Milić od Mačve,samozvani prorok i vizionar,Srbima iz Republike Srpske na skupštini u Bijeljini 25. aprila 1993. godine savetovao je: “Bosanski i krajiški Srbi, i kad bi potpisali noćas kapitulantski vensovenovski (i orvelovski) plan, po Srbe nepovoljnih granica deset kantona, zapadni Sotona tamne strane atlantijskog lica ne bi se na tome zaustavio... Što se tiče posledica sankcija, duplo uvođenih protiv Srbije, proročki sagledavam da će one blagotvorno delovati u bliskoj budućnosti, s obzirom na to da se sa njima srpski narod uvodi u nužno predvorje priprema za opstanak pred najavljenu apokalipsu, koja će se odigrati najdalje za jednu deceniju. Naime zapadnu hemisferu zahvatiće neslućena lančana tektonska kataklizma u trajanju od 15 minuta, tako da će ostati živih ljudi samo koliko se može skloniti pod krošnju jedne šljive”. Ova krošnja je metafora za Srbiju”.
“Naravno da ne mogu ostati svi Srbi u životu, ali ipak ostaje jezgro nacije. Ostaće živi Srbi kao poslednji izdanak SORABA, svepredaka sviju Evropljana. Ostaće i srpski jezik kao planetarni, jedini jezik koji se može smatrati pramajka jezikom indoevropskih naroda, i sa kojim se jedino može sporazumevati sa civilizacijama drugih planeta. Jer, Srbi vode poreklo preko one svetle, vasionske strane atlantidskog lica. Srbi će biti u stanju posle ove tektonske kataklizme jedini da obnove novu evropsku civilizaciju, pošto se Srbi nalaze u večnom elektrolitskom kupanju izazvanom moćnom spregom dveju geoloških ploča - bakarne pod Homoljima, i olovne ispod Kopaonika.”“Taj naboj prirode pomoći će Srbima iznova da se održe kao entogenetski pupak planete, i potvrditi tako dosadašnje arheološke nalaze da smo najstarija Evropa, samo dance Božje kace rajskog pričesta. Ko udari na tu našu zajedničku evropsku praroditeljsku stopu, besnilo mu dušu zahvatilo, obrnuo noge naopačke, usta mu se za vrat okrenula... A pravi, treći svetski rat, odigraće se u evropskim zemljama od 1996. do 1999. kako ga lepo najavljuje Nostradamus u svom Testamentu. Tarabići koji vele: ’Nad Srbijom će padati pečeni ljudi, a Srbiji ništa biti neće’. Sasvim je izvesno da Evropa prisustvuje poslednjim mesecima svoje sreće u miru ako nastave ovako sitničarski sa nama. Oni su nas odista gurnuli u krvavi rat, a to će im se još krvavije osvetiti - snaći će ih potpuna kataklizma, pa će bežeći ispred nje naići na naše ispaćeno tlo i narod tog tla. Dočekaćemo ih sa korom hleba, kao što je to uvek bivalo. Voleo bih što pre da se sastanu svi naši geolozi, geografi, sociolozi, demografi i stručnjaci za razaranja zemljišta, kako bismo mogli svi zajedno da razradimo PAKET SPASENJA za ovaj narod, koji je već stupio u fazu mesijanske uloge spasioca ljudskog roda. Narod TLA i PUPKA PLANETE, Srbi, raspolažu vasionskom snagom poput Tesline, i takav narod ne može nikad biti uništen.
Za Milića od Mačve ne bi se moglo reći da je u pogledu procene o starini srpskog naroda bio pomodar i skorojević. Naprotiv, on je mnogo ranije, pre bučnog dolaska “novoromantičara”, istupao s tezama da su Srbi najstariji narod na planeti Zemlji. Na ovakve “naučne” teorije osvrnuo se u svojim komentarima iz dnevnika i Borislav Pekić (1930-1992).
On je najpre naglasio kako mu je u ruke dospeo separat pod nazivom “Sorabi” Milića od Mačve koji je objavljen u decembru 1982. godine, a zatim je doneo čitave pasuse iz tog teksta. Za ovu priliku izdvajamo samo neke od njih: “Sarab ili Sorab, skraćeno kasnije u Srb, etimološki se objašnjava sa sabrat, najbliži rođak, rob Božiji na zemlji, sapatnik. I danas Srb Srbinu sasvim nepoznatom kaže brate Srbine’ ili ’ej moj rođače’... Postoji podatak da Bizmarkova baba nije znala nemački, već je jedino govorila srpskim jezikom, a on sam na samrti izgovorio je jednu reč - Srbija... Takav pravi pristup objašnjenju toponima samo potvrđuje onu staru, ozbiljnu teoriju da su Sloveni na Balkanu živeli otkad postoji sveta. To su oni tajanstveni Tračani bez naknadno ubačenog ’T’ u stvari Račani, tj. Rasjani, rasijani ljudi, Račani sa glavnim gradom Rasom i državom Raškom. Zatim Iliri i Pelazgi. Ja tvrdim da su Pelazgi u stvari Belasci, to jest beli ljudi, tj. Sloveni, Srbi... što se tiče Etruraca, srednje Italije, i oni su sebe nazivali Rašanima, državu Rasna, a glavni grad Rasena ili današnja Ravena... Svoje doktorate istoričari mogu kasnije samo obnoviti, čim pomere pojavu Srba i Slovena za nekoliko hiljada godina unazad i to na daleko širi prostor, na istok do Indije i Veda, a na zapad do Pirineja i Baska. To je prostor jednog samoniklog, jezičkog, etničkog jezgra koji je dao pramajku jezika indoevropljanima, koji je dao veličanstvene spise ’RG Vede’. da se podsetimo ’Rg’ na sanskritskom jeziku znači nešto što je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto, na jednom mestu, rgnem ti ga majci, to je seljački izraz za vede, znači mudrosti proviđenje, videnije, sve videti umom. I danas šumadijski seljak kaže kad hoće nešto da osmotri: “Odoh časkom da vednem’, da vidim, da osmotrim...”
“Naravno da ne mogu ostati svi Srbi u životu, ali ipak ostaje jezgro nacije. Ostaće živi Srbi kao poslednji izdanak SORABA, svepredaka sviju Evropljana. Ostaće i srpski jezik kao planetarni, jedini jezik koji se može smatrati pramajka jezikom indoevropskih naroda, i sa kojim se jedino može sporazumevati sa civilizacijama drugih planeta. Jer, Srbi vode poreklo preko one svetle, vasionske strane atlantidskog lica. Srbi će biti u stanju posle ove tektonske kataklizme jedini da obnove novu evropsku civilizaciju, pošto se Srbi nalaze u večnom elektrolitskom kupanju izazvanom moćnom spregom dveju geoloških ploča - bakarne pod Homoljima, i olovne ispod Kopaonika.”“Taj naboj prirode pomoći će Srbima iznova da se održe kao entogenetski pupak planete, i potvrditi tako dosadašnje arheološke nalaze da smo najstarija Evropa, samo dance Božje kace rajskog pričesta. Ko udari na tu našu zajedničku evropsku praroditeljsku stopu, besnilo mu dušu zahvatilo, obrnuo noge naopačke, usta mu se za vrat okrenula... A pravi, treći svetski rat, odigraće se u evropskim zemljama od 1996. do 1999. kako ga lepo najavljuje Nostradamus u svom Testamentu. Tarabići koji vele: ’Nad Srbijom će padati pečeni ljudi, a Srbiji ništa biti neće’. Sasvim je izvesno da Evropa prisustvuje poslednjim mesecima svoje sreće u miru ako nastave ovako sitničarski sa nama. Oni su nas odista gurnuli u krvavi rat, a to će im se još krvavije osvetiti - snaći će ih potpuna kataklizma, pa će bežeći ispred nje naići na naše ispaćeno tlo i narod tog tla. Dočekaćemo ih sa korom hleba, kao što je to uvek bivalo. Voleo bih što pre da se sastanu svi naši geolozi, geografi, sociolozi, demografi i stručnjaci za razaranja zemljišta, kako bismo mogli svi zajedno da razradimo PAKET SPASENJA za ovaj narod, koji je već stupio u fazu mesijanske uloge spasioca ljudskog roda. Narod TLA i PUPKA PLANETE, Srbi, raspolažu vasionskom snagom poput Tesline, i takav narod ne može nikad biti uništen.
Za Milića od Mačve ne bi se moglo reći da je u pogledu procene o starini srpskog naroda bio pomodar i skorojević. Naprotiv, on je mnogo ranije, pre bučnog dolaska “novoromantičara”, istupao s tezama da su Srbi najstariji narod na planeti Zemlji. Na ovakve “naučne” teorije osvrnuo se u svojim komentarima iz dnevnika i Borislav Pekić (1930-1992).
On je najpre naglasio kako mu je u ruke dospeo separat pod nazivom “Sorabi” Milića od Mačve koji je objavljen u decembru 1982. godine, a zatim je doneo čitave pasuse iz tog teksta. Za ovu priliku izdvajamo samo neke od njih: “Sarab ili Sorab, skraćeno kasnije u Srb, etimološki se objašnjava sa sabrat, najbliži rođak, rob Božiji na zemlji, sapatnik. I danas Srb Srbinu sasvim nepoznatom kaže brate Srbine’ ili ’ej moj rođače’... Postoji podatak da Bizmarkova baba nije znala nemački, već je jedino govorila srpskim jezikom, a on sam na samrti izgovorio je jednu reč - Srbija... Takav pravi pristup objašnjenju toponima samo potvrđuje onu staru, ozbiljnu teoriju da su Sloveni na Balkanu živeli otkad postoji sveta. To su oni tajanstveni Tračani bez naknadno ubačenog ’T’ u stvari Račani, tj. Rasjani, rasijani ljudi, Račani sa glavnim gradom Rasom i državom Raškom. Zatim Iliri i Pelazgi. Ja tvrdim da su Pelazgi u stvari Belasci, to jest beli ljudi, tj. Sloveni, Srbi... što se tiče Etruraca, srednje Italije, i oni su sebe nazivali Rašanima, državu Rasna, a glavni grad Rasena ili današnja Ravena... Svoje doktorate istoričari mogu kasnije samo obnoviti, čim pomere pojavu Srba i Slovena za nekoliko hiljada godina unazad i to na daleko širi prostor, na istok do Indije i Veda, a na zapad do Pirineja i Baska. To je prostor jednog samoniklog, jezičkog, etničkog jezgra koji je dao pramajku jezika indoevropljanima, koji je dao veličanstvene spise ’RG Vede’. da se podsetimo ’Rg’ na sanskritskom jeziku znači nešto što je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto, na jednom mestu, rgnem ti ga majci, to je seljački izraz za vede, znači mudrosti proviđenje, videnije, sve videti umom. I danas šumadijski seljak kaže kad hoće nešto da osmotri: “Odoh časkom da vednem’, da vidim, da osmotrim...”
.. samo prdimo u ladnu vodu i pravimo se "pametni".. bolje da cutimo i rjesavamo neke svoje licne probleme nego da se mijesamo, tamo gdje narodu svake drzave nije mjesto 
