Delije , grobari i ostala navijacka bagra.

Od navijača se ništa drugo ni ne očekuje nego da navijaju i bodre svoj klub. Kakva bi još društvena uloga navijača mogla da bude?

Ja licno bi bio sasvim zadovoljan da za pocetak prestanu ubistva, da se iskorene idioti koji nose nozeve i ostala oruzja. To bi mi bilo sasvim dovoljno za pocetak. Od toga da se krene, da se danasnjim klincima objasne neke stvari, da bude vise navijacke svesti a manje foliranja itd.
Ali realno gledano, previse trazim. Lep je taj idealni fazon "ultras no politica", ali to je skroz nerealno u zemlji Srbiji, u ovakvoj kakva je sad. ;)

Lako je zabarima i nekim drugima da furaju tu pricu...ne zive od 300 EUR mesecno.
 
Znaci po tvojoj logici ne treba da se prestane sa nozevima i ostalim s*anjima, nego da se ubijaju dalje, samo jer je neki cigan izbo mog ortaka sa tribine? Ljudi smo pre svega, nismo siptari. :lol:
To niko nije rekao , pogotovo ne ja , nisam cak imao na umu bilo kakav vid osvete , a pogotovo ne nozeve i utoke .Ne treba dalje da se ubijamo sigurno , al svakako ne treba da pravimo zajednicke akcije i glumimo neko jedinstvo sa onim sa kojima smo bili "na krv i nož" ,to je jedan razlog , a drugi sam naveo u gornjem delu posta , pošto od političkih i režimskih struktura imaju koristi samo dva Titova blizanca , onda bi njihovi navijači jedini trebali politikom da se bave na stadionu( mislim ne bi niko , al kod njih se to da razumeti ) , a svi ostali mogu u slobodno vreme van tih 2 sata nedeljno , naravno to je samo moje mišljenje .
ps kad sam govorio na perjanice ovih vlasti mislio sam na DS , Delije Sever tj. Demokratsku Stranku :lol:
 
Nisu navijaci slucajno medijski satanizovani. I ne trebaju mi nikakve novine da se uvjerim u njihov destruktivni karakter. Dovoljno je bilo samo izaci na ulicu 10. oktobra i sam se uvjeriti. Ako im je vrhunac patriotizma razbiti gej paradu onda nemam rijeci. I dzaba im sve pare sto su skupili za Kosovo kad su samo taj dan napravili milionsku stetu u Beogradu. Sad mi kazite koji to patriota razbija svoj grad. Ako su face nek idu na Kosovo i mlate Siptare, a ne da mi se kurce po Beogradu i to jos nad pederima. E jesu hrabri, naprosto im se divim.
 
To niko nije rekao , pogotovo ne ja , nisam cak imao na umu bilo kakav vid osvete , a pogotovo ne nozeve i utoke .Ne treba dalje da se ubijamo sigurno , al svakako ne treba da pravimo zajednicke akcije i glumimo neko jedinstvo sa onim sa kojima smo bili "na krv i nož" ,to je jedan razlog , a drugi sam naveo u gornjem delu posta , pošto od političkih i režimskih struktura imaju koristi samo dva Titova blizanca , onda bi njihovi navijači jedini trebali politikom da se bave na stadionu( mislim ne bi niko , al kod njih se to da razumeti ) , a svi ostali mogu u slobodno vreme van tih 2 sata nedeljno , naravno to je samo moje mišljenje .
ps kad sam govorio na perjanice ovih vlasti mislio sam na DS , Delije Sever tj. Demokratsku Stranku :lol:

Ne treba nikom zameriti zato sto je hteo nesto bolje (priznaces, ono za vreme Slobe je bio uzas) i sto je mislio da ce to zutaci (onomad DOS) doneti. Mnogi/vecina se tome nadala.
Na greskama se uci. Protiv zutaca svakako treba biti, ali greska bi bila podrzati Tomu ili bilo kog politicara. Previse drugih, svojih problema muce navijacku scenu Srbije.
 
Nisu navijaci slucajno medijski satanizovani. I ne trebaju mi nikakve novine da se uvjerim u njihov destruktivni karakter. Dovoljno je bilo samo izaci na ulicu 10. oktobra i sam se uvjeriti. Ako im je vrhunac patriotizma razbiti gej paradu onda nemam rijeci. I dzaba im sve pare sto su skupili za Kosovo kad su samo taj dan napravili milionsku stetu u Beogradu. Sad mi kazite koji to patriota razbija svoj grad. Ako su face nek idu na Kosovo i mlate Siptare, a ne da mi se kurce po Beogradu i to jos nad pederima. E jesu hrabri, naprosto im se divim.

Da iole znas o cemu pises, znao bi i podatak koliko njih je branilo tvoje srpsko Sarajevo i borilo se protiv ustasa i mudzahedina. Isto tako koliko njih je bilo na Kosovu.

O klincima, koji kradu patike, ne bih diskutovao. Navijaci takve stvari ne podrzavaju, a mediji mogu za svakog ko krade i nosi nike patike da lupe da je navijac (kao sto i rade).
 
Da iole znas o cemu pises, znao bi i podatak koliko njih je branilo tvoje srpsko Sarajevo i borilo se protiv ustasa i mudzahedina. Isto tako koliko njih je bilo na Kosovu.

O klincima, koji kradu patike, ne bih diskutovao. Navijaci takve stvari ne podrzavaju, a mediji mogu za svakog ko krade i nosi nike patike da lupe da je navijac (kao sto i rade).

Na koje navijace mislis? One iz Arkanove garde? Pa ti su isli da ratuju samo gdje ima sta da se krade. Medju ostalim dobrovoljcima je vjerovatno bilo ljudi koji su bili vatreni navijaci ali ja nisam primjetio ni jednu organizovanu navijacku grupu. Sve su to bili pojedinci volonteri.
 
Na koje navijace mislis? One iz Arkanove garde? Pa ti su isli da ratuju samo gdje ima sta da se krade. Medju ostalim dobrovoljcima je vjerovatno bilo ljudi koji su bili vatreni navijaci ali ja nisam primjetio ni jednu organizovanu navijacku grupu. Sve su to bili pojedinci volonteri.

Pa hvala Bogu. Jos treba vodja navijaca da odlucuje da li cu ja ici na front ili necu. To je svacija licna odluka...i dobro je sto je tako.
Batali generalizovanje i pljuvanje svih navijaca.
 
Спорт као наставак политике другим средствима

Слободан Владушић
понедељак, 21. фебруар 2011.

У земљи у којој се не зна колико има незапослених, а још мање колико гладних међу онима који нешто раде, писати о скорим догађајима у такозваном КСС (Кошаркашки савез Србије) делује као врхунац бешчашћа. Па ипак, усудићу се да тако нешто учиним само зато што догађаји око Ивковићеве оставке на место селектора представљају синегдоху Србије.

То што ниједан играч није замерио одлазећем селектору, сведочи прилично јасно да је разлога за оставку било. И спорадично праћење изјава играча током прошлог светског првенства показало је да установа која се крије иза три магична слова КСС постоји углавном у просторима цyберсвемира (http://www.kss.rs/) а да се у овом нешто реалнијем свету појављује само зато да завапи како пара нема. Ок, верујем. Пара нема. Како, међутим, никоме из те институције није пало на памет да понуди своју оставку из протеста или из жеље да остави простор некоме ко је можда способан да те паре пронађе? Како нико из владе није помислио да је можда срамота што селектор кошаркашке репрезентације и његов стручни штаб не добијају плату? Како нико из КСС није помислио да је срамота да се нико не јавља репрезентативцима који вероватно само због свог платонског васпитања још увек јесу репрезентативци Србије, а не неких других држава. Како нико из владе није помислио каква би то симболичка катастрофа била да наша кошаркашка репрезентација поново потоне, када се зна да је кошарка један од ретких српских производа који је још увек конкурентан на светском тржишту? Или јасније речено: када је зна да је кошарка готово последња дисциплина која нам показује да наша вредност није једнака вредности наших унутрашњих органа.

Неко ће сада вероватно приметити да влада (укључујући ту и ресорног министра за спорт, фотографију и разоноду) има паметнија посла од кошарке. Уздржао бих се коментара у погледу везе између синтагми “паметни послови” и “српска влада”, али бих само подсетио на посете турског министра спољних послова свлачионици турске кошаркашке репрезентације. Мислите да је тамо ишао да скупља аутограме или да се слика? Не, него је у неким земљама јасно да је спорт наставак политике другим средствима. На примеру Србије тај продужетак би могао да се претвори у пројекат кошарка-одбојка-тенис-ватерполо, тачније у низ спортова од стратешке важности. Кошарка: зато што је то наш спорт и зато што амплитуда националног самопоштовања дикретно зависи од кошарке (ово наравно, не важи за аутошовинисте). Одбојка: зато да се награди континуитет добрих разултата у протеклих деценију и по. Тенис: да би се пред глобалном елитом непрекидно разбијао стереотип о Србима-дивљацима. Ватерполо: да би се симболички помогло Србима у Црној Гори (пошто је ватерполо црногорски државни пројекат, управо из супротног разлога).

Такви државно-спортски пројекти постоје: неко мора да буде плаћен да буде глуп, или да буде природно глуп, па да не повеже две чињенице: 1) упирање британског тениског савеза (назовимо тако оно што се крије иза сајта http://www.lta.org.uk/) да претворе Ђоковића у Британца и 2) ужасни енглески комплекс везан за чињеницу да њихови тенисери не могу да освоје Вимблдон још од 1936. године (са тим је једино упоредив енглески комплекс везан за фудбал и акутне неупехе њихове фудбалске репрезентације). Сваки пут када се домогне полуфинала или финала гренд-слем турнира, несретни Енди Мареј мора да слуша, сем маме, која би по природи свог карактера била сасвим довољна да попуни/препуни рубрику “притисак”, још и булументе британских новинара који га непрекидно подсећају на тз. “свети” задатак: да освоји гренд-слем титулу за домовину тениса (из које је тенис емигрирао: у томе је проблем).

Вратимо се кући: уверен сам да у Србији не само да не постоји листа приоритета спортских пројеката, већ нема ни свести о томе да тако нешто треба да постоји. Зашто је то тако? Зато што је наша кошаркашка репрезентација за политичку елиту нека врста тринаестог прасета, нежељеног, а ипак присутног ентитета. Зашто нежељеног? Зато што уместо да промовише став сервилности, покорности, егоизма, они својим постојањем, игром, оним што раде на терену, сугеришу дух борбе и патриотизма, дух међусобне солидарности и солидарности са навијачима, тј. обичним светом, који ту победу жели колико и они сами. Зато је та наша кошаркашка репрезентација једна нежељена потенцијална бомба, нешто налик на гусларе у она времена када је усмено предање одмењивало недостатак институционалног одржање нарација које обезбеђују национални идентитет, или речено краће: недостатак властите државе. У томе и јесте проблем са кошарком: очекивати од елите која опстаје на идеји да је Србија неспособна да се такмичи у било чему и против било кога, да има изграђену спортску политику равно је лудилу. Али ипак треба поменути ту чињеницу – да ова земља нема, између осталог, ни своју политику у спорту – јер тај недостатак није нормалан и тако не треба да остане.

Суштински то је и јесте кључни проблем у Србији и зато је цела ова прича око кошарке (ватерпола, тениса...) важнија него у некој другој држави: у овој земљи треба поново пробудити такмичарски дух, идеју конкурентности и надметања са осталим државама. Не бесмисленог рата, већ, понављам, надметања. Без тог такмичарског духа који смо изгубили, али који можемо да повратимо, Србија никада неће постати нормална држава, а када кажем “нормална држава” мислим на државу којој је стало да буде боље уређена и праведнија од осталих држава. А да би се тај дух надметања поново открио, биће нужно поново открити свест о патриотизму. То је кључна реч. Није нужно да причамо приче о небеском народу, док гледамо људе како претурају по контејнеру, али исто тако није нужно да верујемо да је то – контејнер – наша национална судбина. У то нас уверава управо ово што је остало од спорта, једна од ретких прилика да се репрезентујемо у свету, а да при томе не морамо да понављамо аутошовинистичке мантре о нашој недостојности, нискости, покварености и сличним будалаштинама. Извор
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Коментар:

Зато што уместо да промовише став сервилности, покорности, егоизма, они својим постојањем, игром, оним што раде на терену, сугеришу дух борбе и патриотизма, дух међусобне солидарности и солидарности са навијачима, тј. обичним светом, који ту победу жели колико и они сами.

Ово је право објашњење зашто су успешни спортисти непожељни у транзиционој Србији.
По мени, то исто објашњава и зашто је Антић отеран: Једноставно је неопростива чињеница да је репрезентативним фудбалом створена ситуација да 50.000 навијача на "Маракани" и 5 милиона крај малих екрана, пуним срцима бодри Србију, док на терену условно речено "демолирамо" Румуне. Та комбинација надмоћности, слоге и патриотизмом је за некога очито превише опасна. Та зар у таквој атмосфери да стасавају млади српски нараштаји?
Веља
 
Da iole znas o cemu pises, znao bi i podatak koliko njih je branilo tvoje srpsko Sarajevo i borilo se protiv ustasa i mudzahedina. Isto tako koliko njih je bilo na Kosovu.

O klincima, koji kradu patike, ne bih diskutovao. Navijaci takve stvari ne podrzavaju, a mediji mogu za svakog ko krade i nosi nike patike da lupe da je navijac (kao sto i rade).

Koliko ih je bilo na Kosovu?
 

Back
Top