Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Sonja Biserko u akciji šibanja srpskih medija
BEOGRAD - Da je u Srbiji pljuvanje po sopstvenom narodu najprofitabilnija delatnost pokazala nam je svima dobro poznata soroševska organizacija Helsinški odbor za ljudska prava. Ovoga puta na udaru Sonje Biserko i klike okupljene oko nje bili su srpski mediji koji su na konferenciji za štampu u `Medija centru` optuženi ni manje - ni više nego za ratno huškačko novinarstvo, rehabilitaciju zločina, odbranu zločina... U svom `kominternovskom obraćanju novinarima` Biserko je rekla sledeće:
...Primetno je da mediji rehabilituju zločine i da se nije se odustalo od ideje ujedinjenja srpskih zemalja, a da poslednji događaji u Republici Srpskoj to i potvrđuju. S obzirom na to da organizacija koju Sonja Biserko predvodi svakodnevno piše izveštaje o nekakvom otkrivanju navodnih zločina koje su Srbi počinili u prethodnim ratovima, ostaje nejasno zbog čega joj toliko smeta ako neko objavi fotografije i dokumentuje zločine koji su počinjeni nad Srbima. I naš list je u nekoliko navrata objavio seriju fotografija na kojima se vide stravična zverstva nad srpskim narodom u Brčkom, Sarajevu, Krajini, Kosovu i Metohiji... Ili je po gospođi Biserko najbolje suočavanje s ratnim zločinima isključivo ako stanete na stranu onih koji su Srbe proterali s njihovih ognjišta? Takođe, gospođa Biserko bi svima trebalo da objasni kako joj ne smeta diktatorsko ponašanje okupatorskog predstavnika Pedija Ešdauna prema Republici Srpskoj, pošto se ona stalno deklariše kao veliki borac za demokratiju i demokratske principe, a smeta joj i samo pominjanje ujedinjenja Srbije i Republike Srpske. Ima li išta prirodnije od toga da jedan narod želi da živi u istoj državi? Posebno sada, kad Srbi u Republici Srpskoj žele da se oslobode diktature Pedija Ešdauna. Da joj pripomogne, našao se i izvesni Nemanja Stjepanović, koautor projekta praćenja medija. `Taj je sebi dozvolio i sledeće zapažanje`: Novinari o Kosovu pišu jednostrano, a kao najbolji primer su martovska događanja kad su mediji sprovodili ratno-huškačku politiku. Reče čovek i ostade živ! Ako je poziv na odbranu svoje zemlje i svog naroda ratno-huškačka politika medija, onda Stjepanović zaista ima pravo. Međutim, da je tako nešto rekao u nekoj od zemalja te civilizovane zapadne Evrope, posebno u situaciji kada je zemlja napadnuta, `popio bi žestoku zatvorsku kaznu`. Ali, u Srbiji je sve dozvoljeno i ovakve kreature to obilato koriste. A i nikako da izbrišemo sećanja iz glave, kako je preko Si-En-Ena Soroš pozivao na bombardovanje Srbije. Dosledan u svom ludilu, Stjepanović je medije oklevetao i za sledeće: ...Tada je (misli se na martovska događanja) u svim naslovima stajala reč rat i nigde se nije isticala prava uloga Kfora. Na Kosovu postoje mnoga pozitivna dešavanja, ali novinari o Kosovu pišu, a tamo i ne odlaze. Novinari ove redakcije su u nekoliko navrata bili na Kosovu i Metohiji i iskreno nismo videli da Kfor nešto pozitivno čini, ali smo videli popaljene srpske kuće. Tačno je da se tokom martovskih dešavanja spominjala reč RAT, jer se pravi rat za Stjepanovićevu informaciju tamo i odvijao. Doduše, zaboravio je da kaže da se goloruku srpski narod borio protiv do zuba naoružanih terorista i da je platio time što je nekoliko desetina srpskih sela izbrisano s mape. A, sve se to dogodilo jer su baš ti vojnici Kfora, koje Stjepanović hvali, umesto da zaštite Srbe, pobegli glavom bez obzira. Trenutno na Kosovu i Metohiji jedino dešavanje je ozbiljna priprema Šiptara za nova teroristička dejstva. Ako su to za Stjepanovića pozitivna dešavanja, onda alal mu vera.
BEOGRAD - Da je u Srbiji pljuvanje po sopstvenom narodu najprofitabilnija delatnost pokazala nam je svima dobro poznata soroševska organizacija Helsinški odbor za ljudska prava. Ovoga puta na udaru Sonje Biserko i klike okupljene oko nje bili su srpski mediji koji su na konferenciji za štampu u `Medija centru` optuženi ni manje - ni više nego za ratno huškačko novinarstvo, rehabilitaciju zločina, odbranu zločina... U svom `kominternovskom obraćanju novinarima` Biserko je rekla sledeće:
...Primetno je da mediji rehabilituju zločine i da se nije se odustalo od ideje ujedinjenja srpskih zemalja, a da poslednji događaji u Republici Srpskoj to i potvrđuju. S obzirom na to da organizacija koju Sonja Biserko predvodi svakodnevno piše izveštaje o nekakvom otkrivanju navodnih zločina koje su Srbi počinili u prethodnim ratovima, ostaje nejasno zbog čega joj toliko smeta ako neko objavi fotografije i dokumentuje zločine koji su počinjeni nad Srbima. I naš list je u nekoliko navrata objavio seriju fotografija na kojima se vide stravična zverstva nad srpskim narodom u Brčkom, Sarajevu, Krajini, Kosovu i Metohiji... Ili je po gospođi Biserko najbolje suočavanje s ratnim zločinima isključivo ako stanete na stranu onih koji su Srbe proterali s njihovih ognjišta? Takođe, gospođa Biserko bi svima trebalo da objasni kako joj ne smeta diktatorsko ponašanje okupatorskog predstavnika Pedija Ešdauna prema Republici Srpskoj, pošto se ona stalno deklariše kao veliki borac za demokratiju i demokratske principe, a smeta joj i samo pominjanje ujedinjenja Srbije i Republike Srpske. Ima li išta prirodnije od toga da jedan narod želi da živi u istoj državi? Posebno sada, kad Srbi u Republici Srpskoj žele da se oslobode diktature Pedija Ešdauna. Da joj pripomogne, našao se i izvesni Nemanja Stjepanović, koautor projekta praćenja medija. `Taj je sebi dozvolio i sledeće zapažanje`: Novinari o Kosovu pišu jednostrano, a kao najbolji primer su martovska događanja kad su mediji sprovodili ratno-huškačku politiku. Reče čovek i ostade živ! Ako je poziv na odbranu svoje zemlje i svog naroda ratno-huškačka politika medija, onda Stjepanović zaista ima pravo. Međutim, da je tako nešto rekao u nekoj od zemalja te civilizovane zapadne Evrope, posebno u situaciji kada je zemlja napadnuta, `popio bi žestoku zatvorsku kaznu`. Ali, u Srbiji je sve dozvoljeno i ovakve kreature to obilato koriste. A i nikako da izbrišemo sećanja iz glave, kako je preko Si-En-Ena Soroš pozivao na bombardovanje Srbije. Dosledan u svom ludilu, Stjepanović je medije oklevetao i za sledeće: ...Tada je (misli se na martovska događanja) u svim naslovima stajala reč rat i nigde se nije isticala prava uloga Kfora. Na Kosovu postoje mnoga pozitivna dešavanja, ali novinari o Kosovu pišu, a tamo i ne odlaze. Novinari ove redakcije su u nekoliko navrata bili na Kosovu i Metohiji i iskreno nismo videli da Kfor nešto pozitivno čini, ali smo videli popaljene srpske kuće. Tačno je da se tokom martovskih dešavanja spominjala reč RAT, jer se pravi rat za Stjepanovićevu informaciju tamo i odvijao. Doduše, zaboravio je da kaže da se goloruku srpski narod borio protiv do zuba naoružanih terorista i da je platio time što je nekoliko desetina srpskih sela izbrisano s mape. A, sve se to dogodilo jer su baš ti vojnici Kfora, koje Stjepanović hvali, umesto da zaštite Srbe, pobegli glavom bez obzira. Trenutno na Kosovu i Metohiji jedino dešavanje je ozbiljna priprema Šiptara za nova teroristička dejstva. Ako su to za Stjepanovića pozitivna dešavanja, onda alal mu vera.
Za pljuvanje i samaranje 
ops: 
