Скинувши наочаре, кренула је сама у његов стан не чекајући да буде позвана. Још нису прозборили ни речи. Иако момак није имао шта да каже, она је већ била иза њега. Кренуо је да затвара врата и док се окретао хтео је да каже нешто. Спречила га је ставивши му кажипрст на уста. Унела му се у лице тако да је могао да осети њен топао дах на свом лицу. Чим је померила прстић са његових усана, прстић су замениле усне. Затворио је очи и препустио се пламену. Рукама је склизнула испод његове мајце у којој је спавао и он уздахну од задовољства. Пољубила га је у образ, затим у врат и повукла мајцу на горе. Свукла ју је и спустила на под. Дисао је све гласније и није ништа чуо осим самог себе. Није отварао очи. Осећао је довољно. Њен језик око свог пупка, а затим се цео свет сручи некако надоле. Жестином водопада Нијагаре, врелином Сахаре је осетио како се његово тело утапа у њу. Када је пожелео да јој додирне лице, лако му је склонила дланове у страну и прислонила их вратима. Задовољство које је осећао га је умарало. Као да су му колена постајала слаба, а та тенденција је постајала све тежа по њега.
Устала је, и јако га ухватила за плод њеног преданог рада и повукла ка себи. Као да га је водила. Када би осетила да хоће нешто да прозбори стегла би га јаче и пољубила. Момак се губио у таласима бола и задовољства. Када су стигли до спаваће собе, подигла је сукњицу, испод које није било ништа. Лако ју је скинула са себе и његов поглед оста на њеној глатко обријаној мачкици. Округле, чврсте груди су биле као магнет за његове руке али му није дала да се мрдне, окренувши га и гурнувши на кревет. Пао је осмехнувши се. Решио је да прихвати њену игру. На поду је видела његове фармерке у које је био упасан каиш. Извукла је каиш и попела се на момка. Почела је да га љуби, и сада је могао да осети сву њену врелину на себи. Полако му је подигла руке на ивицу кревета и обавила их каишем, везавши га за кревет. Благо се смејао док је она почињала да се увија на њему. Још једном га је пољубила а затим устала са њега. Кренуо је устаје и он, али га је задржао каиш. Изашла је из собе и изгубила се из видокруга. Све око њега је утихло и могао је да чује њене кораке на паркету. Одлазили су, да би онда нестали на кратко. Чуо је да се враћа. Сада је већ био помало уплашен, чуо је разне приче како су криминалци обијали станове на разноразне начине. Ушетала је у собу са осмехом. Из угла у коме је лежао није могао да види шта је имала у рукама. Ипак је погледа на леву страну, где се налазило велико огледало и видео да носи у руци флашицу са чоколадним преливом за сладолед. Почела је да га полива истим свуда по телу и скида прелив са њега језиком. Онда му је почела поливати лице, тако да је и он могао да осети сладуњав укус на устима. Као својим тако њеним. Онда је почела да се смеје и да му прска чоколаду у очи. Затворио их је а она га је љубила и поново прскала. Када му је засметало, замолио ју је да му донесе крпу да обрише лице. Отишла је трчећи и вратила се убрзо. Осетио је тканину на очима. Буквално у следећем тренутку је осетио како му је свом силином забила целу крпу у уста и умало угушила. Отворио је очи у ужасу. Сасвим случајно, у жељи да извади крпу из уста окренуо се према истом огледалу на орману и видео је са великим кухињским ножем. Очи пуне ужаса су гледале како му девојка забија сечиво у горњи део стомака и потезом надоле распара цео абдомен. Извадила је нож, који је био до дршке забоден у њега, и послала му пољубац. Почео је да се копрца, али што се више трудио да се ослободи то му је срце брже куцало и крварио је интнзивније. Слабио је. Све док није потпуно престао да се креће. Непомично је гледао сам себе. Очи које су пре само пар сати биле живе су биле потпуно мирне. Зазвонио је телефон. После неколико сигнала, упалила се секретарица и после звучног сигнала девојка остави поруку.
- «Мачак, само сам хтела да ти се јавим да видим да ли си устао. Супер смо се јуче провели, био си прави лав. Једва чекам да те видим. Ћао.»
* * *
Инспектор Ђорђе Стаменковић је стигао у полицијским колима на место злочина. Испред зграде у којој је живео момак, стајало је неколико возила полиције и пар возила хитне помоћи. Три полицајца су стајала испред улаза и разговарали. Видевши инспектора, један од њих му рече одсечно, предпостављајући питање:
- «На трећем спрату, инспекторе.»
Климнуо је главом у знак захвалности и ћутке наставио у улаз. Степеницама се упутио на трећи спрат. На другом спрату је видео једну полицајку како испитује неке станаре, углавном старе људе. На трећем спрату, на месту злочина полицајац са аутоматском пушком је стајао на вратима. Поздравили су се климнувши главом један другом и инспектор уђе у кућу. Екипа која је вршила увиђај, већ је увелико радила. Цело место је било фотографисано и докази су били обележени редним бројевима.
- «Инспекторе, ево управо завршавамо увиђај» рече сићушна женица са наочарима.
Г-ђа Ранковић није била виша од једно метар и по, носила је наочаре са танким металним рамом и није често гледала горе. Као да је навикла да је сви аспекти њеног посла везују на то да гледа доле и тражи доказе који ће помоћи да се кривци ухапсе. Имала је око четрдесет година и њена бледа тен је чинила да понекад изгледа блеђа од жртава.
- «Шта се зна за сада?» Мирно упита инспектор
- «Дечко се звао Данијел Марковић, рођен у Алексинцу 1978 г. Овде је већ шест година, радио је као курир у неком приватном предузећу. Девојка га је нашла, она је у суседној соби. Преминуо је од повреде задобијене ножем који смо нашли на месту злочина.»
- «Шта му је ово на лицу?» прекуну је инспектор
- «Чоколада»
- «Молим?!»
- «Изгледа да је жртва познавала убицу. Починилац је изгледа женска особа, нашли смо на неколико места женску косу, која очигледно није од његове девојке.»
- «Да ли је она могла то да уради?» упита инспектор и погледа према другој соби из које је допирало испрекидано тихо плакање.
- «Мислим да не. Могуће је да она чак и не зна за постојање ове друге девојке.» мирно рече г-ђа Ранковић. «Мислим, можда ни особа чију смо косу нашли није починилац. Мада бих се могла кладити да јесте.»
Инспектор погледа малу госпођу са неверицом и она поново спусти поглед на тло.
- «Немојте јој за сада ништа говорити о томе. Било би добро да узмемо изјаве па ћемо то накнадно да јој кажемо.»
- «Већ имамо списак познаника и ускоро ћемо знати нешто више о приватном животу Марковића.» Додаде женица и поче да листа своју свешчицу.
- «Прегледали сте му мобилни?»
- «Да, листинг ће бити спреман за пар сати. Зваћу Вас да вам јавим појединости.»
Инспектор климну главом и поче да се шета по стану. Направио је круг око кревета. Чучнуо испред момка и погледао му у очи. Као да је затекао ужас који га је снашао управо у тим очима. Окренуо се иза себе и видео огледало. Закључио је да је јадник видео и гледао своју смрт. Знао је да је то мучење трајало бар пола сата. Погледао је руке завезане за кревет и видео подливе и расечену кожу. Наравно да се дечко борио. Чвор је био добар. Осим што је везивао руке за кревет, део каиша је био провучен између руку, чинивши евентуалан покушај самовољног одвезивања буквално немогућим. Догађај је већ био реконструисан у глави инспектора Стаменковића. Девојка улази у стан, почиње игра, са малом дозом садо-мазохизма. Онда она доноси чоколаду, коју он тражи да му она скине са лица. Она доноси крпу и нож. Видео је нож на поду и отишао до кухиње.
- «Сигурно те није навела лоша чоколада да га убијеш!» рече инспектор више за себе, иако је деловало као да се обраћао убици.
Наслонио се на мали сточић који је био као трпезаријски. Сточић је имао фијоку, коју је инспектор наслонивши се затворио. Окренуо се, и поново је отворио. Да није било једне изгужване цедуљице у њој, била би празна. Инспектор из унутрашњег џепа извади малу пинцету и подиже папирић.
- «Ранковићева, дођи овамо на тренутак.» Рече инспектор повишеним тоном.
Када је мала женица дошла, он додаде:
- «Погледај шта има овде. Можда је нека глупост, а можда нешто важно.»
Она исправи изгужвани папирић, на коме је било написано слово «И» латиницом. Она отвори малу кесицу у коју спусти тај папир.
Устала је, и јако га ухватила за плод њеног преданог рада и повукла ка себи. Као да га је водила. Када би осетила да хоће нешто да прозбори стегла би га јаче и пољубила. Момак се губио у таласима бола и задовољства. Када су стигли до спаваће собе, подигла је сукњицу, испод које није било ништа. Лако ју је скинула са себе и његов поглед оста на њеној глатко обријаној мачкици. Округле, чврсте груди су биле као магнет за његове руке али му није дала да се мрдне, окренувши га и гурнувши на кревет. Пао је осмехнувши се. Решио је да прихвати њену игру. На поду је видела његове фармерке у које је био упасан каиш. Извукла је каиш и попела се на момка. Почела је да га љуби, и сада је могао да осети сву њену врелину на себи. Полако му је подигла руке на ивицу кревета и обавила их каишем, везавши га за кревет. Благо се смејао док је она почињала да се увија на њему. Још једном га је пољубила а затим устала са њега. Кренуо је устаје и он, али га је задржао каиш. Изашла је из собе и изгубила се из видокруга. Све око њега је утихло и могао је да чује њене кораке на паркету. Одлазили су, да би онда нестали на кратко. Чуо је да се враћа. Сада је већ био помало уплашен, чуо је разне приче како су криминалци обијали станове на разноразне начине. Ушетала је у собу са осмехом. Из угла у коме је лежао није могао да види шта је имала у рукама. Ипак је погледа на леву страну, где се налазило велико огледало и видео да носи у руци флашицу са чоколадним преливом за сладолед. Почела је да га полива истим свуда по телу и скида прелив са њега језиком. Онда му је почела поливати лице, тако да је и он могао да осети сладуњав укус на устима. Као својим тако њеним. Онда је почела да се смеје и да му прска чоколаду у очи. Затворио их је а она га је љубила и поново прскала. Када му је засметало, замолио ју је да му донесе крпу да обрише лице. Отишла је трчећи и вратила се убрзо. Осетио је тканину на очима. Буквално у следећем тренутку је осетио како му је свом силином забила целу крпу у уста и умало угушила. Отворио је очи у ужасу. Сасвим случајно, у жељи да извади крпу из уста окренуо се према истом огледалу на орману и видео је са великим кухињским ножем. Очи пуне ужаса су гледале како му девојка забија сечиво у горњи део стомака и потезом надоле распара цео абдомен. Извадила је нож, који је био до дршке забоден у њега, и послала му пољубац. Почео је да се копрца, али што се више трудио да се ослободи то му је срце брже куцало и крварио је интнзивније. Слабио је. Све док није потпуно престао да се креће. Непомично је гледао сам себе. Очи које су пре само пар сати биле живе су биле потпуно мирне. Зазвонио је телефон. После неколико сигнала, упалила се секретарица и после звучног сигнала девојка остави поруку.
- «Мачак, само сам хтела да ти се јавим да видим да ли си устао. Супер смо се јуче провели, био си прави лав. Једва чекам да те видим. Ћао.»
* * *
Инспектор Ђорђе Стаменковић је стигао у полицијским колима на место злочина. Испред зграде у којој је живео момак, стајало је неколико возила полиције и пар возила хитне помоћи. Три полицајца су стајала испред улаза и разговарали. Видевши инспектора, један од њих му рече одсечно, предпостављајући питање:
- «На трећем спрату, инспекторе.»
Климнуо је главом у знак захвалности и ћутке наставио у улаз. Степеницама се упутио на трећи спрат. На другом спрату је видео једну полицајку како испитује неке станаре, углавном старе људе. На трећем спрату, на месту злочина полицајац са аутоматском пушком је стајао на вратима. Поздравили су се климнувши главом један другом и инспектор уђе у кућу. Екипа која је вршила увиђај, већ је увелико радила. Цело место је било фотографисано и докази су били обележени редним бројевима.
- «Инспекторе, ево управо завршавамо увиђај» рече сићушна женица са наочарима.
Г-ђа Ранковић није била виша од једно метар и по, носила је наочаре са танким металним рамом и није често гледала горе. Као да је навикла да је сви аспекти њеног посла везују на то да гледа доле и тражи доказе који ће помоћи да се кривци ухапсе. Имала је око четрдесет година и њена бледа тен је чинила да понекад изгледа блеђа од жртава.
- «Шта се зна за сада?» Мирно упита инспектор
- «Дечко се звао Данијел Марковић, рођен у Алексинцу 1978 г. Овде је већ шест година, радио је као курир у неком приватном предузећу. Девојка га је нашла, она је у суседној соби. Преминуо је од повреде задобијене ножем који смо нашли на месту злочина.»
- «Шта му је ово на лицу?» прекуну је инспектор
- «Чоколада»
- «Молим?!»
- «Изгледа да је жртва познавала убицу. Починилац је изгледа женска особа, нашли смо на неколико места женску косу, која очигледно није од његове девојке.»
- «Да ли је она могла то да уради?» упита инспектор и погледа према другој соби из које је допирало испрекидано тихо плакање.
- «Мислим да не. Могуће је да она чак и не зна за постојање ове друге девојке.» мирно рече г-ђа Ранковић. «Мислим, можда ни особа чију смо косу нашли није починилац. Мада бих се могла кладити да јесте.»
Инспектор погледа малу госпођу са неверицом и она поново спусти поглед на тло.
- «Немојте јој за сада ништа говорити о томе. Било би добро да узмемо изјаве па ћемо то накнадно да јој кажемо.»
- «Већ имамо списак познаника и ускоро ћемо знати нешто више о приватном животу Марковића.» Додаде женица и поче да листа своју свешчицу.
- «Прегледали сте му мобилни?»
- «Да, листинг ће бити спреман за пар сати. Зваћу Вас да вам јавим појединости.»
Инспектор климну главом и поче да се шета по стану. Направио је круг око кревета. Чучнуо испред момка и погледао му у очи. Као да је затекао ужас који га је снашао управо у тим очима. Окренуо се иза себе и видео огледало. Закључио је да је јадник видео и гледао своју смрт. Знао је да је то мучење трајало бар пола сата. Погледао је руке завезане за кревет и видео подливе и расечену кожу. Наравно да се дечко борио. Чвор је био добар. Осим што је везивао руке за кревет, део каиша је био провучен између руку, чинивши евентуалан покушај самовољног одвезивања буквално немогућим. Догађај је већ био реконструисан у глави инспектора Стаменковића. Девојка улази у стан, почиње игра, са малом дозом садо-мазохизма. Онда она доноси чоколаду, коју он тражи да му она скине са лица. Она доноси крпу и нож. Видео је нож на поду и отишао до кухиње.
- «Сигурно те није навела лоша чоколада да га убијеш!» рече инспектор више за себе, иако је деловало као да се обраћао убици.
Наслонио се на мали сточић који је био као трпезаријски. Сточић је имао фијоку, коју је инспектор наслонивши се затворио. Окренуо се, и поново је отворио. Да није било једне изгужване цедуљице у њој, била би празна. Инспектор из унутрашњег џепа извади малу пинцету и подиже папирић.
- «Ранковићева, дођи овамо на тренутак.» Рече инспектор повишеним тоном.
Када је мала женица дошла, он додаде:
- «Погледај шта има овде. Можда је нека глупост, а можда нешто важно.»
Она исправи изгужвани папирић, на коме је било написано слово «И» латиницом. Она отвори малу кесицу у коју спусти тај папир.
8)
