Kada stihovi tuge teku kao vino...

Kada stihovi tuge teku kao vino...
Kada besne pijane reči govore,
neke neistinite teške odgovore...
Kada svaki radosni tren je min'o...

Kada misli crne padaju kao kiša...
Kada Perunove gromoglasne strele,
zamene one slatke Amorove bele...
Kada ljubav postaje sve tiša...

I kada spas je jedino u vinu,
dobroj pesmi i lakim ženama...
I kada samo alkohol teče venama...
Tada možda i shvatim istinu...

Da je ljubav možda samo san,
da ne mogu voleti, nikad više...
Posle nje, srce sećanja briše...
Još jedan crni, pijani dan...


Ovu temu sam otvorio za poeme o vinu, tugi i bolu... Poceo sam sa mojom... Sledeci je Jaksic. A posle - ko zna? Mozda neko od vas?

Pijem, pijem...al' u piću
Još se nikad ne osmenu' -
Kao da je rujnim vinom
Bog polio hladnu stenu!
Posrne l' mi katkad noga,
Družina se ludo smije -
Al' se brzo smeha trza
K'o od jeda ljute zmije.
A ja pijem, jošte pijem -
A tom mi se srcu para -
Ćuteći se samo igram
Ljutim vrhom od andžara.

Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet:
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi
Čeznu za cvet.

Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena,
Umrli mir.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,
Opela trag;
Zgrljaj, za navek skrštene ruke
I život nag.

U samoći nam stanuje, k'o u ćutanje,
Veliki strah;
Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju,
Ledeni dah.

U igri, u pupoljcima tražimo besno
Izraza, sna;
Plačemo mrtviam što je u paklu tesno,
Kad nema dna.

Jer svaki živi u grobu svom, samo što neće
Da vidi grob,
Ni svoje dane, što gore k'o mrtvom sveće,
Ni svoju kob.

Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila
Stvaramo zrak;
Sve nas je dovela tajna što nas ubila,
Otkala mrak.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvest;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet.

Sećenje na Mariju A.

U senci šljive vreme stalo tiho,
Bio je plavi septembarski dan
I bledu, mirnu dragu ja sam njiho
U zagrljaju, kao tihi san
Na letnjem nebu ležao je meko
Nad nama oblak. Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko
Taj oblak. Posle nije bio tu.

Dani su prošli, meseci protekli,
Niz reke plovi i dobro i zlo.
možda su ljudi šljive sve posekli,
A pitaš li, da l' beše ljubav to?
Ja ću ti reći: ne sećam se ničeg,
Pa ipak, znam šta misliš, znam to, da,
Al' stvarno više ne znam njeno lice,
Znam samo još: poljubio sam ga.

NEK TI JUTRO MIRISE NA MENE

Godina je prosla, a na mome srcu lezi ista zelja
Ne mislim na tebe, ne zelim te cak ni kao prijatelja
Mojom ulicom neprolazis, al' mi u snove dolazis
Meni dusu dugujes, jos to, da nocas budemo zajedno

Ja ne krivim nikog, jednostavno, nije nam se dalo
Al' tako zelim da me nocas zagrlis, jos malo
Da se nase usne sastave, a pjetlovi da nas rastave
Meni duso dugujes jos to, da budemo nocas zajedno

Ljubit cu te sve dok sjaje zvijezde
A zelja mi postaje sve veca
Nek ti jutro mirise na mene
I nek te na mene uvijek sjeca

Kunem ti se svime, od sada cu piti samo crno vino
Kap sa tvoje usne i jos litru nebi me podsjetilo
Kako ljube usne najdraze, kad se tako strasno pozele
Meni duso dugujes jos to, da budemo nocas zajedno

Ljubit cu te sve dok sjaje zvijezde
A zelja mi postaje sve veca
Nek ti jutro mirise na mene
I nek te na mene uvijek sjeca

Ti ne brini nista, ta ce tajna uvijek biti samo nasa
Popili smo ljubav ostala je samo skoro prazna casa
Nocas hocu da je razbijem i tebe skroz da otkinem
Meni duso dugujes jos to, da budemo nocas zajedno

(Alka Vujica)

Kad me više nećeš voljeti
baš me zanima
kako će me boljeti
hoće li krenuti od srca
ili od prstiju
hoću li vikati
ili žalostan slušati
nekud otputovati
čitati novine isto kao prije
hoću li shvatiti tvoje riječi
hoću li biti očajan
i koji će to biti dan
jer ne znam koje dane biraš
za tužne vijesti
kad me pokretom ruke
svoje nježne ruke
pomakneš od sebe
koga ćeš izvijestiti o svojoj odluci
kome ćeš se pohvaliti
da si imala snage
i da si me pobijedila
kad mi kažeš da me ne voliš
budi nježna kao na početku
jer poraženi su puni tuge.

RUZA U PEPELU

Rasplacem se nekad nad pesmama svojim
jer me vrate nekoj drugoj uspomeni
kad prebrojim pesme, ko da tuge brojim,
sve su one male istine o meni.

Raznezim se tako, uspomene roje,
okuje me ledom tuga usred leta,
malo pada srce, malo leti gore,
sto puta uvene, sto puta procveta.

Bol na bol, tugu na tugu slazem
suzu po suzu ko nisku bisernu nizem,
zivim bez ljubavi, zivotom sam kaznjena,
kad god izgorim iz pepela se dizem.

Dan pripada vama.
A noć je samo naša, naša
kao sunce, po zabačenim kafanama
Sijaju oči, reči i čaša...

Sexualni distonalitet
Sexualni kriminalitet
Sexualna dezinformacija
Sexualna dezorijentacija

Totalna perverzija
Duševna diverzija
Moralna hereza
Sex bez poreza


BOOM (:

E, stvarno me nervira kad ljudi promašuju temu. Ova tema se bavi pesmama sa jakim dahom alkohola i boli...

Iluzionisto, što si nakraj srca, pa možda čovek baš i postuje pod jakim dozama vina i boli? :?

Vraćam se ko svake noći
svršilo se sve po starom
još me čeka zadnje piće
i razgovor s konobarom
I razgovor s konobarom

On te priče ne razumije
ništa ne zna o samoći
ne stižu ga moje riječi
smiješi mi se ili toči
smiješi mi se ili toči

I tako,
on me pušta da do jutra monologe svoje vodim
on je samo dobar barmen, ja sam pijani gospodin

Govorim mu kako živim,
uzbudljivo, ludo, sretno,
zar da kažem da te nema
i da sam sam kao pseto
i da sam sam kao pseto

Pored nas je jedna dama
dok ja pričam njoj se spava
poželim da ode k meni
al' to ništa ne riješava

I tako,
on me pušta da do jutra monologe svoje vodim,
on je samo dobar barmen,
ja sam pijani gospodin.

Vraćam se ko svake noći
svršilo se sve po starom
još me čeka zadnje piće
i razgovor s konobarom
i razgovor s konobarom

Arsen Dedić

Pijte, braćo

Drži, Tife, drži svoje uzde.
Idem po vino.
U bokalima vino nosim.
Napijam koga hoću.
Nosim, točim, pijem i napijam.

Pijte, braćo,
pijte lepo i pošteno.
Ako neko odbije da pije,
neka gleda kud će pobeći.

Čaša (Gustav Krklec)

O čašo od mutnog stakla,
često su moja usta
rubove tanke ti takla,
srknuv napitka gusta.

Talozi crnog vina
nakit su tvoj iznutra:
cvjetni vijenac rubina
o grlu tmurnoga jutra.

Mene su sveg, bez daha,
zanosi tvoji ponesli.
Ti si me riješila straha
kad su se temelji tresli.

Doba me kinjilo, trlo,
mučilo nadahnuće,
a ja te nagnuh na grlo,
da skratim groznice vruće.

Il' noć me crna, duga
stisnu kliještima more, -
o, čašo nađoh druga
s kojim dočekah zore.

Mene će đavoli davno
na ognju žarkom žeći
negdje u crnom paklu -

a ti ćeš trajati slavno,
mutna u svojoj sreći,
krhka u svome staklu.

iluzionista:

Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Kliknite za proširenje...

ovo je neshto najtuznije shto je iko ikada napisao... moja omiljena... hvala...

bigsister:

ovo je neshto najtuznije shto je iko ikada napisao... moja omiljena... hvala...

Kliknite za proširenje...

Nema na čemu. DIS... Retko ga čitam. Vrlo je depresivan i baca te u neko čudno raspoloženje... Ali kada si već u takvom raspoloženju lako ti je da shvatiš da nisi sam... Da ima veliki broj ljudi koji su osetili isto. Kao i Jakšić u svom negativnom periodu. Moraću da citiram jednu rečenicu...

"Blues je kad se dobar čovek oseća loše." O tome se radi i u ovakvoj poeziji. Loše stvari i gubitak voljenih osoba ili depresivan život utiče na nastajanje najlepših i najtužnijih stihova...

Onaj ko nije osetio tugu u životu i ne može da piše poeziju. I ako pišeš srećnu i veselu poeziju, moraš znati kako izgleda biti u downu, da bi stvarno osetio da si srećan.

VINO NA USNAMA

Neka nas prate mudraci
ne pitaj da li je grijeh
mi cemo nocas sretni
prodati dusu za smijeh

Tvoje su rijeci hladne
a pogled topao dug
ne boj se nikad mene
ja bit cu ti dobar drug

Vi - vino na usnama
nek nocas cuje se
pjesma do Jadrana

Vi - vino na usnama
nek nocas znaju svi
da si me opila

(Vlado Kalember)

LJUBAV JE TVOJA KAO VINO

NIsi mi dala da okusim vodu
I nisi htjela nista da me sprijeci
Htjela si cuti samo dvije rijeci
Prije neg' vino prolijem po podu.

Nisi mi rekla niti da sam prvi
Da iznad mene nebo jos se njise
Nisi mi rekla niti rijeci vise
Samo je vino nastalo u krvi.

Ljubav je tvoja kao vino
Ko kaplja krvi sja u travi
Ljubav je tvoja kao vece
U crnoj noci sto se plavi.

Ljubav je tvoja kao vino
Koje kad pijem, svud me ima
Ljubav je tvoja kao vino
Ista je boja i gorcina.

Sada si casa nekog starog vina
Sto putnik kaze da obara s nogu
Ja takvo vino ispiti ne mogu
Pa pruzam usne kisi iz visina.

Ljubav je tvoja casa puna kapi
U kojoj nektar mjesecu se smije
A drugog jutra samog sebe tjesim
Da to je samo vino koje hlapi.

(Oliver Dragojevic)

LOSE VINO

Ne vjeruj mi nocas
svakog casa nudit cu ti vise
ne vjeruj mi kad gitara svira....
i padaju kise iz zlatnih visina
sve je to od loseg vina...

ne ljubi me nocas
bit ce suza stihovi ce teci
ne slusaj me mala jer ces cuti.....
sto ne zelim reci i nije istina....
sve je to od loseg vina

ne gledaj me tako
dok se ludi snovi mnoze
prevari cu sebe..
srce nudi vise no sto moze
i to mu je sudbina
sve je to od loseg vina....
sve je to od loseg vina ...

ne vjeruj mi nocas
svakog casa nudit cu ti vise
ne vjeruj mi kad gitara svira.....
i padaju kise iz zlatnih visina...
sve je to od loseg vina....



(Zeljko Bebek)

FIESTA



I case su bile prazne

I flasa razbijena

I krevet raspremljen

I vrata zatvorena

I sve staklene zvijezde

Srece i ljepote

Treptale su u prasini

Nepociscene sobe

I bio sam mrtav pijan

I lud od radosti

Jer ti ziva

U mom zagrljaju



(J. Prevert)

PIJE MI SE



Tuzna jesen, nikad tuznija
Drugom sada moja oka dva,
Prijatelj mi tuzno besjedi,
Vratit ce se ona, ne brini.

Nece stari, ja to dobro znam
Sjedni malo da ne budem sam.
I ne pitaj, zasto pijem,
Zasto tugu ne sakrijem
Tugu sto me nocas ubija.

Pije mi se, pije mi se da zaboravim
Pije mi se, prijatelju da je prebolim,
Pije mi se, ja cu piti dok ne ostarim
Bog mi dao nakon svega da je izgubim
Nije znao dal' cu moci to da prezivim.


Tuzno mi je, nikad tuznije
Drugom sada moje oci zelene
Prijatelj mi opet govori
Mlad si, bit ce novih ljubavi.

Nece, nece, ja to dobro znam
Sjedni malo da ne budem sam.
I ne pitaj zasto pijem
Zasto tugu ne sakrijem,
Tugu sto me s nogu obara.



(Vuco)