Сербски времеплов

КОМОРАН и КОМОРАНСКИ СРБИ



Komoran se nije nalazio u turskim rukama ni pre rata iz 1683. i tu je postojala jaka srpska zajednica.
Još 1511. g. tu se beleži postojanje drvene crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice. U vreme pred Seobu, Komoranci su gradili treću po redu crkvu od tvrdog materijala, da bi sredinom sledećeg veka počele pripreme za gradnju četvrte crkve, očuvane do danas.
Među vrednim starinama sačuvanim kod komoranskih Srba, jeste i Komoransko jevanđelje iz druge polovine 16. veka i Komoranski tipik - Jerusalimski tipik Svetog Save osvećenog - iz sredine 14. veka. Tu su i služabni Mineji, rukopisi iz sredine 16. veka.

„ . . . У време сеобе од 1690. Коморан је био можда једина српска општина у тадашњој Угарској која је могла у многоме помоћи патријарху и српском народу. Коморанци су понудили преко посебног изасланика своје услуге патријарху, док се још налазио у Београду и патријарх их је оберучке примио. Већ у свом писму од 21. априла 1690., у којем им захваљује на указаној пажњи (моја примедба: вероватно патријарх овде мисли на своје раније посете Коморану), моли он Коморанце, да се у Бечу интересују за ствари српског народа те да му одмах јаве „всаку вољу и мисал господску" (Гласник 2, VI 208—9) . . . Није случајно, да је у једној важној мисији за народне ствари, посланој цару у јесен 1690., поред јенопољског епископа Исаије Ђаковића, послан и угледни Србин из Коморана, Адам, Фелдвари".

У време сеобе од 1690. Коморан је био можда једина српска општина у тадашњој Угарској "...
Posle Prvog svetskog rata Dunav je postao granica između tadašnjih Mađarske i Čehoslovačke, a od nekad jedinstvenog grada nastala su dva manja grada; Severni deo postao je čehoslovački, danas slovački grad Komarno, a južni deo mađarski grad KomaromU novije vreme sagrađen je most koji spaja slovačko i mađarsko naselje, nekada ispunjeno Srbima.

Komarno ili Komoran (svk. Komárno, mađ. Komárom, nem. Komorn) je grad na jugu Slovačke. Komarno se nalazi u Panonskoj ravnici, na ušću reke Vah u Dunav.Ime grada dolazi od slovačke reči komár, što znači komarac.
Komarom (mađ. Komárom, nem. Komarn, srp.. Komoran, svk. Komarno) je grad u severnoj Mađarskoj i broji blizu 20.000 stanovnika.



Žitelji srpskog Komorana stupili su u vezu sa patrijarhom Arsenijem još tokom aprila meseca 1690. godine. Oni su u svoje ime poslali Nikolu Somborliju koji se s patrijarhom sreće u Beogradu.
Po prelasku Save, patrijarh se prvo naselio u Komoranu, i odatle vodio brigu o svom narodu. Najčuvenije komoranske porodice bile su šajkačkog porekla.
Za patrijarha u ovom momentu su najvažniji Jovan Monasterlija i Adam Feldvari

Ceneći ratničke sposobnosti Pavla Bakića, ugarski kralj Ferdinand ga je postavio za zapovednika šajkaša u Gornjoj Ugarskoj. Osnovni zadataka Bakićeve vojske bio je da spreči prodor turske vojske prema Beču. Pošto je doprineo odbrani Beča od turske opsade 1529. godine, postao je simbol junaštva, čija je slava borca protiv Turaka proneta čitavim hrišćanskim svetom. U njemu su Srbi videli svog najmoćnijeg zaštitnika. Njegovo ime ovaploćivalo je herojsku borbu srpskog naroda protiv osmanskih osvajača.

Zbog svojih zasluga Pavle Bakić je od Ferdinanda dobio zvanje "manjifikus" - uzvišeni, i imanja u Gornjoj Zemlji.

Područje Zapadne Slovačke Pavle Bakić je naseljavao srpskim stanovništvom. O tome svedoči njegova prepiska sa Ferdinandom Habzburškim.

Posedi Pavla Bakića su se protezali od reke Trnavke i istoimenog utvrđenja do krajnjeg zapada Slovačke - Holiča na reci Moravi, u dužini skoro stotinu kilometara. U neposrednoj blizini utvrđenja Trnave, u kanjonu Trnavke, u tesnacu na Malim Karpatima, Pavle Bakić je sa suprugom Teodorom i kćerkama Margaritom i Angelinom posedovao utvrđeni grad-zamak Oštri Kamen, na teško pristupačnom uzvišenju. Bilo je to nadaleko čuveno "orlovsko gnezdo". U svom delu Deli Bakić, Jaša Ignjatović je napisao: "Deli Pavle je timario i jahao pripitomljene jelene gorske". Posedi Bakića su se završavali utvrđenjem Holičem na Moravi, koje je držao njegov brat Petar sa svojih hiljadu konjanika i čuvenim hajducima.

Uočavajući značaj šajkaša za odbranu zemlje, Ferdinand je Pavlu Bakiću dao zadatak da ojača šajkašku flotilu. Pored punktova u Gornjoj Zemlji - u Komoranu, Šalji, Ostrogonu i Ćuru i njima pribrežnim rekama, organizovao je šajkaše i na Dravi, Muri i Savi.

Imajući u vidu značaj Srba uoči predstojećih bitaka sa Turcima i u tom kontekstu mesto Pavla Bakića, Ferdinand Habzburški mu je 1537. godine dodelio titulu srpskog despota. U njemu je video ličnost sposobnu da održava vezu i prati situaciju u redovima Srba na Zapoljinoj strani i na turskom području. Zato je Bakić iste godine imenovan i za kapetana husara u jačini 2.000 srpskih konjanika. Međutim, uskoro je poginuo u sukobu sa turskom vojskom u Slavoniji.

Iza Pavla Bakića ostale su njegove kćerke Margarita i Angelina. Za ime Angeline Bakić vezan je tzv. "marjanski kult" u Šaštinu, 1564. godine. Među naslednicima se isticao Petar Bakić, koji je učestvovao u Tridesetogodišnjem ratu (1618-164na strani austrijskog cara, protiv vojske erdeljskog kneza Betlena. Bakićevi su u XVII veku imali posede u Šaštinu, Holiču i Ostriježu. Tamo je postojala i srpska pravoslavna crkva. U Holiču je ona zabeležena 1663. godine. Bakići su pominjani još i u XVIII veku.

Kliknite za proširenje...

Grb Bakića i spomen ploča

Središte šajkaša u Gornjoj Zemlji postao je Komoran, o kojem je Gavrilo Vitković napisao: "Komoran se održa za sve vreme turskog gospodarstva, njega ne dadoše šajkaši, a Turci ne mogaše ga zadobiti ni silom oružja ni novcem. Pa i onda kada su prodirali do Beča i do Zlatnoga Praga, Komoran stajaše kao stena u sredini te turske poplave".

Komoran je postao utočište mnogima koji su bežali ispred turskih progona. "U tom najtvrđem gradu nađoše zaklona svi dobegli trgovci, jer van zidina gradskih ne beše u to nesrećno doba zaklona za trgovce i mirne građane", ističe Gavrilo Vitković.

Kliknite za proširenje...

Vitković je ostavio i svedočanstvo o šajkašima (Tschaikisten/ Nassadisten) srpkim vojnicima koji su se odlikovali "građenjem ubojnih lađa i veštinom vojevanja na vodi“... „Junaštvom i durašnošću nadmašili su i same Špartance.“
Glavni brodovi šajkaša bile su šajke, veslački brodovi ili lađe slične malim galijama, sa jednim jarbolom ili bez jarbola, i obično sa jednim topom naoružane.

Dunavska šajka Carske Austrije negde iz 17./18. veka

Model šajke po planu iz 1530. godine, dakle za vreme srpskih šajkaša i despota u Ugarskoj

U vreme "Dugog rata" (1593-1606) Komoran je odigrao odlučujuću ulogu u odbrani Beča. U nezadrživom naletu prema Beču, turska vojska je pod vođstvom velikog vezira Sinan-paše, u leto 1594. godine, osvojila sva utvrđenja na Dunavu, prema Beču. Tada su Turci opkolili i Komoran sa Dunava i sa kopna. Srpskom posadom tvrđave komandovao je šajkaški vojvoda Vuk Stančić, koji je prinudio tursku vojsku da odustane od opsade. Ovu veliku bitku zabeležili su mađarski izvori: "Sinan zatim pođe na Komoran, koji junački branjaše Vuk Sančić. Sinan, pošto je načinio most, potajno je gradio rovove i podzemne prolaze u nameri da sa barutom poruši gradske zidine. U odsudnom trenutku opazi Stančić nameru Turaka i odvaži se da sve to sruši. Na čelu svojih šajkaša junački napadne na Turke na suvom i na vodi i uništi svu tursku opremu. Mnoge lađe je potopio, a neke je oteo. Stančić je od početka do 28. oktobra slavno branio Komoran, i pošto je golemu Sinanovu vojsku suzbio, stiže u Komoran nadvojvoda Matija sa četiri hiljade vojnika.

Pri kraju rata, 1605. godine, kada su Turci ponovo osvojili Višegrad i Ostrogon, Komoran je ostao neosvojiv. Na šajkama ispred grada sklopljen je mir među zaraćenim stranama. Od tada, u svim narednim austrijsko-turskim ratovima, Turci su zaobilazili Komoran.

Ratna razaranja su gotovo opustošila Gornju Zemlju, pa je austrijska vlast preduzela mere da je naseli. U okolini Komorana živele su raspuštene čete Srba ratnika, kojima su u ratu komandovali vojvode Deli Marko, Petar Rac i Sava Temišvarac. Deo njihovih vojnika je stupio u redove komoranskih šajkaš

Kliknite za proširenje...

a.

"VOZILA SE ŠAJKA, MALA BARKA", stih je iz pesme
Maketa šajke


После освајања Угарске од стране Турака, Аустрија, која је наследила део Угарске, населила је велики број шајкаша у Горњу земљу у данашњој Словачкој и са њима покренула своју дунавску флотилу.

Detaljnije
http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/istorija/Cakic_Seobe.html
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/995/tekst/nekad-srpska-prestonica/print/lat
http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-1997/Vilovo-u-Šajkaškom-bataljonu.html

Српкиња Људмила
католичка светитељка у Чешкој

Česi smatraju da je Sv. Ljudmila bila iz plemena Pšovana, koji su sebe tada smatrali Srbima, a živeli su severoistočno od Praga. Upravo se i tamo pominje grad Tetin, tako da je najverovatnije ta kneginja zaista iz "Bele Srbije"



Prva hrišćanska vladarka u Čeha, koja je pozvala u Veliku Moravsku Sv. Metodija da krsti Čehe po vizantijskom obredu bila je Sv. Ljudmila (Ludmila Česka) od srpskog plemena Pšovana, a njeno žitije se i danas čuva. Poštuju je i katolici i pravoslavci. Za Čehe je ona jedna od najvećih istorijskih i religijskih ličnosti. Udala se za češkog kneza Borivoja.


Књегиња Људмила од земље Србске

Na češkom sa njihovog sajta - http://cody.eldar.cz/knihovna/hrobnik_svludmila.htm

Svatá Ludmila a její doba

Tehdejší „přemyslovské“ državy se omezovaly pouze na pražskou kotlinu, zbytek země české byl vnitřně strukturován, to ale nic nemění na tom, že obyvatelé České kotliny vystupovali navenek jednotně. Centrem Srbů bylo právě hradiště Pšovany, kde se s největší pravděpodobností narodila tamějšímu knížeti Slaviborovi dcera Ludmila. .... Dvě fakta: křest Bořivoj přijal od Metoděje (tedy jistojistě před 6. dubnem 885, kdy Metoděj zemřel), a křest byl vyjádřením podřízenosti vůči Velké Moravě (Svatopluk byl Bořivojovi kmotrem, což bylo příbuzenství těsnější a trvalejší než příbuzenství pokrevní). Aby mohly být svébytné Čechy podřízeny Velké Moravě, musel je Svatopluk nejprve dobýt.
Stalo se tak mezi léty 882 a 884.

Kliknite za proširenje...

Od roku 874 byl Bořivoj ženatý s Ludmilou (později svatou) z rodu Pšovanů nebo z kmene Srbů. Zdá se ale, že postupná eliminace knížecích rodů v Čechách zdaleka neprobíhala pouze s pomocí násilí. Roli jistě sehrávala sňatková politika, jejímž příkladem je sňatek Ludmily a Bořivoje. Z tohoto manželství vzešlo několik dětí, z nichž jsou doloženi pouze jeho dva synové a následníci Spytihněv I. a Vratislav I. Vratislavovými syny a Bořivojovými vnuky pak byli Svatý Václav a Boleslav I.

Kliknite za proširenje...

U njenom žitiju( на латинском језику, од Kristijana Monaha (Christianus Monachus)) piše da je njen muž, češki knez Borivoje, primio hrišćanstvo zajedno sa Sv. Ljudmilom, u vreme kada svi Česi još ne bijahu kršteni. Smatra se da je žitije nastalo krajem X veka, a najstariji sačuvani prepis na pergamentu je s početka XIV veka.



Она је заједно са мужем прешла у хришћанство у време Константина и Методија из Солуна. Њихов син узео је Србкињу Drahomíra из Вендије (данашња ист.Немачка, околина Бранденбурга )-паганку , ћерку староверног вендског поглавара за жену, која је због удаје, прешла у хришћанство.
Случај је хтео да син Кнез Вратислав погине у боју са Угрима , па се бака Људмила старала о старијем унуку Венцеславу, будућем чешком краљу. Изгледа да се снаја Драгомира вратила на стару веру и да су ту били конфликти који су довели до тога да Драгомира наручи убиство свекрве Људмиле.

Катедрала Св.Људмиле у Прагу /CHRAM SV.LUDMILA - PRAHA



Deo srpskih toponima u današnjoj Češkoj

http://img241.imageshack.us/img241/5427/ekaa.jpg

Seoba Srba u prošlosti na teritoriju današnje Slovačke
http://www.svevlad.org.rs/mape_files/slovacka.gif

11.vek KOMORAN

Šajkaši su bili najstarije srpsko stanovništvo koje je u srednjem veku počelo da naseljava Gornju Zemlju u današnjoj Slovačkoj.

Ploveći šajkama Dunavom i njegovim pritokama, dobro naoružani, bili su od velike koristi ugarskim vladarima i u ratu i miru. Uočavajući njihov značaj, ugarski kralj Ištvan I je, početkom XI veka, srpske šajkaše u južnim delovima Ugarske darivao povlasticama. Posle uspešno okončanog rata, 1241. godine, Bela IV je šajkašima proširio povlastice. Njihovo središte u Gornjoj Zemlji je postao Komoran.

12.vek TRNAVA na reci Trnavki


Srpsko plemstvo na tlu današnje Slovačke pojavljuje se polovinom XII veka, u vreme vladavine maloletnog ugarskog kralja Geze II, čija je majka, kraljica Jelena, bila kćerka raškog župana Uroša I. U ime maloletnog kralja, kao ugarski palatin, vladao je Beloš, brat kraljice Jelene. Prvo utvrđenje u Trnavi, značajnom verskom i kulturnom centru Slovaka, 1152. godine izgradio je Srbin- palatin Beloš.

"Trnava as the first town in Slovakia was granted by the Hungarian King Belo IV free royal privileges in 1238."

Početkom XVII veka, na obroncima Malih Karpata prema reci Mijavi, Srbi su živeli i u Senici. Ovde se poimenično pominju: Matići, Turakovići, Vidovići, Petrasovići, a pominju se i plemići Vratkovići.

Između pomenutih utvrđenja na području Malih Karpata, prema Moravi na zapadu i Trnavki prema istoku, pominju se naselja u kojima su živeli Srbi u XVI i XVII veku: Ostrijež, Bukovo, Banovce, Borski Mikulaš, Borski Peter, Kuklov, Moravski Jan, Bohdanovce.

Najpoznatija srpska kolonija, razume se, bila je u Komoranu, a druga u Trnavi. Ovde se srpska pravoslavna crkva, u stvari kapela, pominje prvom polovinom XVIII veka.
Četrdesetih godina XVIII veka pominje se srpski sveštenik, u isto vreme kada je u Komoranu boravio Gavrilo Venclović.
Godine 1826, pored crkve koja je imala sveštenika pominju se i pojedini Srbi, među njima porodice Rajić i Rac.

........
Pod pritiskom Turaka, srpsko stanovništvo sa Balkanskog poluostrva, predvođeno svojim plemstvom, po odobrenju ugarskih kraljeva, naseljava i Gornju Zemlju.

15.vek DUNAJSKA STREDA
(na sredini rastojanja Komorin-Bratislava...od kraja 1918. г. Дунајска Стреда je deo novoosnovane Čehoslovačke

Srpski despot Đurađ Branković dobio je od ugarskog kralja Matije Korvina posede na Velikom žitnom ostrvu, između Bratislave i Komorana, sa sedištem u Dunajskoj Stredi. Bio je tako prvi među srpskom vlastelom koji je imao posede na tlu Slovačke. Može se smatrati kao izvesno da od tada - prve polovine XV veka - datiraju doseljavanja srpskog stanovništva u Slovačku.

15.vek Šašvar,Nitra

Na poziv kralja Matije Korvina, 1469. godine u Ugarsku dolazi zetski vojvoda Miloš Belmužević.
Posede je dobio u Njitranskoj županiji, čije se sedište nalazilo u Šaštinu, odnosno Šašvaru. Za ratne zasluge u borbama protiv vojske nemačkog cara i poljskog kralja, kralj Matija Korvin mu je dodelio imanja u Tamiškoj županiji u Banatu i zvanje "egregijusa". ..Belmužević je 1501. godine bio smrtno ranjen, a izgubio je i sina jedinca. Napisao je oporuku, kojom je, u prisustvu kaluđera Timoteja iz Hilandara, imanja dodelio kćerki Milici, udatoj za vojvodu Stefana Jakšića. Bio je to prvi testament pisan među Srbima u Ugarskoj. ..

Drugom polovinom XV veka, na tlu Slovačke, ratničkim podvizima su se proslavili mnogi srpski velikaši.
U bici kod Košica 1474. vojvoda Dmitar Jakšić,

U Srednjoj Slovačkoj, 1528. godine proslavila se srpska vojska sastavljena od 2.000 konjanika, kojom je komandovao despot Radič Božić.
U dva boja za Košice, 1604. i 1619. godine ključnu ulogu imao je srpski vojvoda Deli Marko.

15.vek Bratislava
U Bratislavu su se Srbi doselili krajem XV i početkom XVI veka.
Bežeći ispred turskih zuluma, tokom XVII veka, Srbi su dolinom Dunava dospeli do Bratislave. Naselili su podgrađe, koje se u XVII veku počelo da naziva Racki, odnosno Srpski grad.

U dokumentima iz XVI i XVII veka pominju se Srbi koji su živeli u Bratislavi:
Mihajlo Černović, Vuk Vratković, Jovan Brodović, Gavrilo Belović, a zabeležene su i porodice: Oršanića, Godenića, Andrijaševića, Maršića, Gravića, Draškovića, Purića, Kovačevića i drugih.


16.vek Visoko
- pominju se Petar i Mihajlo Ovčarević, koji dobijaju posede na teritoriji današnje Slovačke. Ovčarevići se pominju u XVII veku kao zapovednici utvrđenja Visoko na Moravi.

16.vek Hričov, Trenčin
Posle uništenja Carstva Jovana Nenada, njegov bliski saradnik Radoslav Čelnik 1530. godine dolazi sa 20.000 ljudi u Gornju Zemlju, gde je od Ferdinanda dobio utvrđeni grad Hričov u blizini Trenčina.

16.vek LAK

Pošto je od ugarskog kralja dobio potvrdu da će se Srbima zajamčiti verska i nacionalna sloboda, dobivši nove povlastice za srpske šajkaše, Pavle Bakić je sa svojom braćom i mnoštvom naroda prešao u Ugarsku. Ovde je dobio velike posede, odgovarajuće onima u zavičaju. Za sedište je dobio Lak, sa okolnim naseljima. Ovde je postavljen na čelo kraljeve obaveštajne službe, sa zadatkom da, preko svojih ljudi, motri na kretanje turske vojske, koja se pripremala da izvrši odlučujući juriš i porazi ugarsku vojnu silu.

Pavle Bakić je stekao veliki ugled u Ugarskoj, i to ne samo među Srbima.
Biskup Nadaždi ga je okarakterisao kao "mudrog i hrabrog čoveka, iskusnog u ratnoj veštini, koji u Turskoj ima rođake, pa i uhode, koji ga o svemu obaveštavaju".
Bakićevi su u XVII veku imali posede u Šaštinu, Holiču i Ostriježu. Tamo je postojala i srpska pravoslavna crkva. U Holiču je ona zabeležena 1663. godine. Bakići su pominjani još i u XVIII veku.

Turska opsada Komorana 1594.godine


17.vek Komoran
Početkom XVII veka, sklanjajući se ispred turskih progona, koji su bili pojačani posle "Dugog rata" (1593-1606), u Komoran se doseljavaju stanovnici iz Srpskog Kovina.Prošlost Kovinaca, koji su se u Komoran doselili sa ostrva Čepela, južno od Budima, bila je ispunjena neprestanom borbom za očuvanje nacionalnog identiteta i lične slobode. ..Odluka da se sele u ovaj grad zasnivala se na proceni da će u ovom jedinom gradu van Otomanske imperije koji je imao organizovanu srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu moći da se uspešno bave trgovinom i zanatima..
Na osnovu urbanističkih zahteva Srbi su gradili nove kuće, a najraskošnije su bile koncentrisane u ulici Svetog Andrije, koja je drugom polovinom XVII veka dobila naziv Srpska ili Racka ulica.

Svedočanstvo o životu Srba u Komoranu u drugoj polovini XVII veka dao je Jakob Toli, austrijski putopisac: ". Ovde živi narod, kao što ga nisam nigde video. Svaki je veseo, raspoložen i srećan. Čovek bi pomislio da je ovde iz dana u dan svetkovina i večita svadba. ".

Modra
Posle Velike seobe Srbi su se naselili i u Modri. U njenom predgrađu Kraljevi pominju se: Čajkovići, Kraljevići, Mihajlovići i dr. Živeli su i u obližnjim Šenkvicama.

Najveća koncentracija Srba u ovoj oblasti nalazila se u Vištuku, istočno od Modre. Pominju se: Stankovići, Marinkovići, Pavlovići, Veskovići, Petrovići, Đurakovići, Radakovići.



.....
Na teritoriji Slovačke u vreme Prvog svetskog rata nalazili su se srpski zarobljenički logori, i to u Velikom Međeru, Dunajskoj Stredi, Šamorinu i u drugim mestima.
U njima je umrlo oko osam hiljada srpskih zarobljenika. Srpska vojnička groblja svedoče o tragičnoj sudbini srpskog naroda i na ovim prostorima u vreme Prvog svetskog rata.
Boraveći u Gornjoj Zemlji u vreme Prvog svetskog rata, Miloš Crnjanski je setno zapisao: "Neka niko ne traži tamo, na severu, drugo do naša groblja. Poneko selo još je živo, ali će uskoro sasvim da zanemi".

Detaljnije
http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html
http://www.geocities.ws/miljakovic/uz.htm

ARAD
http://www.flickr.com/photos/32748911@N06/3056432476
http://www.flickr.com/photos/32748911@N06/3056432476
Aradska oblast pripadala je Ugarskoj do 1920.god. kad je veći deo po Trijanonskom ugovoru (kao i grad Arad) pripao Rumuniji.
Arad je danas jedan od rumunskih gradova koji su najudaljeniji od prestonice Bukurešta (550 km), dok je sa druge strane grad mnogo bliži Beogradu (215 km). Najbliži veći grad je južnije smešteni Temišvar na 43 km razdaljine, takođe poznat kao centar srpstva.

U 17. i 18. veku srpska vojno- plemićska porodica Tekelija podigla je i održavala Hram Svetih apostola Petra i Pavla, nazvan Tekelijina crkva.

Prvo pisano svedočanstvo o aradskoj pravoslavnoj crkvi potiče iz 1666. godine i posredno je - ne pominje izričito crkvu, nego poimenično trojicu sveštenika. Kada se Jovan Tekelija, vojujući uz austrijsku vojsku protiv Turaka, sa svojim vojnicima 1698. godine naselio u Arad, zasnovao je posebnu zajednicu, odeljenu od starosedelačke; zato je neposredno po doseljenju dao izgraditi i zasebnu crkvicu, posvećenu Svetom Nikoli.
(Ovu crkvu je izgradio Jovan Tekelijaodmah po dolasku u Arad 1698. godine)

Kako je gradnja nove aradske tvrđave odmicala, njeni graditelji su se odomaćivali i počeli se trajno vezivati za svoje novo prebivalište, pa su na razmeđi dva veka podigli novu crkvu, hrama Svetih apostola Petra i Pavla, tridesetak metara zapadno od stare. Temelji i noseći zidovi građeni su od tesanog kamena, a svod delom od cigala, delom od dasaka. Građevinski završena 1702. godine, ona je sada najstarija zgrada u Aradu.

U crkvi su dugo čuvani barjaci koje su graničari ostavili prilikom razvojačenja Pomoriške krajine 1741. godine; oni se sada nalaze u Aradskom muzeju i u Muzeju Rumunije u Bukureštu. U crkvi joć postoje tri esnafska barjaka: sabovski i kapamaxijski iz 1740, ćurčijski takođe iz XVIII veka, kao i barjak Srba-zemljodelaca iz 1851. godine.
Od više poznatih grobova u unutrašnjosti crkve obeležen je 1959. grob Save Tekelije.
http://www.rastko.rs/rastko-ro/crkva_arad.htm

Aradska eparhija je imala ingerenciju na području severno od Moriša i u Krišani, odnosno Pokrišju. Nastavljala je tradicije Jenopoljske eparhije još iz vremena pre dolaska Turaka. Obnovljena je kao Jenopoljsko-aradska eparhija posle Velike seobe 1690. godine.
------------

Posle pada srpske despotovine 1459. godine ovi su se vlastelini našli u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Ugled i sjaj, i bogatstvo koje uz to ide, vratiće im dva i po veka kasnije pradeda Savin, Jovan.
Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog pobedila Turke. Za te zasluge imenovan je za kapetana aradske tvrđave, u kojoj će familija pustiti korene, stvarati bogatstvo, sticati oficirske činove i ostvarivati veze preko kojih se širio njen uticaj u srpskom društvu. Car Josif I je Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.

Sava Tekelija je rođen 1761. u Aradu.

http://www.mojheroj.com/heroji-proslosti/81.html

Serb population in Romania was larger in the past..., there was also a Serb population living in what is now Arad County of Romania (an area known as Pomorišje in Serbian), and in the former Principality of Transylvania,

Graničar iz Pomorišja, sredina 18.veka,by Martin Engelsbreht


In 1720, the population of Arad, the capital of present-day Arad County, numbered 177 Romanian, 162 Serbian, and 35 Hungarian families.
(Iz Arada su se Srbi preselili uglavnom u Rusiju, osnovavši srpsku pokrajinu u Rusiji)

U Aradu su živeli i znameniti Srbi :
Nikola Aleksić, likovni hroničar Banata, rodonačelnik je čuvene slikarske porodice iz Arada, iz koje se najviše uzdigao njegov unuk Stevan Aleksić, slikar monumentalnih kompozicija religijske sadržine.-oslikao je ikonostas i srpske i rumunske pravoslavne crkve u Aradu
arhitekta Milan Tabaković i njegovi sinovi Đorđe (takođe poznati arhitekta) i Ivan (poznati slikar). Zdanja podignuta po projektu Milana Tabakovića su: Minoritska crkva, Palata Aradsko-čanadske železničke direkcije, Najmanova palata, Trgovačka škola, Industrijsko-narodna banka, Feldesova palata, porodična kuća Tabakovićevih.....

Operski pevač međunarodnog ugleda Stefan Deskašev bio je iz Arada.
Stefan Tenecki, slikar baroknog izraza, poticao je iz aradske plemićke porodice.

U likovnom životu Srba istaknuto mesto imaju aradski rezbari Mihajlo i Lazar Janić.

Dela Ivana Tabakovića, slikara, rodjenog 1898.

http://www.arte.rs/sr/umetnici/ivan_tabakovic-101/opus/

Табаковићи, српска племићка породица, пореклом из Херцеговине која је за мање од два века постала је део угледног грађанског сталежа у Араду .Милан Табаковић је пројектовао и цркву на стратишту Срба из Босне и Херцеговине у Арадској тврђави.
Унук Милана Табаковића је архитекта Пеђа Ристић, који живи у Београду.


U Aradu je 1849. obešen Jovan Damjanić sa još 12 mađarskih generala, učesnika Mađarske revolucije.

O brojnim Srbima u ondašnjoj (Austro)Ugarskoj, iz koje su nastajale današnje države pomeranjem granica i mirovnim ugovorima , pisao je Jovan Pejin, savetnik Državnog arhiva Srbije u knjizi „Великомађарски каприц”

· Из ваше књиге је јасно да је мађарска нација, заправо је настала хунгаризацијом Словена и других народа…
–Да, свакако! Ову тезу бране и мађарски научници историчари, антрополози, етнолози , лингвисти...
Савремени мађарски народ је леп европски народ – једном су ме великомађарски расисти напали што сам изјавио да Мађари имају лепа словенска лица, али ако узмемо чињеницу да данас у Мађарској живи око четири милиона становника са словенским презименима ,од који је око пола милиона српског порекла, шта да кажемо?

Kliknite za proširenje...

За време Првог светског рата основан је логор у Араду за уништавање Срба грађана Аустро-Угарске а затим Србије и Црне Горе. Поред овог постојао је логор у Темишвару и по злу познат Нежидер, где су били смештени ратни заробљеници и цивили из Србије и Црне Горе. На тлу Монархије било је око 400 логора а познати су затвори у Вацу и Чилаг у Сегедину. Да напоменем многе злочине по Србији и Црној Гори који се приписују Мађарима извршили су Хрвати тако да и овој појави о којој се још увек не говори морамо да водимо рачуна када гледамо ове немиле догађаје за време Првог светског рата.

Kliknite za proširenje...

http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2008/048.html

Mnogo je nepoznanica iz našeg braničevskog kraja, mnogo podataka koji se nalaze u dokumentima nisu zbirni. Radi se o ključnim dogadjajima, pre svega iz Prvog svetskog rata, a to su Aradska tvrđava u Rumuniji kao golgota srpskog naroda iz ovog kraja o kojoj se malo, ili gotovo ništa nije znalo. Često se u ovom kraju pominje Arad. Oko 5000 ljudi, pogotovo Srba ostalo je 1914- 1918. godine u aradskoj tvrđavi koja je bila namenjena za istrebljenje kako zapisaše naši zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše da je to bila golgota, istrebljenje Srba u Aradu

Kliknite za proširenje...

http://www.danas.rs/dodaci/branicevo/vreme_i_prostor_otrgnuti_od_zaborava.59.html?news_id=151404

Prema svedočenju očevidaca i preživelih logoraša, Aradski logor j bio prvi pakao. Nije slučajno poznati srpski novinar Radivoje Marković, čiji je stric stradao u kazamatima Aradske tvrđave, jedan svoj člnak posvećen ovoj Golgoti naslovio: „Ni Dante nije video pakao…“

Jedan rumunski lekar dr Branduša, koji je bio u prilci da vidi šta se u logoru događa, zapanjen, pričao je svom prijatelju advokatu Štefanu Čičo Popu, poslaniku u mađarskom parlamentu: „Gospodine poslaniče, ovo nije logor, ovo je pakao! Prvo što sam video i upamtio to je mrtva majka sa živim detetom u naručju. To se ne da opisati“. Usled takvog tretmana samo za prvih sedam meseci, od avgusta 1914pa do marta 1915. umrlo je 1772 internirca.

„Godine 1915. poslanik Štefan Čičo Pop intervenisao je u mđarskom parlamentu i kod vlade u odbranu petnaest hiljada Srba koje je zarobila austrougarska vojska početkom rata i internirala u Aradsku tvrđavu, i kojima je pretila opasnost od potpunog istrebljenja, osobito posle izbijanja epidemije pegavog tifusa“. To je bilo stanje krajem 1915.

Na jednoj litiji koja se čuva u srpskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu zabeleženo je „Ova je litija sačinjena crkvenim dohotkom 1925. darovana u slavu Božiju i za večiti spomen 4317 Srba mučenika interniranih u Aradskom gradu, umrlih god. 1914-1918“.
Nekoliko stotina interniranih pomrlo je od avgusta 1914. do sredine januara 1915. pokopano je na gradskom groblju „Pomenirea“. To mesto obeleženo je i danas skromnim spomenikom.
Ono drugo internirsko groblje, iza tvrđave, na obali Moriša, gde je u masovnim grobnicama pokopano oko 4000 srpskih sužanja, već skoro 50 godina ničim nije obeleženo.

Kliknite za proširenje...

http://prvisvetskirat.wikidot.com/aradska-tvrdava-stratiste-srba

Трагајући за слободом, српски граничари из Поморишја и Потисја, половином 18. века, населили су области око Дњепра и Дона - Нову Сербију и Славјаносербију.

Нова Србија


Када је Петар Велики почео 1710. године припреме за рат против Турске, Јован Текелија, обрштар Поморишке границе из Арада, и Вулин Илић, обрштар Потиске границе из Сегедина, послали су писмо Петру Великом у којем га моле "да помисли и о њиховој српској земљи". Са своје стране они нестрпљиво чекају "да пожуре службом својом за свога православнога цара". Ова двојица су 1712. године, заједно са својим врховним обрштаром Мојсијем Рашковићем, руском цару понудили да са 10.000 граничара заједно крену на Турке.

Тако се 1724. године на подручју Украјине доселило око хиљаду Срба; формирана је Српска команда, која је 1727. године преформирана у Српски хусарски пук. После повратка из рата против Персије, пук је размештен између тврђава Тора и Линије, а српским војницима обезбеђена је земља за обраду. Српски хусарски пук организован је на начин који је много подсећао на систем Војне границе у Аустрији.

Следећи талас досељавања Срба на подручју Украјине уследио је 1747. године, када су дошли српски граничари из Поморишја на челу са Петром Текелијом, који је постао командант Српског хусарског пука, добивши велика признања од руског царског двора.

Пјотр Аврамович, како су Руси звали Петра Поповића Текелију, пронео је породично име од Немачке до Кавказа.У војну историју Русије је ушао половином 18. века и остао до данас. Унук Јована и син Ранка Текелије, заповедника Поморишке границе, рођен је 1720. године у Араду.По завршетку Седмогодишњег рата 1763. године у коме се истакао, Петар Текелија је постао командант Српског хусарског пука.

Војник -редов српског хусарског/гусарског пука
РЯДОВОЙ Сербского Гусарского полка, с 1763 по 1776 год.

УНТЕР-ОФИЦЕР и ОБЕР-ОФИЦЕР Сербского Гусарского полка, с 1763 по 1776 г.

Петар Текелија, бакрорез

Породични грб, са гусарским калпаком


После пензионисања Петар Текелија се повукао у Новомиргород, "шанац који су пре три и по деценије населили његови земљаци из Цесарије". био је веома богат. На његовом имању радило је око пет хиљада људи.

Мироград (Миргород) лежи до границе полске у долини, двор стрица мога к југу на брегу. Ту он себи дао отмерити до неколико јутара и начинио особливу курију. Покрај двора иде велики пут, преко пута се населило до седамдесет домова Црногораца, зато се јоште ту чуло србски говорити[…]Двор стрица прекрасан до двадесет соба шпалирати' и паркетирати', дуварови су му от дебели' растови' дрва које му је принц Љубомирски подарио из листопадовске његове шуме; штале на седамдесет коња и друга зданија за слуге и скоте многа, при том лепа велика башта

Kliknite za proširenje...

Осим цркве светога Александра Невског на свом поседу у Хмељову, Текелија је при Николајевској цркви у Новомиргороду израдио и украсио кaпелу посвећену светим апостолима Петру и Павлу. [33] Последње године живота, провео је у раскоши. Имао је расне хртове и коњушнице са расним коњима.

Текелија је био из Ћесарске. По народности био је Србин... Први пут сам га видео у Москви кад сам ступио у службу и тада смо се упознали.Текелија ми је био пуковник, а ја његов потчињени.
(Симеон Пишчевић о Петру Текелији)
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:petar-tekelija


Нова Србија је била територија у Царској Русији од 1752. до 1764.
Била је смештена на територији данашње Кировоградске области у Украјини. Административни центар Нове Србије је био град Новомиргород.[/B

Нова Сербія в топонімах Кіровоградщини
http://www.library.kr.ua/kray/shlakhovoy/novaser.html
http://www.library.kr.ua/kray/serbtopo.html
http://www.library.kr.ua/elib/pivovar/index.html
# Mita Kostić, Nova Srbija i Slavenosrbija, Novi Sad, 2001.
# Olga M. Posunjko, Istorija Nove Srbije i Slavenosrbije, Novi Sad, 2002.
# Pavel Rudjakov, Seoba Srba u Rusiju u 18. veku, Beograd, 1995.

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су данас порусизовани Срби.

Српски досељеници нису подизали сопствене школе, али су дизали цркве. било их је тридесетак, а налазиле су се под јурисдикцијом Кијевске митрополије Руске православне цркве. Касније су биле прикључене Перејенославеноборипољској епархији. У Новој Сербији је био подигнут и српски манастир. За архимандрита је био одређен калуђер Софроније, који је избегао из Србије

http://en.wikipedia.org/wiki/Kirovohrad

Ti paori, medjutim, koji su svoje kosti posejali u zemlju koju su Novom Servijom nazivali, zapisali su imena svojih sela, koja su u srcu nosili. Na geografsku kartu Rusije, i Evrope –za vecnost.

A na rosijskim kartama pise, sa suzama: Sombor, Mosorin, Canad, Nadlak, Pecka, Glogovac, Pavlis, Sentomas, Senta, Kanjiza, Martonos, Becej, Subotica, Pancevo, Zemun, Congrad, Vukovar, Vrsac, Slankamen, Kovin! To pise na rosijskim kartama do XIX veka!

Nigde ne pise Curcija, Sijak, Adjanski, Jankovic, Vidak, Gaja, Gruja, Kuzman, radak! Imena pojedinaca se ne ispisuju na karte.Godine su prolazile i zivot se nastavljao.

Na ruskim geografskim kartama, iz 1860, pocinju da nestaju i imena mesta. Jos se nalaze: Titel, Ilok, Mosorin, Vilovo, Gardinovci, Nadalj!
Godine su, medjutim, redjale se i prolazile. Zivot se nastavljao, a smrti su bile besmislene. I drugi su nacioni izumirali i drugi su se nacioni selili. Svud prolaze, zime, proleca, leta, jeseni.

Kad je, godine 1862, vrsen u Rusiji popis stanovnistva u Hersonskoj guberniji, nadjeno je jos HILJADU dusa, koje su trazile, da se zapise da su oni: serbski! Da im se zapise, kad umru, da su tom nacioni pripadali i srcem svojim bili odani.
Kad je taj popis stanovnistva vrsen, godione 1900, nije nadjen, serbski, NIKO!
Ako neko danas, cak i danas, uzme u ruke geografsku kartu te zemlje, u koju su ti iseljenici sahranjeni, u moru ruskog naroda, naci ce na karti, blizu, Mirgoroda, ime mesta: Martonos!
Na reci Ingul, naci ce: Pancevo!
Naci ce i jednu Suboticu! I jedan Nadlak!

Neshvatljivo je to ljudskom umu.
Tamo, kud su Isakovic i taj Soldatenvolk otisli, kao i toliki njegovi sunarodnici, koji su na svojim ledjima, kao puz, svoju kucu nosili, nema vise traga, svemu tome, sem ta dva-tri imena

Kliknite za proširenje...

M.Crnjanski-Seobe

Примери назива села у Новој Србији, која се јављају и у Панонској низији (у Војводини и другим регионима) су:

* Сомбор (Дикивка), по Сомбору у Војводини
* Сентомаш, по Сентомашу, данашњем Србобрану у Војводини
* Сланкамен, по Сланкамену у Војводини
* Вршац (Нестеривка), по Вршцу у Војводини
* Суботица (Мала Аџамка), по Суботици у Војводини
* Мошорин (Некрасивка), по Мошорину у Војводини
* Сента (Могилово), по Сенти у Војводини
* Кањижа (Три Барјаки), по Кањижи у Војводини
* Мартонош (Јермина Балка), по Мартоношу у Војводини
* Панчево (Ољховатка), по Панчеву у Војводини
* Надлак, по Надлаку у Румунији
* Турија, по Турији у Војводини
* Владимировац, по Владимировцу у Војводини
* Вуковар, по Вуковару у Славонији
* Фелдвар, по Велдвару или Фелдварцу, данашњем Бачком Градишту у Војводини
* Чонград (Andrusivka), по Чонграду у Мађарској
* Земун (Плахтијивка), по Земуну, данас делу Београда, Централна Србија
* Вараждин (Протопопивка), по Вараждину у Славонији
* Ковин, по Ковину у Војводини
* Вилагош (Деријивка), по Вилагошу, данашњој Ширији у Румунији
* Бечеј (Усикивка), по Бечеју у Војводини

Detaljnije:
http://www.rastko.rs/rastko-ukr/istorija/2003-ns/index_zbornik.html

....Трагајући за слободом, српски граничари из Поморишја и Потисја, половином 18. века, населили су области око Дњепра и Дона - Нову Сербију и Славјаносербију.....

Povratak Srba u Ukrajinu

Прошлост српског народа, у различитим раздобљима, била је везана и за Украјинску земљу. Следећи постулате званичне историје, овде су у раном средњем веку, у Бојкији, живели Срби.

У блискости становника Бојкије у Украјини са Србима на Балканском полуострву, говори у својим антрополошким радовима украјински научник В. Б. Бунак. На основу свестраних вишегодишњих истраживања, дошао је до закључка да се у Бојкији наилази на антрополошки тип близак Јужним Словенима, односно Србима.
http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ukr_c.html

Врло је интересантно мишљење руског историчара Павела Бочилова о Србима-житељима Кијева у време оснивања Кијева и настанку имена "Кијев" од српске речи за сточарство.

В княжение русского князя Игоря (середина X века) Киев назывался Самватом (Ольгерд Вильчинский. История Руси. Вильно, 1908 г., стр. 27). “Самват” переводится с санскритского как “астролог”, т.е. гадатель по звездам. ..
В Подунавье до настоящего времени существует город Самватей, а недалеко от него - город Савария. Все это находилось на территории индов (венетов) в I в. н.э. Это значит, что и на Роси, впадающей в Днепр, и в Подунавье жил один и тот же народ.
Замечу также, что там, где жили сербы, было и название Киев. Похоже, что название столицы Киевской Руси происходит от сербского слова “кiaja”, что значит - “занимающийся скотоводством”.
На Украине сербских названий много. ..
Сербы в XVIII веке в Российской империи жили между Доном и Днепром...

Kliknite za proširenje...

http://srbija.ucoz.ru/publ/2-1-0-26

Слично говори и украјински академик, историчар Филип Андреевич
.

Охваченная переселениями других народов, согласно сведениям украинских историков, на Балканы переселилась часть сербского населения из Бойковщины, в то время как большая часть осталась жить в Карпатах.
В раннем средневековье Бойковщина называлась Белой Сербий, а жители звались «белыми сербами». «Белые сербы» постепенно сливались с русинами и стали частью украинского восточного славянства.

Случайно или намеренно только лишь Деспот Стефан Лазаревич, как венгерский вассал, получил многочисленные имения по всей Венгрии, и в Бойковщине, с центром в Мукачево, после Ангорской битвы 1402 года.

Kliknite za proširenje...

http://www.nspm.rs/nspm-po-russki/ukraina-i-serbi-mezdu-neznakomost-i-blizost.html
http://mukachevo.uacities.ru/index.html




У Закарпатју, у средњем веку, српски деспоти имали су простране поседе.
Било је то у време када је српски деспот Стефан Лазаревић добио поседе у Бојки, чије се седиште налазило у Мукачеву.
За кастелана Мукачева поставио је Николу Раца, односно Расцијана - Србина, јер су Мађари Србе називали Рацима. О кастелану и Србима први документ говори 1424. године. Други и последњи пут Никола Рац се изричито помиње 1430. године. Обе повеље као и она из 1429. године која се адресује само на кастелана Мукачева, говоре о отимању суседних поседа, а друга о бесправном убирању царина, што су биле честе појаве у средњем веку.

http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ukr_c.html
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/104...tocnoj-slovackoj-i-prikarpatskoj-rusiji/print

Женски манастир Св.Никола у Мухачеву
В 1426 году Мукачевской епархией овладел сербский князь Стефан Лазаревич, который отличался глубоким благочестием, а после его смерти 1427 года епархией унаследовал племянник Юрий Бранкович.

http://church-site.kiev.ua/index.ph...-39-38&catid=34:2010-11-24-20-23-01&Itemid=40

Први већи град на који смо наишли у Малој Русији (Украјини) је мученички град Мукачево. Место у близини мађарске границе, које је платило велики данак у људским животима,... када су војници аустро- угарске монархије направиле страшан покољ по селима, не штедећи ни старце ни жене, али је најтеже то што су убијали и децу, само због једног разлога: што су православне вероисповести!

Предивни предели Закарпатја невероватно подсећају на нашу Шумадију
Велики простор од данашње границе Украјине и Мађарске па кроз Румунију, до данашње Србије, је контролисао српски владар Деспот Стефан, а касније и Деспот Ђурађ Бранковић. И данас постоје у западној Украјини око града Мукачева топоними као што су: Топлица, Дубрава, Ломница, Мајдан, Луково, Лукавица, Слатина, Каменица…

Један војник који чува Почајевску Лавру а који је родом из Мукачева, обрадовао се кад је чуо да смо Срби и рекао нам је, колики печат су оставили српски Епископи у Закарпатју, тако да народ у неким црквама и дан данас поји црквене и литургијске песме на српском језику. Дивно сазнање
http://www.dverisrpske.com/tekst/1752193

Ношња Белих Срба из Бојке/Ukrajine
(опанци,антерија, гуњ, јелек, оглавље,кабанице,сребрњаци)

http://www.ukrmap.kiev.ua/program2009/uh11/11_17/125.jpg
http://www.ukrmap.kiev.ua/program2009/uh11/11_17/124.jpg
http://www.ukrmap.kiev.ua/program2009/uh11/11_17/123.jpg


Бојка или Бела Србија је била област у Европи која је према наводима византијског цара Константина Порфирогенита (913—959) у спису „О управљању Царством“ (лат. De administrando imperio) била прапостојбина Срба из које су они кренули на Балканско полуострво. Он у свом делу каже: „Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених са оне стране Турске (Мађарске), у крају који се код њих назива Бојки (Бојка)... Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени“

Ни до данашњих дана, историчари не могу да се сложе на ком подручју су живели Порфирогенитови некрштени Срби, као ни то, где се заправо налазила земља Бојка. Док већина (углавном слависти) сматра да је реч о полабским Србима, а Бојка заправо Чешка (што се и закључује на основу извора Константина Порфирогенита), дотле део алтернативних српских, као и део страних историчара, је склонији да тврди како се Бојка заправо налази на простору Шумовитих Карпата (и данас постоји област Бојка на том подручју). Самим тим, пишчеви некрштени или Бели Срби су заправо насељавали источно Закарпатје.

..Трагајући за слободом, српски граничари из Поморишја и Потисја, половином 18. века, населили су области око Дњепра и Дона - Нову Сербију и Славјаносербију.....

Славяносербск
Слов'яносербськ
Slavjanoserbsk

Milos Crnjanski napisa:
Svi oni, koji su se iselili, da izbegnu paorstvo u Austriji, ginuli su i umirali, i sahranjivani, bezimeni, u rusku zemlju, koju je ubrzo preplavio ruski narod.Oni su, posle ratova, rili zemlju na Inglu, na Donecu, da bi ishranili svoju decu i ispunili volju Bozju, da se zivot nastavi. Istorija je zabelezila, da se, posle sedamnaest godina, od njihovog naselenija, pojavila u Rosiji cudna fatamorgana na nebu. Koja se zove Aura Borealis. Ali istorija ne belezi sta su oni mislili, dok su gledali, tu fantasticnu, nebesnu pojavu ni kakvog je smisla imalo to u njihovom zivotu.


Danas se nekadašnji srpski grad Slavjano-Serbija nalazi u Luganskoj oblasti, u Ukrajini, koja ima 17 opština i 2,6 miliona stanovnika. Sam grad Slavjanoserbsk je u zapadnoj Ukrajini ima oko 12.000 duša i na centralnom trgu ispred opštine impozantan spomenik sa figurama Kozaka- Srbina i Rusa, s natpisom „Nema svetijih veza od bratskih” na ruskom, ukrajinskom i srpskom jeziku. U bogatom opštinskom muzeju čuvaju se uspomene o doseljenim Srbima, vojničke karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje Jovanovića „Seoba Srba”. Granice opštine Slavjanoserbsk dugačke su više od 100 kilometara duž reke Severski Donjec, na severu, i reke Luganj na jugu.









Славеносрбија

Славеносрбија је подручје у Царевини Русији, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ). Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа.

Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија. Разлог се нашао у томе што су, продирањем Русије према југу, према Азовском и Црном мору, српска граничарска подручја постала излишна као што се две деценије раније десило са граничарским подручјем у Хабзбуршком царству.

Руском царству Срби су у време постојања граница, а и по њиховом укидању, добро послужили у ратовима који су на разним странама вођени другом половином 18. века.

Вести о Србима који су се одселили у Русију педесетих година 18. века било је и век касније, у време припрема за обележавање стогодишњице доласка Срба из завичаја у украјинске степе. О томе драгоцене податке даје писмо официра у пензији Павла Арсенијевића из Јелисаветграда, упућено патријарху Рајачићу 1852. године. У њему Арсенијевић помиње потомке знаменитих Срба који су живели на бившем подручју Нове Сербије и Славјаносербије. Тако се помињу: Хорвати, Шевиши, Прерадовићи, Стратимировићи, Кнежевићи, Вујићи, Петковићи, Аврамови, Радивојевићи, Дуке, Степанови, Живковићи, Хаџићи и други. Сем реченог, Арсенијевић даје драгоцене податке и о насељима, упркос чињеници да у већини њих у то време готово да није било Срба. Прослава за обележавање стогодишњице сеоба је припремана у Славјаносербску у Јекатеринославској губернији. Планирало се да се у овом насељу подигне споменик Јелисавети Петровној, за чије су се владавине Срби овамо населили.

Одсечени од сопствене етничке матице, у православној и словенској средини, Срби су се убрзо претопили у Русине и Украјинце. Тако је век и по после досељавања остало само око хиљаду Срба у овом подручју Украјине.

Колоне српских граничара стигле су у Кијев "месеца декемврија године 1752".
Све олакшице и привилегије које су годину и по дана раније добили досељеници у Новој Сербији биле су потврђене и за оне којима је наложено да се населе у област која је названа Славјаносербија. То је потврђено и указом од 21. маја 1753. године. Насељавање српских граничара у Славјаносербију, са седиштем у Славјаносербску, одвијало се по плану израђеном за размештање српских досељеника у Новој Сербији. Штаб се налазио у тврђави Луганску, коју су Срби подигли 1755. године.

Живот у Славјаносербији је у својим "Мемоарима" (Књига о нацији српској, о владаоцима, царевима, краљевима, кнежевима и деспотима, као и о свим догађајима у народу српском) описао Симеон Пишчевић, капетан једне од граничарских рота.

http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/piscevic-memoari/index.html

Симеон Пишчевић потиче из старе српске племићке породице пореклом из Паштровића. Отац Стефан био је капетан и заповедник Шида.

У "Мемоарима" Пишчевић каже да га је генерал Енгелсхофен покушао да одврати од намере да се исели у Русију, упозоравајући га да се не угледа на примере старијих, који су, огорчени на Мађаре, одлазили у Русију. Не поричући да ће Срби у Русији бити лепо примљени, нагласио је да је све то "руска политика", јер ће се Срби тамо "изгубити и преокренути, и унуци и праунуци неће знати право порекло своје", што им се у Аустрији не би догодило.

Досељеници су се нашли у сасвим другој земљи од оне коју су напустили. Пишчевић о томе каже: "Пали смо у праву и чисту пустињу и сви смо, а нарочито они поред реке Лугана, видели шта значи тежак живот. Нити смо имали где главу да склонимо, нити смо знали одакле да почнемо. Све нам је требало, а нисмо имали ништа".

Опис насеља у Славјаносербији Пишчевић наставља речима: "Живот у нашој насеобини прве године био је као, на пример, живот несрећних бродоломаца које су морски таласи избацили на пусто острво, па се тамо хранили земљом, корењем, рибама, птицама и зверкама које улове. Тако смо пали и ми на ту голу степу, на земљиште на коме од створења света нико није живео и где се ни за какав новац ништа није могло набавити. Када је неком нешто затребало, морао је ићи по неколико дана до места где би ту ствар по високој цени најзад нашао".

Упркос свему, тешкоће су превазиђене, о чему Пишчевић пише: "Те невоље смо имали само прве године. Касније се све поправило. С пролећа смо почели сејати жито, радити баште, гајити крупну и ситну стоку и све врсте живине и живот нам је постао лакши". Затим наставља: "Касније смо нашли пут реком Доном за Черкаск и Таганрог, пристаниште на Азовском мору у које су Грци из Цариграда довозили вино и другу робу".

Овако је Симеон Пишчевић почео живот у украјинској земљи. Није ни слутио каква га блистава каријера очекује као будућег генерал-мајора, човека од великог поверења руског царског двора, којега су слали у деликатне дипломатске мисије.
Пишчевићеви унуци и праунуци нису знали српски језик и постали су Руси..
http://www.rastko.rs/rastko-ukr/istorija/index.html

Srebrena:

.
Milos Crnjanski napisa:

Kliknite za proširenje...

За човека који је говорио да је "сам себи предак" историчар књижевности Јован Деретић писао је да као "што Енглези имају Шекспира, Руси Достојевског, Црногорци Његоша, тако и Срби имају свог Црњанског који је својим делом, а и животом, дао одговоре на сва питања о смислу и циљу постојања."

Miloš Crnjanski rođen je 26. oktobra 1893. godine u Čongradu (mala varošica u Mađarskoj, „činovnički Sibir“ za nepodobne srpske činovnike onog vremena), od oca Tome i majke Marije, rođene Vujić.
Otac Toma bio je niži činovnik koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike "prognan" iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad.

Mala porodica Crnjanski živela je u bedi. „Majka me je prepovijala“, zapisaće mnogo kasnije Crnjanski, „u koritu za mešanje hleba.“

Марија Црњански, мајка
Paprika, crvena, kao srce materino…



Porodica će se ubrzo, 1896, preseliti u Temišvar(Румунија) ,


Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista.....U Temišvaru će mladi školarac igrati fudbal, gimnasticirati, ali i slikati i napisati svoje prve stihove, pa i pesmu „Sudbu“, koju će objaviti u somborskom listu Golub, 1908. godine.

Kako je rano ostao bez oca, majka nije bila u mogućnosti da ga školuje, već je to učinio bogati ujak, Vasa Vujić iz Beča.

Вест да је аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд убијен затекла је двадесетједногодишњег Милоша Црњанског у једној кафани у Бечу, док је после ручка играо билијар. Све до вечери, како је забележено, у престоници је нехајно свирала музика, а далека смрт у Сарајеву чинила се стварно далеком и туђом.
Црњански је, тог дана, на балу који је за Видовдан припремало студентско удружење Зора, требало да отвори забаву играјући са женом српског посланика; стога је у трену када је у Босни Гаврило Принцип циљао надвојводу Фердинанада пеглао свој фрак. Тај плес, ипак, никад није одигран: „епоха валсева била је завршена".
А Гаврилов пуцањ следеће четири године папагајски је одјекивао ратиштима Европе, разбацујући читаве генерације попут оних кугли на билијарском столу.

Prvi svetski rat proveo je u jednom mađarskom puku na Istočnom frontu, u Galiciji, zatim na italijanskom frontu u Udinama.

О везаности и односу мајке и сина неупадљиво а упорно причају Коментари.

Ономе ко их буде први пут прочитао може се десити да му та црвенa нит ове прозе промакне, иако се у њој лик Црњанскијеве мати Марине најчешће појављује.
Једном је то само да би се на брзину испричало како су се, сред војног метежа, мимоишли при наданом сусрету..
други пут кад ју је син Милош слагао да је распоређен у батаљонске канцеларије, а не на бојишта..
трећи пут да би се открило како се за време ратних година ова жена хранила голубовима, шљивама и јагодама да би што више новца сачувала за сина.

Као и многи други наши младићи, и Милош Црњански доспео је туђом вољом у Галицију, и тамо се борио с Русима. Били су, како каже, сваки дан у крви, од лета па до касне јесени, певајући све чешће Вјечнаја памјат по гробљима која су за њима ницала. Мада далеко од отаџбине, добијали су поштанске пакете од куће.
По војничким административним правилима аустријски пешак у рову могао је да прима пошиљке не теже од 350 грама; њихов број није био ограничен.

И Марина Црњански, записао је њен син, слала је редовно, „језивим стрпљењем које само матере имају, такве пакете. Пет-шест дневно.
Два-три су стизала... У њима је била кутијица сардина, и по једна паприка, црвена, као срце материно."

Други пут, описујући поратне године и студије у Београду, где се хранио у једној пивари на Дорћолу, Црњански се опет присећа своје мајке гледајући на дворишту квочку обузету бригом према пилићима. Она, сатима, држи ногу дигнуту, како не би које згазила. „То мора да је тешко", пише Црњански.

„Материнску љубав нико није измислио, она је ту, као звезде на небу."


И та црвена паприка и то језиво стрпљење, којих се син сећао и после четрдесетак година, били су епитаф љубави Марини Црњански.

(скраћен текст Предрага Брајовића)
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Paprika-crvena-kao-srce-materino.lt.html

Мајка Марија,родом од панчевачке угледне фамилије. кћи граничарског официра
http://digital.nb.rs/direct/MCF-094
http://digital.nb.rs/direct/MCF-095
Маријини родитељи

http://digital.nb.rs/scc/direct.php?sign=MCF-006
Остале фотографије
http://digital.nb.rs/scc/browse.php?collection=mc-fotografije

Srebrena:

..
Povratak Srba u Ukrajinu
Следећи постулате званичне историје, овде су у раном средњем веку, у Бојкији, живели Срби.
http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ukr_c.html
.. мишљење руског историчара Павела Бочилова о Србима-житељима Кијева у време оснивања Кијева и настанку имена "Кијев" од српске речи за сточарство.
http://srbija.ucoz.ru/publ/2-1-0-26
Слично говори и украјински академик, историчар Филип Андреевич
.http://www.nspm.rs/nspm-po-russki/ukraina-i-serbi-mezdu-neznakomost-i-blizost.html

Kliknite za proširenje...

Украјина,12.век

Српска кнегиња "Бановна" у Кијеву

Владимир Мстиславич ( Владимирова сестра je била већ удата за угарског краља) је довео невесту која је говорила српски - кћерку свемоћног ugarskog палатина, српског жупана Белоша, којој руски летописац неће забележити име него ће је називати надимком Бановна.
Tetka joj je bila srpska princeza Jelena, ugarska kraljica (Ilona királyné ) u istom 12 veku.
Ова кнегиња биће прва у историји забележена директна веза између српске и руске владарске породице.

..живео је, изгледа, лепо с Бановном, с којом је изродио синове по имену : Ростислав, Мстислав (такође кнез дорогобушки), Јарослав и Свјатослав.
У једном руском летопису забележено је да је од Јарослава имао и унуке Изјаслава и Ростислава који, нажалост, нису поживели.


Бановна, дочь Бана, жена князя Владимира Мстиславича.
Владимир Мстиславич .. Женат с 1150 года на дочери Белуша Немањића, бана Хорватии.

Srebrena:

Украјина,12.век
Ова кнегиња биће прва у историји забележена директна веза између српске и руске владарске породице.

Kliknite za proširenje...

Rusija,16.vek

Srpski preci cara Ivana Groznog

Мало је познато да Срби имају разлога да се поносе великим руским владаром. Историчар Дејан Томић бавио се генеолошким пореклом цара Ивана Грозног и утврдио да је он имао српске претке, и по женској и по мушкој линији. По оцу је потицао из средњовековне владарске лозе Немањића и Дејановића, а по мајци је изданак знамените племићке породице Јакшић.

Војвоткиња Ана Јакшић, удата Глински
бака руског цара Ивана IV Васиљевича "Грозног"


Друга Иванова баба, по мајци, била је Ана Јакшић, ћерка војводе Стефана и Милице Јакшић, и унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српске породице.

Jakšići su bili poznata srpska plemićka porodica. Neki od njih su zadivili Madjare svojim herojstvom u borbi s Turcima, tako da ih je kralj Matija (потомак Јанка Сибињанина) nazvao "stubovima hrišćanstva" i daje im i ugarsku plemićku titulu.Osnivač porodične grane je Jakša Brežičić, vojvoda despota Djurdja Brankovića.

Пошто је Иван Васиљевич још као дечак остао без оба родитеља, Јелене и Василија- Ана Глински, рођена Јакшић, преузела је бригу о њему и упознала га са традицијом своје отаџбине. Отуда не чуди што је цар Иван Грозни у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима, нарочито као велики дародавац манастира на Светој Гори.

Oн воспитывался бабушкой Анной Якшич, которая привила ему государственную созидательность и церковность сербского народа;....

У то време је Србија била вееелика земља, скоро до Црног мора..

Car Ivan Grozni je ,za Srbe, umolio sultana da dopusti da se mošti svetog kralja Milutina prenesu na srpsku zemlju, u grad Srbicu (Средец- današnju bugarsku Sofiju) ..за пренасяне мощите в сръбските земи...

Srebrena:

Srpski preci cara Ivana Groznog
... и по женској и по мушкој линији. [/B]
Бака Ана Јакшић-Глински , ћерка војводе Стефана и Милице Јакшић, и унука војводе Јакше( родоначелника ове знамените српске породице.)

Kliknite za proširenje...

Сестра војвоткиње Ане Јакшић-Глински удала се за Петра Рареша, у "Богданску земљу"- данашњу Молдавију.

Jelena
druga kći despota Jovana Brankovića i njegove žene Jelene iz kuće Jakšića....bila je udata za Petra IV Rareša, gospodara Moldavije (1527–1547).

Elena Rareş
Iz ovog braka potekao je niz moldavsko-vlaških gospodara iz porodica Lapušnjeanu, Čoban Basaraba, Mohila kao i poljskih velikaša i kneževa Potocki, Jablonovski, Sapieha…

Один из сыновей и преемников Стефана 4 Великого (1504) - Петр 4 Рареш (правил в 1527-1538 и 1540-1546 гг.) женился, по данным "Родословных таблиц и гербов сербских династий и властителей" (Белград, 1991, с. 223-227), на Елене Бранкович, двоюродной сестре нашей княгини Елены Глинской.

Дочь Петра 4 Рареша и Елены Бранкович - Роксана - вышла замуж за воеводу Александра 4 Лапушнеану (Лапушняну) (правил в 1552-1561 и 1564-1569). Раз Елена Бранкович - двоюродная сестра великой княгини Елены Глинской, то Роксана Лапушнеану - троюродная сестра нашего царя Ивана 4 Грозного.

Kliknite za proširenje...

http://www.rv.ru/content.php3?id=6441

И као што се рашка принцеза Јелена, угарска краљица окружила Србима на угарском двору ( и братом палатином Белошем), тако је и Јелена Бранковић , на двору молдавском била окружена Србима.

Jelena Moldavska je ktitor nekoliko crkvi у Богданској земљи (до скора Молдавији, данас Румунији) а и унук ће понети српко име Богдан, у част на првог Србина Богдана који је основао Богданско/Молдавију.

- "Sf. Gheorghe" church - Botosani, foundation of Lady Elena Rares, Petru Rares’s wife, which dates since 1551;
- Uspenia church, foundation since 1552 of Lady Elena, having the interior painting completely rehabilitated after the revolution.
.........Baia, , Hârlău, Târgu Frumos and Roman.
Attributed to Lady Elena Rares, Botosani was renamed "Lady’s Borough" throughout the Middle Ages.

Kćerka Petra IV Rareša i Jelene, Roksanda, supruga moldavskog vojvode Aleksandra IV Lupušnjana (1552-1561. i 1563-1568), darivala je 1567. godine manastir Mileševu, "u kome počiva telo svetoga Save".
Njenom zaslugom, na Moldavskom dvoru su prihvaćeni potomci Stefana Vukića Kosače, hercega od svetog Save.
Prihvatila je "tri baratijenca i dvije sestre", kako stoji u pismu Dubrovčanima 1566. godine koje je napisao Dragomir Srbin. Bili su to: Georgije, Pavle, Stefan, Katarina i Marija.Oni su sa Roksandom bili u rodbinskim vezama preko porodice Jakšića.

Aleksandrua Lupušnjana je na vojvodskom prestolu 1568. godine nasledio njegov i Roksandin sin Bogdan, koji je vojvoda Moldavije bio do 1572. godine.

КАД СУ ТУРЦИ ГОВОРИЛИ И ПИСАЛИ СРПСКИ

Турци су у Отоманском царству говорили српски- био је то један од четири званична језика и користио се за дипломатске и војне ствари.Персијски је коришћен за поезију, арапски за питања вере, а турски- само на пијацама у свакодневном животу.

Ево примера за Турчина Сулејмана Величанственог који чита српски:

U vreme vladavine Petra IV Rareša (1526-1538. i 1541-1546) Moldavija je doživela nekoliko poraza od Turske. Posle upada sultana Sulejmana Veličanstvenog 1538. godine, počelo je mešanje Turske i u unutrašnje poslove Moldavije....
Supruga Petra IV Rareša, "Gospožda Jelena", kćerka poslednjeg srpskog despota od roda Brankovića - Jelena Branković je pomagala suprugu i u diplomatskoj korespondenciji.

O tome svedoči beleška moldavskog pisca Grigora Urekea, koji je drugom polovinom tridesetih godina 16. veka zabeležio:

"Petar Rareš dogovori se sa svojom ženom Jelenom da sultanu Sulejmanu, turskom caru, pošalje pismo sa velikim molbama da bi se sažalio na njega i oprostio mu savijajući glavu pod carevu sablju i da bi poslao pismo Janošu (Zapolji) mađarskom kralju, kako bi mu ovaj dozvolio da napusti zemlju i ode u Carigrad i služi na carevoj Porti. I pošto je Jelena znala srpska slova, ona napisa pismo caru, sa mnogo srdžbi i žalbi."

http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_mol.html

Poznat i kao Kanuni (Zakonodavac) zbog mnoštva zakona koje je doneo, sultan Sulejman I Veličanstveni upisao se u istoriju i kao osvajač Beograda 1521. godine.
Bio je vrlo obrazovan vladar i govorio je četiri jezika: srpski, arapski, persijski i čagataj (najstariji oblik turskog jezika).

У данашњој Турској пронађен је четворојезични речник из 15 века:
Персијско/арапско/српско/грчки речник
http://www.scribd.com/doc/47197696/Recnik-Persijsko-arapski-srpsko-grcki-Iz-15-Veka

U Turskoj je počela da se emituje nova serija Sulejman Veličanstveni, u kojoj glavnu ulogu tumači plavooki glumac dinarske gradje, verovatno potomak nekogs srpskog janičara.

interjvu sa Dragoslavom Milosavljevicem. predsednikom društva "Inat"…
“- Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан “Куран”), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер се сматрало да само необразовани не говоре овај језик.”

“- Jедном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: “Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!”

Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11585

Autohtonisti smatraju da je budući Carigrad osnovala pre n.e.(kao manje naselje) srpska porodica Lelić. .došavši iz Megare. a tek mnogo godina kasnije je Nišlija Konstantin napravio na tom mestu prestonicu i podigao zidine.
http://serbdom.wetpaint.com/



Belgrat ormani (Belgrad Ormani is also known as Belgradskiy Les, ...Beogradska šuma) odakle Istambul dobija vodu, svežu , hladnu i čistu

http://www.turkeytravelresource.com/view/113/belgrad-forest

selo Beograd u Turskoj..belgrat köyü (belgrat village)
http://www.panoramio.com/photo/2974504

Walls of Constantinople , Carigrad- the Belgrade Gate (Belgrad Kapısı)
The Second Military Gate or Gate of Belgrade.
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Car_bed_kap_deu2.jpg


MIlioni Srba u Turskoj

Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији!
Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била... - напомиње Драган Милосављевић

- Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути..Наиме, према његовим речима, за овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због „догме да су Срби само они православне вере".

- Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана", што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље" - наставља да нас шокира наш саговорник

- Ево, да поновим, можда некоме ко треба да води рачуна и допре до свести: у Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона!!!"

Devetomesečna seoba Srba pod Bogdanom u oblast reke Moldave
Pretpostavljam da je staroslovenski oblik reke Mldava, kao reka Vltava nešto zapadnije...Germani su i reku Vlatvu prekrštavali u "Moldau"., piše rumunski istoričar (opet)Bogdan Petričić(Bogdan Petriceicu) iako je verovatnije da je "mold" termin sličan getsko-dačkom-raškom "mlin".

Naša narodna poezija Moldavu naziva Bogdanskom ili BaSarabinom Zemljom..

Prve informacije o Moldaviji u srpskim tekstovima pominju se u "Žitiju Stefana Lazarevića", koje je 1435. godine napisao Konstantin Filozof. I u drugim srpskim srednjovekovnim spisima Moldavci se pominju kao Basarabi i Karabogdanci, a njihova zemlja kao Basarabina zemlja, Moldavska zemlja, Bogdanska zemlja, Karabogdanska itd.
U srpskim narodnim pesmama kao što je "Dioba Jakšića", pominje se Karabogdanska.

U prvoj polovini 17. veka Ivan Gundulić u "Osmanu" opisuje Hotinsku bitku koja se odigrala na Dnjestru u Basarabiji 1621. godine, između Poljaka i Turaka i tu govori i o Bogdancima i o njihovoj zemlji Bogdaniji.

Interesantno je da je Moldova kao poseban region nastao tek u 14.veku.....kad su austro-ugari želeli Vojnu krajinu da ih štiti od Tatara..Naziv je ova oblast dobila po reci Moldovi koja teče kroz Bukovinu
http://en.wikipedia.org/wiki/Bukovina

Povodom termina Bukovina, uočite i ostale slovenske toponime (u današnjoj Rumuniji su -kao što je Budžak..čak i BesSrbi, BesSarbi,besSarabi)



Prvim se vojvodom (srpska titula) naziva Dragoš iz Maramureša..bas onog dela današnje Rumunije gde i dalje žive Sarbi... igraju sarbska kola .....Doselio se u godini srpskog Boja na Kosovu i vladao u Bukovini,,verovatno je on napravio vojnu krajinu.

In the year 6867 (1359) Dragoş Voivode came from the from Maramureş, hunting an aurochs, and reigned for two years. —The Anonymous Chronicle of Moldavia


http://en.wikipedia.org/wiki/Dragoş

U dubrovačkoj hronici iz 1601. Dragoš ije “barone di Ust, cittá in Transilvania” (“Baron of Hust, a town in Transylvania”)
.a pravi osnivač je Bogdan iz Maramureša, doseljenik sa Balkana, iako je treći-četvrti vojvoda po redu



Bogdan I the FounderBogdan Întemeietorul(c. 1363–c. 1367)
ali na rumunskom Bogdan-Vodă možda označava Bogdana-vodju

Vikipedija citira da je iz oblasti Vranja i da je doveo toliko ljudi da su se devet meseci preseljavali..

Bogdan, Micola's son, arrived from Greater Vlakhia (now in Macedonia), from the ecclesiastical jurisdiction of the bishopric of Vranje (Vásáry, István op. cit. p. 159.).
He brought along so many people that the migration stretched over nine months (Györffy, György op. cit. p. 118.)

King Charles I delegated the archbishop of Kalocsa, to organize the settlement (Györffy, György op. cit. p. 118.)
In 1339, Bogdan and his sons still visited the see of the bishopric of Vranje (Györffy, György op. cit. p. 119.). They also make an assault on the villages owned by Töttös Becsei, killed some of his servants and carried off some of his oxen (Györffy, György op. cit. p. 119.).
http://en.wikipedia.org/wiki/Bogdan_I_of_Moldavia

Današnja Moldova

veća karta
http://www.restromania.com/images/harti/wm_mari/RegiuneaMoldova_Mare.jpg

Glavni grad današnje Bogdanske zemlje (Moldave) je Jaši u kojoj, poslednjih 350godina stoje mošti naše srbske svetiteljke Petke (Paraskeve), Srpkinje rođene u 11.veku u okolini Carigrada, moždai ne baš u Beogradu , gore pomenutom..

She is especially honored in Moldova, for her holy relics have been in Iaşi for 350 years...Zato je na freskama i ikonama nacrtana crkva u Jašiju u pozadini Sv.Paraskeve srpske

Ćivot Sv.Petke u Jašiju, u zemlji Bogdanskoj


Pregršt srpskih toponima u Rumuniji i Ukrajini
http://image.wetpaint.com/image/1/XH8hIDdTlpcZMTivEuLKTQ42604

U 16.veku
Zabeleženo je da su telesnu gardu Petra IV Rareša činili Srbi.,a Petrova Žena bila je Jelena, srpska princeza.
Igumanu manastira Neamc, Makariju Srbinu, koji je kasnije postao episkop Romanske eparhije, Petar IV Rareš je naložio da napiše "Hroniku Moldavije", koja je obuhvatala prošlost ove zemlje od Stefana Velikog do njegovog vremena.
Obaveštenje o srpskoj istoriji pružaju tri hronike Moldavije, koje su, u razna vremena, napisali Grigore Ureke, Miron Kostin i Jon Nekulče.

Vredna pomena je i "Srpsko-moldavska hronika" iz 17. veka, koja se bavi istorijom i drugih balkanskih naroda.
http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_mol.html

Kad se u Rumuniji pisalo srpskom ćirilicom

Ništa čudno..ko zna da su Rumuni svoj inače romanski jezik pisali ćirilicom sve do polovine 19. veka,
i tek onda usvajaju latinicu...samo neki danas namerno zaboravljaju na to..Kao i na ovo:
Moderna Rumunija je nastala ujedinjenjem kneževina Moldavije i Vlaške za vreme kneza Aleksandra
Jon Kuze 1859. Posle Prvog svetskog rata Transilvanija, Bukovina i Besarabija su se ujedinile sa Rumunijom.

1512.godine
Pogledajte najstariji rumunski dokument, slobodno pročitan zvuči ovako:

Мудроме и племенитом и честитом и богом дарованом жупану Ханишу Бенеру од Брашовo, много здрављe од Нешу од Дугопоље.

A ovako je preveo Ion Rotaru, Literatura română veche, Bucureşti, 1981, pp. 62-65
"Mudromu I plemenitomu, I cistitomu I bogom darovanomu jupan Hanăş Bengner ot Braşov mnogo zdravie ot Nécşu ot Dlăgopole..

The letter of Neacşu of Câmpulung is the oldest surviving document available in Romanian. Written using the Cyrillic alphabet, it was sent by Neacşu Lupu, a boyar of Câmpulung, to Johannes Benkner, the mayor of Braşov, warning him about the imminent attack of the Ottoman Empire on Transylvania. It was discovered by Nicolae Iorga in the Braşov archives.

Neacşu's Letter, written in 1512, is the oldest surviving document available in Romanian. The document is kept at the Museum of Printing and Old Romanian Books in Târgovişte, Romania. A transcription is available on Wikisource, at The letter of Neacşu of Câmpulung.

The text of the letter is composed of three parts. The introduction in Slavonic, translated: "To the most wise and venerable and by God endowed master Hanas Benger of Braşov, all the best, from Neacşu of Câmpulung".
Following the Slavonic introduction, the content of the letter is written in the old Romanian language.

Kliknite za proširenje...

Ion Rotaru, Literatura română veche, Bucureşti, 1981, pp. 62-65

16.vek
U zemlji Bogdanskoj, "moldavska" jevanđelja su pisana nama prepoznatljivim starosrbičnim slovima

Tetraevangelion.
16th cent. Wallachian Moldavian version (Moldavian type)
The preface and the beginning of the Gospel of Luke. The interlaced head-piece, the heading and the initial letter written in gold.(РНБ. Погод. 23, fol. 109v-110)


http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/19.html


19.vek sever Rumunije

Кад су србски дунђери правили округле дуваре

Округли сорабски (вендски) градови у данашњој источној Немачкој, сазидани су најкасније до 12 века. Падом Арконе и Коренице, Германи су запосели србска станишта и насилном германизацијом, почев од тог 12 века па до Хитлера у 20 веку, успели да више милиона Срба (Бодрића,Љутича,Лужичана, Поласпских, Балтичких и како их све не зову..те Северне Србе) асимилују.Данас је остало само 60ак хиљада негерманизоваваних Срба у покрајини "ЛуЖица".

Стариград на Балтику (Олденбург)


Ljubek,Ljubica


Ratzeburg Grad Raca Srbograd


Samo u okolini Brandenburga/Branibora ima 150 za sada otkrivenih srpskih utvrda
Die ehemalige "Brennaburg"



Lübbenau


Tornow


Raddusch


u oblasti Meklenburg ...Behren-Lübchin (Ljubičin)


Groß Raden, Meklenburg


Фотографије су са немачког сајта
http://slawenburgen.npage.de/

Srbski prvaci, vlastelini i vladari na severu Evrope

3.-4.vek pre n.e.
Srbska (vendska) kruna

So called wendische Krone, a bronze ring from c. BC 300, found 1823 in Langen-Trechow (near Bützow); it became a symbol for Mecklenburg Identity in the 19th century; this picture taken from Robert Beltz, Richard Wagner: Die Vorgeschichte von Mecklenburg. 1899, p. 100 B



Лужички Срби су све што је остало кроз векове од бројних полапских словенских племена . Најзначајнија северна племена била су: Полапски Срби (чији су део били Лужички Срби), Љутићи (Велети) и Ободрити (Бодрићи). У оквиру ове три велике групације налазила су се мања племена, као што су: Милчани, Гломачани, Студорани, Нишани, Прекопјенци, Доленчани, Рујанци, Древљани, Глињани и друга.

Око 500. године српска племена су представљала самосталну политичко-војну целину, са својим жупанима и војводама, који би се пред опасностима и ратовима на краће време уједињавали, а после опет остајали раздвојени све до појаве Германа и њихових освајачких похода.

У VII веку жупан Дерван, dux ex gente Surbiorum, пришао је Самовој држави. Сматра се да је један од синова жупана Дервана повео део Срба на Балкан 626. године.

8.. - 12. vek



* Dragovit od Vilčića (Wilzen), veletian king, Fürst (rex) der Wilzen, 8.vek
Vilići, Vilčići ili Ljutići..zauzimali su tada 95 gradova i 4 oblasti..
* Budivoj Bodrić .1066 - 1075.

* Hajnrih od Bodrića iz starog Ljubeka (1066 - 1127 )
* Jaromar I, kralj Rujanaca(1141 -1218).
* Jakša od Kopnića (von Köpenick ,Jacza de Copnic)..na reljefima, slikama i svom novcu









* Kruto
* Nakon
* Niklot od Bodrića,1090 -1160.,Vojvoda Meklenburga
* Pribislav, Niklotov drugi sin
* Pribislav-Hajnrih, 1075 - 1150.

Hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrićki knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio je 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni.
Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Prěko trnja do zvězda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.
http://kovceg.tripod.com/luzicki_srbi.htm
Njegov spomenik u Šverinu



Danas postoji i VITEŠKI RED VENDSKE KRUNE u Meklenburgu
http://www.nobilityregister.com/knighthood.html

Wappen von Mecklenburg-Schwerin mit der Wendischen Krone auf dem mittleren Wappenhelm


Svako polje simbolizuje jednu wendsku (srbsku) oblast:
das Herzogtum Mecklenburg,(vojvodstvo Meklenburg)
die Fürstentümer (ehemaligen Bistümer) Schwerin und Ratzeburg,
die Grafschaft Schwerin (grofovstvo Šverin)
sowie die Herrschaften Rostock, Werle und Stargard.

Za lakše snalaženje u brojnim srpskim plemeneima na ogromnoj srpskoj teritoriji, ruska mapa:

1 — Nortabtrezi; 2 — Vuilci; 3 — Linaa; 4 — Bethenici; 5 — Smeldingon; 6 — Morizani; 7 — Hehfeldi; 8 — Surbi; 9 — Talaminzi; 10 — Beheimare; 11 — Marharii; 12 — Vulgari; 13 — Merehani.14 — Osterabtrezi.15 — Мiохi; 16 — Phesnuzi; 17 — Thadesi; 18 — Glopeani; 19 — Zuireani; 20 — Busani; 21— Sittici; 22 — Stadici; 23 — Sebbirozi; 24 — Unlizi; 25 — Neriuani 26 — Attorizi; 27 — Eptaradici; 28 — Vuillerozi; 29 — Zabrozi; 30 — Zuetalici; 31 — Aturezani; 32 — Chozirozi; 33 — Lendizi; 34 — Thafnezi; 35 — Zeriuani; 36 — Prissani; 37 — Velunzani; 38 — Bruzi; 39 — Vuizumbeire 40 — Caziri; 41— Ruzzi; 42 — Forsderen Liudi; 43 — Fresiti; 44 — Serauici; 45 — Licolane; 46 — Ungare 47 — Vuislane; 48 — Sleenzane; 49 — Lunsizi; 50 — Dadosesani; 51 — Мilzane; 52 — Besunzane; 53 — Verizane; 54 — Fraganeo; 55 — Lupiglaa; 56 — Opoloni; 57 — Gоlеnsizi

Keep up with good work. :


Ево неких интересантних тема:


1, Србин, патријарх цариградске патријаршије, Рафаел
2. Србин, римски папа, Sixtus V
3. Срби, високо рангирани војници у Аустрији / Угарској као рецимо: Павле Давидовић, Адам Бајалић, Димитрије Стојаковић, Јован Дамјанић
4. Задужбине српских владара ван Србије ("у иностранству")

Srebrena:

Devetomesečna seoba Srba pod Bogdanom u oblast reke Moldave
Naša narodna poezija Moldavu naziva Bogdanskom ili BaSarabinom Zemljom..
.a pravi osnivač je Bogdan , doseljenik sa Balkana, iz oblasti Vranja
Bogdan I the FounderBogdan Întemeietorul(c. 1363–c. 1367)
ali na rumunskom Bogdan-Vodă Bogdana-vodja

Interesantno je da je Moldova kao poseban region nastao tek u 14.veku......
Naziv je ova oblast dobila po reci Moldovi koja teče kroz Bukovinu
......uočite i ostale slovenske toponime (u današnjoj Rumuniji su -kao što je Budžak..čak i BesSrbi, BesSarbi,besSarabi)

Kliknite za proširenje...

MALE TAJNE O ZAČECIMA

Potpuno je slična sudbina i početak Besarabije.
Kao i Moldavija, i Besarabija je začeta u 14.veku..
Kažu da Ime Besarabija proizilazi iz plemićke obitelji Besarab, koja je tim prostorima zavladala u 14. stoljeću.
Ime oblasti se proširilo u 15.veku.

Poljske hronike otkrivaju nam da da je i Besarabiju, kao i Moldaviju , osnovao Srbin.
Naime, začetnik "plemićke porodice Besarab" bio je Srbin-Sarban, pišu Poljaci.



Na strani 159 čitamo da je osnivač Bessarabije stigao sa Stare balkanske planine...iz rašanskog plemena Besa. zato je i prisu tno duplo slovo S..da odvoji pleme BES od naroda SARAB.....Bilo je misljenja da je Bes ime plemena, a "rab" turcizam koji znači vodja..te da je naziv dat po Vodji Besa, Besovođi, odnosno da se radilo o tituli. Medjutim, zna se da Turci ranije taj kraj nazivali AK SERB (u značenju Bela Srbija) ili Bess albo

,,Turcy nazwali ten kraj Bess albo Ak-Serb, to jest Biała Serbia, a później Bessarabia,,
http://dir.icm.edu.pl/pl/Slownik_geograficzny/Tom_I/159
http://books.google.com/books?id=BO...Q6AEwAA#v=onepage&q=Bess albo Ak-Serb&f=false
iskopirana 159.strana
http://dir.icm.edu.pl/pages/1/0159-small.png

U dvadesetak godina starijem Poljskom zborniku


..jasno je istaknuto da je prvi od Besaraba- porodice vojvoda u Vlaškoj - bio Serban, koji je vladao od 1610.g. do 1627.g.



U drugim izvorima , neposredno pre imenovanja AK SERB, Bele Srbije- Basarabijom...
...osnivač-Besarab Prvi ili Basarab Veliki se pominje kao vojvoda u Vlaškoj oko 1319-52.. koji je oko 1324. postao ugarski vazal.

Godine se ne slažu za sada, ili se radi o dvojici Serbana?....ali tragamo dalje...

Zabeleženo je da se otac (Serbana) Besaraba Prvog zvao Tihomir
Nekoliko rumunskih istoričara sugeriše da je Tihomir ( Thocomerius) bio u pratnji Bărbat-a , brata i naslednika oltenskog vojvode 1285.g.
The name of Basarab’s father is only known from a diploma issued by King Charles I of Hungary on 26 November 1332. The diploma refers to ‘the schismatic Basarab, son of Thocomerius.’[2]

Ipak, još jedna poljska hronika otkriva punu istinu o učešću Srba (iz plemena Besa) uosnivanju Bessarabije:

Serban Basarab Prvi ili Veliki , unuk Barbula Basaraba.... imao je dve ćerke-Ankicu i Ilinku i sa njima se loza srpskih Besa ugasila.Ilinka je bila udata za Kantakuzina, pa je on uzeo sebi titulu "Bessarab", ako dobro razumem poljski.



Str.90 i 91.
Wspomnienia Odessy, Jedyssanu i Budzaku: dziennik przejażdzki w roku ..., Том 3
Аутор: Józef Ignacy Kraszewski
http://books.google.com/books?id=np...6AEwADgK#v=onepage&q=Serban Bessaraba&f=false

Ime SERBANA kao titula pominje se još kod:

Radu X Şerban, est prince de Valachie de 1602 à 1611.
Constantin Ier Şerban Basarab prince de Valachie de 1654 à 1658 et de Moldavie en 1659 et en 1661.- vanbračni sin Rada Srbina

Ime SERBANA se pominje i vezano za naslednika Besarabije Serbana "Kantakuzina" (1640-1688 vladao) koji je pre 1685.oslobodio Vlašku od Turaka:




Joseph Thomas,Universal Pronouncing Dictionary of Biography and Mythology,Том 1,
J.B. Lippincott company, 1915 - 2546 страница
http://books.google.com/books?id=Rn...ok_result&ct=result&resnum=10&ved=0CFMQ6AEwCQ

Na pariskoj svetskoj izložbi 1867.godine izložen je eksponat na kome se vidi oružje pomenutog Serbana "Kantakuzina", vojvode u Vlaškoj.
http://www.jstor.org/pss/865176

Bratanac Serbana Kantakuzina vladao je kratko pod imenom Stefan II Cantacuzino 1714-1715

Povodom srpskog plemena Besa, poljska hronika veli:

Str 87
Wspomnienia Odessy, Jedyssanu i Budzaku: dziennik przejażdzki w roku ..., Том 3
Аутор: Józef Ignacy Kraszewski
http://books.google.com/books?id=np...6AEwADgK#v=onepage&q=Serban Bessaraba&f=false


Zna se da je Besarabija posle otomanskog perioda. okupirana od Rusa 1769.g. Međutim, žitelji Besarabije su uspeli da se 1918 priključili Rumuniji ,ali zakratko...1939. godine su Sovjeti ponovo zaposeli Besarabiju, sve do 1991.g.kad je Moldavija proglasila nezavisnost raspadom SSSRa.

SARUM IN WALES

Nedaleko od čuvenog osmatrališta Sunca tzv.Stounhejdža..nalazi se na starim mapama Sorbiodunum..jedno utvrdjenje iz vremena pre dolaska Rimljana...koje nosi ime našeg roda i naroda sa dodatkom (keltsko/walaškim)-dunum.



Rimljani su ga nazvali Sorbiodunum po prethodnom keltskom/valaškom nazivu Dun Sorvio. Smatra se da su zidine građene oko 500 god. pre nove ere i da Utvrda Soraba pripada gvozdenom dobu.Zauzima 11 hektara.
I u okolini ima mnogo čudnih mesta, koje Englezi a ni drugi nisu još rastumačili:

The county in which Sorbiodunum is situated, Wiltshire, is home to some of the oldest and most fascinating archaeological sites in the country. Wiltshire is famous for its ancient landscape, which includes Stonehenge, Avebury and Silbury Hill.



slika 2 ilustrovan mogući izgled Tvrdjave Srba u južnoj Britaniji
slika 1 kasnije Briti i slični osvajači dali naziv Stari Sarum

Old Magic English
by PB Taylor - 1983 - Cited by 4 - Related articles
tradition borrowed from the Old English to make a myth of a tribal treasure (Widsith, pp. 161-2). ... Old British sorbi is a conspicuous cognate, since the Celtic place-name Sorbidunom was rendered Sarum by the Romans and then, ...
www.jstor.org/stable/4174140 - Similar

hurying-place, so here Gail-aid or Gelaid in Ventageladia, seems to imply the slaughter portion, or place of battle, whereon the dead were interred: and the whole name to mean the Slaughter Portion Head, or Hill-Land Station.

To sum up mj observations.—The roads, the distances, and the names, perfectly agree; and these, with the vestiges of ejtensive entrenchments, the barrows, &c seem all to shew that we may fix this station with more certainty here, than it can be fixed in any other supposed situation.

The site of Vindocladia being unknown, and even Durnovaria not being a name mentioned by ancient writers as a town of the Durotriges, it might have been conceived that both these stations lay in another road from Sorbiodunum to Moridunuin; I have therefore in my last, and in the above, endeavoured to settle this. It is remarkable, that the omissions of this Itinerary should be the same in Antoninus and Richard. Much is therefore still left for the antiquary to explore between Dorchester and Pentridge, and between the first and Moridunuin.

In the remaining part of this Itinerary, the distances from Old Sarum to Brige, and from thence to Venta Belgarum, seem to he ascertained; but from the last to Vindomi, there is some uncertainty. Sir. Beeke has found that the sum of the distances between Venta and Vindomi, and Vindomi and Caleva, is right, though the particulars are not.

In Richard's map, Caleva and Vindomis are rightly placed ; but his commentator fixes the first among the Segontiaci. In Itinerary fifteen, if we reckon Silchester Caleva, the distance from Speene is too little; and from thence to Pontes is too much.

In Itinerary eighteen, from Tamesaor Moulsford ( Moultforf perhaps, as in old maps) to Vindomis, the Itinerary states it fifteen miles, which Dr. Beeke, in the fifteenth volume of the Archaiologia, finds to be the real distance. But in the Comment on Richard it is supposed, that instead of Vindomis we should read Caleva, which is contrary to the original and map, as well as to the purport of tbese names.

In the sixteenth Itinerary, the mad from London to Winchester is not par
[ocr errors]

ticularised ; but in Itinerary fifteen, from London to Caleva by way of Pontes, ic is forty-four miles; and Caleva is placed, by the Commentator, as before-mentioned, at •Silchester. Vindomis this gentleman removes to St. Mary Bourne ; and Venta, he supposes twenty-one miles from this last; which is, as might be expected, by maps, full six miles more from Venta than its real distance: and it is plain from inspection, and from what is above stated, that St. Mary Bourne lay not in the road from Caleba Attrebates to Venta Belgarum: Dr. Beeke seems to have very nearly settled the stations of Caleva and Vindomis.

To conclude: the Atrehatcs took their name from lying on the Thames; and the Segontiaci, from living near the southwestern border of the Kennct. The names of their primary cities are conformable to their situations and to th« map; and their distances from each other seem to be reconcilable.

Monthly magazine and British register - Google Books Result

http://books.google.co.uk/books?id=...AEwAA#v=onepage&q=Old Sarum and sorbi&f=false


Karta prikazuje jug Velike Britanije,predeo zapadno od Londona ( u vreme Kelta iz plemena Belgi ).


http://books.google.co.uk/books?id=8fUCAAAAYAAJ&pg=PA27&lpg=PA27&dq=Old+Sarum+and+sorbi&source

To je jedno naselje na Dunavu koje se pominje juzno od zemlje Bojke (Bele Srbije) U vreme vlasti Rimskog carstva, zvaše se Sorviodurum
mapa stare Bavarije

servi
Livy states distinctly that they were of Etruscan origin . A tradition reported by Justin (xx. 5) and Pliny the Elder (Naturalis Historia, iii. 24, 133) affirmed that they were a portion of that people who had settled in the plains of the Po and were driven into the mountains by the invading Gauls, when they assumed the name of "Raetians" from their leader Raetus; a more probable derivation, however, is from Celtic rait (mountain land). Even if their Etruscan origin be accepted, at the time when the land became known to the Romans, Celtic tribes were already in possession of it and had amalgamated so completely with the original inhabitants that, generally speaking, the Raetians of later times may be regarded as a Celtic people, although non-Celtic tribes (Lepontii, Euganei) were settled among them. The modern people of western Austria (a Rhaetian region) have been found to have a relatively high incidence of Y-chromosome Haplogroup G, which has a relatively high incidence in the people of all regions of historical Etruscan occupation

Sudeći po rimskoj karti iz 2.veka nove ere, ovaj je (austrijski) Sorviodunum pripadao oblastu "čudnog" naziva Raetia..Malo se zna o poreklu tih Racijana, kažu...osim da su bili moćan narod i ratnički raspoloženi..

Verovatnoća da Racijani potiču od (et)Rašana postoji kod starijih autora, od plemena koje je naselilo reku PO u davnini..možda su dobili ime po vođi RACI..a možda su "prepoznavani", znaići preimenovani u Keltoe..Genetika daje neke veze..

D A R D A N C I ! ! !

The Dravidians were India's first inhabitants. Archaeologists believe the Dravidians migrated to India from East Africa in prehistoric times. Aryan invaders from the north conquered the Dravidians about 1500BC. The Aryans were related to the Persians and Europeans. Their language, Sanskrit, is similar to Greek and Latin. Linguists classify Sanskrit as an "Indo-European language." Most of India's languages are rooted in Sanskrit or Dravidian languages.

Time Line

2700 B.C.
Indus valley Civilizations covering approx 1/2 Million miles North of India

1000 B.C.
The Aryan Civilization expand into the Ganges-valley.

600 B.C.
Republics evolve around the Himalayas


S O R B I ! ! !

Sorb Look up Sorb at Dictionary.com
1836 (implied in Sorbian), from Ger. Sorbe, from Slavic Serb, the national designation. Slavic people surviving in Lusatia, eastern Saxony, also known as Wends.

sorb Look up sorb at Dictionary.com
"fruit of the service tree," 1520s, from Fr. sorbe, from L. sorbum "service-berry" (small, edible fruit of the European mountain ash), from sorbus, from PIE base *sor-/*ser- "red, reddish-brown." Hence sorbic acid (1815), so called because it was first isolated from these berries.

Sabine Look up Sabine at Dictionary.com
"pertaining to a people in ancient Italy," late 14c., from L. Sabinus (in poetic L. often Sabellus), connected by Tucker to root *sabh- "combine, gather, unite" (cf. Skt. sabha "gathering of village community," Rus. sebr "neighbor, friend," Goth. sibja, O.H.G. sippa "blood-relationship, peace, alliance," O.E. sibb "relationship, peace").

Wend Look up Wend at Dictionary.com
member of a Slavic people of eastern Germany, 1610s (implied in Wendish), from Ger. Wende, from O.H.G. Winida, related to O.E. Winedas "Wends," ultimately from Celt. *vindo- "white."

Vlach Look up Vlach at Dictionary.com
"member of a Latin-speaking race of the Balkans, a Walachian or Romanian," 1841, from Bulg. vlakh or Serbian vlah, from O.C.S. vlakhu, a Slavic adoptation of Gmc. *walh (cf. O.E. wealh) "foreigner," especially applied to Celts and Latins (see Welsh).

Slovene Look up Slovene at Dictionary.com
1883, from Ger. Slowene, from Slovenec, the people's own name, originally lit. "Slav." A survival of the old native designation of the Slavic people, cf. O.C.S. Slovene.

slave (n.) Look up slave at Dictionary.com
late 13c., "person who is the property of another," from O.Fr. esclave (13c.), from M.L. Sclavus "slave" (cf. It. schiavo, Fr. esclave, Sp. esclavo), originally "Slav" (see Slav), so called because of the many Slavs sold into slavery by conquering peoples.

This sense development arose in the consequence of the wars waged by Otto the Great and his successors against the Slavs, a great number of whom they took captive and sold into slavery. [Klein]

O.E. Wealh "Briton" also began to be used in the sense of "serf, slave" c.850; and Skt. dasa-, which can mean "slave," is apparently connected to dasyu- "pre-Aryan inhabitant of India." More common O.E. words for slave were þeow (related to þeowian "to serve") and þræl (see thrall). The Slavic words for "slave" (Rus. rab, Serbo-Croatian rob, O.C.S. rabu) are from O.Slav. *orbu, from the PIE base *orbh- (also source of orphan) the ground sense of which seems to be "thing that changes allegiance" (in the case of the slave, from himself to his master). The Slavic word is also the source of robot. Applied to devices from 1904, especially those which are controlled by others (cf. slave jib in sailing, similarly of locomotives, flash bulbs, amplifiers). slave-driver is attested from 1807. In U.S. history, slavocracy "the political dominance of slave-owners" is attested from 1840.

slavic
http://ironick.typepad.com/ironick/2004/06/the_roots_of_la.html
http://www.etymonline.com/index.php?search=sorb&searchmode=none
uzdsravlje

INDIJSKA KOVANICA
truly surprising to find a double headed eagle on South Indian coins!
prevod(zaista iznenadjujuce, naci dvoglavog orla na Juzno Indijskoj kovanici)

samo je predstavljen, tj. opisana kovanica (Bakreno Ruski Orao)
uzdravlje

Zadnji pogled od "Gandabherunda" let na gore.Ptica nosi u svakom od dva kljuna i dve kadze po jednog odraslog slona
Gandaberunda- The Two Headed Bird
http://www.kamat.com/jyotsna/blog/blog.php?BlogID=1149