи-
зани а после су их од парШизана преоШели Немци. Њихово спу-
штање у богатије крајеве било је због хране. Александар Мишић
никада их не би предао Немцима. Он је и сувише пошШен човек.
Ово је учинио Шкава што је доцније учинио и са Мишићем, Фре-
глом и са мном. Само смо се ја и ОсШојић на време спасили. Шка-
ва је побеГао на Шерен и ми би Га убили али Га је Мишић оставио
јер је он на Шоме терену био једини. Шкава се није заклањао за
нашу фирму, он је био самосталан војвода. Констатујем да је
Шкава побеГао у Немачку пре неГо што је био напад на Мишића.
Но, он је имао разлоГа да бежи у Немачку са сином. Он каже о Да-
ки Тешмановићу нема ни појма. Сведоци кажу да су партизани
са Равне Горе пошли до Планинице, од Планинице до Мионице а
онда од Мионице предати Шкави. Шкава их је заједно са Немци-
ма и љотићевцима обилазио у затвору. Шкава седа у аутомобил
и иде у Ваљево да види фамилију. Он каже да је имао 10, 15 људи
а у ствари је имао 50-70.
Шкава каже да се ставио под команду Мишића. Међутим, после
каже да није никаква наређења добијао за време напада на пар-
тизане. Ево, ово је њеГово признање јасно да он није био под ко-
мандом Мишића. Он се све више обраћа Немцима. Остао је у Ва-
љеву што значи да није смео да се врати. Са сином бежи у Нема-
чку на рад 22 новембра, на принудни рад као што он каже, међу-
тим враћа се 1943 Године и како одбрана лепо запажа да није мо-
Гуће да се неко са присилноГ рада врати натраГ. Дакић се не бори
противу Немаца већ ради о Глави Мишићу и мени. Он денунцира
Мишића код Немаца. То је било 6 децембра 1941 Године. Тај да-
тум је важан збоГ тоГа што ако би то било 1 новембра, значило
би да смо већ имали умишљајан напад на Ужице и општи напад
на партизане.
Мој први састанак са Немцима у Дивцима, ја и даље тврдим био
је на десет дана пред немачки напад на Равну Гору. Немачки на-
пад био је 6, значи у трећој десетици месеца новембра. Повод за
овај састанак био је у томе што су из Београда дошли обавештајни
официри Бранислав Пантић и Ненад Митровић и казали су ми да
су на путу срели једног Немца у цивилу и каже да би било врло
важно да има један састанак са мном. Тај Немац био је професор
Матл. Он је био капетан и гестаповац. Ја сам објавио за Матла
преко радио-Лондона целом народу да се претставља као наш ве-
лики пријатељ и да Га се добро чувамо. Он је навезао да ДанГић
оде у БеоГрад и он је после ухваћен и одведен у Немачку. У то вре-
ме Немци су вршили одмазду. Мачва је била уништена. Ватра је
лизала до Лелића. ДраГиша Васић и остали почели су наваљива-
Ш,и да идем и тражим да ова одмазда према народу престане. Ја
у Шо време осећајући шта хоће да ураде и према слободној тери-
Шорији пребацујем своје одреде на терен. Желео сам оно што
тужба мени замера, да створим тзв. „удар у ветар". То је за ме-
не као војника част да не дозволим да будем уништен кад би био
уништен. Са мојих 5.000 људи колико сам имао на Равној Гори,
према пет немачких дивизија које су долазиле не би се одржали
били би уништени. О овом састанку као и доцнијим обавешта-
вао сам владу у Лондону и тражио инструкције али нисам добио
никакве инструкције. Под притиском Драгише Васића и осталих,
који су били око мене, ја сам се решио и пошао сам тамо за Алек-
сандром Мишићем. Понео сам бомбу, готов да треснем да сви од-
летимо ако дође до покушаја хватања. Једнога момента плашио
сам се да Александар то не учини, јер је био насртљив а ситуација
је била врло тешка. Сведок Даринка Поповић тачно каже што је
била њена механа. Места ја сам описао. Добили смо категорички
захтев да по међународном праву извршимо безусловну предају
са свим одредима и оружјем. Био сам јако изненађен. Преводио је
доктор медицине фолксдојчер др. Францез. Он је стално за нас ГО-
ворио „редери". ОдГоворио сам врло дрско да ме за ово нису морали
звати. Казао сам да се боримо за своју земљу и да моГу схвати-
ти као војници, а да народ није крив за наш рад и репресалије ко-
је смо предузели. Чекали смо сваког тренутка да будемо нападну-
ти. Стално сам се бојао да Мишић не тресне бомбу. На крају кра-
јева, у тешкој ситуацији, казао сам да по том питању ипак морам
да разговарам са својим командантима. Осетили смо велико ола-
кшање када су нас упитали: „Кад желите да се вратите?"
Питали су ме да ли желимо да нас чиме послуже. Рекао сам: Во-
дом, јер ми је збиља то и требало. Сведок Даринка Поповић тврди
да смо били послужени само водом. Даље каже: да јој је немачки
тумач рекао да се прави споразум. То је апсолутно искључено, јер
се споразум није правио. Алекеандар Мишић и мајор ФреГл су
стрељани, а то не би било да је било споразума. Даље, Госпођи
Мишић рекао је Недић да су Немци поручили да смо ја и Алексан-
дар Мишић бацили рукавицу Немцима. Кад се зна да је тумач
био чувени Гестаповац фолксдојчер Френцези, то искључује и са-
му помисао да ће он разГоварати о томе са кафеџиком из једноГ
малоГ села. Још мање би јој Немац рекао о предаји партизана
преко Шкаве. Сељаци су Даринки причали сутрадан да су те ноћи
проведени партизани. И то је немогуће, јер је ноћ била мрачна ка-
да смо били у Дивцима, и нико се из куће није смео макнути, јер
су немачки војници били свуда. Сведокиња можда меша то с оним
што је доцније чула. После примирја, ја сам већ слао своје одреде
на терен. На Равној Гори остао је одред капетана Воје Пантели-
ћа339 и нешто гарде. Од гарде је побегао Живко Павловић кога сам
лишио чина због тога, па му је после враћен чин. Одред Воје Пан-
телића требало је да се крене даље и требало је да прође кроз
Планиницу. Отишао сам тамо да га поздравим и испратим, али
одред није стигао до мрака. Знајући да тај одред има сутра да
прође кроз Струганик, решили смо се да преноћимо у Струганику
код Мишића и ту смо и преноћили. Сутрадан, 6 децембра, добио
сам извештај да је телефонска веза са Мионицом прекинута. У
току извиђања добио сам извепкгај од начелника штаба пуков-
ника Павловића, да Немци иду према Равној Гори од Ужичке По-
жеге, Милановца и Бранетића. Наређујем одмах на француском,
да остали не би разумели, да сви крену на југ у правцу Голије. На
Равној Гори било је око 200 л>уди.
Ја сам закопао цео материјал а оставио сам само станицу. Ми
смо имали око 150 великих сандука акумулатора и створили ве-
лику енергију која је била потребна за добацивање Малти. Два
ваГона телефонскоГ материјала излукли смо из Чачка. То је било
пронађено и све спаљено. Спаљена, је и школа у Брајићима где је
био наш магацин, из коГа нисмо успели да извучемо материјал.
Одред Пантелићев стиГао је у Пла.ниницу 6 децембра и био је
ухваћен од Немаца и одведен у Ваљево. Штаб је успео са Гардом
да се повуче у току ноћи између 6 и 7. Немци су спалили зГраде
које смо ми имали за смештај људи. Све је то попаљено.
Оно извиђање које сам послао према Мионици да виде шт,а се
дешава враћа се Гоњено од Немаца под ватром. Ја сам био тада у
кући Александра Мишића која је доцније спаљена.
Одмах узимам у нашу пратњу и мој савет да оставимо коње.
Александар није послушао. Спуштамо се у Лисичији Поток те-
жећи да се бацимо у правцу Ваљева. Добијам извештај да Немци
долазе од Мионице и Ваљева и да смо опкољени са свих страна.
Мишић и ја разГледамо шта се дешава и у једном моменту не-
мачка патрола нам довикује „Халт". Лежемо на земљу. Остојић
је такође ту. Немци према нама иду у стрељачком строју ПОГ-
нуте Главе. За време док смо стајали и лежали они нас нису ви-
дели. Одлазимо у Лисичи ји Поток, али Немци наилазе. У томе
моменту Александар је примио на себе један друГарски дуГ који
му ја не моГу заборавити. рекао је: „Ја сам официр". Он је то ре-
као пошто се са осталима, доГоворио: да спасемо Дражу. Тако је
Мишић одведен а обе наше пратње заједно са Александром и ма-
јором ФреГлом биле су ухваћене. Немци нас Гоне, али ја залазим
дубље у шуму у жбуње. Немци пролазе на 10-20 метара, али нас
нису видели. Одатле се пребацујемо у село Брајиће. Улазимо у
једну кућу и питамо да ли је домаћин тамо. Кажу нам да није.
Питамо да ли су ту Немци. ОдГоварају нам да су у кући до нас.
Онда сс пребацујемо у шуму церову, правимо жбуње и заузимамо
место које сваки пешак избеГава.
Тако проводимо, 7, 8 и 9 децембар. Посматрамо Равну Гору и ода-
Шле видимо целокупан покрет немачких колона које нас Гоне па
чак и авионе.
Моји ухваћени људи стрељани су на терену, па чак и Грађани.
Када су Немци одлазили враћам се поново 13 децембра на Равну
Гору. Тамо налазим већ Мирка Лалатовића, вадимо акумулато-
ре и радиостаницу. Међутим, наилазе изненада Немци. Успевамо
да спасимо радиостаницу, али су нам уништени акумулатори
Александар Мишић и мајор Фрегл стрељани су 17 децембра. Ра-
вна Гора се претреса. Ја се повлачим према Горњим Прањанима.

Ненад · 30.03.2011. u 13:55

У овој области проводим Божић 1942 године, после Божића одла-
зим у област Горњег Милановца где остајем до 21 маја 1942 годи-
не када сам дошао на Златар гоњен од Немаца.
Морали смо се разбити у строј. Оставили смо сву пратњу и оста-
ли смо само нас тројица: ја, Остојић и Вучковић. Кретали смо се
у области Рудника и одлазили у Гружу, тамо смо нашли Смиља-
нића, који није био леГализован, као што каже сведок Ђурић. Је-
дно време био сам на Буковици. За све време у области ГорњеГ
Милановца непрестано сам Гоњен од Немаца. У пролеће у марту
1942 године почнем са развијањем унутрашње радиослужбе. Ин-
жињер Томашевић који је био у служби у министарству пошта
ухваћен је и стрељан од Немаца. Он је био творац унутрашње
радио службе, док је спољну службу организовао Саша Тодоровић,
зато је требало дуже времена, а ми нисмо имали довољно радиоте-
леграфиста, морали смо отварати нарочиту школу а за то је тре-
бало најмање 6 месеци. Тужба каже да сам у зиму 1941 до 1942 го-
дине имао радиовезу са Црном Гором и да сам им давао упутства
за рад. Тада на Буковику добијам извештај о великом претресу од
Немаца. Хитно се пребацим, преко Заблаћа и Каоне, обавештајна
служба прати ме у стопу а Немци гледају за нама. Морао сам оти-
ћи на Чемерно и ту сам нашао пуковника Ђурића који је био до-
био задатак да иде у Топлицу. Прелазим на Голију, Немци ме гоне
на Голији. Почињем да примам материјал и новац, што још више
привлачи гоњење Немаца на мене.
Прелазим на Трећу офанзиву уколико ја у тој офанзиви браним
свој положај. У то време покушао сам да добијем везу са Хасаном
Звиздићем, чим сам избио на Голију, покушао сам да добијем везу
са муслиманским Хрватима у околини Сјенице да бих олакшао
судбину нашега живља. Хасан Звиздић био је народни посланик,
добија писмо од мене и пристаје да дође на седницу. У то време
дешава се да Енглези, неком погрешком баце 5.000 златних фунти
у једно муслиманско село, Хасан Звиздић са муслиманима дохва-
та се тога новца и поделе, нешто даду Италијанима и тако до уго-
вореног састанка није дошло.
Остојић и Лалатовић, руковођени локалним зађевицама, траже од
мене да се одвојим од штаба и пребацим у Драгачево, и ја остајем
у Крстацу, они остају на Голији
Остојић, који је од мене добио налог, да
ухвати везу са Хасаном Звиздићем, одлази за Нову Варош. Тамо
налази Вучка Игњатовића и Глишића и хвата везу са Ђуриши-
ћем. Тамо фалсификују моје овлашћење за Павла Ђуришића и
тамо уређују целу Трећу офанзиву. Остојић ми јавља да је Златар
погодан за смештај штаба. Ја се са једном радиостаницом преба-
цујем преко Драгачева на Катиће и Штитково и долазим на Зла-
тар 21 маја. Истога јутра стиже Мирко Лалатовић и долази ми ма-
ишна, послаШа. од Немаца. Немци су на прагу, круже авиони и је-
дан падобранац спустио се и улетео у једну кућу и казао једном
сељаку: ако си Србин, знаш коме треба ово да даш. Тај сељак
дошао је и донео ми је пакет. На њему је стајала Шачна моја ад-
реса и стајало је да се пакеШ. отвори на личност. Тога дана чу-
дом сам се спасао. Ја сам отворио паклену машину, примајући
реферат о Гоњењу од стране Немаца. То је био моменат кад је
машина требала експлодирати. Видео сам коверат залепљен.
Очекивао сам инструкције из Каира, отворио сам с друГе стране
и нађем жицу. После ШоГа изнесем напоље и цела горња површи-
на била је претворена у шодер. У исто време чим сам стиГао на
Златар, у ЉоШићевој „Борби" излази члакак да је Дража побеГао
из Србије и ошишао на Златар. Немци су били навалили са свију
страна. Ја нисам мислио ићи у Црну Гору, што се види из депе-
ше, коју је Остојић у моје име упутио Ђуришићу од 8 V 1942 годи-
не на страни 43 оптужнице. Остојић не знајући да ћу пристати да.
идем у Црну Гору, за то и каже: надам се да ћу вам упутити једног
официра за решење свих питања у вези акције у Црној Гори.
Остојић, вођен локалним патриотизмом, ступа у везу са Павлом
Ђуришићем, придобија Глишића и у вези је са Лалатовићем. Из-
воде Трећу офанзиву. Вучко Игњатовић долази код мене на Зла-
тар и случајно ме рани на два места. Остојић је хтео да га стреља,
мислећи да је хтео да ме убије. То је било на дан 29 маја. Око 1 ју-
на пребацим се у Шавник, прешао сам Лим на чамцу. Лажно је
тврђење да сам се камионом пребацио и стигао сам у Шавник.
Мој штаб сутрадан је дошао камионом, и то радиостаница, Лала-
товић, Остојић, Хадсон, и још један Енглез, Аустралијанац, кога
смо ми звали Радоваи. Остојић, Баћовић, Балетић, Новаковић, Лу-
качевић претстављају групу која је дошла из Каира. Та група има
своје планове. У почетку прикривено а доцније она ради отворено
противно мојим намерама, руководећи се директивама из Каира.
Бора. Мирковић јавно је изјавио да ме зна врло добро и да ћу по-
слушати сваку његову реч. Ја сам с Мирковићем учествовао у
припремама за 27 март.
Оптужница ми ставља на терет тзв. легализацију. Ниједном свом
одреду нити сам одобрио нити наредио легализацију. Овлашћење
је сигурно дао неко други. Потребно је било да будем што више
скривен и да ме што мање људи виђају у току зиме 1941-1942 го-
дине. Такво овлашћење за легализацију ја не бих никада потпи-
сао. Глишић и Игњатовић нису добили никакво наређење у томе
смислу. Глишић у својој изјави каже да није знао за, примирје. Да
је био на Равној Гори они би сиГурно знали за ову чињеницу која
је врло важна. Глишић у свом исказу три пута подвлачи да сам
се 5 децембра састао са Миланом Калабићем. Прво и прво тај да-
тум 5 децембар, који је три пута подвучен од Глишића, доказује
сасвим обратно. Док Ђурић каже да сам баш тада, 5 децембра,
био у Струганику, дотле Глишић тврди сасвим друГо. Тачно је
што Ђурић каже. ТоГа дана сам заиста био у СтруГанику и су-
традан, 6 децембра, претрпео хватање Аце Мишића.
Игњатовић се заиста легализовао, али сам. Кораћ је био доцније
лишен чина и стављен под слово „3". Глишићев рад ја не бих мо-
гао никако одобрити. Мене је жао да га као свога команданта мо-
рам овде да дезавуишем, али сваки треба да понесе свој део одго-
ворности. Глишићев рад, који је тек овде пред Судом мени јасан,
не бих заиста никада могао одобрити. Вучко је замешао целу ствар
код Ужица.
О легализацији Пантелића. Он је са целим одредом био ухваћен 6
децембра, а затим одведен у логор. У пролеће 1942 чуо сам да је
био у Недићевој служби у Краљеву. Немци су га разоружали и по-
сле не знам шта је с њиме више било. Живан Лазовић није био
мој командант од почетка. У прво време он је припадао Пећанче-
вим одредима, а доцније је мени приступио. Дакле, он није од шу-
мског постао легалан, него обратно. Капетан Митић, то је тај
„дипломата" и не знам уопште да је као такав био Недићев коман-
дант. Њему је 1943 године био поверен организациски златибор-
ски корпус, али он је са тога положаја смењен зато што није ни-
шта радио и, учинило ми се, једва је дочекао да буде смењен па да
ништа не ради. Пуковник Матић није био мој него Недићев ко-
мандант. Матић је био у области Вишеграда. Од њега нисмо могли
ништа да радимо, само понеки пут учинио нам је неке ситне услу-
ге. Будимир Церски, Јован Шкава, Машан Ђуровић никад нису
били моји команданти. Машан је два моја човека ухватио и они
су обешени у Рашкој. Вешање су извршили Немци. Машана је по
моме наређењу убио Кесеровић.
Што се тиче Предрага Раковића, ту је потребно извесно објашње-
ње. Раковићев извештај без датума види се да је писан после 1 ма-
ја, и тамо стоји моја примедба: „Одличан рад". Према овој приме-
дби јасно је да сам овај извештај могао имати у зиму 1942-1943
године. До тога времена Раковић је учинио велике услуге органи-
зацији. Он је очистио ДраГачево од дивљих одреда Мојсиловића и
Ђуре Смедеревца, само му је измакао Божа Јаворац. Он је успео да
убије у Горњем Милановцу чувеног жандармерискоГ капетана
Терзића,340 који нас је Гонио, а у Чачку је њеГова тројка убила
злоГласноГ попа Булића. Зато сам ја и ставио на извештај приме-
дбу: „Одличан рад". Раковић је био способан. У његовом извешта-
ју стоји да је после седнице на Равној Гори кренуо у срез Љуби-
ћки. Ја никакву седницу нисам тада држао са командантима.
Можда су какву седницу имали Остојић или пуковник Павловић,
али ја о томе ништа не знам. Његова превара Марисава Петрови-
ћа очигледна је, као и мишљење о добровољцима, да би могао
водити и борбу с њима. Са Марисавом он одлази у Чачак, али
одред оставља ван Чачка, тобоже ради чишћења од комуниста.
Тај задатак ја му никад нисам дао. Уосталом, ту је очигледно пре-
вара Марисава, јер у томе крају и није тада било партизана, који
су се ради вођења фронталне борбе повукли јужно од Ужица. Ра-
ковић јасно увиђа да Немци имају намеру да прво униште парти-
зане па онда четнике. У то време, каже он, у извештају, долазим
код команданта и све му реферишем. Код кога команданта? Ја у
то време, то је био децембар, нисам био у области Ужица, него на
Равној Гори, а тек око 15 јануара био сам у тој области. Коме је
команданту Раковић долазио? Можда Бошку Павловићу, који се у
то време сматрао као командант одреда у тој области. Даље каже
у извештају да је 1. маја примио команду места у Чачку и говори
како је варао Недића. Раковић је био способан. Његову легализа-
цију никад нисам признао."

Ненад · 30.03.2011. u 13:56

Оптужени Михаиловић: Чита своју одбрану која углавном садр-
жи: Наводећи поименце своје команданте, који нису извршили
наређења Врховне команде и који су се међусобно често свађали,
тукли и убијали закључује. „Тај кадар наслеђен је и који није
правилно развијен нарочито између прошлога и овога рата. Са ма-
лим изузетком моји команданти су били веома храбри и многи су
изгинули али у народу нису умели да се снађу и зато су у својим
областима наилазили на рђав пријем.
Могло је бити и комуниста из Комунистичке партије, они који су
тако васпитани отишли су у партизане, љотићевци су остали љо-
тићевци а мени је остало само оно што није имало никаквог држа-
вног утицаја на њихово васпитање и њихово формирање.
Има маса случајева где је било између команданата свађа и тр-
вења, нашта сам много времена употребио, о томе мора да буде до-
каза у депешама које постоје и које се налазе код Суда. Санкција
нисам имао никаквих, сменити нисам могао никога, и уколико
сам то успео то је било врло мало. У извесним областима имао сам
народне старешине које народ није хтео да прими, а партизани су
својом пропагандом радили против официра.
На Равној Гори Палошевић је, са другим официрима, створио за-
веру. Ја сам је открио али нисам могао ништа, јер других офици-
ра нисам имао. Требало је или прекинути организацију или осу-
дити. Наредио сам смену Свете Трифковића и упутио сам друго
лице да га смени да прими његов рејон, али се то лице враћа са
тврдњом да Света Трифковић има сво људство везано за себе а гго-
ред тога није крив зашта је био оптужен. Исти је такав случај био
и са Милутином Јанковићем.
У Пожешком срезу наредио сам смењивање Боривоја Перића,
јер тамо долази нови командант Ристовић. Између њих почела
је међусобна свађа на чуђење целог света. Пуковник Ђурић је
против Трифуновића и Кесеровића. Пуковник Павловић почи-
ње да ради противу мене, зато што сам му одузео командовање.
Њега сам успео да уразумим јер није имао области. У штабу је
у Источној Босни рђаво рађено. Једва сам успео да штаб рас-
турим. Ја сам им поручио да нећу више да радим са њима, али
су ми они одговорили да сам ја њихов министар и да морам ра-
дити. Пуковник Врањешевић, у својој области, наишао је на го-
тово непријатељски пријем. Једва су га примили. И у погледу
одржавања веза стање је било рђаво. У своме раду он није при-
знавао никога па ни Остојића. Доцније сам поставио командан-
та Перу Симића кога такође није примио. Тако је било много
случајева где моја наређења нису била извршавана. Једно јед-
ино наређење моје послушао је. Фалсификовао је моје решење
и наредио Врањешевићу да с народом и својим трупама дође на
Левче Поље. Ђурић није извршио многа моја наређења. Није
напао на Чачак. Добио је све што му је потребно било, али није
ни изишао из Јабланице. Наредио сам да поруши пругу јужно
од Врања у Качанику, али он то није урадио иако је имао и до-
вољно материјала и људства да то уради. Ђурић је добио наре-
ђење да са Косјерића сиђе, али он то није урадио. Рекао је да
није смео по сопственој иницијативи да руши пругу. Међутим
он је добио наређење. Требало је да хвата везу са Апостолским
па и то није учинио. Енглези су од мене тражили у моме штабу
да енглеског официра саслушају и убију. Али странца нема ни-
ко права да гони. Вера Пешић знала је врло много и због тога је
требало да буде остављена у животу. Али она постаје сумњива,
народ се побунио и њу убију. Боривоје Машић је отишао у пар-
тизане. Уистину, Воја Лукачевић, Калабић и други склапају не-
ки споразум са Немцима са роком трајања до децембра 1943 го-
дине. О Калабићевом споразуму нисам знао, знао сам за Сими-
ћа, а за Лукачевића сам чуо од београдског штаба, када је пот-
пуно отворено са Немцима шетао.
Партизани су имали подземни рад са кадровима у току 20 година,
док ја нисам имао такве кадрове, ја сам морао да их примим у ор-
ганизацију онакве какви су. Зато ми је била потребна покретна
снага. Сваки покушај смањивања команданата био је ометен. По-
ред наведених тешкоћа, поред наведених случајева, имам против
себе највећи комплот, који сачињавају Остојић, Лукачевић и оста-
ли.... За себе су образовали војни савет. Павле је требао да смени
мене.... Нису само партизани уносили забуну у моје редове. Инте-
ресантан је Питер Бој који је тражио моју смену. Мени је жао што
сам на овом претресу био нападнут од једног браниоца да сам био
нелојалан. Није се могло пребацити мени, већ Павлу. Позадина је
била дезорганизована. Ниједну страну мисију нисам забранио,
дозвољавао сам и стране новинаре, тражио сам и совјетску ми-
сију. Једном речју, ко год је хтео могао је да дође и да иде свуда.
Поједини команданти нису хтели да пристану да се одвоје од ме-
не, али су се осећали још јачи у односу на мене. Даље, дезоргани-
зацију је уносио и радио-Лондон. Једна тешка ствар јесте што су
стране станице могле имати таквог утицаја. Ја сам жалио што је
цео свет био навикнут од пре рата да слуша радио-Лондон
Сви без разлике радили су по својој иницијативи. Ипак тврдим да
бих ја увео ред у организацију да нисам био ометан и да нисам
имао сметње које сам навео и које ми нису дали времена и могу-
ћност да то извршим.
Тужба ми ставља на терет да сам 1942 године повезао све своје
одреде и све организовао за борбу против партизана и да сам у то-
ку зиме 1941/1942 успоставио везу са овима и наређивао борбу са
партизанима. Ја сам то објаснио у погледу радиовеза. Ја сам при-
мао одреде, ја нисам имао кадрове, односно нисам могао да ства-
рам одреде. Свет је морао да се брани и имао је оружје. У Србији
Пећанац је стварао одреде. Ствар стоји сасвим другачије. Сукоби
се развијају у разним временима и независно један од другог. У
Западној Србији је до сукоба дошло због постојања војне власти.
Ту је настало страховито такмичење. Ни једна ни друга страна
није бирала сретства за пропаганду. Нартизани су чак напада-
ли официре као кривце за капитулацију. Партизани су узимали
оружје од појединаца, сматрајући да је оружје народно, док сам ја
сматрао да је оружје власништво сваког појединца.
Моја је жеља да организујем народне масе. Партизани теже да
створе добровољачке одреде. Партизани ми пребацују да дајем ле-
гитимације и остављам обвезнике код куће. То није било тачно.
Водио сам их али сам их морао враћати, јер је требало хране. Ова-
ко велики број, као што сам га ја имао, није се мого подићи док
немам оружја. Морам да пуштам кућама.
У Ужице партизани улазе после четника, четници се повлаче. У
Пожегу улазе партизани. На претресу Глишић је говорио да је из-
био сукоб са Игшатовићем. Ја сам видео из процеса да је било по-
себног уговора између партизанског штаба и Вучка Игњатовића,
ја то нисам знао. ПожеГу су освојили моји на јуриш а партизани
улазе, док им ми нисмо сметали. Образују се команда места и
дају објаве за кретања. За нас је било довољно да је објаву издала
ма која команда, док су партизани радили обратно, да парти-
занска команда овери. Партизани су задржали ауто Рачића дов-
еден из Подриња, разоружали одред око Љубовије.
Правиле су се грешке. Ја не кажем ко је правио грешке, јер су их
сви правили. Све је то довело до напада на Ужице потпуно без
моје воље и учешћа. Партизани узимају Пожегу где сам ја имао
властити аеродром за долазак авиона. Аеродром је био потпуно у
реду. Знамо шта је било даље.
На Косову био је косовски комитет. Сви чланови су побијени од
парШизана. Убијен је један Француз Ное, шеф једне железничке
станице и један свештеник.
У Херцеговини, Црној Гори и Санџаку сукоб је избио потпуно не-
зависно од мене. Ја сам шиљао Перхинека и Милована Недељко-
вића, они су отишли до Берана. Чуо сам за Бају Станишића, али
они га нису нашли и вратили су се.
Као што сам казао радиовеза је радила а унтурашња мрежа разви-
јала се од марта, али требало је добити телеграфиста итд
У Црној Гори, Херцеговини и Санџаку партизани су, Где су поШ-
пуно заГосподарили применили су ошШре мере. Или једни или дру-
Ги. Ко је одГоворио ја не знам. Поред ШоГа услед пресШанка про-
меШа насШупила је поШпуна Глад и несШашица најпотребнијих
артикала хране, нема исхране, соли и брашна, Павле Шамо не би
МОГПО да сакупи да није било стварних разлоГа, јер он није био
масовик, јер народ неће да Га воде људи из друГих крајева.
У Далмацији болесии Бирчанин је а његови сарадници поп Ђујић,
Грђић и Јевђевић раде, убацујући се у супротности између Итали-
је и Павелићеве „Независне Државе Хрватске". Масе избеглица,
пред усташким терором, су бежале из Павелићеве Хрватске. Ту је
постојала једна тежња Талијана да они раде против Хрвата. Ту су
се формирали први одреди од избеглица. То се ширило потпуно
самостално. Тако се одреди Бирчанина и Јевђевића у „ед
мемоару" који је шиљан у Кујбишев, помињу као одвојени одре-
ди. Неки су се партизани повукли у области око Бихаћа. Динар-
ски четници су их оставили. Партизани су успели да се у области
Бихаћа потпуно несметано организују и извежбавају за даље ак-
ције.
Јављали су ми да су партизани били потпуно неузнемиравани од
Динараца на тој територији.

Ненад · 30.03.2011. u 13:56

У ово време ја се заносим сасма другим идејама а не нападима на
партизане. У Западној Босни Где се све решавало на конференци-
јама, што је јасно овде било на претресу сукобили се с партиза-
нима и већ збоГ тоГа што је Козара била напуштена од стране
партизана који су отступили ка Грмечу а истовремено су оку-
паторске казнене експедиционе јединице опљачкале и попалиле
Козару. СтоГа су народне старешине тражиле спас у томе да не
дозволе више бављења партизанима на свом територију и закљу-
чиле споразум са окупатором. Ја нисам био за овај споразум, али
тако је дошло. Верујем да овај споразјм није извршен па, штави-
ше, поједине старешине деловали су и даље заједно с партизани-
ма да би у заједници с њима нападали домобране.
Врањешевић долази доцније, али на конференцији није био. Био
је само начелник штаба, он је рекао да је дошао без икаквог успе-
ха. Ја нисам имао ни појма о постојању тамошњих одреда. Народ-
не старешине били су врло резервирани према официрима, јер су
се бојали да им официри не преотму команду. На тој конферен-
цији био је Раде Радић, Станишић, Тешановић и други и они су
правили закључке без икакве везе са Врховном командом. Сукоба
је било касније с обе стране и они су били од њих изазвани.
На Романији партизане је водио војвода звани „Чича".341 Он је ра-
дио дуго времена у заједници са четницима, али ту је дошло тако-
ђе до сукоба још много пре него што је тамо дошао... У Источној
Босни Дангић такође није желео сукобе из простог разлога што
није имао зато снага.
Затим оптужени Михаиловић излаже, како је зими 1941 и 1942
године Рачић водио операције не против партизана већ против
усташа, и у момекту кад еу четници нападали код Трескавице
усташе, партизани уносе дезорганизацију у одреде четника под
Рачићем и придобивају на своју страну Марковића. Тада су пар-
тизани напустили ову област. Усташе врше покољ на стано-
вништво. Да би спречио даље проливање крви Баћовић је преба-
цио велики део становништва преко Дрине. На Мајевици нала-
зио се са одредом четника војвода Ееровић. На његовом терену,
истиче оптужени знало је често пута доћи до сукоба с партиза-
нима, али би се они и врло често натраг помирио. Ти сукоби до-
лазили су углавном услед размимоилажења у идејама. Они нису
долазили одозго него из средине народа. Узроци су, као што исти-
че оптужени, били дубљи због тоГа што су наводно партизани
пљачкали а народ је то хтео да спречи.
Затим оптужеии прелази на описивање свог доласка у Црну Гору
где каже да је тај долазак био око 1 јуна 1942 године и то потпуно
за њега изненада, јер је био проузрочен страховитим Гоњењем Не-
маца. У то време изашла је и објава о хапшењу њеГове породице у
БеоГраду и породице Лалатовића и Васића. Он је дошао на Зла-
тар на позив Остојића, који се налазио у Новој Вароши. Операци-
је на Златар са стране Немаца брзо су уследиле са свих страна.
Да се он налазио на. Златару то је објавио чак и Љотићев лист.
„Наша борба".
На Златару је опасно јер Немци иду од Новог Назара и ја се пре-
бацујем код КокиноГ Брода. Тако долази до моГа одласка у Црну
Гору уз протесте мноГих команданата. На протесте одГоварам
депешом свима командантима да је ЈуГославија велика и да Срба
има свуда и да не познајем називе по покрајинама. По доласку у
Црну Гору долазим у Шаховиће а затим одлазим у село Крстац
Где остајем 10 дана. Павле Ђуришић описао ми је страховиту
владавину партизана. У Црној Гори је Глад, људи једу коприве са
мало брашна. Соли уопште нема. Тужба вели да сам се несметано
бавио у Црној Гори. Није тако било. Ја сам био потпуно тајно и
због тога никоме нисам дозволио да ме назива именом већ да ме
зову чика Ђока. Добро сам се чувао и премештао сам се чим сам
осетио какву опасност. Из Црне Горе отишао сам у Херцеговину, а
када сам се поново вратио у село Крш, нисам нашао Мирка Лала-
товића, који се пребацио у село Црну Гору. Никаквог италијан-
ског штаба није било у близини за време мога бављења око Крша.
Преко Дурмитора дохватио сам се Сињајевине и отишао у Поља, а
из Пол-а сам отишао у Липово где сам провео дуже времена.
У другој половини јула 1942 године, преко Дурмитора и Пиве, од-
лазим у Врбницу а онда у област Автовца. Тамо су биле борбе и
нападе је изводио Остојић. Партизани су тада прелазили у Црну
Гору.
Бирчанин ме је упознао о ситуацији у Далмацији и о тешком жи-
воту Срба који живе у Павелићевој Хрватској. Казао ми је да је
четничка организација у Далмацији потпуно илегална и да он у
Сплиту живи илегално где се лечи као избеглица. Баћовић је ис
такао своју улогу за организовање одреда који су били легализо-
вани али по шумама. Баћовић и Јевђевић страховито су оптужи-
вали партизанску владавину. Истицали су ми као главни задатак
напад на Хрватску. Циљ је био прећи целу Босну и доћи под За-
греб. У том погледу ја сам им дао нека упутства и планове. Нисмо
веровали Хрватима и Италијанима и знали смо да их треба сру-
шити на терену. ПарШизанска и чеШничка власШ после нису по-
сШојале. У погледу напада на Италијане, кад дође на њих ред, ја
сам дао потребне савете.
Грђић се у свом писму плашио тога напада. Било је напада на
Италијане, али су они често вођени под петокраком звездом. Вра-
тио сам се преко Пивске области и Дурмитора. Италијани су ме
Гонили али њихово Гоњење не може се упоредити са немачким ГО-
њењем. Отишао сам у Црну Гору и састао сам се са Бајом Стани-
шићем. Није ми рекао ни једне речи о споразуму с Италијанима.
Баја ми је као највећу опасност истицао зеленаше и њихов ра-
зорни рад, нарочито је Говорио о Крсти Поповићу. То се слаГало с
оним што ми је писао подбан Влаховић. Слика о стању у Црној
Гори, ХерцеГовини, Далмацији није ни била јасна. Имао сам ту-
жбе против партизана и против рада усташа. Радован је Гоњен
од Италијана. Иако је то Гоњење било млитаво, ипак је било ГО-
њење. Све ово давало ми је друГи утисак неГо што сам замишљао.
Депеширао сам влади у Лондон да се сам народ ослободи од пар-
тизана и оптужио их за њихов рад. У Херцеговини и Црној Гори
била је глад. Тражио сам примедбе на мој рад. Тражио сам шифру
од Хадсона. Примедбе на рад нисам добио. Обратно, Хадсон ми
пише писмо у коме захваљује командантима у Црној Гори за бор-
бу против партизана и тражи састанак с њима. Посебну шифру и
храну нисам добио. Слали су ми авионима оружје, али излупано и
изломљено. Нису умели да пакују то оружје, и то у малој количи-
ни. Експлозиве сам добијао у већим количинама. Добијао сам и
нова одела. Добивеним новцем обилато сам снабдевао све коман-
данте у Црној Гори, Херцеговини и Далмацији. Њихови сензори
имали су да купују храну. Дате су велике суме за тридесет ше-
ст хиљада избеГлица из Косова и Метохије. Јевђевићу сам дао
извесне веће суме за набавку хране. Ја сам живео у уверењу да он
има магацине хране, али он је примљени новац задржавао за себе
да га употреби за припремање избора после рата. Кад сам то са-
знао, нисам му више давао новац. Замишљао сам прикупљање
интелигенције. На састанку у Пољу договорили смо се за акцију
против спољних и унутрашњих непријатеља како бисмо поста-
вили једну правилну линију за нашу акцију. Павле је ово прив-
идно примио, али није ни помишљао да то изврши, бојећи се за
свој престиж. Ја сам нудио да издржавам те трупе о свом трошку.
За мене положај команданта Црне Горе био је потпуно фиктиван.
Влаховић тешко рањен и изгубио памћење. Сматра да му је Павле
преотео положај. Тражи да буде командант над Павлом. Павле
неће на то да пристане и да преда положај. Онда измислим Блажу
као главног команданта. Павле не слуша ни Блажу, ни Влахови-
ћа.

Moračanin · 30.03.2011. u 13:58

svarozic:
Evo Moričanine ni u čemu se ne razlikuješ od ostalih fašista... veličaš ratnog zločinca...
A zar nismo da sada u bezbroj tema razjasnili da je taj Sekula dok je studirao u Zagrebu bio Srbin i to nacionalista i takav bio sve do 1920. kada IZ LIČNIH RAZLOGA, INATA, SEBIČNOSTI I SUJETE postaje antisrbin a u toku II svj. rata crveni Hrvat, ustaša i fašista.

Nisam baš siguran u to kao što kažeš.
Sekule je sve do 1918 godine bio za ujedinjenje, kao i većina Crnogoraca. Kad se desila 1918 i kako je ujedinjenje izvedeno na krajnje neustavan, nasilnički i na krvavi način i kad se zato crnogorski narod digao na oružje, Sekule je okrenuo ploču i počeo da svim sredstvima napada srpski nacionalizam.Išao je po svijetu i tražio podržku i pomoć crnogorskom narodu, koji je tada bio izložen žestokom teroru žandamerije i neviđenim zločinima od strane žandamerije, kao i od samih prosrpski orjentisanih Crnogoraca, koji su bili najžešći i najgore krvopije.
Sekule se prije svega zalagao za očuvanje stare crnogorske države i samostalne CG. Zbog te idele je pokušao tražiti podržku i saradnju sa svakim đavolom, prijateljem i neprijateljem pa i sa Pavelićem. Ja ne vjerujem, da je on odobravao politiku Pavelića i one zločine ustaša.
On se tamo bio sklonio bježeći iz CG od partizana i četnika jer ni jednima nije odgovarala politika Drljevića i samostalna CG.
Toliko o tome a sada nešto o tragediji na Lijevča polju.

U svakoj bitci je poraženi pokazao svoju nesposobnost i zato je i izgubio. Nema tu neke nesreće ili sreće- sve je to znanje, spretnost i vještina glavnog komandanta, koji mora pravilno procijeniti svaku situaciju i na osnovu toga izvesti prave komande.
DAKLE, KO GOD IZGUBI BITKU JE NESPOSOBAN I TREBA GA ODMA ZAMIJENITI.

Ненад · 30.03.2011. u 13:58

Павлово писмо и дочек гувернера: Казао сам да сам затекао стање
које ми се није свидело, али ја сам у Црној Гори имао 50 људи.
Могли су ме трпети, али нису морали. Гледао сам да спремам ак-
цију за НДХ. На тој области нисам био моћан. Видело се из дока-
зног материјала да су Италијани сумњали на Павла, да ће се он
окренути против њих, што ја верујем да би он и учинио. То је био
разлог другог мог доласка. Ја нисам могао ту ништа спречити.
Личности Бирчанина, Јевђевића и Грђића: Бирчанин болестан,
добија помоћ, новац, радиостаницу, остали материјал. Италијани
му нешто хватају приликом искрцавања. Радио је на спасавању
народа. Ја нисам познавао ствари. Тек из писма Младена Жујови-
ћа видео сам страховито стање које је владало тамо. Он је добио
задатак да прикупља и организује снаге.
Јевђевић: Није ми нико зла нанео него он. Био је делегат где год
је хтео и где није хтео. Никакав задатак нисам му дао. Једном се
јавио: „Ја сам ваш делегат у Врховној команди италијанској." Ја
сам му одговорио да ту наредбу ја нисам дао. Он је одговорио:
„Извините". У Словенији му такође нисам дао никакво наређење.
Грђић, кад је дошао, био је код мене и Васић. Када је он изишао ја
сам рекао: „Ово је Италијан који гони Србе".
У то време ја сам припремао акцију против НДХ и она је требала
да буде успешна да је извршена онако како сам ја тражио.
Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда
усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу имено-
вати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао
појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобра-
вао. У погледу цифара верујем да нису тачне, јер често пута у
извештајима се говори да је уништено 1.000 до 2.000, што је вели-
ка разлика. Тако се и у једном Баћовићевом извештају говори да
је убијено око 300 жена.
То је докуменат под бр. 373 јавља да је побијено 360, не говори о
неким хиљадама. Не може се ни узети да је могућа та цифра
1.000-2.000 него могуће 1.100 до 1.200 јер таква велика разлика
између две цифре нема никаква основа.
Прелазим на напад на област Имотско-Лзубушки-Широки Бријег.
То је најусташкија област у нашој земљи, што сам ја знао јер сам
служио у Мостару. Овај крај био ми је потребан ради везе између
Херцеговине и Далмације, јер се кроз те крајеве није могло проћи
од усташа. Депешом од 1942 године Баћовић говори о 900 усташа
убијених и 4 католичка свештеника жива одрана, о партизанима
уопште није се претпостављало него чим су наоружани да су били
усташе. Сећам ее да је о овоме Говорила и Павелићева „сива књи-
Га". ЛоГично је да се Павелић не би заузимао за партизане неГо
за усташе. За паљење села и убијање мирнога становништва ја
нисам могао веровати иити сам могао и помишљати да може доћи
до таквих иедела према становништву. Уопште никад се нисам
слагао са убијањем и жртвама у цивилиом становништву, нити се
то види из извештаја који су примани.
Прелазим на акцију према Прозору. Из извештаја и исказа све-
дока види се да су партизани тамо били слаби и да су се повукли
без борбе. У ствари да је овде било партизана они би се тукли без
обзира на јачину, то је њихов обичај. Италијански извештај го-
вори о комунистима и о усташама. Извештај Баћовића говори о
Хрватима да их је побијено 1.500, депешом извештава Баћовић да
су код Прозора побијени усташе. Дакле имате и извештај и депе-
шу. Један говори о усташама а други о Хрватима. Ово су биле
усташке формације и сећам се да је због овога дошло до трзавица
између Немаца и Италијана. Ја никада не бих могао да се сло-
жим, нити сам могао и замислити да би се према цивилном стано-
вништву могле такве мере предузимати, нисам ни претпостављао
да се могу убијати жене и деца. Уколико су усташке формације од
нас нападане без везе са Италијанима, то би био извршен задатак.
Што се тиче везе са суседним земљама, ја сам још из Србије раз-
вијао акцију са суседним земљама са главном тежњом да се по-
дигну против хитлеровске Немачке. Имао сам везе са Бугарском
коју познајем врло добро.
Ђенерал Иван Малинов говорио ми је у Бугарској да за 50 Година
најдаље ми и БуГари морамо бити једно. Када је дошао у Србију
за команданта послао ми је из Ћуприје поруку са жељом да ми
помоГне породицу, ја сам му захвалио на томе. Убрзо је ово њеГо-
во славенофилство запажено од Немаца па је пребачен неГде даље
и за време нисам имао с њим везе. Он је сада посланик БуГарске у
САД.
Везу са Дамљаном Велчевом и Гиновским оптужница изводи про-
тив мене као борбу против комуниста. У истражном материјалу
који није прочитан има података из којих би се МОГЛО видети да
сам Белчеву поручивао да БуГари морају напасти Немце да би се
опрали од блата збоГ напада на нас.
Имао сам везе са Геметом. Покушао сам да оснујем тајни комитет
од Бугара и Срба за рат противу Немаца. Те су везе ишле преко
Ике Панића и генерала Драшкића али ствар је промашила јер
Ика Панић није хтео. Створио сам загранични комитет са Србако-
вим на челу из групе Гемета од стране пуковника Љубе Јованови-
ћа. Преко резервног официра Грозног, који је пребегао из Бугар-
ске к мени, организовао сам пропаганду против Бориса и Немач-
ке.
Хватам везу са пуковником Ивановим. За њега знам да припада
војној лиги. Пишем писмо Велчеву противу Немаца. Целокупна
тежња у односу са Бугарском била је обрнути Бугарску противу
Немаца и Кобурга, знајући да ће се они једнога дана обрнути про-
тиву Немаца. Ухватио сам везу преко војне лиге у бугарском на-
роду и преко Протогерова. О овим везама обавестио сам владу у
Лондону.
Везе са Грчком. Преко пуковника Ђурића дошао сам у везу са
Зервасом. Енглези нису допустили да се ова веза оствари. Послао
сам у Грчку капетана Михаила Вемића. Он одлази, али не успева
да ми се јави. Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју
би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здра-
вом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу
створити већу државну заједницу способнију за живот. Са Зерва-
сом нисам усгхео.
Везе са Албанијом. ШШо се тиче ове везе са Албанијом идеја је
дошла преко пуковника. Ђурића од стране Мухарема Барјактара.
Прва порука Мухаремова била је мени за и.змену граница на. на-
ш.у штету. Одговорио сам да за то нисам овлашћен. Тражио сам
од њега устанак противу Немаца и Италијана. Из Албаније до-
бијао сам обавештење и податке о изворима нафте и слао саве-
зницима.
Везе са Ганибегом Црноглавићем. Он ми се сам јавио, али мој ко-
мандант корпуса Жика Марковић, који је водио политику борбе
противу Албанаца, цензурисао је моја писма и спречавао њихово
одашиљање.
Везе са Прен Пајом, вођом северне Албаније, ишла ми је у рачун,
али су Албанци желели да присвоје неке крајеве Југославије и
Црне Горе. Писмо Шарковића показује моју тежњу да престану
међусобна убиства између Срба и муслимана. Нисам сматрао да у
Албанији може постојати партизански покрет.
Везе са Русијом.
Добио сам налог од владе да у заједници са британском мисијом
радим на остварењу ове везе. Знам да је у том погледу створена
могућност да пошаљем у Румунију ваздухопловног капетана Кор-
нелија Филиповића коме сам дао налог да ухвати везу са шефом
Маниумом. Међутим, он одлази у Букурешт и хвата везу са Гвоз-
деном гардом,342 а не са Маниумом, да би се у тој земљи као агент
одржао. Ја му поново наређујем да хвата везе са Маниумом. Из
доказног материјала видим да је дошло до те везе са претстав-
ником румунског генералштаба. На овоме раду ометао је Пиле-
тић, који је желео да искористи ову ствар за локалне ствари, не
иде даље од терена него долази до поруке из Румуније да ће ме
помоћи у оружју, да се помирим са Недићем. Тај агент прави фик-
тивно писмо о моме споразуму са Недићем. Све ово сматрам игром
агента. Моја је тежња била веза са Маниуом. Добро сам знао ко-
лико су Румуни изгубили на Источном фронту и да је код њих
створено нерасположење противу Немаца, да ће се лако окренути
противу Немаца. То је била моја тежња и моје настојање. Сећам се
да сам и одреде слао у Румунију. Знам да је српски живаљ, на-
рочито око Турн Северина, био за нас. Сећам се да су Немци у на-
шем и румунском Банату похватали велики број мојих официра.
0 свему томе сам обавестио владу и британску мисију. Чак је по-
стојала и лозинка 707.
Веза са Мађарском такође је остварена по налогу владе. Мој агент
био је капетан Урошевић. Мађари су још у Турској тражили везу
са мном и тамо им је било одговорено да потраже везу овде, на те-
рену. Генерал Ујсаси ухватио је Урошевића и даје му налог да ух-
вати везу са мном. Та је веза успостављена и ја шаљем Урошевића
у Пешту. Он тамо врло добро игра своју улогу. Мађари преко њега
поручују да се спремају против Немаца али да још тренутно не
могу. Моле ме да не вршим никакве одмазде у Бачкој. Они изводе
оно лажно суђење Ронђош Гарди и осталима, које осуђују и после
осуђенима допуштају да побегну. Урошевић свој положај добро
маскира. Он посматра рад. У Пешти је и главни енглески канал за
Пољску. Ту је и моја веза са Мачеком. Ја сам везу са Мачеком,
односно са Загребом, морао да успостављам преко Пеште. У Пе-
шти је постојала група мачековаца који су побегли од Павелића.
Ту је и агент Интелиненс сервиса Торза, који жели да дође у мој
штаб. Торза ми обећава чак и везу са Маниуом. Мађари ми тајно
обећавају да ће ми тајно од Немаца бродом доставити материјал.
Мени је јасно да то није немачки подухват него мађарски. После
ће, кажу, тајно вагоном пребацити материјал за Бугарску. То опет
доказује да постоји нека тајна веза која се крије од мене. Уроше-
вић затим иде из Пеште у Бачку ради организације. Он пребацује
неке наше и француске официре и подофицире. Ја их шаљем у
Каиро. Био је и један његов покушај да пошаље материјал за нас
преко Црвеног крста. Немци после тога упадају у Мађарску и
хапсе Ујсасија, а ја губим везу са Урошевићем. О овоме је требало
да је обавештена и влада и енглеска мисија.

Ненад · 30.03.2011. u 13:59

То су моје везе са страним околним земљама, које су имале један
једини циљ: дизање тих земаља против Немачке
„Четврта офанзива. Имао сам обавеште-
ња да се у пролеће 1943 године има очекивати искрцавање саве-
зника на нашој обали, највероватније на сектору Сплита, који
острвљем нуди најповољније услове за полазне положаје. Према
овоме Далмација претставља за мене најважнију област. Према
томе издао сам операциске директиве за главну акцију против
свих окупатора. Ту су требале да дејствују црногорске, херцегова-
чке и босанске снаге. Ове директиве достављене су свима коман-
дантима по специјалној шифри. Међутим, партизани почињу на-
пад на Динарску област. Ја предузимам мере да ово спречим кон-
центричним нападима на партизанску област. Резултат тога је мо-
ја директива бр. 1. Она је чисто војничка. Командовање у тим опе-
рацијама требао је да врши истакнути део штаба Врховне коман
де, тј. Остојић. Да то нема никакве везе са окупатором доказ је
што у овој директиви нема ни помена о неким окупационим сна-
гама. Други је доказ писмо Јевђевића, где он каже да сам радио
на основу нетачних података, па даље каже да је Вирчанин за
потпуно самосталан рад, а он, Јевђевић, за рад са Италијанима.
На крају каже да има импресију да његови извештаји не долазе
до мене, и треће, моја депеша Баћовићу, где се каже: Бранко сти-
же данас, не желим да трпим пораз.
Баћовић пише ми и да врши припреме за поход на Западну Босну.
Мојом руком стоји написано: ми радимо свој посао а они шта хоће.
Документ бр. 116 о томе ако се партизани спремају за напад на
нас, утолико боље. И после моје директиве да се иде сувим Баћо-
вић је ипак отишао морем у Далмацију без мога наређења.
У Четвртој офанзиви нисам имао никакве везе са окупатором. То-
ме је најбољи доказ писмо Хитлера и Мусолинија да претста-
вљам велику опасност и да бирам моменат за напад. Исто тако
и писмо немачког команданта о томе да није видео ниједноГ чет-
ника до Неретве. Да сам ја и најмање поверовао у Јевђевићеве по-
датке да се моји непријатељи туку м.еђу собом пустио бих
ствар. Ја сам се повукао у Шестој офанзиви ПодГорица - Гора-
жде - Сарајево и још мање би увео своје трупе. Колико сам ја до-
бро знао Јевђевића види се по томе што сам му по директиви бр.
1 дао само санитетску службу.
Моје предвиђање дефинитивно у директиви број 1 није било тач-
но и цифра није тачно унета. Остојић је радио што је хтео. Ја сам
себе замишљао да не водим мање операције, ја сам руководио це-
лином у целој земљи. Моја директива била је сувише јасна и сма,-
трао сам да треба да је изводи само једно лице, то је Остојић.
Знао сам да се Баја не може извући. Али у питању је била храна и
обућа и милион и по метака а Ракочевић је гарантовао да ће доби-
ти обућу и храну.
Митрановић са Динарцима може поцепати Совјетску Републику
на два дела. Зато је потребно да Митрановић има што јаче снаге,
јер су сви изгледи да ће се борити. Јевђевић је имао права кад је
рекао да је решење остало на непотпуним подацима. Даље, имамо
депешу Врховне команде достављену Остојићу, у којој се још 17
децембра јавља за заједнички рад са окупатором за дејство према
Прозору. Ја никад своје планове не бих откривао. Никад не би от-
кривао војне тајне. Исти докуменат бр. 184 од Остојића за Врхо-
вну команду говори о раду људи у позадини, који немају повере-
ња у мене. Ја сам свесно остао на томе гледишту како је изнешено
у плану бр. 1. Павле јавља да Остојић не предузима ништа проти-
ву Павла. Баћовић треба да нападне Босанско Грахово. Докуменат
бр. 140 садржи Бајино писмо из Мостара на коме сам ставио при-
медбу. Потврдио сам пријем и одговорио усмено. Уосталом, у овој
Четвртој офанзиви је дошло до потпуног раскида односа између
мене и Баја Станишића, и он се до погибије није више јавио. На
помињем, да противно тужби ја никада нисам имао број 222,
нити 570. И један и други број означавају једно те исто лице, тј.
Остојића. Он је моГао извесне моје депеше да саопштава центру
Врховне команде. Једну такву поруку и преноси у Србију. Најзад,
пошто се Павле на једвите јаде покренуо, ја сам решио да идем у
област Калиновика. Нашао сам Павла и продужио за Калиновик.
Сутрадан ујутру ја сам са својом пратњом отпутовао у правцу Бје-
линића и остао сам сам у месту док Павле није стигао. Тада сам
преузео напад. Окупаторских трупа уопште није било у овој прос-
торији. Осетио сам одмах да је фронт Трескавица - Невесиње про-
бијен исте ноћи полазим даље. Сутрадан запазио сам да партиза-
ни врше обухватни маневар. Тако сам био присиљен да одмах пре-
дузмем отступање. Једина линија која нам је стајала на располо-
жењу била је Дрина. Остојић узима ту линију, а ја му пишем 28
марта 1943 године: боље линије од Дрине не можемо имати. Ова је
линија најбоља за одбрану Саннака и Црне Горе.
У своме писму предвиђам три могућности шта могу партизани
предузети. Знао сам добро да у домашају артилериске ватре пар-
тизани не могу форсирати Дрину. Према томе, Дрину је требало
бранити на југу. Од Устиколине на север није било мојих снага,
али овде тражим да своје крило обезбедим. Даље у овом писму је
инкриминисани став где се каже да је италијанска артилерија до-
бро тукла претходног дана, што ја иначе сматрам да није од ин-
тереса нити за мене нити за партизане. Ја сам ово назвао интри-
гом и на томе остајем, јер ме Павле оставио да изврши један мане-
вар у Херцеговини, чиме је одбрана линије била компромитована.
Друго моје писмо писано Остојићу 7 априла 1943 године, истог је
карактера. „Умирите Воју и кажите му ко је сачињавао ову ко-
лону, али предузмите мере да Италијани пошаљу бар једну чету
итд. ..." Тежња је била навући Италијане да оно што већ бране ар-
тиљеријом издрже, а ја да се одмакнем на југ. Остојић извештава
да су Италијани послали један батаљон на Драгочевску Реку, а
тиме сам у својој интриги успео.
Даље, Остојић јавља да је наредио Момчиловићу да извештава
преко бр. 2, не преко њихове службе. Он је био затворен у утврђе-
њу које се морало заобилазити.
Ја сам одлазио на југ а прелаз је био извршен код Брода и јужно
од Брода. Ту је био командант Весковић лично храбар али није
умео да води. После тога дошао је прелаз преко Дрине. Талијани
као што су и били остали су у истим гарнизонима. За мене је био
губитак Црне Горе и Санцака а за њих није био губитак гарни-
зона.

Ненад · 30.03.2011. u 13:59

Али већ код Фоче приметио сам да се ствара обруч око мене. Ја
сам добро запажао. Знао сам из података да су се појавили мар-
кирано у Мостару у талијанској зони, у Сарајеву, у Горажду, Но-
вом Пазару и ПодГорици. За мене је то био јасан доказ да они на-
меравају, што сам претпостављао да партизане и четнике за-
каче и униште једне и друГе. Зато су имали довољно снаГа
Ја напуштам фронт и журим Липово а истовремено наређујем
долазак Кесеровића и Раковића. Нисам позвао за даљу борбу. Ја.
сам јавио Кесеровићу да доведе 500 људи лично потребних ради
мене, а Весковићу сам јавио да доведе 500 људи потребних лично
ради мене. Добио сам извештај од Кесеровића да води. 1.2,00 а од
Весковића да води 750 људи. Више нема. Морали смо се пробити
преко Ибра. Не зиамо где ћемо се срести. Упућујем се преко Јадо-
вника да дођем: у област Бистрице. То је источно од Бијелог Пол»а.
Ја имам 50 људи. и 200 коња и доста материјала. Чим сам ститао у
Липово делим свој штаб у два дела, већи део пребацујем Кесе-
ровићу а са мањим одлазим на планину Бјеласицу да осматрам
даљи развој догађаја. Тада је дошао извештај са наређењем Павлу
„Побићемо све што не ваља". То се односи на бегунце који су по-
бегли из Павлових јединица. Али ни ту није никоме пала ни влас
са главе.
Долазак Немаца. Они су се појавили и мени је било јасно. Они су
се појавили у Беранима. Павле Ђуришић и Остојић били су у Ко-
лашину. Остојић јавља о тројици Немаца који долазе и од којих
се један јавља као познаник из Диваца. Ја сам знао шта је то. Ни-
сам одговорио. Наредио сам Остојићу да излази и он је изашао и
успео да преко старе Црне Горе оде у Херцеговину. Ми се више
нисмо нашли. Чим сам осетио Немце пустио сам се између Берана
и Бијелог Поља и друмом избио на десну обалу Лима код Кесеро-
вића, сјединио се с њиме и одмах сам отпочео отступање према
Србији.
Чим сам стигао у област Златибора шаљем Кесеровића да се про-
бије према својој територији. Он има. борбу док се пробија на свој
терен. Оставио сам мање осигурање и шаљем Радовића.
У време V офанзиве изашла је немачка уцена за маршала и мене
од 100.000 и изашла је карикаШура у БеоГраду Где су у песници не-
мачкој зГњечени партизани, а ја сам се провукао кроз мали прсШ.
У том моменШу ухватио сам писмо Боже Јаворца који тражи
700.000 хиљада да им даде један боГати плен. Божидар Јаворац
Губи Главу. Чим сам стиГао у Србију одмах се оШкачим од борбе с
партизанима, и онда одмах нападам на Ариље у коме су били љо-
тићевци и нападам на ПожеГу где су били БуГари, у исто време
вршен је напад на пруГу ЉиГ-Горњи Милановац. Долазим у срез
Љубићки и почињем да Говорим народу против Немаца, Говорим
оно што ја као војник не би Шребао, да ћемо пре прислонити Не-
мце уз истс зидове Где су они стрељали наше, да ћу их стрељаШи
при Гробовима Где су наше стрељали.
Немци су знали добро да ја добро осмаШрам најближе Гарнизоне и
осматрам њихове снаГе али они су предузели превару у јулу 1943
Годин.е и брзим сретствима са аутомобилима кренули у великој
снази, рачунам на 20.000 људи, кренули су без заустављања
преко Краљева на Чачак на места Где смо ми били.
У срезу Љубићком Раковић је чинио услуГу саставивши из руше-
вина један мали мосШ успели с.мо са целим штабом да се извуче
мо у правцу.... и да пођемо уз оближње висове. Немци су стизали
према нама. Пред низом бункера на пуШу нашао сам се у једном
врло Шешком положају опкољен са свију сШрана. У току тих да-
на док су стезали свој обруч ја сам успео да се задржим на .... и
одатле у току ноћи опет кренем према високом пределу код Ка-
риња преко њихових линија. Зора нас је затекла на неколико ки-
лометара само од њихових линија. У току следеће ноћи пребацио
сам се у срез Ариљски, продирем даље и у том срезу заустављам
се у области Мучња. Одавде идемо даље. Немци врше нападе на
мој штаб. Ми их одбијамо и гонимо до Ивањице али не налазим
за потребно да наставим са даљим гоњењем. Ту иримам падо-
браице и материјал који је дошао с падобранцима. Падобранци су
били Гогић, Терзић и још неколико других. Премештам штаб због
тога што је откривено место његово на Златару, али у току тога
пута Бејли добија наређење да ће Талијани ускоро капитулирати.
Тражи од мене да некога пошаљем у Беране и да ће се тамо тали-
јанска дивизија „Венеција" мени предати. У том моменту долази
Воја Лукачевић и он иде у Беране. Ја не сумњам да је он извршио
напад на Пријепоље то је тачно. Ја само наглашујем да сам рекао
немојте нападати ако нисте сигурни да ћете Пријепоље освојити.
Њему је требало Пријепоље само да би дошао до превозних нема-
чких сретстава, да би брзо пребацио своје снаге. Он је тако ура-
дио. Стигли су у Беране. Тамо су вођени преговори са командан-
том талијанске дивизије „Венеција" и она се предала, али пуков-
ник Бејли остао је с тим командантом још пола сата насамо, за
тих пола сата урађено је много. Кад се вратио Бејли, он је саоп-
штио да је талијанска дивизија „Венеција" прешла на нашу стра-
ну и да ће наше снаге заједно с талијанском дивизијом предузети
прекопавање свију путева и њихово минирање за одбрану од Не-
маца и у исто време он управља једну енглеску депешу којом он
позива партизане да дођу у Беране, то је већ јасна интрига, да до-
ђу у област Берана да би разоружали дивизију „Венеција".
Ја у том смислу саопштавам Армстронгу, који је такође дошао на
Златар, да је ухваћен један партизански комесар који каже да је
британска мисија у његовом штабу јавила да треба да иду на Бе-
ране. То је значило да партизани нападну Беране од Колашина и
да преотму италијанску дивизију „Венеција". У исто време моји
одреди разоружавају италијанске снаге у јужној Херцеговини.
Када је дошао бригадир Армстронг предложио ми је да извршим
препад од Ужица за Сарајево и да порушимо 4 моста на Шаргану.
Рекао сам му да не водим мале операције и да треба да срушимо
мост на Лиму који је без распона дуг 150 метара. Да би освојили
мост на Лиму ми смо морали заузети Вишеград, што је значило
сложену операцију. Порушили смо сва 4 моста на Шаргану и Го-
лим Грудима напали ВишеГрад, што је противно наводима у ту-
жби. У ВишеГраду је било неколико хиљада Немаца и усташа а
ми смо Голим Грудима јуришали на бункере и освојили ВишеГрад
После освајања Вишеграда оријеншишемо снаге и њих води ОсШо-
јић а ја сам оСпишао у шШаб. Нападу је присусШвовао АрмстронГ
и Генерал Трифуновић. МосШ на Лиму са 20 бункера освојен је и
порушен Шако да. га Немци нису моГли оправиШи. После Виш,еГра-
да одмах се продужава напад у правцу Сарајева. Немци, усташе
довлаче појачања на Соколац. У Шо ереме долази и удар парти-
занске бриГаде, мислим мајевичке, у леђа. Али су брањене поло-
жаје напустили и Немци и усташе. ПарШизанске снаге нису на-
падале усташко-немачки Гарнизон.
Осећајући капитулацију Италије ми се приближавамо Прибоју.
Рушимо пругу Прибој-Вишеград. Натерамо Италијане на прего-
воре у којима учествује и амерички делегат Менсвилд као и ен-
глески. Ускоро после тога Италијани су били склони да се преда-
ју. Међутим, и партизани су ускоро напали јер су хтели да оружје
од Италијана узму у своје руке. Партизани се не задржавају само
на Прибоју него нам преотимају и Вишеград. Чим су партизани
заузели Вишеград ја сам се извукао на Медведник где сам провео
извесно време а онда отишао на конгрес у Ба. Операције против II
и V дивизије 1944 године нисам ја водио, водио је Лалатовић а ја
сам примао извештаје. Имао сам 60 радиостаница, али сам могао
само 6 станица редовно да примам дневно.

Ненад · 30.03.2011. u 14:00

Једна моја станица могла је примати врло концизне извештаје са
центра из Врховне команде. Према томе ја нисам могао бити у де~
таљима упознат са свим директивама. Конгрес у Ба одузео ми је
много времена. Стизала је огромна пошта из целе земље. Нисам
могао водити те операције. Њих је водио Мирко Лалатовић. Пре-
ма свему ономе што је било из оних депеша и што је било познато
Мирку, он ме је обавештавао о главним стварима. Моји главни
корпуси: Пожешки, Златиборски и други примили су први удар.
Ханс - то је генерал Трифуновић - шаље извештај о узајамном ра-
спореду свих тих снага. Лалатовић му пише и каже: „Пошто ви
водите операције, ја нећу да се мешам." Пошто је употребио реч
„ви", види се да је то било намењено њему, а не мени, јер би он ре-
као мени „ти". Не може се без карте показати узајамни распоред
мојих и окупаторских снага и не може се тачно претставити ка-
кав је однос док се то не би видело на самој карти. Има депеша
Нешка Недића које шаље Врховној команди, где јавља о тим ра-
споредима. Он говори да у једном месту има и окупаторових и мо-
јих снага. Он само обележава место где се они налазе, а то не зна-
чи да они морају бити заједно. Нешко калсе у том извештају:
„Немци су одобрили али ја сам опрезан. Значи да није био ника-
кав заједнички план. Они наилазе, а моји су се борили и отступа-
ли. Ја тада нисам руководио операцијама. Долазило је до нежеље-
них случајева које никада нисам желео. Најзад, у току 1944 годи-
не развила се операција у Топлици. Ставио сам одреде под коман-
ду Рачића. Они нису извршили задатак. Четири корпуса требало
ми је за Западну Србију. Кесеровић је био јако стешњен у куту
између Западне Мораве и Ибра од стране партизана. Нисам сма
трао Кесеровића да може водити веће операције. Он је био храбар,
али није умео да води. Нешко Недић је знао да води али је био
авантуриста тако да своје јединице доведе у врло тешку ситуаци-
ју, из које се врло тешко извлачи.
Али оно што сам добио као извештаје од четврте групе јуришних
корпуса, из тога нисам могао стећи утисак о сарадњи са Немцима.
Ја сам одређивао главне правце. Та група јуришних корпуса дов-
едена је била у незгодан положај од партизана и враћа се натраг,
и то баш онда кад су непријатељи стигли на тај терен. Примећу-
јем долазак партизана са албанске стране. Наређујем мојим одре-
дима да поседну висове Копаоника, без икакве везе са окупато-
ром. Они задоцне један дан и изгубе у својим снагама. Одржавали
су директну везу са командама из области око Златибора, што ни-
је било допуштено. Од њих добијам обавештење о продору парти-
зана. Продор партизана у Источну и Западну Србију то су оиера-
ције које су вођене. Као што сам казао простор је две линије: Је-
дна линија окупатора око Ужица, Пожеге, Чачка итд. Немцима
није било потребно да држе целу линију. Они су у гарнизонима и
имају довољно наоружаних снага да се пробију. Рачић се налази
на Јеловој Гори. Он покухлава да врши нападе али доводи себе у
тежак положај и отступа на север. Одмах добијем од њега обаве-
штење да треба да поседнем Равну Гору. Ја сам решио да се бацим
његовим снагама за леђа, јер нисам имао довољно снага да вршим
неке маневре на Равној Гори.
У Шој години 1944 имао сам Шри гарнизона од којих се један нала-
зи у близини Чачка 15 минуШа удаљен од пуШа Прањани-Чачак.
Немци су моГ.пи да дођу и брзо ауШомобилима, али ја сам. имао
снаГе према њиховом Гарнизону у Чачку, Шако да не би моГли да
дођу. Им.ам око 300-400 авијатичара покупљених приликом бор-
би кроз земљу и пребацујем их у ИШалију.
С обзиром да је Ша обласШ од огромне важносШи за Немце и по-
шШо је било доказа да сам проШив њих непријашељски располо-
жен био сам. доведен у Шешку сиШуацију. Бранећи Шерен доГодило
се и Шо да ми се на левој или десној сШрани, на левом или десном
крилу нађу по каШкада и Немци.
У то време пада одлазак енглеске мисије али и долазак Мак Дауе-
ла. Долази и Воја Лукачевић. Знамо за енглеску мисију и њен од-
лазак.
ИзГледа да је разлоГ одласка био да се не би дозволило да и мисија
Црвене армије дође код нас. Добијам поруку од владе да је наш
наслон једино на западне демократије. Долази Воја Лукачевић ко-
ји ми поручује: „Потући партизане". Мак Дауел ми каже: „Није
ми интересантна ваша борба са Немцима. Ваше је да се одрлсите у
народу."
После овога долази отступање на север. Партизани пробијају, пре-
ма Ваљеву. У исто време када ја одлазим у Босну Рачић јавља да
Цер не може да држи. За овим добијам поруку: „За вама иде кор-
пус Воје Туфекџића. Пређите Дрину."

Драгољуб Дража Михаиловић

Iskusan

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Iskusan

Poznat

Iskusan

Primećen član

Zainteresovan član

Veoma poznat

Buduća legenda

Primećen član

Primećen član

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Veoma poznat

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan