Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Оj, Србијо, мила мати
Лујо Витез Ловрић, који се у Првом светском рату борио на страни Срба и у бици код Кокарџе изгубио оба ока, сећао се касније тих дана према једној песми:
"На положају код Кокарџе, сви колико нас је било, Срби, Хрвати, Словенци, Чеси и Словаци, запевали смо песму 'Оj, Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати"."
DRAMA SLEPOG OFICIRA
Исту песму су певали 1941. године и Словенци, када су, протерани из својих домова, стигли возом на станицу у Ужице. Ни они, као ни већина Срба тада и данас, нису знали да су ти познати стихови настали безмало читав век раније.
Песму "Србији" је написао извесни Лука Сарић и први пут је објавио 1860. године. Других дела Сарићевих нема ни у једној књижевној антологији, али су зато ови његови стихови стигли у крв не само Срба, него и њихове јужнословенске браће. Све време ратовања од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су је на репертоару.
Тако су је 1915. чули и чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон када су боравили у Србији, примећујући да елегантни српски официри подједнако као и војници на штакама, тифусари и оболели од гангрене певају "О, Србијо, мила мати".
ORKESTAR KRALJEVE GARDE U SOLUNU
BINIČKI NA PROBI ORKESTRA U OKOLINI SOLUNA
Пошто се опоравила, српска војска на Крфу и Виду је сваке недеље после молитве у цркви изводила уметнички програм. Једна од главних тачака била је "О, Србијо, мила мати". Одатле ју је оркестар Краљеве гарде под управом Станислава Биничког представио Француској, где се свирала уз "Марсељезу" и српску химну "Боже правде", изазивајући одушевљење слушалаца
Turneja po Francuskoj..Doček orkestra na železnickoj stanici u Tulonu 1916.
. Оркестар је са тим репертоаром изазвао иста осећања и у Румунији, где је гостовао одмах после рата.
Песму "Србији" су са великим успехом изводили и српски ђаци у Француској, заједно са химном "Боже правде", "Хеј, трубачу, с бујне Дрине", "Радо иде Србин у војнике", "Домовини" и "Бранково коло".
Српски и француски оркестар свирају у Бизерти (Француска) 1918.
http://www.srcekrajine.net/smf/inde...ni&catid=97&Itemid=519&showall=&limitstart=10
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=61.0
Svirali su Srbi i u Americi te pobedničke 1918.godine
Српски краљевски оркестар
Свирали су током лета..и били "звезде" по написима њујоршке штампе..
http://www.myspace.com/oldroosterrecords/blog/209553224
Лујо Витез Ловрић, који се у Првом светском рату борио на страни Срба и у бици код Кокарџе изгубио оба ока, сећао се касније тих дана према једној песми:
"На положају код Кокарџе, сви колико нас је било, Срби, Хрвати, Словенци, Чеси и Словаци, запевали смо песму 'Оj, Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати"."
DRAMA SLEPOG OFICIRA
Svi preživeli ratnici Velikoga rata vratili su se kući. Oru zemlju, uče đake, komanduju u vojsci zajedničke države, žene se, pevaju... Lujo, piše majci: "Majko! Nemoj da plaču oči tvoje za oči moje kad ne plačem ja. Nemoj da se bojiš za budućnost moju kad se ne bojim ja. Jer, znaj, budućnost je moja u budućnosti ujedinjenog naroda našeg. U njegovoj sreći, biće i moja sreća..."
U Londonu, napisao je roman "Kroz snijegove i magle". Ali i baladu "U tuđini". Godine 1919, Lujo Vitez Lovrić se oduševljeno vraća u otadžbinu. Na putu od Londona do Pariza piše novi roman "Povratak proleću".
U Zemunu, u školi, učio je slepe ratnike. Sve do Drugog svetskog rata, kada je iz Zemuna morao da beži u Beograd, koji ga je voleo i gde je bio bezbedan.
Nosilac odlikovanja Karađorđeve zvezde sa mačevima; Ordena velikog orla sa mačevima; Ordena svetog Đorđa, najvećeg ruskog carskog odlikovanja za hrabrost koje mu je u ime ruskog cara predala velika kneginja Jelena Petrovna u Odesi, rumunskog Ordena beloga lava, koji mu je lično na grudi okačio prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik, Lujo Vitez Lovrić umro je u Sušaku 26. novembra 1986. u 92. godini. Bio je to kraj balade o Vitezu iz Kokardže.
U Londonu, napisao je roman "Kroz snijegove i magle". Ali i baladu "U tuđini". Godine 1919, Lujo Vitez Lovrić se oduševljeno vraća u otadžbinu. Na putu od Londona do Pariza piše novi roman "Povratak proleću".
U Zemunu, u školi, učio je slepe ratnike. Sve do Drugog svetskog rata, kada je iz Zemuna morao da beži u Beograd, koji ga je voleo i gde je bio bezbedan.
Nosilac odlikovanja Karađorđeve zvezde sa mačevima; Ordena velikog orla sa mačevima; Ordena svetog Đorđa, najvećeg ruskog carskog odlikovanja za hrabrost koje mu je u ime ruskog cara predala velika kneginja Jelena Petrovna u Odesi, rumunskog Ordena beloga lava, koji mu je lično na grudi okačio prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik, Lujo Vitez Lovrić umro je u Sušaku 26. novembra 1986. u 92. godini. Bio je to kraj balade o Vitezu iz Kokardže.
Исту песму су певали 1941. године и Словенци, када су, протерани из својих домова, стигли возом на станицу у Ужице. Ни они, као ни већина Срба тада и данас, нису знали да су ти познати стихови настали безмало читав век раније.
Песму "Србији" је написао извесни Лука Сарић и први пут је објавио 1860. године. Других дела Сарићевих нема ни у једној књижевној антологији, али су зато ови његови стихови стигли у крв не само Срба, него и њихове јужнословенске браће. Све време ратовања од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су је на репертоару.
Тако су је 1915. чули и чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон када су боравили у Србији, примећујући да елегантни српски официри подједнако као и војници на штакама, тифусари и оболели од гангрене певају "О, Србијо, мила мати".
ORKESTAR KRALJEVE GARDE U SOLUNU
BINIČKI NA PROBI ORKESTRA U OKOLINI SOLUNA
Пошто се опоравила, српска војска на Крфу и Виду је сваке недеље после молитве у цркви изводила уметнички програм. Једна од главних тачака била је "О, Србијо, мила мати". Одатле ју је оркестар Краљеве гарде под управом Станислава Биничког представио Француској, где се свирала уз "Марсељезу" и српску химну "Боже правде", изазивајући одушевљење слушалаца
Turneja po Francuskoj..Doček orkestra na železnickoj stanici u Tulonu 1916.
. Оркестар је са тим репертоаром изазвао иста осећања и у Румунији, где је гостовао одмах после рата.
Песму "Србији" су са великим успехом изводили и српски ђаци у Француској, заједно са химном "Боже правде", "Хеј, трубачу, с бујне Дрине", "Радо иде Србин у војнике", "Домовини" и "Бранково коло".
Српски и француски оркестар свирају у Бизерти (Француска) 1918.
http://www.srcekrajine.net/smf/inde...ni&catid=97&Itemid=519&showall=&limitstart=10
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=61.0
Svirali su Srbi i u Americi te pobedničke 1918.godine
Српски краљевски оркестар
Свирали су током лета..и били "звезде" по написима њујоршке штампе..
http://www.myspace.com/oldroosterrecords/blog/209553224
Poslednja izmena: