Лета у Београду су последњих неколико година биле изузетно врућа. Паклени дани су се надовезивали на спарне, али мало хладније вечери које су редовно биле украшене фанастичним звезданим сводом. Можда људи у Београду нису довољно обраћали пажњу на све природне лепоте неба јер лети је било превише других природних лепота које су крале сво време које би могло да се посвети гледању звезда – нарочито ноћу. У граду још док је ноћ била сасвим млада млади су буквално окупирали сва места где се точило пиће и слушала гласна музика. Нешто касније, популарна места, којих је било пуно, су подсећала на мравињак у коме се тачно знало ко шта ради, зашто и на који начин. Лети се са сигурношћу може тврдити да се највећи број људи упути ка чувеним сплавовима –комплексу дискотека и клубова на реци, какав вероватно нема нити један други европски град.
Поред добро решеног и уређеног шеталишта сплавови обележени јарким светлима и гласном музиком су се простирали уздуж моћне реке. Цео призор су чинули лепшим људи који су туда пролазили. Као да је вишегодишња криза, у којој се земља налазила провукла читаве генерације кроз сурову дијету која је целу популацију претворила у ликове какве калифорнијске серије. Резултат је био запањујући, девојке какве шетају модним пистама света су овде биле свакодневница. Мада, конкуренција је била таква да би многи цветићи светске моде прошли сасвим незапажено на асфалту овог града. Ноћу поготово. Тај тсунами ногу, сукњица, задњица, груди, усана и очију које су скривале свакакве мисли није могао никога да остави равнодушног. Сплавови-дискотеке на води су тек постајале легло порочних мисли када су се у малом простору, нађе велика количина људи који траже сличну врсту забаве. Зној, алкохол и дефицит гардеробе су гарантовале добар провод.
После дужег чекања, четири пара су напокон ушла на један од сплавова и кренула према гужви која их је мамила. Били су весели, и њихова повезаност је била очигледна. Некада није ни потребно да видите двоје да се држе за руке а да им њихови погледи не кажу све. Када се осам пријатеља сместило у близини шанка и поручило пиће,мало су се опустили. Девојке су спустиле торбице на високи сто, и почеле да се забављају. Момци су једино могли да остану да стоје и гледају четири девојке како изазовно играју и шаљу им недвосмислене погледе и осмехе. Дошаптавање, тачније викање «на увце», је био један од знакова да су момци имали шта да кажу један другом. Када је ситгла прва тура коктела, пива и текиле – краћа здравица је званично отворила вече за забаву. Девојке наставише да играју и момци им се ускоро придружише. Није их два пута требало питати да стану уз своје лепше половине. Погледи и тела су се брзо срели и провод је постајао интимнији.
Прву следећу мање познату песму, девојке су искористиле да се упуте према тоалету док су момци остали са пићем и ловачким причама. На крају крајева, могли су да погледају какве још «мачке» круже у тој шуми око њих. Било је ту сигурно и оних којих се требало чувати. Један од момака управо угледа једну такву. Бронзаног тена, коврџаве плаве косе и тамних очију била је прави мамац за очи. Њене благе и нежне црте лице су добро допуњавале складно, атлетско тело. Иако је деловала поприлично јако, није јој недостајало оних типично женских облина које су још одавно одредиле зашто се људском оку допадају мало закривљене линије. У краткој сукњи и у оскудној мајчици која је више наговештавала него што је скривала била је прави поклон мушком оку. Иако су били на пар метара удаљености, погледи им се сретоше и она не пропусти прилику да му се насмеје. Узвратио је кратким и одсечним подизањем обрва. Свега пар стопа од ње, он запази свог пријатеља и крену да се поздрави са њим. Видевши да јој прилази, она се окрете и полако нестаде у гужви. Покушао је да је пропрати погледом али је видео да му у сусрет иду четири девојке међу којима и његова изабраница. Искористио је ситуацију да је упозна и са својим пријатељем са којим је хтео малопре да се поздрави и евентуално прозбори пар речи са заводљивом плавушом.
Током вечери, још пар пута је успео погледом да ухвати плавушу али нити једном више није био у прилике да јој приђе. Када је сасвим изгубио вољу да је тражи, већ под утицајем алкохола и пуне бешике кренуо је према тоалету. У узаном простору који је требао да буде ходник пре те чувене поделе на мушке и женске тоалете ју је срео. Ухватио јој је поглед и осмехнуо јој се. Руком се наслонио на зид, као да је хтео да јој препречи пут. Благо се насмејала и поправила косу.
- «Здраво, изгледаш фантастично данас» рече јој момак
- «А ти мени делујеш мало припито и поприлично заузето» одговори она са осмехом и крену даље са очекивањем да ће померити руку и пустити је да прође.
Када је видела да је неће пустити иако се приближила толико да јој је коса додирнула његову руку када се окренула. Рече му:
- «Да ли би био љубазан да ме пустиш да прођем»
- «Наравно, ако ми оставиш свој број...» рече он са осмехом
- «Зашто да не» плавуша одговори са осмехом «памти...»
Закорачила је према њему гледајући га у очи. Изговарала је број по број, полако и после сваког изговореног броја, као да је исписивала исти на његовим грудима да би га на крају сасвим притисла уза зид. Прислнила је своје колено на унутрашњу страну његовог колена, кренула према његовом лицу и када је очекивао ко зна шта на уво му је шапнула:
- «Понови!»
Остао је затечен, и већ први број је био погрешан. Насмејала се и рекла му прекорно.
- «Аматеру, јави се кад порастеш»
Могао је само да је пропрати како је одлазила.
Те вечери, погледи су им се сусрели још неколико пута. Виђао ју је како игра са другим момцима. Није знао зашто али му је сметало да види туђе шаке на њеним куковима и струку. Увек када би видела да је гледа, осмехивала би се благо и тада би увек некако интензивније припијала своје витко тело уз партнера који као да је горео испод ње. Била је ватра, заробљена у женском телу. Када је кретао кући са друштвом, само ју је још једном прекорно погледао а она му је само намигнула. Друштво је напустило сплав и кренули су ка колима. Сео је у кола са својом девојком и кренуо кући. Низ светала у ретровизору никако није наговештавао да га је неко пратио.
* * *
Јутро је дочекао сам. Кроз ролетне се полако пробијао дан. Испружио је руку са надом да ће додиром затећи своју девојку поред себе. Није била ту. Суботом ујутро је радила у једном малом кафеу у центру града. Иако му прво време то није сметало, сада му је недостајала, да буде поред њега. Погледао је на сат. Девет сати. Помислио је да је баш поранио. Те мирне јутарње мисли му је разјурило звоно на вратима. Устао је из кревета и упутио се ка вратима. Брисао је сањиве очи док је откључавао врата. Подигавши поглед, видео је плавушу коврџаве косе. Скидала је наочаре за сунце. Сада је била обучена у кратку летњу ружичасту хаљину. Иако није носила потпетице, њене ноге су деловале тако удобно да се једва суздржао да одмах ту на вратима не падне на колена и не припије лице њеним сочним бутинама.
Поред добро решеног и уређеног шеталишта сплавови обележени јарким светлима и гласном музиком су се простирали уздуж моћне реке. Цео призор су чинули лепшим људи који су туда пролазили. Као да је вишегодишња криза, у којој се земља налазила провукла читаве генерације кроз сурову дијету која је целу популацију претворила у ликове какве калифорнијске серије. Резултат је био запањујући, девојке какве шетају модним пистама света су овде биле свакодневница. Мада, конкуренција је била таква да би многи цветићи светске моде прошли сасвим незапажено на асфалту овог града. Ноћу поготово. Тај тсунами ногу, сукњица, задњица, груди, усана и очију које су скривале свакакве мисли није могао никога да остави равнодушног. Сплавови-дискотеке на води су тек постајале легло порочних мисли када су се у малом простору, нађе велика количина људи који траже сличну врсту забаве. Зној, алкохол и дефицит гардеробе су гарантовале добар провод.
После дужег чекања, четири пара су напокон ушла на један од сплавова и кренула према гужви која их је мамила. Били су весели, и њихова повезаност је била очигледна. Некада није ни потребно да видите двоје да се држе за руке а да им њихови погледи не кажу све. Када се осам пријатеља сместило у близини шанка и поручило пиће,мало су се опустили. Девојке су спустиле торбице на високи сто, и почеле да се забављају. Момци су једино могли да остану да стоје и гледају четири девојке како изазовно играју и шаљу им недвосмислене погледе и осмехе. Дошаптавање, тачније викање «на увце», је био један од знакова да су момци имали шта да кажу један другом. Када је ситгла прва тура коктела, пива и текиле – краћа здравица је званично отворила вече за забаву. Девојке наставише да играју и момци им се ускоро придружише. Није их два пута требало питати да стану уз своје лепше половине. Погледи и тела су се брзо срели и провод је постајао интимнији.
Прву следећу мање познату песму, девојке су искористиле да се упуте према тоалету док су момци остали са пићем и ловачким причама. На крају крајева, могли су да погледају какве још «мачке» круже у тој шуми око њих. Било је ту сигурно и оних којих се требало чувати. Један од момака управо угледа једну такву. Бронзаног тена, коврџаве плаве косе и тамних очију била је прави мамац за очи. Њене благе и нежне црте лице су добро допуњавале складно, атлетско тело. Иако је деловала поприлично јако, није јој недостајало оних типично женских облина које су још одавно одредиле зашто се људском оку допадају мало закривљене линије. У краткој сукњи и у оскудној мајчици која је више наговештавала него што је скривала била је прави поклон мушком оку. Иако су били на пар метара удаљености, погледи им се сретоше и она не пропусти прилику да му се насмеје. Узвратио је кратким и одсечним подизањем обрва. Свега пар стопа од ње, он запази свог пријатеља и крену да се поздрави са њим. Видевши да јој прилази, она се окрете и полако нестаде у гужви. Покушао је да је пропрати погледом али је видео да му у сусрет иду четири девојке међу којима и његова изабраница. Искористио је ситуацију да је упозна и са својим пријатељем са којим је хтео малопре да се поздрави и евентуално прозбори пар речи са заводљивом плавушом.
Током вечери, још пар пута је успео погледом да ухвати плавушу али нити једном више није био у прилике да јој приђе. Када је сасвим изгубио вољу да је тражи, већ под утицајем алкохола и пуне бешике кренуо је према тоалету. У узаном простору који је требао да буде ходник пре те чувене поделе на мушке и женске тоалете ју је срео. Ухватио јој је поглед и осмехнуо јој се. Руком се наслонио на зид, као да је хтео да јој препречи пут. Благо се насмејала и поправила косу.
- «Здраво, изгледаш фантастично данас» рече јој момак
- «А ти мени делујеш мало припито и поприлично заузето» одговори она са осмехом и крену даље са очекивањем да ће померити руку и пустити је да прође.
Када је видела да је неће пустити иако се приближила толико да јој је коса додирнула његову руку када се окренула. Рече му:
- «Да ли би био љубазан да ме пустиш да прођем»
- «Наравно, ако ми оставиш свој број...» рече он са осмехом
- «Зашто да не» плавуша одговори са осмехом «памти...»
Закорачила је према њему гледајући га у очи. Изговарала је број по број, полако и после сваког изговореног броја, као да је исписивала исти на његовим грудима да би га на крају сасвим притисла уза зид. Прислнила је своје колено на унутрашњу страну његовог колена, кренула према његовом лицу и када је очекивао ко зна шта на уво му је шапнула:
- «Понови!»
Остао је затечен, и већ први број је био погрешан. Насмејала се и рекла му прекорно.
- «Аматеру, јави се кад порастеш»
Могао је само да је пропрати како је одлазила.
Те вечери, погледи су им се сусрели још неколико пута. Виђао ју је како игра са другим момцима. Није знао зашто али му је сметало да види туђе шаке на њеним куковима и струку. Увек када би видела да је гледа, осмехивала би се благо и тада би увек некако интензивније припијала своје витко тело уз партнера који као да је горео испод ње. Била је ватра, заробљена у женском телу. Када је кретао кући са друштвом, само ју је још једном прекорно погледао а она му је само намигнула. Друштво је напустило сплав и кренули су ка колима. Сео је у кола са својом девојком и кренуо кући. Низ светала у ретровизору никако није наговештавао да га је неко пратио.
* * *
Јутро је дочекао сам. Кроз ролетне се полако пробијао дан. Испружио је руку са надом да ће додиром затећи своју девојку поред себе. Није била ту. Суботом ујутро је радила у једном малом кафеу у центру града. Иако му прво време то није сметало, сада му је недостајала, да буде поред њега. Погледао је на сат. Девет сати. Помислио је да је баш поранио. Те мирне јутарње мисли му је разјурило звоно на вратима. Устао је из кревета и упутио се ка вратима. Брисао је сањиве очи док је откључавао врата. Подигавши поглед, видео је плавушу коврџаве косе. Скидала је наочаре за сунце. Сада је била обучена у кратку летњу ружичасту хаљину. Иако није носила потпетице, њене ноге су деловале тако удобно да се једва суздржао да одмах ту на вратима не падне на колена и не припије лице њеним сочним бутинама.
