..ok......

OK -kazem sebi...idemo iz pocetka...ponovo...
Ti nemas vremena......ti imas sve ,ali nemas vremena.....za mene..
Ja nemam nista .....ali imam vremena .....previse vremena ....za tebe.....
U mojoj glavi ratuju opet andjeo i djavo.....
Andjeo govori-bezi od njega odmah,odmah...
......A ja cu opet plasim se,izabrati tezi put.......

:?

Gasim TV..Ne zelim da slusam vremensku prognozu..ne zelim da cujem za kisu i oblake...ko da ih nema dovoljno u meni....i dok hodam pustom ulicom vetar plese sa opalim liscem i ludo se igra mojom kosom..kao sto si ti to nekad radio....da li je trebalo da znam istog trena kada sam te videla prvi put sve ..?...sklonio si mi kosu sa lica,luda zelja da me dodirnes,a znali smo se tek par minuta....ostvarene zelje nestaju istog trena kada se ostvare...neostvarene ostaju duboko u nama i truju nas danima....a sada treba da se pomirim sa tim da nisi moja svetlost...da si samo mrak.....u noci kojoj ne vidim kraj......

Ana, sve pohvale.

ma..zayebi...i ti si "lepa"
takve stvari se njima deshavaju
a ne meni

Pusti me bre jagodice,moram da odbolujem to...ako ne pricam o tome srce ce mi iskociti na usta,jer u mojoj glavi----
Tutnje tockovi..
Tutnje....
A rebra su mi sve vise
dve okrvavljene roletne
kroz koje srce siklja
i ruke mi poliva
kao mlaz vrele nafte
usijani vod trafostanice.....

Samo ti pisi.....Tuga se najbolje preboli kroz reci. Samo ti pisi. A mi cemo cuti. Ali - nije tebi ni bitno da mi cujemo; bitno je da ti - izgovoris. A usput - pises bozanstveno.

Pisi ANA,pisi.Lepo zvuci taj tvoj bol.Dobro je kad mozes na taj nacin da bolujes...kreativno je.

uh!

lepo je al nemoj da ... :shock:
pa ne drzhim te :x

ana@:

OK -kazem sebi...idemo iz pocetka...ponovo...
Ti nemas vremena......ti imas sve ,ali nemas vremena.....za mene..
Ja nemam nista .....ali imam vremena .....previse vremena ....za tebe.....
U mojoj glavi ratuju opet andjeo i djavo.....
Andjeo govori-bezi od njega odmah,odmah...
......A ja cu opet plasim se,izabrati tezi put.......

Kliknite za proširenje...

Sto mi ovo nesto poznato :wink:

Ako imate srece udjete brzo u tu fazu…fazu kada ste pomalo tupi,pomalo bezvoljni,ali vas ne drma vise struja kada se setite njegovog imena……
Mada …u stomaku imate jos uvek onaj strasni osecaj nedostatka….
Tada se iznenada pitate sta je to sto vam nedostaje??
Da li je to on??
Za mene je to sve ono sto je on predstavljao…sve ono sto je imao u sebi….ali pre svega,nedostaje mi divan osecaj da sam voljena i da neko misli na mene….bila sam za nekog posebna I carobna..a sada sam opet obicna ,siva prilika koja izgubljeno seta okolo sa ugasenim ocima..

Znam ja…mogla sam pre njega da zivim bez njega….a to bi trebalo da znaci ….da mogu to opet….i kazem sebi-pretvaraj se da je isto…..povremeno mi to I uspeva…..ali duboko u sebi znam da nije isto….i da nikada vise nece biti……

Nikada !
Pamet, ljubav i srce - ne idu zajedno !
Jedno uvijek ispadne iz igre. Ako ne i dvoje !
Sakupljat ces oziljke, dok jednog dana, biti ce ti vise svejedno s kim si, gdje si, tko si i kakva si !
Bacit ces na pod, ono (valjda srce) od cega svi ti problemi zapocinju, zgazit ces ga i spremit u neku tamnu i mracnu komoru. Trudit ces se da ti se vise nitko ne priblizi, iz razloga ne da ga povrijedis, nego da ne povrijedis sebe !

Da te ne smaram pricicama, zelim ti, i verujem(1000000 % 8) )da ces naci nekog ko ce ti pruziti sve ono, sto niko drugi do tada nije. A tu smo i mi, tvoji verni prijatelji forumashki :wink:
Cmokitj. Neces nas se lako resiti

Kazu-vreme sve leci….ali od cega to treba da me izleci vreme..?I zar nije divno to sto ne znas koliko mi jos uvek znacis?I opet –navlacim zavese na scenu I kazem-predstava je zavrsena ,a znam da nije …glumim besomucno…..glumim do ludila….prokleto se trudim da ostanem normalna …glumim do oskara….i trpam svoje tuge u neke male kutije obojene veselim bojama I pokazujem ih ljudima….a onda u trenucima predaha ..iza scene…placem ….potpuno bespomocno…I vristim ….potpuno bezglasno……I volim te potpuno nestvarno……..jos uvek....cekam da prodje sve to .....cekam da zavesa konacno padne........

Ima nas dosta izgleda, koje cekamo i tragamo. Ima nas dosta izgleda koje na obicnom - belom papiru dlanom mazimo ispisano njegovo ime...
Da, ima nas, koje sa setom na licu ispisuju tuzne trenutke, koje su proslo vreme ukalupile u zid pred sobom, u prozor i u vrata izmisljene sobe iz koje nas vecito guraju napolje.
Kao da niko ne zna da mi u stvari ne zelimo da taj bol prodje bez njega. Da ne moze da prodje dok on nije tu da sakom, kao od sale razbije prisustvo i djavola i andjela u nama i ostane kao jedini moguci nacin na koji se dise.