Něke odsrbljene ili još neposrbljene rěči...

[Mrkalj]

[Bastiani]

Само се ти заебавај. Видећеш ти кад одеш у пакао па Катерпилар и Невски дођу да те подебавају.

[Mrkalj]

Само се ти заебавај. Видећеш ти кад одеш у пакао па Катерпилар и Невски дођу да те подебавају.

Mislim da me neće tamo naći.

[Mrkalj]

otkrovenje : otkrovljenje, otkrov

[Mrkalj]

neprěstano : neprěstajno, neprěstalno (up. samostalno, vatrostalno)

[Александар Невски]

ватра - огањ

[VoSlavu]

ватра - огањ

Ti baš ne voleš da pišeš po pravilima teme.

[Chirilo]

Сачуваi ме боже скороiевића црногорских.
Нема већих србенди од црногораца када дођу у србиiу,нити већих србомрзаца од црногораца који остану тамо.

йа сам Црногорац...

[Mrkalj]

йа сам Црногорац...

Niko nije savršen.

[Chirilo]

Niko nije savršen.

Да...

[Rayela]

Samo da pitam postavljaca topika gde je cuo rec "odrsbljivanje", ili je to analogija "posrbrljivanju"

Mozda je bilo pametnije da se je napisa "zaboravljene", "arhaicne", "starostavne".

A bice da je Baba Vanga pa zna koje ce biti posrbrljene

Sijaset je reci iz engleskog vec posrbljeno, iz ruskog sigurno nece biti nista.

[Mrkalj]

(Ne)promače mi: vaspitati, vaspitavati, vaspitanje, vaspitač, vaspitačica, vaspitni, nevaspitan, prevaspitati itd. gde vidimo stari (srpski) glagol pitati = hraniti i oblik vaz- koji u savremenom leksičkom fondu koegzistira sa oblikom uz- (vaspitati - "ushraniti", uzgojiti). Prema tome, iako su došle iz ruskog jezika, ova reč i njene izvedenice morfološki pripadaju u srpski jezik koliko i reči vazduh ili vaskrs.

[Konstantin Veliki]

бенефит : корист
бакар : мед (жен. рода)
викенд (енгл. week end) : край недеље
дућан : продавница

Vikend nije kraj nedelje posto je Nedelja prvi dan u Nedelji.

To je vec u engleskom pogresno.

[Mrkalj]

Vikend nije kraj nedelje posto je Nedelja prvi dan u Nedelji.

To je vec u engleskom pogresno.

Nije kod Slovena tako. Utorak / utornik je ✧ prasl. *vьtorъ: drugi (rus. второй, polj. wtóry) ≃ skr. vitaras: dalji, što znači da je ponedeljak prvi dan u sedmici. Četvrtak i petak - znaš i sam. S tim se, uostalom, slaže i hrišćanska tradicija, jer Bibliji stoji da je Bog za šest dana stvorio svet, a sedmi dan se odmarao. S druge strane, romaska tradicija ima svoju logiku:

Prikaži sadržaj

Sunday – Domenica

The word domenica comes to us completely unchanged from its original Latin form domenica, meaning “day of God”.

Monday – Lunedì

Just as the word “moon” is reflected in the name “Monday”, the Italian word lunedì comes to us from the Latin lunae dies, or “day of the moon.”
Tuesday – Martedì

The name martedì is derived from the Latin name Martis dies, or “day of Mars.”
Wednesday – Mercoledì

The word mercoledì comes from the Latin name Mercurĭi dies, for “day of Mercury.”
Thursday – Giovedì

By Jove, the name giovedì does come from the Latin Jove dies, or “day of Jove” (aka Jupiter).
Friday – Venerdì

The word venerdì is named for the Roman goddess Veneris (aka, Venus), and comes from the Latin term Venĕris dies.
Saturday – Sabato

And finally, sabato is derived from the Latin word sabbatum, which itself comes from the Hebrew word shabbat, meaning “sabbath” or “seventh” day.

[Konstantin Veliki]

Nije kod Slovena tako. Utorak / utornik je ✧ prasl. *vьtorъ: drugi (rus. второй, polj. wtóry) ≃ skr. vitaras: dalji, što znači da je ponedeljak prvi dan u sedmici. Četvrtak i petak - znaš i sam. S tim se, uostalom, slaže i hrišćanska tradicija, jer Bibliji stoji da je Bog za šest dana stvorio svet, a sedmi dan se odmarao. S druge strane, romaska tradicija ima svoju logiku:

Prikaži sadržaj

Sunday – Domenica

The word domenica comes to us completely unchanged from its original Latin form domenica, meaning “day of God”.

Monday – Lunedì

Just as the word “moon” is reflected in the name “Monday”, the Italian word lunedì comes to us from the Latin lunae dies, or “day of the moon.”
Tuesday – Martedì

The name martedì is derived from the Latin name Martis dies, or “day of Mars.”
Wednesday – Mercoledì

The word mercoledì comes from the Latin name Mercurĭi dies, for “day of Mercury.”
Thursday – Giovedì

By Jove, the name giovedì does come from the Latin Jove dies, or “day of Jove” (aka Jupiter).
Friday – Venerdì

The word venerdì is named for the Roman goddess Veneris (aka, Venus), and comes from the Latin term Venĕris dies.
Saturday – Sabato

And finally, sabato is derived from the Latin word sabbatum, which itself comes from the Hebrew word shabbat, meaning “sabbath” or “seventh” day.

7 dan je Sabat a ne Nedelja u bibliji. Zato verni Jevreji u Suboti nista ne rade.

[Александар Невски]

7 dan je Sabat a ne Nedelja u bibliji. Zato verni Jevreji u Suboti nista ne rade.

Ми нѣсмо Йеврейи.

[Mrkalj]

7 dan je Sabat a ne Nedelja u bibliji. Zato verni Jevreji u Suboti nista ne rade.

Hoćeš da kažeš da se prema hrišćanskoj tradiciji Bog nije odmarao u nedělju?

[Konstantin Veliki]

Hoćeš da kažeš da se prema hrišćanskoj tradiciji Bog nije odmarao u nedělju?

Nije, u Nedelju je ustao iz mrtvih.

Inace srpski je po tome smesan, vidi se kod Cetvrtka i Petka da se racuna kao da je Ponedeljak prvi dan, a po tome nije Sreda sredina nedelje nego Cetvrtak. Mozda su stari sloveni racunali od Ponedeljka ali po hrscanskoj tradiciji prvi dan u nedelji je Nedelja.

[Konstantin Veliki]

Ми нѣсмо Йеврейи.

A stari zavet su Srbi pisali?????

[Mrkalj]

Nije, u Nedelju je ustao iz mrtvih.

Inace srpski je po tome smesan, vidi se kod Cetvrtka i Petka da se racuna kao da je Ponedeljak prvi dan, a po tome nije Sreda sredina nedelje nego Cetvrtak. Mozda su stari sloveni racunali od Ponedeljka ali po hrscanskoj tradiciji prvi dan u nedelji je Nedelja.

Nisi dobro obavěšten - Bog (onaj koji se sedmog dana odmarao) nije umro - ni po Starom ni po Novom zavětu.

Srěda je srědina radne nědelje.

[Konstantin Veliki]

Nisi dobro obavěšten - Bog (onaj koji se sedmog dana odmarao) nije umro - ni po Starom ni po Novom zavětu.

Srěda je srědina radne nědelje.

Naravno da nije umro ali Isus je vaskrsno u Nedelju zato je taj dan sveti u Nedelji, ali to nista ne menja na tome da po prici o stvaranju sveta, bog odmarao Subotom.

[Konstantin Veliki]

Nisi dobro obavěšten - Bog (onaj koji se sedmog dana odmarao) nije umro - ni po Starom ni po Novom zavětu.

Srěda je srědina radne nědelje.

Naravno da nije umro ali Isus je vaskrsno u Nedelju zato je taj dan sveti u Nedelji, ali to nista ne menja na tome da po prici o stvaranju sveta, bog odmarao Subotom.

Sta kaze Vikipedia.

Christian "eighth day"
Main article: Octave (liturgical)
For early Christians, Sunday, as well as being the first day of the week, was also the spiritual eighth day, as it symbolised the new world created after Christ's resurrection. The concept of the eighth day was symbolic only and had no effect on the use of the seven-day week for calendar purposes. Justin Martyr wrote: "the first day after the Sabbath, remaining the first of all the days, is called, however, the eighth, according to the number of all the days of the cycle, and [yet] remains the first".[4] This does not set up an eight-day week, since the eighth day is also considered to be the first day of the next cycle (i.e., not the following day).
A period of eight days, starting and ending on a Sunday or starting on a major feast day and finishing on the same day of the week a (seven-day) week later, is called an octave. For centuries these were a major feature of the liturgical calendar, particularly of the Catholic Church, and some are still observed, though the number of such octaves has now been radically reduced. Some modern Church uses also preserve the idea of an eight-day period, starting and finishing on the same day of the week, and retain the name "octave" for them; for example, many churches observe an annual "Octave of Prayer for Christian Unity" on 18–25 January or in the week that begins with Pentecost Sunday. Organizations such as 8th Day Center for Justice, based out of Chicago, Illinois, use the concept in terms of social justice as well.


http://en.wikipedia.org/wiki/Week

[Slavan]

Ako kažeš blagosloven, onda reci i napraven, snimen, izguben itd; ako kažeš preimućstvo, onda kaži i pećski patrijarh, siromašstvo, nemaćština itd; ako kažeš zaveštanje, onda reci i obeštanje, vešte; pa onda kaži prenebregnuti, i ne b'regaj b'reg...

У неким нашим наречјима може да се чује и: направен, снимен, изгубен итд. Као што може да се чује и: несам, левак, залев итд. Зар то нису екавизми који се не користе у књижевном српском (у екавској варијанти)?

[Александар Невски]

У неким нашим наречјима може да се чује и: направен, снимен, изгубен итд. Као што може да се чује и: несам, левак, залев итд. Зар то нису екавизми који се не користе у књижевном српском (у екавској варијанти)?

Да, књижевни йезик има у себи известну количину примѣса икавштине войвођанско-шумадийскога порѣкла. То су на примѣр, поред тобом наведених и: са тИм, старИйи, богатИйи (постойу у Србийи и старЕйи и богатЕйи), менИ, тебИ, старИх...

[Slavan]

Да, књижевни йезик има у себи известну количину примѣса икавштине войвођанско-шумадийскога порѣкла. То су на примѣр, поред тобом наведених и: са тИм, старИйи, богатИйи (постойу у Србийи и старЕйи и богатЕйи), менИ, тебИ, старИх...

Има их још, наравно. Да ли се ради само о шумадијско-војвођанским говорима или и о неким другим говорима?