IV vek p.n.e

Скордисци (Грчки,"Σκορδίσκοι") су били античко келтско племе које је живело на простору Паноније, Мезије и данашње Србије, у простору између река Саве[1], Драве[2] и Дунава.
Подаци о њиховом постојању постоје од трећег века пре нове ере до почетка нове ере. У свом зениту, њихов утицај се простирао по регионима који данас представљају Аустрију, Хрватску, Мађарску, Србију, Словенију, Словачку и Босну и Херцеговину. Име њиховог племена може бити повезано са именом Скордус[3] планине (Шар планина), предео између Илирије и Пајоније.
 
Постоје различита мишљења о етничкој припадности Скордика. Неки сматрају да су пореклом Келти[4][5][6], Трачани[7] или Илири[8]или мешавина наведених[9].
Подаци о Скордицима пронађени су у различитим историјским периодима у Илирији, Тракији и Дакији, понекад подељени у више група, као нпр. Скордици Стариј и Скордици Млађи[10].
Андреас Моски тврди да они нису настали као Келтско племе сами се групишићи, већ су били "креација Келтске политике"[11]. Они су формирани након 278. п. н. е., као преживели народ након Келтске инвазије на Грчку настањени у горе наведеном региону[12] и за себе су говороли да су мала, још увек моћна, владајућа класа. Релативно брзо, они су се помешали са бројним супериорнијим нацијама, а келтско име племена је задржано, иако можда мало измењено, у складу са језиком који су говорили Илири.[13] Са друге стране, према неким историјским подацима, насеља Скордика западно од реке Мораве су пала под Трчанску власт [14].
У Панонији, као и у северном делу Мезије су пронађени разни предмети који припадају Латенској култури, што потрвтђује постојање Келтских насеља у овом пределу. Ипак, јужно од реке Саве је мало оваквих налазишта
 
Након 278. п. н. е. неко време о Скордицима нема пуно података. Током зенита Македоније, Скордици су преусмерили снаге на контролисање Паноније. Контролисали су различита племена у Панонији, узимали данак и били најмоћније племе у централном Балкану и изградили су тврђаве у Сингидунуму[16](данашњи Београд) и Таурунуму (данашњи Земун). Римска прва опасада Сиска, била је под контролом Келта који су контролисали Далмацију и северозападну Панонију. Ово у комбинацији са немирима који су настали након смрти Александра Великог, учинило је да Скордисци обрате пажњу на северозапад. Они су подчинили бројна племена у Мезији, укључујући Дарданце, неколико северозападних Трачанских племена и Пајонију. Од 141. п. н. е., Скордисци су константно били укључени у битке између Римског царства и Македоније, а на страни Македоније. Поражени су 135. п. н. е.[17][18] у Трачкој[19]. Ипак 118. п. н. е., према меморијалном[20] камену пронађеном близу града Тесалоники, Сектус Помпеј је био побеђен борећи се против њих близу Стоби. 114. п. н. е. они су чак изненађујуће успели да победе војску Галија Порција Ката[21] у западним планинама Србије, али 107. п. н. е. бивају поражени.[22] Ипак, они нису одустали од владавине Панонијом и помињу се да су учествовали у другој опсади Сиска 119. п. н. е..
Они су и даље, с’ времена на време, задавили проблеме римским гувернерима у Македонији, чију су територију нападали заједно са Медима и Дарданцима. У једном тренутку су стигли чак до Делфа и успели да опустуше храмове, али их је Луције Корнелије Скипион Азијатик 88. п. н. е. коначно поразио и отерао преко Дунава. После овога моћ Скордика нагло опада. Разлог за губитак моћи није био у Римском освајању, већ у политичкој ситуацији варварских племена која се развија на овим просторима. То се нарочито односи на племена у Панонији, која су постала моћнија и политички независна. Између 56. п. н. е. и 50. п. н. е., Скордисци су поражени од стране Буребисте, Дачанског владара.[23]
Потпуно су уништени 15. п. н. е. од стране Тиберија[24], и падају под римску власт и постају римски плаћеници[25].
Други извори тврде да је Рим направио савез са Скордицима, који су живели у Сирмијуму и долини Дунава, током 15. п. н. е. за време освајања Алпа од стране Тиберија. Постоје тврдње да је овај савез био пресудан за римске победе у Панонији (15. п. н. е.) и касније над Бреуцима (12. п. н. е.). Римско држављанство су почели да добијају током Трајанове владавине[26]. На тај начин, они полако престају да постоје као независна етничко-политичка група.
 
To je deo onih koji su najpre krenuli da se iseljavaju sa prostora Galije, danasnje Francuske, Holandije, Belgije i S. Italije, usled prevelike gustine naseljenosti. Jedan deo se ustremio na Makedsku kraljevinu i izvojevao nekoliko izuzetnih pobeda nad Makedoncima, ubivsi im kralja, dok su drugi pregazili Tracku kraljevinu. Onda pljackaju Makedonsku kraljevinu i sukobljavaju se sa Grcima u Etoliji i kod Termopila gde dozivljavaju teske gubitke. Medjutim uspevaju da opljackaju Delfsko prorociste i blago od 15 000 zlatnika odnesu u grad Tolosa (Tuluz), u pecinu u blizini grada koja ih je uvek podsecasa na ponositu proslost. Medjutim, tada su potpuno proterani iz Grcke, ali su jos dugo godina primoravali Tracane na placanje danka i kontrolisali zaledje Balkana. Jedan deo je cak centralni deo Male Azije, kasnije su nazvani Galacani. Oni su dugo godina bili najveca sila koja je primoravala susede na placanje danka, dok ih kralj Seleukida, tada najvece sile sveta nije porazio.

Skordisci spadaju u one koji su ostali u zaledju Balkana i dugo bili najmocniji u toj oblasti, dok ih Rimljani nisu pokorili.
Najpoznatiji su po podizanju Singidunuma (Singi - Galsko pleme, dunum - na dacanskom utvrdjenje).
 
Skordisci spadaju u one koji su ostali u zaledju Balkana i dugo bili najmocniji u toj oblasti, dok ih Rimljani nisu pokorili.
Najpoznatiji su po podizanju Singidunuma (Singi - Galsko pleme, dunum - na dacanskom utvrdjenje).

Dunum ne može nikako biti dačka riječ, jer je um latinski nastavak... ovo su ti pretpostavke o tračkom i dačkom jeziku se ne zna gotovo ništa...
A gradovi se zovu Singidun i Taurun... Rimljani dodaju nastavke um!
 
Poslednja izmena:
Скорди су Срби, погрешно записано.
Западни Словени који су донели име Срба локалном словенском становништву,
које је остало до данас.

Скорди, Сарди...

Историја се понавља, тако да и данашњи Срби имају исту географско-историјску судбину.

Дакле, Скорди нису нестали.Њихово име је Срби.
 
Скорди су Срби, погрешно записано.
Западни Словени који су донели име Срба локалном словенском становништву,
које је остало до данас.

Скорди, Сарди...

Историја се понавља, тако да и данашњи Срби имају исту географско-историјску судбину.

Дакле, Скорди нису нестали.Њихово име је Срби.
Izvor - Deretić.
 
Izvor - knjiga iz geografije za 8. razred, proslogodisnje izdanje ;)

Moguće je da se radi o keltskoj riječi za grad-DUN, DAN, DON,D'N (izgovor)
Slično je Lon-don...

Ali isto tako možeš ići u starije objašnjenje u stare indo-evropske jezike, sanskrit...
To je veoma diskutabilno i tu treba biti veoma pažljiv... kad se traži porijeklo riječi iz nekog jezika!
 
Скорди су Срби, погрешно записано.
Западни Словени који су донели име Срба локалном словенском становништву,
које је остало до данас.

Скорди, Сарди...

Историја се понавља, тако да и данашњи Срби имају исту географско-историјску судбину.

Дакле, Скорди нису нестали.Њихово име је Срби.

Грци су имали манир давања пежоративних имена народима који су живели око њих, СКОРДО је бели лук на грчком језику.
 
@svarozic cemu dva nepovezana odgovora? :D I mislim da je poreklo imena Singidumum krajnje nebitno u celoj prici, a ti ako imas neki drugi izvor, slobodno reci ;)
Ovde je ipak rec o Skordiscima, ovo da su to Srbi je teska glupost, stvarno treba imati bujnu mastu pa napisati tako nesko :hahaha:
 
@svarozic cemu dva nepovezana odgovora? :D I mislim da je poreklo imena Singidumum krajnje nebitno u celoj prici, a ti ako imas neki drugi izvor, slobodno reci ;)
Ovde je ipak rec o Skordiscima, ovo da su to Srbi je teska glupost, stvarno treba imati bujnu mastu pa napisati tako nesko :hahaha:

Slažem se!

Napisao sam ti dva odgovora jer kad sam drugi put pročitao rečenicu o tvom postu, učinilo mi se da misliš da ako nešto piše u udžbeniku za osnovnu školu znači da je 100% tačno... naravno da je to pojednostavljeno, a često neprovjereno ili netačno... I mi smo učili takve stvari. Npr. da su naši preci živjeli na Karpatima, da su bili miroljubivi (puštali zarobljenike) i primitivni (najveći izum im je bio trska, kroz koju su disali pod vodom :)) i druge gluposti....
 
Šta kažeš gospodine Leso za Begiš i Munze tj. Singidun i Taurun?


Шта имам да кажем, измишљају се некакви народи којима се трибутарно посвећивало име града, нонсенс пар екселанс, само за јаворове главе.

А ово је класичан пример метатезе која је свеприсутна у грчком језику, чак је била и насилна једно време, трудили су се да мењају називе и текстове како би их лакше читали и изговарали:

Dionysius of Halicarnassus was a historian and scholar in rhetoric living in 1st century BC Greece. He analysed classical texts and applied several revisions to make them sound more eloquent. One of the methods he used was re-writing documents on a mainly grammatical level: changing word and sentence orders would make texts more fluent and 'natural', he suggested. He called this way of re-writing metathesis.

Снег је снег, на сваком индеовропском језику осим оних који су псеудоиндоевропски. Конкретно на келтском је СНИГ. И на сваком је синоним за белину. Постоји још један СНИГИДУН, који је и окарактерисан као снежни односно бели град, налази се у данашњем Велсу.

Иначе кад је реч о блискости кетских и словенских језика још један сличан пример: најхладније годишње доба када пада СНИГ код Келта је било ГЕИМ ( у данашњем гелиш - геимхреадх) тек толико да се види да нису користили реч ВИНТЕР
 
Poslednja izmena:
Ajmo ljudi, uozbiljite se. Beograd su osnovale Singe u X-VIII veku pne i dali mu ime Singidava, odnosno Singidounion. Kelti mu. sukladno prvom imenu menjaju ime,potom i Rimljani Singidunum. Ime Beograd dobija po Beogu, rex Alanorumu et Vandalorumu 464.g. što potvrđuju i vatikanski arhivi, odnosno, prvi episkop Beograda nosi naziv Beogradensis, sa "o" dakle. 1936. hteli su Beogu da podignu spomenik ali je SANU protestvovala i od toga nije bilo nič.
 
Ajmo ljudi, uozbiljite se. Beograd su osnovale Singe u X-VIII veku pne i dali mu ime Singidava, odnosno Singidounion. Kelti mu. sukladno prvom imenu menjaju ime,potom i Rimljani Singidunum. Ime Beograd dobija po Beogu, rex Alanorumu et Vandalorumu 464.g. što potvrđuju i vatikanski arhivi, odnosno, prvi episkop Beograda nosi naziv Beogradensis, sa "o" dakle. 1936. hteli su Beogu da podignu spomenik ali je SANU protestvovala i od toga nije bilo nič.

Imaš nekoliko teorija i ne trebaš biti isključiv... to je jedna od njih!
 
Moguće je da se radi o keltskoj riječi za grad-DUN, DAN, DON,D'N (izgovor)
Slično je Lon-don...

Ali isto tako možeš ići u starije objašnjenje u stare indo-evropske jezike, sanskrit...
To je veoma diskutabilno i tu treba biti veoma pažljiv... kad se traži porijeklo riječi iz nekog jezika!

У питању је реч ДОМ, која има тенденцију изговора ДОН.
 
@svarozic cemu dva nepovezana odgovora? :D I mislim da je poreklo imena Singidumum krajnje nebitno u celoj prici, a ti ako imas neki drugi izvor, slobodno reci ;)
Ovde je ipak rec o Skordiscima, ovo da su to Srbi je teska glupost, stvarno treba imati bujnu mastu pa napisati tako nesko :hahaha:

Мислиш да су у питању Ирци?

Иначе ти називи на `ix` као што је тај Vercingetorix, уствари су се завршавали на `ић`, деминутив(имена оца) који се користио као презиме.
Тако је Астерикс у ствари Астерић.

Ложиш се на Ирце и Французе, а све Срби.
Испао си љаксе..
 
Ajmo ljudi, uozbiljite se. Beograd su osnovale Singe u X-VIII veku pne i dali mu ime Singidava, odnosno Singidounion. Kelti mu. sukladno prvom imenu menjaju ime,potom i Rimljani Singidunum. Ime Beograd dobija po Beogu, rex Alanorumu et Vandalorumu 464.g. što potvrđuju i vatikanski arhivi, odnosno, prvi episkop Beograda nosi naziv Beogradensis, sa "o" dakle. 1936. hteli su Beogu da podignu spomenik ali je SANU protestvovala i od toga nije bilo nič.

Gdje se tacno nalaze dokumenta (vrlo lako je danas "naruciti" digitalizovan materijal) u Vatikanskom arhivu koja potvrduju ovo podebljano sto pises? Do posljednjeg slova i broja, molicu lijepo.
 

Back
Top