Značajni događaji u istoriji psihologije

U ovoj temi ce biti podaci od posebnog znacaja za razvoj
psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se
mogu naci u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najveci
broj podataka, ucinjeno je ekstremno sažimanje, kako prilikom selekcije
podataka, tako i u nacinu njihovog predstavljanja.

Obuhvaceni su podaci koji pokrivaju januar – decembar. Najveci broj
podataka se odnosi na datume rodenja istaknutih licnosti u psihologiji i
njihove doprinose u naucnoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka
se odnosi na objavljene knjige koje su imale znacajan uticaj na razvoj
psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani dogadajima u našoj zemlji
ili su vezani za aktivnosti naših psihologa. Cilj rada je da se citaoci, pre
svega studenti,a i ostali laici upoznaju sa raznolikošcu i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istražuju licnosti i dela za koje imaju najviše
interesovanja.

Vas bRu zLi

Krecemo:

Januar

(redni brojevi predstavljaju dane u mesecu)

1. Roden (Alfred) Ernest Džons 1879, rani pristalica Sigmunda
Frojda i deo najužeg kruga posle napuštanja Junga i Adlera. Uveo
psihoanalizu u Englesku i napisao standardnu biografiju Frojdovog života i
rada (Džons, 1985). Volfgang Keler preuzima direktorsko mesto
Antropoidne istraživacke stanice na španskom ostrvu Tenerifi, 1914.
Stanicu je finansirala pruska akademija nauka. Keler je bio zatocen na
ostrvu tokom prvog svetskog rata pošto je britanska mornarica kontrolisala
prostor oko ostrva. Tada je izveo cuvena istraživanja rešavanja problema
uvidanjem kod šimpanzi.


2. Objavljena knjiga Karla Rodžersa „Klijentom centrirana
terapija“ 1951. Knjiga opisuje filozofiju i praksu nedirektivne psihoterapije
(Evans, 1988).


3. Roden Harold Šlosberg 1904. Razvio je teoriju koja emocije
predstavlja na bipolarnim skalama prijatno-neprijatno i prihvatanjeodbacivanje.
Sa Robertom Vudvortom napisao „Eksperimentalnu
psihologiju“ 1954. Roden Pol Mil 1920, istraživac u oblasti klinicke
procene licnosti, ucenja, psihometrije i filozofije nauke.


4. Publikovana knjiga Kalvina Hola i Gardnera Lindzija „Teorije
licnosti“ 1957.


5. Roden Gunar Johanson 1911, istraživac vizuelne percepcije,
pokretnih draži i perceptivnih vektora.


6. Helmholc objavio istraživanja stereoskopskog vida 1856 (Jakšic,
1990). Roden Klarens H. Grejem 1906. istraživac kolornog i ahromatskog
vida, kriticne frekvencije flikera.


7. Roden Džon Flanagan 1906, pionir vazduhoplovne psihologije u
americkoj vojsci (1941). Razvio tehnike selekcije osoblja i programe
individualnog obucavanja. „Mali Hans“ Sigmunda Frojda imao prvi
fobicni napad. Slucaj malog Hansa doveo je Frojda do teorija infantilne
seksualnosti i snova kao izraza ispunjenja želje. Publikovan clanak Džona
Etkinsona o motivacionim determinantama rizicnog ponašanja 1958.


8. Viljem Džems dobija titulu profesora psihologije na Harvadskom
univerzitetu 1890 (Džems, 1991). Poceo karijeru na Harvardu kao
instruktor (1872), docent fiziologije (1876), profesor filozofije (1885).
Roden Karl R. Rodžers 1902, osnivac nedirektivne psihoterapije bazirane
na principima humanisticke psihologije.


9. Roden Džon B. Votson 1878. Votsonov biheviorizam definiše
psihologiju kao objektivnu eksperimentalnu granu prirodne nauke, koja se
kloni mentalizma. Roden Edvin R. Gatri 1886, poznat po
asocijacionistickoj teoriji ucenja. Roden Eliot Aronson 1932. Istraživao
socijalnu disonancu, razvio metod za smanjivanje rasnih predrasuda.
Napisao zanimljiv udžbenik (Socijalna životinja, 1972). Koautor dve edicije
udžbenika socijalne psihologije (1968 i 1985). Publikovana knjiga Edvarda
Tolmana o svrhovitom, ciljnom ponašanju kod životinja i ljudi. Knjiga
predstavlja mešavinu kognitivne i bihevioralne psihologije.


10. Roden Hans Saks 1881. i umro na isti dan 1947, rani frojdist i
prvi trening analiticar. Publikovan Test Kuca-drvo-covek Vitautasa
Beliauskasa 1981.

11. Roden Viljem Džejms 1842. Osnovao prvu demonstracionu
laboratoriju u Americi (1875), napisao klasicne Principe psihologije,
preteca funkcionalizma i biheviorizma. Roden Edvard Bredford Ticener
1867. Promovisao svoju interpretaciju vuntovske eksperimentalne
psihologije i funkcionalizam u SAD. Psihologija je, za Ticenera,
introspektivna sistematska analiza mentalnog iskustva.


12. Roden Johan Hajnrih Pestaloci 1746. osnivac modernih
metoda obrazovanja i istraživanja deteta. Roden Dejvid Veksler 1896. (u
Rumuniji). Vekslerovo ukljucivanje zadataka motornih sposobnosti u test
inteligencije proširilo je opštost i validnost merenja inteligencije. Pojam
devijacije kolicnika inteligencije je drugi Vekslerov doprinos.


13. Roden Ser Dejvid Ferier 1843. Otkrio podrucja vizuelnog i
senzornog korteksa u mozgu i lokalizovao vecinu kortikalnih funkcija
putem elektricne stimulacije i ablacije. Publikovana vrlo uticajana i cesto
citirana knjiga Motivacija za rad Frederika Hercberga, Bernarda
Mausnera i Barbare Snajdermen 1959.


14. Roden Johanes Ort 1847, jedan od osnivaca Vircburške škole.
Rodena Florens Rokvud Klakholn 1905, poznata po doprinosima u oblasti
povezanosti kulture i licnosti i pisanju o ženskim pitanjima.


15. Roden Jozef Brojer 1842, prvi Frojdov saradnik. Pomogao da
se razvije metod slobodnih asocijacija i emocionalne katarze. Roden Luis
M. Terman 1877. Obavio Stenfordovu reviziju Bine-Simonove skale
1916, poznat po longitudinalnoj studiji grupe izuzetno inteligentne dece.
(Na isti dan 1925. napisao predgovor za knjigu Genetska studija genija).


16. Roden Franc Brentano 1838, teolog, filozof i psiholog (Bonin,
1983). Ucenjem o intencionalnosti i tzv. akt-psihologijom uticao na razvoj
fenomenoloških orijentacija u modernoj psihologiji. Brentanovim
ucenicima pripadaju Kristijan fon Erenfels, Edmund Huserl, Aleksius
Majnong. Frojd je godinu dana slušao njegova predavanja, a poznavao ga je
licno i naš Brana Petronijevic (Petronijevic, 1998, 1998a). Roden Hari
Levinson 1922. Primenio svoja istraživanja u klinickoj i zdravstvenoj
psihologiji u oblasti poslovnog menadžmenta.


17. Objavljena knjiga Danijela Kaca i Roberta Kana Socijalna
psihologija organizacija 1966. Sledece godine, na poziv profesora Nikole
Rota, Kac je održao predavanje na Odeljenju za psihologiju u Beogradu
(Takovska 34). Prevodio Ljuba Stojic, Nenad Havelka ucestvovao u
diskusiji...


18. Roden Kalvin S. Hol 1909. Njegova istraživacka interesovanja
bila su bihevioralna genetika, emocionalno ponašanje životinja i analiza
snova.


19. Roden Ogist Kont 1798, francuski socijalni filozof. Smatrao da
je individualno ponašanje u najvecoj meri zavisno od socijalnih faktora.
Roden Trumbal Led 1842, autor prve knjige na engleskom jeziku o
elementima fiziološke psihologije. Eduard Hicih, prezentovao
Medicinskom društvu u Berlinu posledice elektricne stimulacije ljudskog
mozga 1870. Indukovao pokrete oka stimulacijom mozga.


20. Roden Vladimir M. Behterev 1857. Njegove opsežne studije
nervnog sistema doprinele su razumevanju uslovljenih odgovora, od
posebnog znacaja za psihijatrijsku problematiku. Svoju nauku naziva
refleksologijom. Osnivac je prve psihološke laboratorije u Rusiji (Kazan)
1886. Publikovan prvi put casopis za transakcionu analizu Erika Berna za
1962. Roden Volfgang Keler 1887.

22. Roden Frensis Bekon 1561. Vitalizovao je i artikulisao
modernu filozofiju empirizma, osnove svih modernih nauka, ukljucujuci i
eksperimentalnu psihologiju. Roden Franc Aleksander 1891. Aleksander i
njegov Cikaški institut za psihoanalizu promovisali su širenje
psihoanaliticke teorije i prakse.


23. Roden Orval Hobart Maurer 1907, istraživac ucenja i
teoreticar koji je proširio jedinstvenu teoriju ucenja na interpretaciju
fenomena psihoanalize. Publikovana Socijalna psihologija Flojda Olporta
1924, prvi prikaz socijalne psihologije kao eksperimentalne discipline.


24. Roden Herman Ebinghaus 1850.Bavio se pionirskim
istraživanjima ucenja i zaboravljanja, koristeci sebe kao subjekta i
besmislene slogove kao materijal. Razvio nekoliko mera prisecanja,
krivulju ucenja i zaboravljanja. Roden Oskar Morgenštern 1902. Njegova
knjiga Teorija igara i ekonomsko ponašanje (1944) pisana sa Džonom fon
Nojmanom, revolucionisala je istraživanja donošenja odluka i podstakla
stotine istraživanja u socijalnoj psihologiji i menadžmentu.


25. Rodena Moli Harover 1906. Razvila grupni Roršahov test.
Publikovana knjiga Edvina G. Boringa Fizicke dimenzije svesti 1933.


26. Roden Edvard Sapir 1884, antropolog u oblasti kulture, jezika i
licnosti. Roden Vilder Penfild 1891. Izveo klasicna istraživanja neurologije
epilepsije. Otkrio da elektricna stimulacija delova kore velikog mozga može
pobuditi snažna iskustva prošlih dogadaja. Rodena Mari Jahoda 1907.
Njena istraživanja predrasuda i diskriminacije doprinela su razumevanju
antisemitizma i autoritarnosti. Rad na medurasnim odnosima ukljucuje
istraživanja desegregacijskog stanovanja i školovanja. Roden Hans Selje
1907. Primenio je termin stres, dotada korišcen u fizici, za opis reakcija
coveka i životinja na povecane zahteve sredine.


27. Roden Džejms Gibson 1904. Smatrao je da se perceptivni
kvaliteti opažaju direktno iz sredine, a ne kao sklop jednostavnih senzornih
elemenata.


28. Roden Karl Emil Sišor 1866. Njegova istraživanja su bila u
oblasti školske psihologije, psihologije muzike i umetnosti (Seashore,
1967). Roden Boris Fjodorovic Lomov 1927, glavni organizator
posleratne sovjetske psihologije. Najviše se bavio inženjerskom
psihologijom.


29. Roden Rene Špic 1887, rodonacelnik istraživanja u sirotištima.
Našao je da sredinska deprivacija dovodi do zaostajanja u razvoju i
apaticnosti dece, što je nazvao „marazmus“ ili „hospitalizam“. Objavljena
knjiga Gordona Olporta Priroda predrasuda 1954.


30. Roden Jozef Jastrou 1863. Stekao prvi doktorat u psihologiji
(1886) u SAD na Džon Hopkins univerzitetu pod mentorstvom Stenli Hola.
Roden Rodžer N. Šeperd 1929. Znacajan istraživac kognitivnih struktura i
nemetrickog multidimenzionalnog skaliranja.


31. Objavljen clanak Nila Milera „Ucenje visceralnih i žlezdanih
odgovora“ koji opisuje instrumentalno uslovljavanje autonomnih odgovora
1969.

Februar

1. Roden Grenvil Stenli Hol 1844. Osnovao Americki casopis za
psihologiju (1887) i Pedagoški seminar (1891), potonji Žurnal za geneticku
psihologiju. Osnivacki sastanak Americkog psihološkog društva saziva
1892. Hol je istraživao ontogenetski razvoj deteta, koji je smatrao
rekapitulacijom filogeneze. Presednik APA 1892. i 1924.


2. Roden Henri Havelok Elis 1859. Pisao neke od prvih objektivnih
radova o seksualnom ponašanju coveka. Uveo termine autoerotizam i
narcisizam. Roden Karl Dunker 1903. Proucavao prividne pokrete,
kreativnost i rešavanje problema. Uveo termin funkcionalna fiksacija, koja
ometa kreativno rešavanje problema.


3. Roden Džordž A. Miler 1920. Rad u oblasti jezika i kognicije,
kratkorocne memorije i opismenjavanja doprineli su razvoju
psiholingvistike i kognitivne psihologije.


4. Roden Morton Dojc 1920. Fokusirao svoj rad na znacajne
socijalne probleme. Doprineo napretku u razumevanju rasnih predrasuda,
konformiranja i socijalne pravde.


5. Roden Franc (Karl) Miler-Lajer 1857, primarno sociolog,
izumeo vizuelne iluzije sa kojima se obicno povezuje njegovo ime (1889).


6. Roden Konvi Lojd Morgan 1852, komparativni psiholog poznat
po kanonu štednje, po kome aktivnost životinja ne treba objašnjavati višim
psihickim sposobnostima, ako ih je moguce objasniti sposobnostima na
nižem stepenu psihološke evolucije.


7. Roden Alfred Adler u Rudolfshajmu, u Austriji 1870. Adler je
bio rani ucenik Sigmunda Frojda, ali je prekinuo saradnju 1911. i 1912.
osnovao Društvo za individualnu psihologiju. Njegova teorija istice potrebu
za moci, a pojmovi kao kompleks inferiornosti i stil života postali su deo
svakodnevnog jezika (Adler, 1984).


8. Roden Martin Buber 1878, jevrejski egzistencijalisticki filozof
cije je ucenje znacajno uticalo na humanisticke teorije licnosti i
psihoterapije. Prevedena knjiga „Ja i Ti“ na srpski jezik.


9. Rodena Elizabet Minsterberg Kopic 1919, ekspert za smetnje u
ucenju i procenjivanje dece. Sprovela je normativna istraživanja odgovora
na Bender Geštalt testu i smislila sistem skorovanja za ovaj instrument.
Kreirala Vizuelno auralni test opsega brojeva kojim se ispituje
medusenzorna integracija i kratkorocna memorija školske dece.
Vladimir Nešic, Milkica Nešic
193


10. Roden Luis Gutman 1916. Predložio metod skaliranja stavova,
skalogramsku analizu, izvedenu iz kumulativnog uredivanja preferenci
respondenta.


11. Roden Hajnc Verner 1890, poznat u oblasti razvojne
psihologije. Doprineo psihologiji estetike muzike, percepcije i mentalne
retardacije. Baveci se komparativnom psihologijom mentalnog razvoja
definisao „ortogeneticki“ opšti zakon razvoja.
Rodena Virdžinija Eshelman Džonson 1925. Sa Vilijamom Mastersom,
postala poznata po studijama seksualnog ponašanja i modernih metoda terapije seksualnih
disfunkcija. Takode je bila kantri vestern pevacica cetrdesetih godina.

12. Roden Carls Darvin 1809. Darvinova teorija evolucije
prirodnom selekcijom izložila je sve ljudske kvalitete naucnom
posmatranju, doprinela usponu komparativne psihologije i jako uticala na
razvojnu psihologiju (Darwin, 1983).

13. Žan Martin Šarko prezentuje rad „O razlicitim nervnim
stanjima uzrokovanih hipnozom kod histerika“, u Francuskoj akademiji
nauka u Parizu 1882, koji je obezbedio naucnu legitimnost daljih
istraživanja. Rodena Ravena Helson 1925. Proucavala razvoj kreativnosti
odraslih. Njene longitudinalne studije su se bavile prirodom kulturalnih
obrazaca licnosti i profesionalnim ocekivanjima, stabilnošcu licnosti i
realizacijom kreativnih potencijala žena.


14. Roden Tomas Robert Maltus 1766. Maltusova opservacija da
populacija raste brže nego proizvodnja hrane podstakla je teorije socijalne i
biološke kompeticije. Roden Ernst Evald 1855, fiziolog cula cija se teorija
cuvenja zasniva na razlicitim obrascima odgovora bazilarne membrane na
kombinacije intenziteta i frekvencije zvuka. Karl Jung, uvek simbolist,
ženi se Emom Raušenbah na dan zaljubljenih 1903 (Jung, 1989).

Nastavak - Februar

15. Roden Galileo Galilej 1564, poznat kao osnivac modernog
naucnog metoda. Njegovo uverenje da kontrolisana opservacija otkriva tok
prirodnih dogadaja dovelo je do znacajnih saznanja u fizici i astronomiji, a
za psihologiju je znacajno njegovo uvidanje da je visina zvuka povezana sa
vibracijama u njegovom izvoru. Roden Džeremi Bentam 1748, socijalni
filozof. Zastupao uverenje da je najbolje ono društvo koje omogucava
najviše srece za najveci broj ljudi, što je doprinelo formulisanju principa
hedonisticke motivacije. Roden Emil Krepelin 1856, osnivac moderne
psihijatrije i psihofarmakologije. Izumeo ranu nomenklaturu mentalnih
poremecaja, ukljucujuci i nove termine kao što su manicno-depresivan i
paranoidan. Roden Hans Hening 1885. Identifikovao šest primarnih mirisa
i cetiri primarna ukusa, kao i hemijsku osnovu ovih primarnih percepcija.

Roden Pol Ekman 1934. istaknuti istraživac neverbalnog ponašanja, sa
posebnim naglaskom na facijalnu ekspresiju i neverbalne korelate laganja i
varanja. Njegove kros-kulturalne studije pokazuju univerzalnost
emocionalne ekspresije.


16. Roden Frensis Golton 1822, cija su široka interesovanja
ukljucivala proucavanje indidvidualnih razlika, naslednost osobina,
statistiku i pronalaženje psihometrijskih sprava. Cesto je citiran kao osnivac
sistematskih metoda psiholoških merenja. U svojoj antropometrijskoj
laboratoriji, osnovanoj 1882, sakupio je fizicke i mentalne mere više stotina
dobrovoljaca, dajuci tako prve normirane podatke o ljudskim osobinama.
Roden Harold H. Keli 1921, socijalni psiholog koji se bavio procesom
interpersonalne percepcije i odnosa u malim grupama. Sa Džonom Tiboom,
dao je obuhvatnu teoriju socijalne razmene. Kelijeva teorija faktora koji
uticu na kauzalno zakljucivanje podstakla je mnoga istraživanja.


17. Roden Vilijam MekGvajer 1925. Njegova socijalno psihološka
istraživanja odnose se na prirodu, održavanje i menjanje stavova.
Istraživanja o otpornosti na ubedivanje otkrila su cesto citiran fenomen
inokulacije.


18. Roden Ernst Mah 1838, fizicar cija je knjiga „Analiza osecaja“
(1886) snažno uticala na psihologiju i doprinela razvoju naucnog
pozitivizma i teoriji percepcije forme, pretece geštalt psihologije. Poznavao
se sa Branom Petronijevicem. Roden Fric Hajder 1896. Primenio principe
getšalt psihologije na socijalno ponašanje što ga je dovelo do teorija
balansa, promene stava i interpersonalne percepcije.


19. Roden Nikola Kopernik 1473. Dokazao je heliocentricni
pogled na univerzum umesto geocentrickog, premeštajuci coveka na
perifernu poziciju univerzuma i promovišuci objektivnost u proucavanju
coveka. Naucna psihologija pociva na temeljima koje je stvorila
kopernikanska revolucija.


20. Roden Carls H. Džad 1873. Džadovi eksperimenti o transferu
vežbanja opovrgli su tradicionalni koncept formalne discipline u
obrazovanju i zamenili ga modernijom teorijom identicnih elementata.


21. Roden Hari Stak Saliven 1892. Njegova teorija licnosti odnosi
se na socijalno poreklo i socijalnu ekspresiju licnosti. Razvio terapiju
socijalnog miljea za lecenje shizofrenije. Rodena Ursula Beludi 1931,
poznata po istraživanjima u oblasti neuropsihologije jezika i nagradenoj
knjizi „Znakovi jezika“ (1979) .


22. Roden Artur Šopenhauer 1788. Njegov doprinos je rana teorija
kolornog vida, ali je najpoznatiji po teoriji primarnosti volje kao determinante individualnog ponašanja.
Roden Adolf Kvetelet 1796,
teoreticar verovatnoce, primenio „zakon odstupanja od proseka“ poznat kao
normalna kriva, za biološke i socijalne atribute. Skovao termin „statistika“.
Roden Valter Mišel 1930. doprineo teoriji licnosti i procenjivanja kroz
analizu koncepcije osobina licnosti, istraživao percepciju, postojanost
organizacije licnosti i kros-kulturalne razlicitosti u ponašanju.


23. Publikovana Vekslerova Skala za merenje inteligencije odraslih
(VAIS) 1955.


24. Industrijski psiholog Lilijan Gilbret pojavljuje se na poštanskoj
marci od 40 centi u Monkleru u Nju Džersiju 1984. Gilbretova je prva i
jedina medu psiholozima koja se pojavila na poštanskoj marci u SAD.


25. Roden Karl H. Pribram 1919. Opsežan rad u fiziološkoj
psihologiji unapredio je teoriju strukturne i funkcionalne organizacije
mozga. Skorašnja verzija upotrebljava hologram kao model prostorne
reprezentacije u mozgu. Roden Džerom Kagan 1929, jedan od 100
najeminentnijih psihologa dvadesetog veka. Kaganova istraživanja ljudskog
razvoja odnose se na izucavanje licnosti, koncept selfa i kognitivnu
organizaciju. Objavljena knjiga Edvarda Hola „Skrivena dimenzija“ koja
opisuje efekte licnog prostora (teritorijalnosti) na interpersonalno
ponašanje.


26. Roden Erih R. Jenš 1883. Poznat po istraživanjima ejdetskih
slika. Ovaj rad je kasnije kompromitovan prilagodavanjem nacistickoj
ideologiji. Jenš je publikovao stotine radova o vizuelnoj i prostornoj
percepciji. Roden Džon Bolbi 1907. U saradnji sa Meri D. Salter Ajnsvort,
Bolbijeva istraživanja i teorija procesa vezivanja deteta za figuru majke i
posledice gubitka imali su znacajan uticaj na razvojnu psihologiju.


27. Rodena Berta Papenhajm 1859. u Becu, poznata kao
pacijentkinja J. Brojera i S. Frojda (Slucaj Ane O.). Lecenje histericnih
simptoma kod ove pacijentkinje katarktickom metodom snažno je uticalo na
razvoj psihoanalize. Roden Džordž Herbert Mid 1863. Mid, inace otac
Margaret Mid, bio je socijalni filozof znacajan za psihologiju tumacenjem
selfa kao efekta socijalne interakcije.


28. Roden Benton J. Andervud 1915, proucavao faktore koji uticu
na verbalno ucenje i pamcenje, sa posebnom pažnjom na distribuciju
vežbanja, transfer, reaktivnu i proaktivnu inhibiciju i diskriminaciju. Džon
Dolard, Leonard Dub, Nil Miler, Hobart Maurer, Robert Sirs
objavljuju knjigu „Frustracija i agresija“ 1940.


29. Marija Montesori dobija nagradu SAD za patent „Isecanje
geometrijskih figura u didakticke svrhe“ 1916. Figure predstavljaju koncept
podele celine na manje komponente. Dva dana posle smrti Ivana Pavlova
1936, sovjetska vlada, u nameri da sacuva uspomenu na velikog naucnika,
preimenuje institut u kome je radio u Sankt Peterburgu u Prvi lenjingradski
medicinski institut Ivan Pavlov, pretvara laboratoriju u kojoj je radio u
muzej, konzervira njegov mozak i publikuje sabrana dela na cetiri jezika
(Hothersall, 2002).

Mart

1. Valter B. Kenon i A. L. Vošburn publikuju znacajan clanak
„Objašnjenje gladi“ 1912. Herman Vitkin sa saradnicima objavljuje
knjigu „Psihološka diferencijacija: proucavanje razvoja“ 1962.


2. Rodena Eleonora Aceson MekKaloh Gembl 1868. Diplomirala
kod Edvarda Ticenera na Kornel univerzitetu 1898, rani istraživac osecaja
mirisa. Roden Frank Restl 1927, znacajna licnost savremene kognitivne
psihologije. Pripada prvoj generaciji matematickih psihologa.


3. Roden Siril Bert 1883, prvi psiholog koga je odlikovala britanska
kraljevina 1946. Optužbom da je falsifikovao podatke o inteligenciji
srodnika kompromitovana je njegova slava. Roden Ricard S. Lazarus
1922, poznat po istraživanjima psihološkog stresa, „kopinga“ i adaptacije,
povezanosti izmedu kognicije, emocija i motivacije.


4. Roden Hans Ajzenk 1916. Ajzenkova teorija licnosti, ciji su
glavni faktori introverzija/ekstroverzija i stabilnost/neuroticizam, poznata je
našoj strucnoj javnosti.


5. Roden Gustav Fric 1838. Fric i Eduard Hicih su prvi ustanovili
elektricnu ekscitabilnost mozga i tako utvrdili povezanost lokacija u mozgu
i motornih odgovora. Roden Danijel Kaneman 1934. Proucavao ulogu
kognitivne heuristike u procenjivanju neizvesnih dogadaja i tako kreirao
novu dimenziju u razumevanju kognitivnih procesa.


6. Roden Žorž Dima 1866. Bavio se abnormalnom psihologijom.
Njegov udžbenik psihologije (1923), medicinski orijentisan, predstavlja
sistematican rezime eksperimentalne psihologije i bio od velikog uticaja.
Pisao o njemu Dragan Krstic u Psihološkom recniku (Krstic, 1988).


7. Roden Julius Vagner fon Jaureg 1857, prvi psihijatar dobitnik
Nobelove nagrade 1927. Otkrio da groznica koja izaziva malariju dovodi
do poboljšanja sifilisne psihoze pa je pacijente lecio injekcijama sa
parazitom malarije. Bio direktor klinike na kojoj je radio Frojd. Roden Džoj Pol Gilford 1897.
Doprineo razvoju kvantitativnih metoda u oblasti
senzacija, licnosti, psihofizike i pažnje.

8. Stenli Hol osniva prvu zvanicnu psihološku istraživacku
laboratoriju u SAD na Univerzitetu Džon Hopkins 1883. Danijel Šahter i
saradnici publikuju znacajan clanak o implicitnom pamcenju 1990.


9. Roden Franc Jozef Gal 1758, lekar koji je identifikovao
funkcionalne razlike izmedu bele i sive moždane mase. Kasnije je razvio
sistematsku frenologiju, sporno ucenje o vezi izmedu oblika lobanje i
licnosti.


10. Roden Semjuel Renšou 1892, znacajan po sistemu obuke za
pilote i pomorce. Istraživao ucenje, percepciju i pamcenje. Napisao 23
volumena casopisa za Vizuelnu psihologiju.


11. Roden Leopold Sondi 1893, kao dvanaesto dete u porodici
obucara. Razvio teoriju o genetickim izvorima licnosti, poznatu kao „šiksal
analiza“. Izumeo projektivni test licnosti baziran na postavci da pojedinca
privlace lica koja pripadaju slicnom genetskom tipu. Njegovim ucenjem se
kod nas najviše bavio Ivan Nastovic.


12. Roden Džordž Berkli 1685, rani asocijanista ciji je princip
subjektivnog idealizma isticao primarnost duha nad materijom. Roden
Gabrijel Tard 1843, sociolog cije su teorija imitacije, teorija ponašanja u
masi i spisi o ekonomskoj psihologiji ucinili od njega znacajnu licnost u
istoriji socijalne psihologije.


13. Roden Harvi Leman 1889, istraživac decje igre i uzroka
variranja maksimalnog postignuca za razlicite veštine.
14. Objavljena knjiga Ernsta Hansa Gombriha „Umetnost i iluzija
– psihologija slikovnog predstavljanja“ 1960. Kod nas je knjigu prevela
Jelena Stakic (Gombrih, 1984).


15. Roden Anri Valon 1879, francuski psihopatolog i razvojni
psiholog. Osnovao decju kliniku 1921. Naglašava efekte socijalne i fizicke
sredine na individualno ponašanje dece. Teodor Adorno, Elze Frenkel-
Brunsvik, Danijel Levinson i R. Nevit Sanford publikovali znacajnu
knjigu „Autoritarna licnost“ 1950.


16. Roden Amos Tverski 1937. Njegova interesovanja su
ukljucivala analizu psihološkog merenja i prirodu kognitivne heuristike
koja upravlja izbornim ponašanjem. Ubraja se u 100 najeminetnijih
psihologa 20 veka.


17. Roden Alfons Capanis 1917, istaknuta licnost u oblasti ljudskog
inžinjeringa. Tokom drugog svetskog rata istraživao dizajn mašina i
varijable ljudskog operatora.


18. Roden Kurt Kofka 1886, jedan od osnivaca geštalt psihologije,
predstavljene u knjizi „Principi geštalt psihologije“. Roden Egon Brunsvik
1903. Njegova teorija probabilistickog funkcionalizma shvata ponašanje
kao adaptaciju na sredinske uslove, a istraživanje perceptualnih konstanti
potvrduje ovu teoriju. „Model sociva“ u perceptualnom sudenju proširen je
na opšti model ljudskog sudenja.


19. Roden Ricard C. Etkinson 1929, istraživac u oblasti pamcenja,
obrade informacija i donošenje odluka. Dobio nagradu APA za naucni
doprinos 1977.


20. Roden B. F. Skiner 1904. Njegovi principi instrumentalnog
uslovljavanja podstakli su skoro svako polje u psihologiji. Roden Rejmond
B. Katel 1905. Razvio faktorsku teoriju licnosti koja je dovela do razvoja
inventara licnosti 16 PF. U svom radu o prirodi inteligencije Katel pravi
razliku izmedu „fluidne“ i „kristalizovane“ inteligencije. Konstruisao je
jedan od najranijih, od kulture nezavisnih, testova inteligencije. „Fiziološki
psiholog“ Anri Pjeron pocinje na Sorboni seriju eksperimenata o
paranormalnim fenomenima 1922.


21. Roden Džon Ridli Strup 1897. Strup u doktorskoj disertaciji
1933. zahteva od ispitanika da imenuju boje mastila kojom je ispisano ime
boje mastila ili neke druge boje. On je utvrdio da je duže reakciono vreme
kada se boja mastila i znacenje ispisane reci ne podudaraju. „Strupov
efekat“ publikovan 1935. je i danas predmet mnogobrojnih istraživanja.
Roden Moris Vajtelis 1898. Pionirski rad na polju industrijske psihologije
sa studijom kocnicara tramvaja u Milvokiju 1920. dovela je do prvog
industrijskog testa profesionalne selekcije.


22. Roden Valter S. Hanter 1889. komparativni psiholog. Koristio
ucenje lavirinta da bi istražio faktore koji uticu na ponašanje i pronašao
odloženu reakciju i testove dvostruke alternacije. Publikovana knjiga
Alberta Bandure „Agresija: analiza socijalnog ucenja“ 1973.


23. Roden Erih From 1900, jedan od osnivaca Frankfurtskog
psihoanalitickog instituta, Viljem Alanson Vajt instituta i Meksickog
psihoanalitickog instituta. Njegove knjige „Bekstvo od slobode“ i „Umijece
ljubavi“ primenjuju psihoanaliticku teoriju na odnos društva i individue
(From, 1964, 1975). Roden Filip Zimbardo 1933. Proucavao
deindividuaciju, institucionalizovanu agresivnost i submisivnost,
pokoravanje, stidljivost, anksioznost i afilijaciju, kao i posledice orijentacije
u vremenu. (Autori su imali priliku da upoznaju Zimbarda kao predavaca na
43. Kongresu nemackih psihologa u Berlinu 2002. godine, gde je Zimbardo
bio gost kao predsednik APA.)


24. Roden Eduard Klapared 1873. Pisao je o spavanju, neurologiji,
kao i psihologiji životinja. Osnovni doprinos je dao u oblasti decje
psihologije. Njegova knjiga „Psihologija deteta i eksperimentalna
pedagogija“ (1909) predstavlja kamen medaš u ovoj oblasti i uticala je na
rad Žana Pijažea. Roden Vilhelm Rajh 1897. Frojdovo objašnjenje
seksualne energije Rajha je odvojilo od konvencionalne psihoanalize. Rajh
je postavio ucenje o slobodnoj seksualnoj energiji ili „orgonu“, a odbijanje
da prekine promociju i prodaju akumulatora orgona u SAD odvelo ga je u
zatvor, gde je i umro 1957.


25. Rodena Rut Hauard Bekam 1900, prva crna amerikanka koja
je stekla doktorat iz psihologije na Univerzitetu Minesota 1934. Istraživala
na podrucju mentalne retardacije, decjeg razvoja i porodicnog savetovanja.


26. Odobrena upotreba antipsihoticnog leka torazina (hlorpromazin
hidrohlorid) 1954. u SAD. Spada u grupu fenotijazina, smanjuje nivo
neurotransmitera dopamina.


27. Roden Karl Pirson 1857, jedan od osnivaca moderne statistike.
Razvio široko upotrebljavan produkt-moment koeficijent korelacije i Hikvadrat.
Roden Dejvid Krec 1909. Njegov rad istice ulogu socijalnih i
kognitivnih faktora u percepciji. U kasnijim istraživaljima Krec je sa
kolegama izveo seriju eksperimenta o hemiji mozga i fizickom rastu koji se
dešava u mozgu kao posledica ucenja.


28. Roden Jozef V. Bredi 1922. Njegov rad u bihevioralnoj
biologiji ukljucuje istraživanja o nastanku ulcera kod „egzekutivnih
majmuna“ i selektivnim efektima rezerpina na anksiozne odgovore. Roden
Carls Spilberger 1927. Njegov test crta–stanja anksioznosti ima široku
primenu. Roden Džordž Sperling 1934. Dao doprinos u oblasti vizuelne
obrade informacija i pažnje.


29. Publikovana knjiga Džordža T. Leda „Elementi fiziološke
psihologije“ 1887.


30. Rodena Melanija Klajn 1882, znacajni decji psihoanaliticar,
razvila tehniku „terapija igrom“.


31. Publikovana knjiga Miltona Rokica (sa 22 koautora) „Otvoren i
zatvoren um – istraživanja prirode sistema verovanja i licnosti“ 1960.

April


1. Roden Viljem Harvi 1578, poznat po otkricu cirkulacije krvi u
telu. Identifikovao mozak kao centar prijema i koordinacije podataka.
Roden Pjer J. Flurens 1794. Uveo metod ekstirpacije za proucavanje
funkcija mozga, ustanovio funkcionalne delove centralnog nervnog sistema
i našao dokaze o principima funkcionisanja mozga kao celine. Roden
Abraham Maslov 1908, poznat po istraživanjima samoaktualizacije i
hijerarhijskoj teoriji motiva. Uticao na pojavu humanisticke psihologije
1950-tih i 1960-tih godina (Maslov, 1982). Objavljen clanak Tomasa Sasa
„Mit mentalne bolesti“ 1960.

2. Publikovana knjiga Roberta Rozentala i Lenore Džekobson
„Pigmalion u odeljenju“ 1968. Knjiga govori o efektima ocekivanja na
ponašanje nastavnika i ucenika.


3. Rodena Florens L. Gajs 1933. Njen rani rad sa Ricardom
Kristijem o makijavelistickom stilu licnosti privukao je široku pažnju.


4. Rodena Dorotea L. Diks 1802. Pomogla u osnivanju 32 bolnice
za mentalne bolesti i 15 škola za retardirane osobe. U vreme gradanskog
rata u SAD organizovala vojnu bolnicarsku službu. Edvard Ticener
osnovao klub „Eksperimentalisti“ 1904, koji postaje Društvo
eksperimentalnih psihologa 1929, posle Ticenerove smrti. Žene su bile
iskljucene iz clanstva sve do 1929, kada su primljene Margaret F. Vošburn i
Eta Douni.


5. Roden Tomas Hobs 1588, engleski filozof koji je poznat po
teorijama društvenog ugovora, kao i delu „Levijatan“. Stvara u periodu
kada robna proizvodnja u Engleskoj dovodi do antagonizma privatnih
interesa, koji proizvode opsesivni egoizam i stvaraju zakone džungle
(„Covek je coveku vuk“).


6. Roden Džejms Mil 1773, rodonacelnik asocijacionisticke
psihologije. Prema njegovoj filozofiji senzacije stvaraju ideje koje se mogu
medusobno povezivati i usložnjavati. Objavljen cesto citiran clanak
Džordža Milera „Magicni broj sedam, plus minus dva: neka ogranicenja
našeg kapaciteta za obradu informacija“ u Psihološkoj reviji 1956.


7. Roden Bronislav Malinovski 1884, cija su istraživanja u
kulturalnoj antropologiji doprinela psihološkoj proceni znacaja socijalnih
cinilaca na ponašanje i moralno sudenje.


8. Roden Edmund Huserl 1859, osnivac fenomenološke filozofije,
koja je imala snažan uticaj na psihologiju i pojedine pravce psihoterapije.
Najznacajniji ucenik Franca Brentana.


9. Roden Džordž S. Hantington 1850. Prvi je opisao sindrom
porodicne nervne degeneracije poznate kao Hantingtonova bolest (ili
Hantingtonova „horea“). Rodena Roza Kac, razvojni psiholog, 1885. Njena
knjiga „Razgovori sa decom“ (sa Davidom Kacom), na osnovu terenskih
posmatranja, koja predstavljuju jednu od prvih sistematskih primena ove
metode, opisuje svet dece, decju metafiziku, magijsko mišljenje, kategorije
realnosti i orijentaciju u vremenu.

10. Roden Lisjen Levi-Bril 1857. Istraživao mentalne procese
clanova primitivnih zajednica sa ciljem da ukaže na razlike u mentalitetu
civilizovanog i primitivnog coveka. Njegova knjiga „Primitivni mentalitet“
prevedena je kod nas. U pismu Karlu Marcisonu, Edvin Boring predlaže
seriju Istorija psihologije u autobiografijama 1928. Prvi volumen
publikovan 23. avgusta 1930.


11. Roden Džejms Parkinson 1755, engleski prirodnjak i lekar koji
u jednoj raspravi (1817) prvi opisuje neurološki poremecaj, na predlog Žan-
Martin Šarkoa nazvan „Parkinsonova bolest“, ali je u Engleskoj ovaj naziv
prihvacen nekoliko decenija kasnije (Miler, 2005). Publikovan znacajan
clanak Džordža Sperlinga „Model za zadatke vizuelne memorije“ 1963.


12. Rodena Eleanor T. Gluk 1898. Istraživala varijable vezane za
raspad porodice i telesnu gradu kao prediktore maloletnicke delinkvencije.


13. Rodena Marta E. Bernal 1931, prva Meksikanka koja je stekla
doktorat iz psihologije. Bavila se psihofiziologijom, modifikacijom
ponašanja dece, treningom roditelja, problemima manjina.


14. Roden Edvard C. Tolman 1886. Tolmanov „svrhoviti“
biheviorizam povezuje kognitivne elemente kao što su ocekivanje
potkrepljenja i kognitivne mape u bihevioralnu teoriju ucenja. Roden
Rodžer Braun 1925, poznat po svom radu u psiholingvistici i socijalnoj
psihologiji, kao i po znacajnoj longitudinalnoj studiji jezickog razvoja troje
dece, Adama, Eve i Sare. Njegova autobiografija se može naci u knjizi
Smiljke Vasic „Psiholingvistika“ (Vasic, 1994).


15. Roden Emil Dirkem 1858. francuski sociolog poznat po svojoj
teoriji o uzrocima suicida, kao i teoriji anomije. Roden Maks Verthajmer
1880, osnivac geštalt psihologije i zapamcen po istraživanjima prividnog
kretanja poznatog kao „fi-fenomen“, opisu geštaltistickih zakona
perceptualne organizacije, predstavljanju istraživanja kognitivnih procesa u
svojoj knjizi „Produktivno mišljenje“ (publikovanoj posthumno 1945).
Maslov je razvio koncept samoaktualizacije na osnovu proucavanja
Verthajmerove licnosti, kojom je bio impresioniran (Schultz i Schultz,
2004). Na isti dan rodeni su još Nikolas Tinbergen 1907, Barbel Inhelder
1913, Stenli Šahter 1922.


16. Kristijan Rakmik opisuje status rane eksperimentalne
psihologije u prezentaciji pred Društvom eksperimentalnih psihologa 1912.


17. Roden Ipolit Bernhajm 1840, francuski neurolog i hipnotizer
koji je istraživao vezu izmedu sugestibilnosti, mentalnih bolesti i
psihoterapije. Publikovana knjiga Jozefa Volpija „Psihoterapija
reciprocnom inhibicijom“ 1958, opisujuci metod sistematske
desenzitizacije. Gostovao u Zavodu za mentalno zdravlje u Nišu 1985. na
poziv Jezdimira Zdravkovica. U diskusiji ucestvovao Slavoljub Radonjic.


18. Pol Broka obavlja autopsiju na osobi koja je imala afaziju 1861.
i nalazi leziju u trecoj vijuzi frontalnog režnja leve hemisfere, podrucju koje
se po njemu zove i koje je povezano sa jezickim funkcijama vecine ljudi.
Roden Edvard Robinson 1893, funkcionalist poznat po istraživanjima
retroaktivne inhibicije i transfera ucenja.


19. Roden Gustav Teodor Fehner 1801, fizicar, lekar, filozof i
pisac, osnivac psihofizike. Za Frojda je bio „veliki Fehner“. (Od njega je
preuzeo koncepciju “Principa zadovoljstva-nezadovoljstva“, „Princip
ponavljanja“ i predstavu o „psihickoj energiji“). Fehner je takode osnivac
empirijske psihologije umetnosti.


20. Roden Uri Bronfenbrener 1917, razvojni psiholog, naglašavao
socijalni kontekst razvoja deteta. Prevoden kod nas. Ana Frojd govori na
Klark univerzitetu povodom proslave 60-godišnjice o doprinosu
psihoanalize genetickoj psihologiji 1950.


21. Roden Karl Štumpf 1848. Pocinje studije u Vircburgu želeci da
bude pravnik, ali pod uticajem Brentana odlazi u Getingen i doktorira kod
Hermana Locea. Pripada plejadi ranih eksperimentalnih psihologa. Bavio se
istraživanjem percepcije prostora, sluha, i naucnim proucavanjem muzike.
Imao najviše poznatih ucenika: Huserl, Keler, Kofka, Verthajmer,
Hornbostel. Bio direktor Instituta za psihologiju u Berlinu.


22. Roden Imanuel Kant 1724, Oto Rank 1884, Edmund
Jakobson 1888. Roden Karl Cener 1903, bavio se problemima klasicnog
uslovljavanja i motivacije, ali je najpoznatiji po svom radu o
fenomenologiji percepcije. Opisao šest faza koje posreduju izmedu
opaženog objekta i procesa u korteksu. Roden Li Kronbah 1916. Bavio se
merenjem u psihologiji, psihologijom obrazovanja i individualnim
razlikama. Medu 10 najcitiranijih clanaka, prema Psihološkom Biltenu iz
1992. godine, Krombah je prvi ili jedini autor u cetiri od njih.


23. Objavljena knjiga En Anastazi „Psihološko terstiranje“ 1954.
Tekst je postao traženi udžbenik na univerzitetima više generacija.
Objavljena knjiga Stenli Šahtera „Psihologija afilijacije“ 1959.
24. Aleksandar Bejn posecuje Laboratoriju V. Vunta u Lajpcigu
1885. Roden Džon T. Lanceta 1926, eksperimentalni socijalni psiholog.
Istraživao grupne procese, imitaciju, donošenje odluka, emocionalnu
ekspresivnost.


25. Roden Danijel Berlajn 1924, poznat po istraživanjima
intrinzicne motivacije, radoznalosti i istraživackog ponašanja. Znacajan po
tektovima iz estetike i psihologije umetnosti.


26. Roden Ernst Kris 1900. Modifikovao tradicionalnu
psihoanalizu naglašavajuci funkcije Ega i primenjujuci ovaj pristup u
istraživanju umetnosti i ponašanja dece.


27. Roden Herbert Spenser 1820. Zastupao evolucionu teoriju pre
Darvina i primenio evolucioni koncept na sve ljudske mentalne i
bihevioralne pojave, nagoveštavajuci americki funkcionalizam i
biheviorizam.


28. Prezentovan rad Alfreda Binea i Teodora Simona na
Medunarodnom kongresu psihologa u Rimu 1905. „Novi metodi u
dijagnozi statusa idiotije, imbecilnosti i morona“. Roden Džordž Keli 1905.
Razvio teoriju personalnih konstrukata. Kelijev „Test repertoara uloga“ bio
je osnova za mnoga istraživanja licnosti.


29. Roden Viljem Štern 1871, poznat po istraživanjima konstatnosti
inteligencije i konceptu kolicnika inteligencije (1912). Pisao uticajne radove
u oblasti primenjene, razvojne i diferencijalne psihologije. Skovao je termin
„primenjena psihologija“ 1903. Šternovu knjigu „Psihologija ranog
detinjstva“ preveli, Marija i Radmilo Vucic, 1938. (roditelji naše poznate
profesorice Pedagoške psihologije).


30. Roden Johan Karl Fridrih Gaus 1777. Formulisao teoriju
normalne krive i ustanovio njenu sveprisutnost u merenju prirodnih
fenomena. Roden Eugen Blojler 1857. Uveo frojdijansku misao u
psihijatriju i skovao termin „shizofrenija“ 1908.

Maj


1. Rodena Edna Hajdbreder 1890, ekspert u sistematskoj
psihologiji, poznata po knjizi „Sedam psihologija“. Bila je aktivna u
mnogim psihološkim udruženjima.


2. Roden Edgar Arnold Dol 1889. Istraživao širok opseg problema,
od zatvorskih populacija do dece. Razvio „Vajnlandsku skalu socijalne
zrelosti“.


3. Roden Karl Abraham 1877, prvi nemacki psihoanaliticar,
integrisao frojdovsku klinicku praksu u oblast psihijatrijskog znanja.
Obucio brojne psihoanaliticare, medu kojima su Melanija Klajn, Helen
Dojc, Karen Hornaj, Šandor Rado, Ernst Zimel. Govorio je osam jezika.
Prevdena je njegova knjiga „Spisi iz primenjene psihoanalize“.


4. Roden Johan F. Herbart 1776, osnivac psihologije obrazovanja.
Razvio koncept „aperceptivne mase“, koji predstavlja akumulaciju
iskustava, suviše slabih da bi bila svesno opažena, ali dovoljno jakih da
povecaju ili posreduju u drugim kasnijim iskustvima.


5. Roden Karl Marks 1818. Psiholog Rejmond Dodž nagraden
1908. za izum aparata za ispitivanje oštrine vida i astigmatizma (patent broj
886772). Roden Pol M. Fic 1912, pionir u inženjerskoj psihologiji,
dizajniranju komandnih uredaja u avionu i primeni informacione teorije na
vizuelne stimuluse.


6. Roden Sigmund Frojd 1856. Roden Kenet V. Spens 1907,
iscrpno proucavao i definisao parametre mnogih faktora koji uticu na
uslovljene reakcije. Roden Donald E. Brodbent 1926, poznat po
eksperimentalnim istraživanjima kratkorocne memorije, izbornog
reakcionog vremena, stresa sredine, vidžilansa. Njegov „filter model
selektivne pažnje“ bio je rani model kognitivne obrade informacija.


7. Roden Dejvid Hjum 1711. Za psihologiju najvažnija Hjumova
dela su „Rasprava o ljudskoj prirodi“ i „Istraživanje o ljudskom razumu“.
Smatrao je da se ljudska bica moraju proucavati metodama prirodnih nauka.
Roden Gistav LeBon 1841. Njegova knjiga „Psihologija gomila“
predstavljala je medunarodni bestseler i rani pokušaj naucnog objašnjenja
socijalnog ponašanja.


8. Roden Leon Festinger 1919. Festingerove teorije socijalne
disonance i procesa socijalnog poredenja imale su snažan uticaj na
socijalnu psihologiju, psihologiju licnosti i motivacije.


9. Objavljen clanak Martina Seligmana i Stivena Majera u
Casopisu za eksperimentalnu psihologiju „Neuspeh da se izbegne
traumatski šok“ u kome se opisuje paradigma „naucene bespomocnosti“
1967.


10. Roden Hendrik Cvardemaker 1857. Istraživao sluh i govorne
glasove, ali je njegov najznacajniji rad u oblasti osecaja mirisa. Konstruisao
nekoliko aparata za kontrolu eksperimentata, medu kojima i olfaktometar,
tragajuci bezuspešno za prirodom mirisnih supstanci. Predložio je shemu od
devet osnovnih mirisa. Roden Elvin M. Liberaman 1917, poznat po
pionirskim istraživanjima akusticke i fiziološke osnove produkcije i
percepcije govora.


11. Ser Carls Lokok prvi opisuje terapiju epilepsije kalijum
bromidom 1857. Verovao je da epilepsiju izaziva masturbacija, a znao da
brom redukuje libido. Lek je delovao ali ne iz Lokovih razloga.


12. Roden Henri H. Donaldson 1857, cuveni neurolog, koji je uveo
albino pacove u eksperiment poznate kao „Vister soj“. Roden Semjuel B.
Kutaš 1912, istraživac u oblasti klinicke psihologije, psihoterapije i
kriminalnog ponašanja.


13. Roden Henri A. Mari 1893. Pomagao Mortonu Princu u
osnivanju Harvadrske psihološke klinike. Poznat po knjizi „Eksploracije
licnosti“, rane emprijske studije licnosti i Testu tematske apercepcije
(TAT). Roden Edvin Šnajdman 1918, pionir u naucnom istraživanju
suicida i osnivac centra za prevenciju suicida.


14. Rodena Helen Flanders Danbar 1902. psihoanaliticarka,
specijalista u psihosomatskoj medicini. Povezala „konstelaciju licnosti“ i
situacione faktore psihosomatskih poremecaja. Publikovano poglavlje
Solomona Aša „Efekti grupnog pritiska na modifikaciju i distorziju
sudenja“ 1951, u knjizi „Grupe, vocstvo i covek“ u kome je opisan cuveni
eksperiment o efekatima konformiranja na procenjivanje duži.


15. Roden Karl Vernike 1848, poznat po radu o neurologiji afazija,
koji je publikovao 1874, kada je imao 26 godina. Rodena Eleanor E.
Mekobi 1917, poznata po istraživanjima podizanja dece, polnih razlika,
javnog mnjenja i efekata gledanja televizije.


16. Roden Johan Herman Pfingsten 1751, prvi izdavac casopisa u
kome je upotrebljena rec psihologija u naslovu. Casopis je izlazio izmedu
1784 i 1786. Objavljena knjiga J.P Gilforda „Priroda ljudske inteligencije“
1967.


17. Publikovan Test lavirinta u SAD 1950. Izvorno je test
koncipirao Stenli Porteus kao Test neverbalne inteligencije za mentalno
retardiranu decu u Melburnu.


18. Prvi izveštaj Mortona Princa o slucaju višestruke licnosti 1898.


19. Roden Johan Gotlib Fihte 1762, sledbenik Kanta, zastupao
shvatanje da su predstave o vremenu i prostoru urodene. Džejms K. Braun
šalje prve fotografije osoba sa mentalnim oboljenjima Carslu Darvinu 1869.
Braun je bio psihijatar i fotograf amater cije su fotografije našle mesto u
Darvinovoj knjizi „Izražavanje emocija kod coveka i životinja“ (1872).


20. Roden Džon Stjuart Mil 1806. Proširio filozofiju
asocijacionizma tvrdenjem da se jednostavni elementi kombinuju u formu
celine. Psihologiju definisao kao nauku o elemetarnim zakonima uma, što je
kasnije porihvatio Ticener. Smatra se da je imao kolicnik inteligencije
preko 200. Roden Dejvid Meklilend 1917. poznat po istraživanjima
motivacije, narocito motiva za postignucem.


21. Roden Herman Rudolf Loce 1817. Prvi napisao tekst koji bi
mogao biti nazvan fiziološkom psihologijom (1852). Njegova teorija
„lokalnog znaka“ povezuje senzorne informacije i svesno iskustvo.
Objašnjenje fenomena trodimenzionalne percepcije prostora i
dvodimenzionalne informacije bile su znacajna primena ove teorije. Roden
Hans Berger 1873, psihijatar koji je izumeo elektoencefalograf (prvi put
primenjen na njegovom sinu) i koji je nazvao model moždane aktivnosti za
vreme odmora i meditacije „alfa ritam“. Prva medunarodna bihevioralna
konferencija iz neuronauka održana u San Antoniu u Teksasu 1992.


22. Roden Koleman Roberts Grifit 1893, prvi americki psiholog
koji je proucavao psihološke aspekte sporta. Roden Artur H. Brajfild
1915. Bavio se savetovanjem i industrijskom/organizacijskom
psihologijom.


23. Roden Franc Anton Mesmer 1734, poznat po ucenju o
„animalnom magnetizmu“. Ivan Pavlov stekao doktorat medicinskih nauka
na Ruskoj vojno-medicinskoj akademiji 1883.


24. Roden Klark Leonard Hal 1884, poznat kao autor hipopteticko
- deduktivne teorije ucenja, pokušaju da se matematicki precizno objasne
uzroci ponašanja. Bavio se takode merenjem sposobnosti, hipnozom i
sugestibilnošcu.


25. Roden Džejm Mekkin Katel 1860. Istraživao mentalno
testiranje i individualne razlike. Prvi americki profesor psihologije, osnovao
psihološku laboratoriju na Univerzitetu Pensilvanija 1888, osnovao
psihološku korporaciju, predsednik APA 1895.


26. Sigmind Frojd posetio Ludviga Binsvangera u Krojclingenu u
Švajcarskoj 1912, ali ne i Junga, koji je bio udaljen 64 km u Cirihu, što je,
prema Jungovim pismima znacilo pocetak kraja u njihovim odnosima.
Roden Irving L. Dženis 1918, socijalni psiholog poznat po klasicnim
radovima o komunikaciji i persuaziji, vojnom moralu, psihološkom stresu,
strahom aktiviranoj persuaziji, donošenjeu odluka i modelima procesa
grupnog odlucivanja koje je nazvao „grupno mišljenje“.


27. Roden Franciskus Kornelius Donders 1818, jedan od ranih
istraživaca mentalne hronometrije, upotrebe reakcionog vremena kao
indeksa mentalnih procesa i individualnih razlika. Roden Šeferd Ivori
Franc 1874, pionir u istraživanjima kortikalne lokalizacije ucenja. Roden
Karl Biler 1879, pripadnik Vircburške škole, proucavao proces rešavanja
problema i psihologiju jezika. Njegova istraživanja decjeg razvoja sa
Šarlotom Biler bila su medu prvim sistematskim studijama u razvojnoj
psihologiji.
Roden Karl Pfafman 1913. Brižljivo i iscrpno proucavao
fiziologiju, neurologiju i motivaciona svojstva osecaja ukusa.


28. Rodena Tamara Dembo 1902, poznata po cesto citiranoj studiji
(1941) o regresivnom ponašanju u frustraciji kod dece. Saradivala sa
Levinom. Citirana u Rotovoj Socijalnoj psihologiji.


29. Roden Luis L. Terston 1887, eminentni psihometricar koji je
primenio matematicke metode u skaliranju stavova, faktorskoj analizi,
psihofizici i inteligenciji.


30. Roden Pjer Mari Feliks Žane 1859, francuski psihopatolog
poznat po disocijacionoj teoriji histerije i hipnoze. Uveo pojmove
disocijacija i podsvest u psihološku terminologiju i pripisao histeriji i
hipnotickoj prijemcivosti urodenu dispoziciju. Bio je u konkurentskom
odnosu sa Frojdom, a pripisuje mu se cuvena recenica „Sve što u
psihoanalizi valja, to je Frojd uzeo od mene, a sve što ne valja – to je
Frojdovo“. Prevedena je njegova knjiga „Ljubav i mržnja“. Roden Džejms
Olds 1922, poznat po istraživanjima centra za zadovoljstvo u mozgu.


31. Roden Persi Tanenbaum 1927. Njegov rad sa Carlsom
Ozgudom i Džordžom Sjucijem doveo je do izuma tehnike semantickog
diferencijala za merenje konotativnog znacenja reci i kongruentnog modela
održavanja i menjanja stavova.

Jun

1. Roden Hugo Minsterberg (u Nemackoj) 1863. Minsterberg
dolazi u laboratorije Harvarda 1892. na poziv Viljema Džejmsa i smatra se
osnivacem primenjene psihologije.


2. Objavljena knjiga Rudolfa Arnhajma Umetnost i vizuelno
opažanje (1954) (kod nas objavljena u prevodu Vojina Stojica) (Arnhajm,
1971, 1985).


3. Roden Derd fon Bekeši (1899). Bekešijev rad u oblasti
fiziologije cuvenja doveo je do Teorije putujuceg talasa u percepciji visine
tona. Bekeši dobija Nobelovu nagradu 1961.


4. Edvard L. Torndajk srece prvi put Džejmsa MekKin Katela
(1897). Posle dve godine na Harvardu, Torndajk završava doktorsku
disertaciju (Animal Intelligence) na Univerzitetu Kolumbija pod Ketelovom
supervizijom u kojoj opisuje ucenje izbegavanjem kod macaka i postaje
klasik ranih istraživanja ucenja.


5. Alfred Bine i Teodor Simon publikuju studiju Les Enfants
Anormaux (1907), koja postaje praktican vodic za upucivanje retardirane
dece u specijalna odeljenja.


6. Objavljenja Psihodijagnostika Hermana Roršaha (1921) u kojoj
se opisuje metod procene licnosti testom mrlja od mastila. Deset meseci
kasnije Roršah je umro vrlo mlad od komplikacija nakon operacije slepog
creva.


7. Roden Karl S. Lešli (1890). Lešlijeva teorija ekvipotencijalnosti
nastala je iz istraživanja posledica odstranjivanja delova mozga koja su
dovela do saznanja da na ucenje više utice kolicina nego lokacija
odstanjenog tkiva.


8. Objavljena Skinerova knjiga Walden Two (1948). Izdavac
Macmillan pristao da publikuje knjigu samo pod uslovom da Skiner napiše
uvodni tekst za nju.


9. Americka psihološka asocijacija objavljuje Vodic za neseksisticki
jezik u svom casopisu The American Psychologist (1977).


10. Gordon Olport i Filip Vernon publikuju skalu vrednosti za
ispitivanje licnosti, poznatu kao Olport-Vernonova skala (1931).


11. Roden Aleksandar Bejn (1818). Bejn je premostio eru
filozofskog asocijacionizma i eksperimentalne psihologije. Osnivac je
prvog filozofsko-psihološkog casopisa Mind (1876).


12. Roden Karl I. Hovland (1912). Hovlandov rani rad se odnosio
na ucenje i motivaciju. Formulisao je hipotezu o frustracionoj uslovljenosti
agresivnosti (1939) zajedno sa Džonom Dolardom i drugima. Kasnije, sa
Dženisom i Kelijem piše klasicno delo Kominikacija i persuazija (1949).


13. Roden Tomas Jang (1773). Jang je bio engleski fizicar koji je
primenio Njutnov rad o spektru svetlosti na hromatski vid. Poštro se sve
boje mogu proizvesti iz crvene, plave i zelene svetlosti, Jang je
predpostavio da postoje tri receptora za boje u retini (mrežnjaci). Ovu ideju
je kasnije razradio Herman fon Helmholc i tako je nastala poznata Jang-
Helholcova teorija. (Jang je sa Šampolionom postao cuven po dešifrovanju
hijeroglifa).


14. Roden Alojz Alchajmer (1864). Alchajmer je bio nemacki lekar
i histopatolog. Prvi je opisao sindrom ponašanja i fizicke degeneracije u
starosti koji nosi njegovo ime (1906).


15. Herman fon Helmholc publikuje rad o brzini provodenja
nervnih impulsa koju je procenio na 27 m/s (1854).


16. Roden Hedli Kantril (1906). Znacajan je po svojim
istraživanjima stavova, javnog mnjenja i uticaja socijalnih faktora na
opažanje. Edvard B. Ticener publikuje prvi tom Udžbenika psihologije
(1909).


17. Roden Viljem Estes (1919). Njegovi radovi sa Skinerom
doprineli su znatno preciznijoj matematickoj deskripciji ucenja. Kasniji rad
se odnosio na kognitivnu organizaciju naucenih elemenata u pamcenju i
matematicke modele ucenja.


18. Vilhelm Vunt piše preporuku za Stenlija Hola u kojoj istice
njegovo poznavanje filozofije, veliko naucno interesovanje i solidnu
samostalnost u sudenju (1880). Holu je ova preporuka osigurala mesto na
Džon Hopkins Univerzitetu.


19. Roden Blez Paskal (1623), pionir u otkrivanju zakona
verovatnoce, koji omogucavaju predikciju neizvesnih prirodnih dogadaja,
ukljucujuci i ponašanje ljudi.


20. Roden Kristijan fon Erenfels (1859), osnivac geštalt
psihologije u Austriji (1890).


21. Roden Arnold L. Gezel (1880). Gezel je poznat po svom
monumentalnom delu u utvrdivanju uzrasnih normi za fizicki i motoricki
razvoj dece.


22. Roden Viljem MekDugal (1871). MekDugal je razvio teorije
socijalne psihologije i psihologije licnosti zasnovane na instiktima. Ove
ideje, koje je on nazvao hormickom psihologijom, promovisane su u
njegovoj uticajnoj knjizi Uvod u socijalnu psihologiju (1908).


23. Roden Alfred Kinsi (1894), poznat po istraživanjima
seksualnog ponašanja coveka.


24. Roden Ernst Veber (1795). Veber je poznat po svojim
istraživanjima oseta dodira i otkricu jedva primetnih razlika u osecaju, kao i
Veberovom zakonu u psihofizici.


25. Objavljen clanak Danijela L. Šehtera Implicitna memorija
Istorija i sadašnji status u Casopisu za eksperimentalnu psihologiju, ucenje,
pamcenje i kognicija (1987) - najcitiraniji clanak u psihologiji kasnih
osamdesetih godina.


26. Stenli Hol stekao doktorat na Harvardu (1878). Prvi doktorat iz
psihologije u Americi.


27. Roden Eduard Špranger (1882). Špranger je razvio teoriju
licnosti koja se bazira na vrednosnim orijentacija kao što su religiozne,
naucne, socijalne, estetske, ekonomske i politicke. Smatra se pretecom
humanisticke psihologije (Špranger, 1938).


28. Roden Pol Broka (1824). Broka je prvi lokalizovao moždane
centre povezane sa kontrolom motornih funkcija pri podukciji govora.


29. Sigmund Frojd prvi govori o svesnoj i nesvesnoj motivaciji u
pismu Jozefu Brojeru (1892).


30. Osnovan Internacionalni psihološki institut pod rukovodstvom
Pjera Žane koji se bavio proucavanjem paranormalnih fenomena, kao što
je npr. telepatija i dr.

Jul

1. Osnovana kantonalna psihijatrijska bolnica Burgholcli, blizu
Ciriha (1870). Medu onima koji su radili u nekom periodu svog života u
njoj bili su August Forel, Eugen Blojler, Karl Abraham, Franc
Aleksander, Ernest Džons, Karl Gustav Jung i A.A.Bril. Prvi direktor je
bio Bernard fon Guden.


2. Rodena Marija Bonaparte (1882), unuka Napoleonovog brata.
Upotrebila je svoje bogatstvo i uticaj da pomogne Frojda i psihoanalizu.
Platila je nacistima oko 5.000 dolara da bi Frojd napustio Austriju 1938.
Prevodila je Frojdova dela na francuski.


3. Viktor Tausk, poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, jedan od
najtalentovanijih psihoanaliticara iz Frojdovog okruženja izvršio suicid
(1919).


4. Roden Vilhelm T. Prejer (1841). Prejerov doprinos je bio na
podrucju kolornog vida i decje psihologije. Napisao je prvi knjigu iz
decje psihologije (1881).


5. Rodena Paulina Sneden Sirs (1908). Poznata je po studijama nivoa
aspiracije, samopoštovanja, motivacije za postignucem, ucenja
matematike, polnih razlika u ponašanju dece.


6. Roden Robert Ogden (1877). Širio ideje geštalt psihologije u SAD i
autor prve geštaltisticki orijentisane knjige u Americi (1926).


7. Roden Kamilo Goldži (1843). Goldži je bio neurolog koji je prvi
identifikovao aksone i dendrite i njihove funkcije. Takode je prvi
identifikovao receptore muskularne senzacije. Dobitnik Nobelove
nagrade 1906.


8. Roden Fric Perls (1893). Perls je sa svojom suprugom Laurom
osnivac Geštalt terapije.


9. Roden Franc Boas (1858). Boas je revolucionarna figura u studiji
interakcije kulture i individualnog ponašanja. Njegova najznacajnija
knjiga Um primitivnog coveka je prevedena kod nas.


10. Roden Teodor Simon (1873). Sa Alfredom Bineom autor prvog
testa inteligencije. Osnivac je i prvog psihološkog savetovališta za
maloletnicku delinkvenciju.


11. Roden Alfred Bine (1857). Bine je najpoznatiji po razvoju moderne
koncepcije inteligencije i testa za njeno merenje. On se takode
interesovao za pojavu sugestibilnosti i opšte eksperimentalne
psihologije. Bio je direktor psihološke laboratorije na Sorboni od 1894.
do 1911. godine i osnivac Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u
Parizu 1905.


12. Roden Klod Bernar (1813). Bernar je bio eksperimentalni fiziolog
ciji je rad na unutrašnjoj sredini anticipirao koncept homeostaze.


13. Roden Fred E. Fidler (1922). Njegova istraživanja su u
kontigentnoj teoriji rukovodenja, koja opisuje efikasno rukovodenje kao
produkt licnog stila i specificnih situacionih karakteristika.


14. Roden Johanes Miler (1801). Miler je postavio zakon o specificnim
nervnim energijama i primenio ga u svom radu na osetima. Jedan je od
osnivaca moderne eksperimentalne psihologije.


15. Rodena Brenda L. Milner (1918). Njene studije o moždanim
lokalizacijama unele su više svetla u razumevanje uloge hipokampusa i
temporalnog režnja u pamcenju, uzrocima epilepsije i prirode
dominacije hemisfera.


16. Roden Aleksandar R. Lurija (1902). Lurija je bio istaknuti ruski
psiholog ciji je rad na objektivnoj studiji afektivnih stanja nastavljen
kasnijim studijama o funkcionalnoj organizaciji mozga, funkcijama
govora, pamcenja i rehabilitaciji.


17. Roden Aleksijus Mainong (1853). Mainong je bio pod jakim
uticajem Franca Brentana i njegovog empirickog pristupa u filozofskoj
psihologiji. Mainong je osnivac prve laboratorije za eksperimentalnu
psihologiju u Austriji na Univerzitetu u Gracu (1884).


18. Roden Anri Pjeron (1881), promovisao bihejvioralno orijentisanu
psihologiju. Osnovao Institut za psihologiju u Parizu (1920). Roden
Aron Bek (1921), poznat kao autor Inventara za Depresiju.


19. Objavljena Veklserova skala za merenje inteligencije kod dece,
WISC, (1949). Veksler je roden u Rumuniji.


20. Roden Luidi Rolando (1773), medu prvima istraživao lokalizaciju
moždanih funkcija elektricnom stimulacijom mozga.


21. Roden Kliford T. Morgan (1915). Morganov rad je fokusiran na
fiziološke osnove ponašanja. Njegova Fiziološka psihologija iz 1943. je
decenijama bila standard u ovoj oblasti.


22. Roden Gregor Johan Mendel (1822). Mendel je osnivac moderne
genetike. Roden Donald Heb (1904), neurofiziolog i autor knjige
Organizacija ponašanja. Skiner sreo svoju buducu suprugu Ivon Blu
(1936).


23. Florens Gudinaf objavila test inteligencije za decu predškolskog
uzasta(1926). Objavljen prvi volumen Marcisonove A History of
Psychology in Autobiography (1930).


24. Roden Teodor M. Njukom (1903). Njukomova socijalnopsihološka
istraživanja fokusirana su na fenomene socijalnog uticaja,
formiranje stavova i male grupe. Poznata je njegova studija o
promenema vrednosti kod studenata jednog koledža. Predsednik APA
1956.


25. Rodena Margaret F. Vošburn (1871), prva žena koja je u Americi,
na Kornel Univerzitetu, stekla doktorat iz psihologije (1894). Roden
Ernest Hilgard (1904). Istraživac na podrucjima ucenja, hipnoze, decje
psihologije, svesti i istorije psihologije.


26. Roden Karl Gustav Jung (1875), osnivac analiticke psihologije
koja je izvršila širok i snažan uticaj na razvoj savremenog shvatanja o
coveku.


27. Osnovan Ured za istraživanje ljudskih resursa sporazumom
izmedu vojske SAD i Džordž Vašington univerziteta (1951).


28. Roden Teodor Lips (1851), poznat po teoriji estetike koja se zasniva
na empatickom odnosu posmatraca prema objektu.


29. Roden Muzafer Šerif (1906), autor mnogih studija iz socijalne
psihologije u vezi sa uspostavljanjem socijalnih normi, socijalnim
promenama, rešavanjem konflikata i grupnih procesa.


30. Publikovan clanak Li Kronbaha i Pola Mila o konstruktivnoj
validnosti u psihološkom testovima u Psihološkom biltenu (1955).


31. Antipsihoticni lek Orap (Pimozid), blokator dopaminskih receptora u
mozgu, odobren 1984. za upotrebu u SAD.

Avgust

1. Roden Ivan Mihajlovic Secenov 1829. Pretpostavljao da se svi
mentalni procesi i ponašanje odigravaju kao refleksi mozga. Njegova
redukcija kognitivnih na nervne procese bila je dalekovida, ali malo
poznata izvan tadašnje Rusije. Knjiga Secenova Refleksi (velikog)
mozga u izdanju Cupiceve zadužbine izlazi u Beogradu 1877.


2. Roden Herman A. Vitkin 1916. Zapoceo karijeru studijama u
oblasti geštalt psihologije i percepcije. Kasnije istražuje kognitivne
stilove „Testom štapa i okvira“ i „Testom skrivenih figura“, dok kroskulturalnim
proucavanjima i studijom porodicnih procesa otkriva
individualne razlike na dimenziji „zavisnost-nezavisnost od polja“.


3. Roden Osvald Kilpe 1862. Koristio sistematsku introspekciju za
proucavanje procesa mišljenja. Osnivac Vircburške škole
bespredstavnog mišljenja. Bio ispitanik u eksperimentu našeg Maksa
Arera pri izradi doktorske disertacije u Lajpcigu.


4. Roden ser Henri Hed 1861. Proucavao regeneraciju perifernih
nerava. Prvi ustanovio put senzornih impulsa od receptora do korteksa.


5. Roden Evald Hering 1834. Zastupao teoriju kolornog vida baziranu
na tri tipa receptora oponetnim procesima koji detektuju crno-bele, žutoplave,
crveno-zelene razlike u stimulaciji. Njegova teorija je snažno
uticala na moderne teorije videnja boja. Roden Renzis Likert 1903.
Istraživao stavove, industrijsku psihologiju i javno mnjenje.


6. Rodena Florens L. Gudinaf 1886, decji psiholog, poznata po Testu
crteža ljudske figure. Bavila se istraživanjem inteligencije, zastupajuci
gledište da je inteligencija relativno nepromenljiva kroz godine
detinjstva. Prvi medunarodni kongres psihologije poceo u Parizu
1889. pod nazivom Kongres fiziološke psihologije. Predsedavao Žan-
Martin Šarko.


7. Roden Hans-Lukas Tojber 1916. Proucavao moždane mehanizme
ukljucene u vizuelnu percepciju sa posebnom pažnjom na posledice
moždanih povreda. Dobio nagradu Karl Lešli (1966) i nagradu NASA
(1969).


8. Rodena Margaret K. Harlov 1918. Njen doprinos je bio u klinickoj
i komparativnoj psihologiji. Rukovodila Laboratorijom za primate na
Univerzitetu Viskonsin 20 godina.


9. Roden Žan Pijaže 1896, najuticajniji razvojni psiholog u
dvadesetom veku. Njegova geneticka epistemologija opisuje stupnjeve
kognitivnog razvoja kod dece i njihove efekte na razlicite vidove
ponašanja.


10. Roden Angus Kempbel 1910, poznat po svojim istraživanjima
psihologije izbornog ponašanja. Njegove knjige su imale veliki uticaj na
politicke nauke u Americi.


11. Roden Leonard Berkovic 1926, poznat po istraživanjima uzroka
agresivnosti, ukljucujuci studije o efektima prisutnosti oružja, imitiranja
nasilja na medijima.


12. Roden Martin E. Seligman 1942, poznat po istražvanjima naucene
bespomocnosti i odnosa bespomocnosti i depresivnih poremecaja
raspoloženja. Najavljeno je njegovo ucešce na 29-tom Medunarodnom
kongresu psihologa u Berlinu 2008.


13. Prva trodnevna Konferencija o starenju u Beloj kuci koja je dobila
karakter nacionalne konferencije sa 800 ucesnika 1950.


14. Filip Zimbardo zapocinje cuveni Stenfordski eksperiment sa
dobrovoljnim zatvorenicima 1971.


15. Roden Stenli Milgram 1933, poznat po studijama potcinjavanja
autoritetu. Pisao uticajne clanke o efektima urbane sredine na ponašanje
i drugim temama iz primenjene socijalne psihologije. Knjiga
Poslušnost i pokoravanje prevedena je kod nas.


16. Roden Vilhelm Vunt 1832, osnivac prve Laboratorije za
eksperimentalnu psihologiju na svetu u Lajpcigu (1879).


17. Roden Abraham Kardiner 1891, suosnivac prve psihoanaliticke
škole u SAD (1930). Primenjivao principe psihoanalize u kroskulturalnim
istraživanjima. Publikovana knjiga Klarka Hala Principi
ponašanja 1943.


18. Roden Edvard K. Strong 1884, poznat po testu vokacionih
interesovanja i istraživanjima u ovoj oblasti. Rodena Elze Frenkel–
Brunsvik 1908, poznata po istraživanjima psihologije predrasuda i Fskali
primenjivanoj u merenju autoritarnosti, kao i terminu netolerancije
na dvosmislenost, koji opisuje jednu od osobina autoritarne licnosti.


19. Luis Terston dobio nagradu anonimnog donatora od 100 dolara
1949. za clanak Psihološke implikacije faktorske analize, objavljen u
casopisu Americki psiholog, kao najbolji u 1948. Džon Tibo i Harold
Keli objavili knjigu „Socijalna psihologija grupa“ 1959.


20. Roden Rodžer V. Speri 1913, poznat po istraživanjima
funkcionalnih razlika izmedu leve i desne hemisfere mozga. Dobitnik
Nobelove nagrade 1981.


21. Roden Robert M. Ganje 1916. Primenio eksperimentalnu
psihologiju ucenja na prakticne probleme efektivne instrukcije. Njegova
knjiga o uslovima ucenja bila je „kamen medaš“ u psihologiji ucenja.


22. Roden Flojd H. Olport 1890, jedan od prvih socijalnih psihologa
eksperimentalista. Skovao termin socijalna facilitacija. Roden Ernest
J. MekKormik 1911, industrijski i organizacijski psiholog ciji su
radovi dominirali u podrucju analize posla i ljudskih faktora. Široko je
poznat njegov upitnik za analizu posla i knjiga o ljudskom inžinjeringu.
Publikovana knjiga Džeroma S. Brunera Istraživanja kognitivnog
rasta 1966.


23. Kongresna biblioteka dobila kopiju izdanja casopisa za
eksperimentalnu psihologiju u kojoj se izveštava o studiji Džona
Votsona i Rosali Rajner o Malom Albertu 1920.

24. Roden Artur Džensen 1923. Istraživo individualne razlike i
relativni uticaj genetickih i sredinskih faktora na inteligenciju.


25. Edvin G. Boring napisao predgovor za svoju knjigu Istorija
eksperimentalne psihologije 1929. Objavljena knjiga Abrahama
Maslova Motivacija i licnost 1954.


26. Vilhelm Rajh izbacen iz Medunarodnog psihoanalitickog udruženja
1934. Objavljena knjiga Alberta Bandure i Ricarda Valtersa
Socijalno ucenje i razvoj licnosti 1963, najcitiranija knjiga u to vreme.


27. Objavljena knjiga Leona Festingera Teorija kognitivne disonance
1957. Istraživanja kognitivne disonance dominirala su u
eksperimentalnoj socijalnoj psihologiji šezdesetih godina 20. veka i
obezbedila Festingeru visoki rang uticajnosti u psihologiji.


28. Roden Bruno Betelhajm 1903, poznat po svojoj teoriji o
identifikaciji sa agresorom. Prevedene su knjige Simbolicke rane,
Znacenje bajki, Ljubav nije dovoljna.


29. Roden Ernst Mojman 1862, poznat kao osnivac eksperimentalne
pedagogije. Kod njega je doktorirao naš Paja Radosavljevic u Cirihu
1904. Roden Džon Dolard 1900, poznat po istraživanjima u oblasti
frustracije, agresivnosti i socijalnog ucenja.


30. Majkl Argajl i Dženert Din objavili cesto citiran clanak Kontaktocima,
distanca i afilijacija u casopisu Sociometrija 1965.


31. Roden Herman fon Helmholc 1821, jedan od najvecih naucnika
devetnaestog veka, zaslužan za mnoga otkrica iz fiziologije i fizike.
Roden Karl Marbe 1869, jedan od osnivaca Vircburške škole.
Znacajan po istraživanjima sposobnosti u industriji, sklonosti
nezgodama i drugim oblastima primenjene psihologije. Rodena Marija
Montesori 1870, jedna od najznacajnijih licnosti pedagogije dvadesetog
veka, pobornik prava deteta.

Septembar

1. Otvoren Institut za psihologiju u Moskvi (1912). Georgi Celpanov,
student Vunta i Štumpfa, bio je osnivac i prvi direktor.


2. Carls Osgud, Džordž Sjuci i Persi Tanenbaum objavljuju knjigu
Merenje znacenja u kojoj se opisuje tehnika semantickog diferencijala za
merenje konotativnog znacenja reci (1957).


3. Evald Buze i Džordž Medoks dobili u Budimpešti prvi put
dodeljenu Sandozovu nagradu za istraživanja u gerontologiji (1983).

4. Roden Džon MekKarti 1927, matematicar ciji je rad posebno važan
za kognitivnu psihologiju. Razvio je komjuterski jezik LISP i definisao
podrucje veštacke inteligencije.


5. Prvi godišnji sastanak Americkog društva za primenjenu
psihologiju (AAAP) održan na Univerzitetu Minesota (1938).


6. Roden Edgar Džon Rubin 1886, danski geštalt psiholog, koji je
pronašao cuvenu figuru „vaza/dva lica“ koju kreira dvosmisleni odnos
figure prema pozadini. Rubin je bio predsednik 10. Medunarodnog
kongresa psihologije u Kopenhagenu (na kome je ucestvovao profesor
Borislav Stevanovic).


7. Karl Gustav Jung predstavlja svoju tipologiju licnosti na 14.
Medunarodnom kongresu psihoanalize u Minhenu i razilazi se sa
Frojdom (1913).


8. Casopis Character and Personality prvi put izlazi na Djuk
Univerzitetu (1932). Naslov se kasnije menja u Journal of Personality.


9. Roden Luidi Galvani (1737). On je prvi opisao elektricnu prirodu
prenosa impulsa kroz nervna vlakna. Roden Kurt Levin (1890).
Levinova teorija polja primenjuje principe geštalt psihologije na podrucje
socijalne i organizacione, kao i psihologije licnosti. Rodena Aleksandra
Adler (1901), cerka Alfreda Adlera. Ona je nastavila da razvija teoriju
individualne psihologije i vodila centar za obuku u ovoj oblasti.


10. Roden Carls Spirman (1863). Proucavanjem korelacija skorova na
testu inteligencije dolazi do ideje o postojanju opšte inteligencije i
specificnih sposobnosti. Razvio je koeficijent rang-korelacije.


11. Rodena Alisa Brajan 1902. Ona je analizirala ulogu žena u
psihologiji i prva skrenula pažnju na rezultate žena u oblasti psihološke
profesije.


12. Rodena Karen Mahover 1902, poznata po projektivnom testu Crtež
ljudske figure.


13. Sigmund Frojd stupa u brak sa Martom Bernajs u Vandsbeku u
Austriji 1886.


14. Roden Solomon Aš 1907. u Poljskoj. Aš je poznat po svojim
pionirskim eksperimentima o konformiranju. Njegova paradigma sa
procenjivanjem linija predstavlja standardnu tehniku za proucavanje
faktora konformiranja.


15. Osnovana Vajnlandska laboratorija u Nju Džersiju 1906, poznata
po proucavanjima socijalne inteligencije, retardacije i obrazovanja.
Cuvena Kalikak studija porodice dolazi iz ove laboratorije.

16. Rodena Karen Hornaj 1885. Osnivac je Americkog instituta za
psihoanalizu 1941. Njena najpoznatija dela su prevedena na srpski jezik.


17. Oskar Pfungst pocinje eksperimente sa Pametnim Hansom 1904,
konjem koji je udarcima kopitom po zemlji oznacavao odgovor na
matematicke zadatke. Pfungst je otkrio da se ovde radi o reagovanju
životinje na nesvesne pokrete dresera tj. njegove ideomotorne radnje.
Ovaj slucaj se cesto citira u diskusijama o efektima eksperimentatorovih
ocekivanja.


18. Vilhelm Vunt saopštava rad o individualnim razlikama u reakcionom
vremenu na vizuelne i auditivne draži na kongresu nemackih naucnika u
Špejeru 1861. Ovo je bio prvi Vuntov rad iz eksperimentalne psihologije
u vreme kad je bio Helmholcov asistent u Hajdelbergu.


19. Publikovana Stenfordova revizija Bine-Simonove skale za merenje
inteligencije 1917.


20. Džon Votson sa Univerziteta Džon Hopkins pozvan u aktivnu vojnu
službu i odlazi u Englesku da testira pilote 1917.


21. Publikovana cuvena knjiga Li Krombaha o psihološkom testiranju
Essentials of psychological testing 1949.


22. Roden Majkl Faradej 1791. Faradejevo otkrice elektromagnetske
indukcije ucinilo je mogucim proucavanje funkcionalne prirode nervnog
sistema i doprinelo, idejom o poljima sila, kasnijem nastanku geštalt
teorije.


23. Publikovani radovi sa prvog sumpozijuma o motivaciji u Nebraski
1953.


24. Albert Bandura objavljuje knjigu o teoriji socijalnog ucenja 1971.


25. Publikovan prirucnik za Vajnlandsku skalu socijalne zrelosti
Edgara Dola 1953.


26. Roden Ivan P. Pavlov 1849. Skrece pažnju naucne zajednice
otkricem jednog od fundamentalnih procesa koji menja ponašanje,
uslovnog refleksa, a za svoja istraživanja dobija Nobelovu nagradu 1904.
Roden Džordž Straton 1865. Straton je upamcen prvenstveno po svojim
istraživanjima efekata produžene inverzije vizuelnog polja nalazeci
da dolazi do adaptacije na distorziju, a da uklanjanje invertnih sociva
dovodi do ponovne dezorjentacije. Bavio se takode estetikom i
socijalnim ponašanje. Predsednik APA za 1908.


27. Roden Albert Elis 1913, poznat po racionalno-emocionalnoj terapiji,
kognitivno-bihevioralnom pristupu psihoterapiji koji se bazira na
izlaganju i konfrontiranju iracionalnih verovanja klijenta.


28. Dejvid MekKlilend publikuje knjigu The achieving society 1961.


29. Džejms MekKin Katel donosi u Lajpcig pisacu mašinu Remington
model 4. Fasciniran njome, Vilhelm Vunt nabavlja jednu za sebe i
povecava svoju inace veliku produktivnost.


30. Roden je Dejvid Rapaport 1911, psihoanaliticar koji je pokušao da
integriše psihoanalizu sa dominantnim tokovima psihologije

Oktobar


1. Roden David Kac 1884. Kacova istraživanja pecepcije boja
doprinele su postavljanju ranih geštalt teorija. Bavio se i
fenomenološkim studijama dodira i objavio knjigu iz decje psihologije
zasnovanu na razgovorima sa decom. Roden Horas B. Ingliš 1892.
Poznat je po sveobuhvatnom recniku psiholoških i psihoanalitickih
pojmova. Roden Džerom Bruner 1915, centralna licnost moderne
kognitivne psihologije.


2. Darvin se vraca u Englesku posle petogodišnjeg putovanja brodom
Bigl 1836.


3. Rodena Klara Tompson 1893. Vodeca licnost americke
psihoanalize cetrdesetih godina dvadesetog veka. Stenli Šahter i
Džerom Singer 1962. objavljuju uticajan clanak o kognitivnim,
socijalnim i fiziološkim determinantama emocionalnih stanja.


4. Publikovan prvi laboratorijski prirucnik iz eksperimentalne
psihologije u Americi Edmunda Klarka Senforda 1893. Džozef B.
Rajn 1937. objavio knjigu u kojoj se opisuju eksperimenti iz oblasti
parapsihologije. Saradivao je sa Viljemom MekDugalom na Djuk
univerzitetu.


5. Roden Denis Didro 1713, francuski empiricar i utemeljitelj naucnog
metoda. Njegova Enciklopedija je jedno od najvecih dela
prosvetiteljstva, sadrži pokušaj širenja ideje medu obrazovanim ljudima
da se ponašanje može naucno istraživati.


6. Roden Johanes fon Kris 1853. Njegov rad u fiziologiji vida dovodi
do tacne identifikacije funkcija cepica i štapica retine. Izveo prva
eksperimentalna istraživanja percepcije boja, identifikovao i imenovao
razlicite vrste slepila za boje.


7. Francuski lekar Žozef-Onore-Simon Bo 1833. pocinje sistematska
posmatranja svojih pacijenata u istraživanju povezanosti meteoroloških
dogadaja i epilepticnih napada. Zakljucuje da nema povezanosti sa
meteorološkim prilikama kao ni sa mesecevim menama.


8. Roden Ernst Krecmer 1888. Krecmerova konstituciona teorija
licnosti klasifikuje ljude na astenicne, atletske, piknicke i displasticne
tipove. On je smatrao da je bipolarni poremecaj povezan sa piknickim
tipom, a shizofrenija sa astenicnim i atletskim tipovima. Kod nas je
prevedena njegova knjiga Histerija, refleks, instinkt.


9. Rodena Helen Dojc 1884. Ona je pomagala u osnivanju Beckog
psihoanalitickog instituta 1925. i bila direktor prvih deset godina. Roden
Jozef Zubin 1900. Zubinov najznacajniji rad je bio u oblasti
eksperimentalne psihopatologije i teorije shizofrenije koja se bazirala na
statistickoj analizi objektivnih merenja. Zaslužan je za otkrice P300
dogadajem-izazvanog potencijala mozga.


10. Klark L. Hal 1902. pocinje svoje „Knjige ideja“. Hal je beležio
planove, teorijske ideje, istraživacka pitanja i licne opservacije u ovim
knjigama tokom svog života. Poslednji zapis u njegovoj 73. knjizi
nacinjen je 21. aprila 1952, osamnaest dana pre njegove smrti.
11. Sigmund Frojd 1885. odlazi u Pariz na usavršavanje kod Žan
Martin Šarkoa.


12. Roden Abraham Arden Bril 1874. Bril je bio prvi prevodilac
Frojdovih dela na engleski za americke citaoce. Publikovani Efekti
eksperimentatora u istraživanjima ponašanja Roberta Rozentala 1966,
kasnije veoma citiranog dela.


13. Otvorena prva državna bolnica, Vilard Azil, za pacijente sa
hronicnim mentalnim obolenjima u Ovidu, Njujork 1869.


14. Francuz Danijel Igon 1968. optužen za ubistvo Pariske prostitutke,
osuden na samo 7 godina zatvora zbog biološke predispozicije,
posedovanja viška ipsilon polnog hromozoma, koji povecava
verovatnocu da ce osoba postati kriminalac za 30%.


15. Roden Fransoa Mažandi 1783, prvenstveno poznat po svom otkricu
senzornog i motornog kicmenog živca, nezavisno od Carlsa Bela.
Njegova istraživanja su unapredila oblast fiziologije ponašanja. Roden
Fridrih Nice 1844. Objavljen vrlo znacajan clanak Stenli Milgrama
1963. o poslušnosti i pokoravanju.


16. Roden Artur Benton 1909. Benton je primenio svoja istraživanja
perceptualnih i kognitivnih deficita uslovljenih lezijama mozga na
neuropsihološku procenu. Bentonov test vizuelne retencije se široko
primenjuje u klinickoj praksi. Dobio zlatnu medalju od Americke
psihološke fondacije za životno delo u oblasti primenjene psihologije
1991.

17. Roden Robert S. Vudvort 1869, jedan od prvih koji su razmatrali
motivaciono stanje organizma kao kriticku intervenišucu varijablu.
Njegovi eksperimenti u oblasti motivacije i fiziološke psihologije
prisutni su u uticajnim tekstovima opšte, sistematske i eksperimentalne
psihologije. Preveden je njegov udžbenik iz eksperimentalne psihologije
na srpski jezik. Publikovan Vizuelni motorni geštalt test Laurete Bender
1938, poznat kao Bender geštalt test.


18. Roden Anri Bergson 1859. Laureat Nobelove nagrade, Bergson je
smatrao da se fenomeni uma ne mogu razumeti metodima nauke.
Najvažnija dela Bergsona prevodili kod nas profesori psihologije Nikola
Popovic i Filip Medic.


19. Roden Valter B. Kenon 1871. Njegovo podrucje istraživanja bilo je
fiziologija emocija. Kenonove teorije kasnije je dopunio Filip Bard.
Kenon je bio upravnik Instituta za fiziologiju na Harvardu od 1906. do
1940. godine.


20. Roden Džon Djui 1859. Djui je bio rani funkcionalist, poznat po
svom uticaju na reformu obrazovanja i promociju ucenja poznatog kao
ucenje kroz rad. Njegov uticajan clanak o refleksnom luku u psihologiji
istice znacaj funkcionalnih odnosa i adaptacije. Frojd se 1885. prvi put
srece sa Šarkoom prilikom dvadesetonedeljnog boravka u Parizu, a
povodom Lesons di Mardi u Bolnici Salpetrier. Roden ser Frederik C.
Bartlet 1886. Bartlet je proucavao efekte prethodnog iskustva na ucenje i
pamcenje i bio prvi profesor Eksperimentalne psihologije na Kembridžu.
Dobio velika priznanja za svoj rad 1948.


21. Roden Boris M. Tjeplov 1896. Tjeplovljevi rani rad bio je u oblasti
vojne psihologije. Proucavao je razlicite oblike kamuflaže i vodstva.
Posle drugog svetskog rata on se posvecuje psihologiji muzike,
individualnih razlika i što je najznacajnije, studiji osobenosti centralnog
nervnog sistema. Objavljena veoma uticajna knjiga Džejmsa Marca,
Harolda Geckova i Herberta Simona o organizacijama 1958.


22. Roden Džulijan B. Roter 1916. Roterova istraživanja socijalnog
ucenja prokrcila su put novim bihejvioralnim pristupima u oblasti
psihologije licnosti i klinicke psihologije. On je postao poznat po opisu
internog nasuprot eksternom lokusu kontrole kao varijable licnosti.


23. Roden Edvin G. Boring 1886. Boring je radio u oblasti osecaja,
percepcije i kognicije, ali je najpoznatiji kao profesor istorije psihologije.
Njegova knjiga o istoriji eksperimentalne psihologije bila je standardni
tekst i referentni rad od samog objavljivanja 1929. Bio je predsednik
Americke psihološke asocijacije 1928. Rodena Frida From-Rajhman
1889, osnivac psihoanalitickog instituta u Hajdelbergu. Ernest
MekKormik objavljuje cuvenu knjigu o ljudskom inžinjeringu 1957.


24. Publikovan clanak Dona Birna o interpersonalnoj privlacnosti i
slicnosti stavova u casopisu za abnormalnu i socijalnu psihologiju, 1961,
kasnije cesto citiran clanak.


25. Džejms MekKinKatel 1884 predstavio Vilhelmu Vuntu predlog za
svoju doktorsku disertaciju, u vezi sa psihometrijskim pristupom u
analizi vremena potrebnog za elementarne mentalne procese, na šta je
Vunt dao legendarni komentar da je teza tipicno americka. Rodena
Natalija Potanin Capanis 1928. Bavila se fiziološkom i klinickom
psihologijom sa posebnim interesovanjem za oblast neuropsihologije,
projektivnih tehnika i transeksualnog ponašanja.


26. Roden Dejvid Premak 1925. Premak je poznat po svojim
istraživanjima ucenja i motivacije i principima u vezi sa verovatnocom
pojavljivanja odredenih oblika ponašanja. Takode je proucavao
simbolicki jezik šimpanza.


27. Ser Carls Šerington i Edgar Edrijan 1932. dobili Nobelovu
nagradu za istraživanja fiziologije neurona.


28. Prva medunarodna azijska psihološka konferencija pocinje u
Singapuru 1992.


29. Roden Narcis K. Ah 1871. Ah je bio jedan od osnivaca Vircburške
škole bespredstavnih misli.


30. Roden Ragnar Artur Granit 1900. Granit je bio finsko-švedski
neurofiziolog koji je dobio Nobelovu nagradu 1967. za svoj rad u oblasti
fiziologije kolornog vida. Identifikovao celije u retini, dominatore, važne
za percepciju svetline i modulatore, važne za kolorni vid. On je takode
izvodio pionirska istraživanja o tome kako su kodirani pokret i oblik u
retini i njihovu transmisiju do mozga.


31. Roden Hari F. Harlov 1905. Harlov je izveo nekoliko nizova
uticajnih istraživanja. Najpoznatija su njegova istraživanja o
zadovoljstvu kontaktom i afektivnoj vezanosti, o efektima seta u ucenju,
motivacionoj snazi radoznalosti i efektima socijalne izolacije primata.
Predsednik APA 1958, dobitnik najviših nagrada i priznanja za naucni
rad.

Novembar

1. Roden Džon F. Fulton 1899. Neurofiziolog Fulton otkrio je
receptore muskularnih osecaja. Njegove brižljivo izvedene studije o
efektima prefrontalne lobotomije na afektivno ponašanje privukle su
pažnju psihologa. Roden Grant Dalstrom 1922. Dalstrom se
specijalizovao u primenjenim istraživanjima empirijske procene
licnosti, a posebno za MMPI. Njegov dvotomni MMPI-prirucnik, sa
Džordžom Velšom i Leonom Dalstrom, predstavlja standardni
referentni rad u ovoj oblasti.


2. Roden Oto Klajnberg 1899. Klajnberg, istaknuta licnost
socijalne psihologije, doktorirao je kod Franca Boasa 1927. Njegova
istraživanja i tekstovi fokusirani su na rasne i medunarodne odnose,
kros-kulturalnu psihologiju i efekte socijalizacije.


3. Objavljena knjiga Henrija Mareja o klinickoj i
eksperimentalnoj eksploraciji licnosti 1938. Marej je poznat po Testu
tematske apercepcije, ali i drugim testovima, i kao izuzetan analiticar
književnog dela Hermana Melvila, autora Mobi Dika.


4. Prvi put objavljeno Frojdovo delo Tumacenje snova 1899.
Štampano je u šest stotina primeraka, a prodavalo se osam godina.
Roden Stenli Smit Stivens 1906. Postavio osnove neopsihofizike,
formulisao psihofizicki zakon snage, izumeo metode direktnog
skaliranja, opsežno istraživao auditivnu percepciju, uveo filozofiju
operacionalizma u Americku psihologiju i pisao mnoge uticajne clanke i
knjige, a posebno je znacajan Udžbenik eksperimentalne psihologije
1951. Za svoj istaknuti naucni rad dobio nagradu APA 1960.


5. Roden Lav Semjonovic Vigotski 1896. Vigotski je
preoblikovao sovjetsku psihologiju u sistem konzistentan sa
marksistickom misli. Poznat je po istraživanjima socijalnog razvoja
deteta, narocito posredovanog jezikom, kao i strukture i funkcije svesti i
njenim odnosima prema nesvesnom. Umro je od tuberkuloze u 37.
godini. Zbog njegove originalnosti i talenta, kao i prerane smrti, nazvan
je „Mocartom psihologije“.


6. Roden Kurt Goldštajn 1878. Goldštajn je bio neurolog
specijalizovan za moždane povrede. Uticao je na razvoj Geštalt
psihologije. Holisticki pristup organizmu doveo je Goldštajna do teorije
široko distribuisanih funkcija moždane aktivnosti. Konstruisao je
testove koji ispituju formiranje pojmova i moždana oštecenja.


7. Roden Konrad Lorenc 1903. Lorenc je dobitnik Nobelove
nagrade za medicinu i fiziologiju (1973) za svoj rad o urodenosti
ponašanja, posebno utiskivanja. Koncept kritickih perioda u razvoju i
ucenju proizašao je iz Lorencovog rada. Jedan je od osnivaca etologije.


8. Roden Herman Roršah 1884. Roršah je razvio cuveni test
licnosti sa mrljama od mastila, široko upotrebljavan uprkos
problematicnoj validnosti. Test je stekao takvu popularnost da je postao
ikona klinicke psihologije. Konstruisan je 1911. godine, a publikovan
tek 10 godina kasnije. Roršahov nadimak Kleks znaci na nemackom
mrlja od mastila.


9. Rodena Bluma Vulfomna Cajgarnik 1900. Cajgarnik efekat je
princip geštalt psihologije koji opisuje tendenciju da nedovršeni zadaci
okupiraju pažnju subjekta.


10. Vilhelm Vunt stekao stepen doktora medicinskih nauka na
Univerzitetu u Hajdelbergu 1855. godine. Njegova doktorska teza se
odnosila na osecaj dodira kod osoba sa simptomima histerije.


11. Roden Gordon Olport 1897. Bio je profesor socijalne
psihologije i psihologije licnosti na Univerzitetu Harvard, a poznat je po
svom radu u oblasti humanisticke psihologije i teoriji crta licnosti.


12. Publikovan uticajni clanak Hansa J. Ajzenka o efektima
psihoterapije 1952. Ajzenkov pregled kontrolisanih studija o
tradicionalnoj psihoterapiji pokazao je da nema znacajnih razlika
izmedu lecenih i nelecenih pojedinaca. Na jednom od Sabora psihologa
Srbije profesor Slavoljub Radonjic je detaljno analizirao ovu studiju.


13. Roden Augustinus Aurelius (Sveti Augustin) 354. Opisao je
nekoliko sposobnosti duše, ukljucujuci razum, pamcenje, volju i
imaginaciju. Džejms Bred video prvu demonstarciju Mesmerizma
1841. Bio je uveren da se radi o prevari koja ipak produkuje stvarne
efekte. Za ovu pojavu je skovao termin hipnotizam verujuci ona
predstavlja pojacano stanje pažnje.


14. Objavljena knjiga Frica Redla i Dejvida Vinemana Deca koja
mrze 1951.


15. Objavljena knjiga Daniela Berlajna Estetika i psihobiologija
1971.


16. Roden Maksimilijan fon Fraj 1852. Pružio je prve iscrpne
informacije o analizatorima kože. Utvrdio je postojanje lokacije za
toplo, hladno, pritisak i bol i istraživao diferencijalnu osetljivost svakog
od ovih osecaja. Sugerisao je postojanje senzornog receptora za svaki
modalitet, ali je kasniji rad pokazao da su ove identifikacije bile
netacne.


17. Roden Jozef Fransoa Feliks Babinski 1857. Babinski je bio
francuski neurolog koji je otkrio nekoliko refleksnih znakova za
dijagnostikovanje oštecenja centralnog nervnog sistema. Refleks
Babinskog koji se manifestuje širenjem nožnih prstiju kada se draži
taban novorodenceta navodi se u uvodnim udžbenicima psihologije kao
primer urodenog refleksa koji nestaje sa sazrevanjem i razvojem
nervnog sistema.


18. Roden Cezare Lombrozo 1835. Lombrozo je bio prvi
antropolog kriminolog. Smatrao je kriminalno ponašanje posledicom
genetske degeneracije, kao i da može biti otkriveno preko odredenih
facijalnih karakteristika svojstvenih primitivnim stupnjevima razvoja
coveka. Postulirao je vezu izmedu genijalnosti i epilepsije. (Prevedena
je na srpski jezik njegova knjiga o rukopisu.)


19. Roden Vilijam Šeldon 1898. Šeldonova konstitucionalna
psihologija predstavlja sistem povezivanja endomorfnih, ektomorfnih i
mezomorfnih tipova tela sa osobinama licnosti. Objavljena knjiga
Klarka Hala Sistem ponašanja 1952. u kojoj se razmatra Halova
hipoteticko-deduktivna teorija ponašanja.


20. Roden Carls Ozgud 1916. Ozgudova interesovanja u oblasti
psiholingvistike dovela su ga do ekstenzivnih studija konotativnih
znacenja reci merenih njegovom tehnikom semantickog diferencijala.
Preveden je na srpski jezik njegov udžbenik Metod i teorija u
eksperimentalnoj psihologiji (1964).


21. Džejms MekKin Katel izveštava o svom prvom radnom danu u
Vuntovoj laboratoriji 1883.


22. Objavljen clanak Natana Ekermana i Rejmonda Sobela o
porodicnoj dijagnozi u americkom casopisu za ortopsihijatriju 1950.
Rad je bio citiran kao prvi clanak na podrucju porodicne terapije. Kod
nas je prevedena Ekermanova knjiga Psihodinamika porodicnog života.
Publikovana knjiga Džona Votsona Psihologija, sa stanovišta
bihevioriste, 1919.


23. Roden Robert Zajonc 1923. Zajoncove maštovite studije bave
se prirodom socijalne facilitacije, izazivanjem naklonosti, posledicama
reda rodenosti i efektima muskularnog fidbeka na emocije.


24. Publikovano Darvinovo delo Postanak vrsta pomocu prirodnog
odabiranja ili održavanje povladivanih rasa u borbi za život 1859. Svih
1250 primeraka prvog izdanja prodato je prvog dana prodaje.


25. Rodena Žaklin Džeret Gudnov 1924. Bila je pionir u studijama
kognitivnog razvoja. Njena istraživanja o strategijama mišljenja i
formiranju pojmova, uticaju kulture na mišljenje, opažajnim
aktivnostima, decjim crtežima, doprinela su napretku kognitivne
psihologije deteta


26. Edvard L. Torndajk i Robert S. Vudvort saopštavaju u
Njujorškoj akademiji nauka rezultate svojih istraživanja o transferu
vežbanja 1900. Istraživanja su pokazala da vežbanje jedne veštine nema
efekta na izvodenje drugih veština pa je tako pobijena teorija formalne
discipline koja se zasnivala na takozvanoj psihologiji moci.


27. Roden Gardner Lindzi 1920. Njegova interesovanja su bila u
oblasti licnosti, socijalne psihologije i bihevioralne genetike. Udžbenik
socijalne psihologije i Teorije licnosti (sa Kalvinom Holom) postali su
standardni tekstovi.


28. Roden Hans Valah 1904. Znacajni su njegovi doprinosi u
oblasti vizuelne i auditivne percepcije i ucenja. Valahovo podrucje
istraživanja ukljucivalo je percepciju oblika preko pokreta, organizaciju
pokreta i efekte perceptualnog ucenja na otkrivanje veza izmedu
perceptualnih informacionih sistema.


29. Roden Žan Martin Šarko 1825. Šarko je bio pionir moderne
neurologije, poznat psiholozima po svojim istraživanjima hipnoze i
histerije i njegovom uticaju na Frojda. Šarko je verovao da je histerija
uzrok hipnotickog ponašanja. Bio je pocasni predsednik prvog
medunarodnog kongresa psihologije 1889. u Parizu (godine Svetske
izložbe i podizanja Ajfelove kule).


30. Maks Verthajmer, jedan od osnivaca geštalt psihologije, brani
doktorsku tezu sa 24 godine pred Osvaldom Kilpeom u Vircburgu 1904.
Objavljena uticajna i cesto citirana knjiga Džeroma Kagana i Hauarda
A. Mosa iz oblasti razvojne psihologije 1962.

Decembar



1. Rodena Kristina Led-Frenklin 1847. Teorija koja nosi njeno
ime opisuje prirodu i evolucionu pojavu fotoreceptora za belo-crno,
crveno-zeleno i plavo-žuto. Publikovan šesnaestofaktorski test licnosti
(16 PF) Rejmonda Katela na Univerzitetu Ilinois 1949.


2. Uticajan clanak Danijela P. Kimbla Hipokampus i unutrašnja
inhibicija publikovan u Psihološkom biltenu 1968.


3. Roden Karl Marcison 1887, osnivac i izdavac mnogih
americkih psiholoških casopisa, kao i udžbenika psihologije. Rodena
Ana Frojd 1895, najmlada Frojdova cerka, poznata po studiji Ego i
mehanizmi odbrane i kao osnivac Hempsted centra za lecenje dece u
Engleskoj.


4. Roden Karl Lange 1834. Lange je ponudio teoriju emocija
slicnog sadržaja i istovremeno sa Viljemom Džejmsom, prema kojoj su
emocije rezultat, a ne uzrok visceralnih promena. Roden Albert
Bandura 1925, ciji su glavni doprinosi u oblasti moralnog razvoja,
opservacionog ucenja, samoregulacije i samoreferentnog mišljenja.


5. Na jednoj od tzv. Pavlovljevih sreda 1934. Ivan Pavlov
osporava prigovore Kofke i Levina na koncept asocijacija.


6. Otvorena prva Državna duševna bolnica Sv. Petar u Minesoti
1866.


7. Rodena Eleonora Dž. Gibson 1910. Rad u oblasti perceptivnog
razvoja obezbedio joj je nagradu APA za naucni doprinos 1968. Roden
Jozef MekGigan 1924. Bio je direktor Instituta za menadžment stresa u
SAD. Dva puta predložen za Nobelovu nagradu iz fiziologije. Roden
Noam Comski 1928. Njegova transformaciona generativna gramatika
predstavlja moderan nativisticki pristup mišljenju i jeziku.


8. Roden Ernst Moro 1870. Moro je otkrio da se iznenadni refleks
trzaja novorodenceta može upotrebiti za dijagnostikovanje abnormalnog
razvoja centralnog nervnog sistema. Roden Ulrik Naiser 1928, lider
moderne kognitivne psihologije, poznat po radovima u oblasti
prepoznavanja obrazaca, vizuelne pretrage, obrade informacija i
pamcenja.


9. Roden Geza Reveš 1878. Reveš i David Kac su osnivaci
casopisa Akta Psihologika (1935). Revešova istraživanja su u oblasti
senzacije i percepcije (ukljucujuci i psihologiju muzike). Volter Kenon
1930. šalje Harvardskom medicinskom društvu svoj rad o odnosu
frekvencije srcanog rada i emocija.


10. Roden Karl Gros 1861, nemacki psiholog koji se bavio
proucavanjem kognitivnog razvoja. U delu Mentalni život deteta (1903)
opisuje dva tipa decijih pitanja, ona koja se bave kauzalnošcu i ona koja
se odnose na diskriminaciju i predikciju. Gros je istakao ulogu igre u
pripremi za život u odraslom dobu. (Tihomir Dordevic navodi Grosovu
teoriju igre u knjizi Srpske narodne igre 1907.) Publikovana
Psihoanaliticka teorija neuroza Ota Fenihela 1945.


11. Jozef Brojer pocinje lecenje Ane O. 1880. što se smatra
pocetkom primene psihoanalitickog metoda, koji razvija i usavršava S.
Frojd.


12. Ivan P. Pavlov dobija Nobelovu nagradu 1904. za svoj rad u
oblasti fiziologije varenja, ali je u pristupnoj besedi pomenuo svoja
istraživanja uslovnog refleksa


13. Roden Stefan Polak 1889, istaknuti anatom koji se bavio
vizuelnim sistemom kicmenjaka, posebno strukturom mrežnjace. Roden
Mortimer Miškin 1926. Dobio nagradu APA za istraživanja mozga
primata, narocito frontalnog režnja i temporalne kore.


14. Publikovana knjiga Viljema Džejmsa Psihologija - kratki kurs
1891, koja je decnijama služila kao univerzitetski udžbenik i još uvek je
jedna od najcitanijih knjiga. Roden Džejms Dis 1921, specijalista za
psiholingvistiku i eksperimentalnu psihologiju ucenja. Izuzetnu strucnost
pokazao je svojim knjigama Psihologija ucenja, 1952. i Psiholingvistika,
1970.


15. Herman fon Helmholc iznosi u Društvu za fiziku u Berlinu
1850. rezultate svojih eksperimenata o brzini provodenja impulsa u
senzornim nervima (61 m/s). Stenli Hol piše Sigmundu Frojdu i
Vilhelmu Vuntu 1908, pozivajuci svakog od njih da održi predavanje
povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice Klark univerziteta jula 1909.
Frojd i Vunt odbijaju ovaj poziv, ali Frojd ipak kasnije prihvata
ponovljeni poziv, upucen 16. februara 1909, u kome Hol predlaže novi
datum predavanja (septembar) i povecava Frojdov honorar.


16. Rodena Margaret Mid 1901. Njeni nalazi o kulturalnom
poreklu licnosti, standardima podizanja dece i polnim ulogama, imali su
veliki uticaj na razvojne i socijalne psihologe.


17. Roden Jan Evangelista Purkinje 1787. Pojava da pri opadanju
intenziteta svetlosti oko, koje je adaptirtano na tamu, postaje senzitivnije
na plavo u odnosu na crveno, pošto postepeno prelazi sa videnja
cepicima (kolorni vid) na videnje štapicima (ahromatsko videnje)
nazvana je Purkinjeov fenomen. Ovaj ceški naucnik poznat je takode po
otkricima celija kore malog mozga (Purkinje celije) i vlakana
sprovodnog sistema srca (Purkinjeova vlakna).


18. Roden Teodil Arman Ribo 1839. Ribo je bio posrednik u
uvodenju dinamicke psihologije u Francusku. Njegov najveci doprinos je
bio na podrucju afekata i mentalnih poremecaja. Ribo je bio pozvan da
drži prvi kurs iz eksperimentalne psihologije na Sorboni (1885).
Prevoden kod nas (Psihologija pažnje, 1931).


19. Herman fon Helmholc prezentovao rad o povezanosti
treperenja žica violine i cuvenja 1860. Rodena En Anastazi 1908.
Anastazi je najpoznatija po svojim uticajnim publikacijama o prirodi,
formiranju i tacnom merenju psiholoških osobina individue, predsednik
APA 1972. Objavljena knjiga Maksa Verthajmera Produktivno
mišljenje 1945, koja opisuje geštaltisticki pristup rešavanju problema i
kreativnosti.


20. Rodena Šarlota Melahovski Biler 1893. Izložila humanisticku
teoriju razvoja deteta, metod dnevnika u prikupljanju podataka i nekoliko
dijagnostickih instrumenata. Prevodena kod nas (Problemi detinjstva i
ucitelj). Rodena Sjuzan Langer 1895, poznata po delu Filozofija u
novom kljucu.


21. Rodena Ana Berliner 1888, jedina Vuntova doktorantkinja.
Oblasti njenog istraživanja bile su vizuelna percepcija, eksperimentalna
optometrija i psihologija reklame. Uvodi primenjenu eksperimentalnu
psihologiju u Japan, gde je živela deset godina. Morala je da napusti
Nemacku 1936, a svoju karijeru završila u SAD.


22. Rodena Magda B. Arnold 1903, poznata po svojim
istraživanjima u oblasti emocija, neurofiziologije i precepcije, kao i
usavršavanju aktivacione teorije emocija, koje je prikazala u knjizi
Fiziološka diferencijacija emocionalnih stanja.


23. Nemacki biohemicar Fridrih Mišer šalje rad Medicinsko-
Hemijskom casopisu o svom otkricu „nukleina“ u jedru svih celija, 1869.
Altman kasnije „nuklein“ naziva nukleinskom kiselinom, a kasnije je
utvrdeno da postoje dva oblika, DNK i RNK. Roden Donald B. Lindzi
1907, poznat po svojim istraživanjima retikularnog aktivacionog sistema
i aktivacionoj teoriji emocija.


24. Americki ratni departman prihvata Armijske testove za
intelektualne (Alfa) i fizicke (Beta) sposobnosti 1917, koje je razvio
Robert M. Jerks. Ovi testovi, prvi takve vrste, primenjeni su na velikom
broju (1.700.000) oficira i drugog osoblja.


25. Roden Isak Njutn 1642, iste godine kada je umro Galileo
Galilej. Njutnov rad u oblasti vida i optike, kao i njegova deterministicka
filozofija nauke imale su snažan uticaj na psihologiju.


26. Roden (Džordž) Etlton Mejo 1880, zaslužan za cuvena Houtorn
istraživanja industrijskog i socijalnog pošašanja.


27. Roden Johanes Kepler 1571. Baveci se istraživanjem kretanja
planeta i optike omogucio bolje razumevanje optike vida. Smatrao je da
je mrežnjaca, a ne socivo, mesto vizuelne recepcije. Roden Milton Rokic
1918. Rokicova istraživanja u oblasti socijalne psihologije odnose se na
vezu izmedu rigidnog, dogmatskog stila licnosti i stavova, socijalne
ideologije, vrednosti, predrasuda i rešavanja problema (Otvoreni i
zatvoreni um 1960).


28. Roden Džon fon Nojman 1903, istaknuti matematicar koji je
pomogao da se razvije atomska bomba i prvi elektronski kumpjuter. Sa
Oskarom Morgenšternom napisao Teoriju igara i ekonomsko ponašanje
(1944), ugaoni kamen moderne naucne teorije i istraživanja donošenja
odluka i izbornog ponašanja. Ivan Pavlov 1909. održao predavanje na
temu „Kula tišine“ na 12. Kongresu prirodnjaka i fizicara u Moskvi u
kome istice znacaj eksperimentalne kontrole. Zahvaljujuci tome dobija
laboratoriju u San Peterburgu, koja mu omogucava eksperimentalnu
izolaciju.


29. Roden Alfred Georg Ludvig Leman 1858, danski student
Vilhelma Vunta. Bavio se estetikom boja i praznoverjem. Osnovao je
prvu eksperimentalnu laboratoriju u Danskoj, u Kopenhagenu.


30. Morton Princ objavljuje svoju knjigu o disocijaciji licnosti −
višestruke licnosti, klasicnu studiju svog pacijenta 1905. Prvi sastanak
Medunarodnog društva Razvojne psihobiologije održan u Dalasu 1968.


31. Roden Johan Špurchajm 1776. Popularisao Galovu teoriju
frenologije u Engleskoj, Francuskoj i SAD. Roden Džon V. Etkinson
1923, poznat po istraživanjima motiva za postignucem, afilijativnosti,
straha, pola i agresije posredstvom TAT.

Korisena literatura:


Adler, A. (1984). Smisao života. Novi Sad: Matica Srpska. Beograd:
Prosveta.
Arnhajm, R. (1971). Umetnost i vizuelno pažanje. Beograd: Umetnicka
akademija u Beogradu.
Arnhajm, R. (1985). Vizuelno mišljenje. Beograd: Univerzitet umetnosti
Bonin, W.F. (1983). Die grossen Psychologen. Düsseldorf: Econ
Berger, J. (1989). Projektivna psihologija – Rorschahov test licosti. Beograd
– Nolit.
Betelhajm, B. (1979). Znacenje bajki. Beograd: Jugoslavija.
Darwin, Ch. (1983). Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta, 1 i 2.
Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.
Džems, V. (1991). Pragmatizam. Beograd: Dereta.
Džons, E. (1985). Život i delo Sigmunda Frojda, 1 i 2. Novi Sad: Matica
Srpska.
Darvin, C. (1985). Postanak vrsta - pomocu prirodnog odabiranja ili
održavanja povladivanih rasa u borbi za život. Beograd: Nolit.
Duric, M. (1992). Putevi ka Niceu. Beograd: Srpska književna zadruga.
Evans, R.I. (1988). Graditelji psihologije. Beograd: Nolit.
Eysenck, H.J. (1980). Upotreba i zloupotreba psihologija. Zagreb: Naprijed.
From, E. (1964). Bekstvo od slobode. Beograd: Nolit.
Fromm, E. (1975). Anatomija ljudske destruktivnosti, 1 i 2. Zagreb:
Naprijed.
Fenichel, O. (1961). Psihoanaliticka teorija neuroza. Beograd – Zagreb:
Medicinska knjiga
Gombrih, E. H. (1984). Umetnost i iluzija – psihologija slikovnog
predstavljanja. Beograd: Nolit.
Hornaj, K. (1966). Naši unutrašnji konflikti. Titograd: Graficki zavod.
Hothersall, D. (2002). Povijest psihologije. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Ingliš, H.B, Ingliš, C.I. (1972). Obuhvatni recnik psiholoških i
psihoanalitickih pojmova. Beograd: Savremena administracija.
Jakšic, M. (1990). Fizika i filozofija Hermana Helmholca. Niš: Prosveta.
Jung, K.G. (1989). Secanja, snovi, razmišljanja. Budva: Mediteran.
Krstic, D. (1988). Psihološki recnik. Beograd: Vuk Karadžic.
Krec, D., Kracfild, R.S., Balaki, I.L. (1972). Pojedinac u društvu. Beograd:
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Lombroso, C. (1936). Grafologija. Beograd: Izdanje knjižarnice Milorada P.
Milanovica.
Lurija, A.R (2000). Jezik i svest. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
Maslov, A.H. (1982). Motivacija i licnost. Beorad: Nolit.
Miler F-L. (2005). Istorija psihologije. Sremski Karlovci – Novi Sad:
Izdavacka knjižarnica Zorana Stojanovica.
Mead, M. (1968). Spol i temperament u tri primitivna društva. Zagreb:
Naprijed.
Osgud, C. (1964). Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji. Beograd:
Savremena škola.
Pijaže, Ž. (1978). Strukturalizam. Beograd: BIGZ.
Pupin, M. (1989). Sa pašnjaka do naucenjaka. Beograd: Nolit. Herman fon
Helmholc (Sa pašnjaka...)
Petronijevic, B. (1998). Autobiografija, pesme, prepiska. Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Petronijevic, B. (1998). Psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva.
Ribot, Th. (1931). Psihologija pažnje. Beograd: Knjižarnica Rajkovica i
Cukovica.
Rouzen, P (1989). Brat životinja – prica o Frojdu i Tausku. Gornji
Milanovac: Decje novine.
Schultz, D.P, Schultz, S.E. (2004). A History of Modern Psychology.
Belmont: Thompson.
Seashore, C.E. (1967). Psychology of Music. New York: McGraw-Hill.
Špranger, E. (1938). Psihologija mladalackog doba. Beograd: Geca Kon.
Šaraf, M. (1997). Bura na zemlji (biografija Vilhelma Rajha). Beograd:
Radio B92.
Vasic, S. (1994). Psiholingvistika. Beograd: Institut za pedagoška
istraživanja.
Vigotski, L. (1975). Psihologija umetnosti. Beograd: Nolit.
Vudvort, R. (1964). Eksperimentalna psihologija. Beograd: Naucna knjiga.
Wertheimer, M. (1964). Produktives Denken. Frankfurt am Main:
Waldemar Kramer.

Na danasnji dan 12.MART. :

Roden Džordž Berkli 1685, rani asocijanista ciji je princip
subjektivnog idealizma isticao primarnost duha nad materijom. Roden
Gabrijel Tard 1843, sociolog cije su teorija imitacije, teorija ponašanja u
masi i spisi o ekonomskoj psihologiji ucinili od njega znacajnu licnost u
istoriji socijalne psihologije.