Ispovesti Srpkinja silovanih u Sarajevu

Poruka
3.617
Ispovesti Srpkinja silovanih u Sarajevu


Novinska agencija Srna počela je da objavljuje ispovesti Srpkinja koje su tokom građanskog rata u BiH 90-ih godina silovali muslimani – pripadnici Armije BiH, komšije i poznaninici.

107052_sarajevo_f.jpg
Sarajevo
Srna navodi da se u istraživanju koristila direktnim izjavama silovanih Srpkinja koje su dale pravosudnim organima Srbije, materijalima iz arhive srpskog Tužilaštva za ratne zločine, podacima nekadašnjeg Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti, te podacima Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici u Beogradu, gde su primane silovane Srpkinje radi prekida trudnoće.

Ta agencija u nastavcima prenosi direktne iskaze nekih od silovanih Srpkinja (navodeći samo njihove inicijale - da ne bi bio narušen integritet žrtava), ali i iskaze drugih zatvorenih Srpkinja, svedoka zlostavljanj.


Posle silovanja rodila dete

Frizerka S.K. (1970) poznavala je Ismeta Bajramovića Ćelu odranije, hteo je da se sa njom "zabavlja", a ona ga odbijala.

Nju su 25. aprila 1992. na ulici, dok je išla s drugaricom, zaustavili Ćelo i još dvojica muslimana, zatvorili je u šupu, kraj jedne kuće u Pofalićima. Tu je bila i devojčica Jelena, koju su takođe silovali, kao i još devojaka, kojima je čula glasove.

Tu su bila desetorica muslimana, tzv. "ljiljani", sa nadimcima: Alibaba, Kemo, Ari. Ćelo joj rekao: "Ipak ćeš biti moja, kučko, treba vas poubijati, bolje niste zaslužili. Vi ste pogan narod, treba vas uništiti", pokidao je odeću sa nje i silovao je. On i još sedmorica.

Izašla je iz tog zatvora u maju, na intervenciju muslimana E.T. - muža njene koleginice.

Ostala je trudna. A kad je bila u drugom mesecu, otišla je u bolnicu na Koševu da abortira. Međutim, rekli joj da će to uraditi ako pristane da dođu novinari i da kaže da su je silovali Srbi. Lekar se zvao A. N.

U novembru 1992. godine stigla je u Beograd, porodila se 21. novembra u GAK-u, u Višegradskoj ulici. Rodila je žensko dete, koje nije htela da prihvati.

Lečila se u psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarević" u Beogradu, a psihijatrijski nalaz od 21. novembra 1992. godine glasi: "Od euforije do utučenosti. Plače. Govori: Dete ne mogu da vidim, to ne mogu da podnesem, to me podseća na sve što sam preživela".

Silovane u podrumu zgrade

Udovica B.A.J., majka dvoje dece, stanovala je u ulici Đure Đakovića, a u podrumu te zgrade više puta je silovana, sa još osam žena iz iste zgrade, koje su bile zatvorene tu od juna 1993. godine.

Kad je bila u poodmakloj trudnoći, abortirala je u GAK-u u Višegradskoj ulici u Beogradu, a u njenom psihijatrijskom nalazu navodi se da je bila "u teškom psihičkom stanju, sa suicidnim tendencijama".

Početkom 1992. počela su uznemiravanja, upadi u stanove, pljačke... Odveli su joj muža, koga više nije ni videla, rekli su da je poginuo, a u proleće 1993. godine sve Srpkinje iz njene zgrade smestili su u podrum te zgrade. Bilo ih je osam. Ona bila najmlađa, a bilo ih je i starijih od 60 godina.

Prvo su prale veš i radile razne druge poslove. Bile su maltretirane mesec dana. Prvo su napastvovali Ružicu (60 godina) jer je protestovala zbog neljudskog ponašanja, a onda su počeli da ih sve siluju, danju-noću, uz tuču, pretnje noževima da će im seći dojke, uši i druge delove tela.

Jedna žena, najstarija, imala više od 60 godina, umrla je nakon zadobijenih batina (u avgustu 1993).

Žena koja nam je dala izjavu ne zna imena zločinaca, samo nadimke. Zna jedino komšiju iz susednog ulaza, on bio glavni, određivao je kako će biti napastvovane i mučene, zvao se Asim Čampara ili Čapara (35-40 godina), crnog izgleda, ostali su bili Čenga (28-29), Aka (30), Zika (Zimić).


Nakon silovanja pomokrio se po njoj

Dvojicu braće daktilografkinje S.K. iz Pazarića kod Hadžića u maju 1992. godine uhapsili su muslimanski vojnici i odveli u logor Silos u Tarčinu, a ona i majka ostale su u kućnom pritvoru i svakodnevno maltretirane.

Drugog septembra 1992. ova devojka i njena majka zatekle su u kući K.K, gde je bila i dvogodišnja kćerka i svekrva te K.K. Oko ponoći na vrata su im zakucala dvojica muslimanskih policajaca i zapretili da će ubaciti bombu ako ne otvore.

Kada su ušli, pretili su nožem da će da ih zakolju, a potom su izveli K.K. i silovali je, a posle su izveli i S. K. I nju su silovali. Jedan je nožem rasekao spavaćicu, malo zasekao iza vrata, pa je krvarila, a nakon seksualnog iživljavanja nad njom, pomokrio joj se na glavu, udario je nogom i šutnuo.

S.K. i K.K. sutradan su krenule da prijave silovanje u policiju u Pazariću, a putem ih je napao komšija Kemo Šarić. U policiji u Pazariću, kada su prijavile silovanje, inspektor i policajac Mujo Fatić rekao im je: "Šta hoćete, ostale ste žive".

"Nisam se udavala, ostala sam osramoćena, bez kuće i budućnosti", kaže S.K. u iskazu, navodeći da je obolela od raka.

K.K. je u svom iskazu potvrdila priču S.K., navodeći da su joj u kuću upala dvojica, koji su preko lica imali crne čarape, silovali je uz pretnju nožem - jedan, a zatim i drugi.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/94759/Ispovesti-Srpkinja-silovanih-u-Sarajevu-
 
Do sada smo samo slušali o tome kako su silovane muslimanke i hrvatice, e sada kada počne da se govori i o drugoj strani -srpkinja, onda se potežu ponovo protiv argumenti. Svako silovanje i iživljavanje je za osudu, ali bar muslimani i hrvati treba već jednom da javno priznaju da su i oni vršili strašan genocid nad srpskim življem i da je i na našoj strani bilo žrtava silovanja, mučenja i ubijanja. Nažalost , oni još ne vide svoju krivicu i samo sebe stavljaju u prvi plan da su žrtve rata. Dok ih same činjenice pobijaju u tome, a to je da Srba više nema- gde su vekovima živeli. Dok se lepo oni nama ne izvine - njima ja ništa više neverujem.
Ima jedna rečenica kod Vuka Draškovića u knjizi ,,Nož", koliko se sećam, kada majka sina savetuje-,, Ne veruj poturici ni kad ruku u vatru meće mesto tebe"!
 
Strasno, ja mislim da svi treba da se izvinimo sto su se ove nase zene opirale ovim suptilnim ljubavnim nasrtajima predivnih poturcenih idijota i pokatolicenih konjusara, a ti serdare Scepane, tebe ce da uapse zato sto siris mrznju. Brate ovi srpski forumi su prepuni poturica, siptara i unijata. Jel imaju oni svoje forume?

ma isterali su ih sa njih zato sto su pre svega budale . ima tamo pristojnog sveta , s` kojim se moze razgovarati , ovde dolaze , vecinom samo najveci pacenici .
 
- Kroz logore u Sarajevu prošlo je više od 5.000 Srba, od kojih je 3.299 imenom i prezimenom likvidirano na najmonstruoznije načine! Koordinacionom timu Vlade RS poznata su zvjerstva koja su se događala u prostorijama Građevinskog fakulteta, gdje su osim žena silovani i muškarci! Za postojanje logora nisu odgovorni samo Alija Izetbegović i Amor Mašović, već bi se pitanje odgovornosti trebalo postaviti i Zlatku Lagumdžiji, Mirku Pejanoviću, Jovanu Divjaku i brojnim drugima koji su tih godina predstavljali gospodare života i smrti u Sarajevu - kaže Košarac.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže da ovo tužilaštvo ne posjeduje ni prijave, ali ni dokaze da se u prostorijama Građevinskog fakulteta u Sarajevu za vrijeme rata nalazio logor u kom su Srbi mučeni i ubijani.
l[/url]
http://forum.krstarica.com/showthre...Srpkinje?highlight=silovane+srpkinje+sarajevu

http://forum.krstarica.com/showthre...silovane?highlight=silovane+srpkinje+sarajevu


Dok ima "pogodnih srbi", poput Zlatka Lagumdžije, Mirka Pejanovića, Jovana Divjaka ovi zlocini se nece procesuirati ...

A najnoviji multimilijarder (koji je kljukao srpske vojnike ) svoj lek za erektilnu disfunkciju ne zeli zvanicno registrovati :confused: ...
 
Poslednja izmena:
..samo vasa istina vrijedi...drugi je nemaju..

Lepo ti reko covek . Radi se o tome da nasa istina nigde ne sme da se pomene ,sem u podzemlju .
Nigde u Srbiji neces naci bog zna sta , ( na zvanicnim medijima ) o srpskim zrtvama . Al zato srpski mediji iz Srbije aglas prosipaju suze sa muslimanima , mudzahedinima , poginulim ustasama i balistima .
Tako da .... lepo ti covek reko .
 
Lepo ti reko covek . Radi se o tome da nasa istina nigde ne sme da se pomene ,sem u podzemlju .
Nigde u Srbiji neces naci bog zna sta , ( na zvanicnim medijima ) o srpskim zrtvama . Al zato srpski mediji iz Srbije aglas prosipaju suze sa muslimanima , mudzahedinima , poginulim ustasama i balistima .
Tako da .... lepo ti covek reko .

..to onda nije dobro...nevino ubijenih na sve strane i krvnici mora da plate....
 
Lepo ti reko covek . Radi se o tome da nasa istina nigde ne sme da se pomene ,sem u podzemlju .
Nigde u Srbiji neces naci bog zna sta , ( na zvanicnim medijima ) o srpskim zrtvama . Al zato srpski mediji iz Srbije aglas prosipaju suze sa muslimanima , mudzahedinima , poginulim ustasama i balistima .
Tako da .... lepo ti covek reko .

..to onda nije dobro...nevino ubijenih na sve strane i krvnici mora da plate....

sta vise reci ...
 
Zar ne mozes da nadjes imalo ljudskosti u sebi da ove zlocine nad Srpkinjama osudis?

Da li ti je poznato da su BiH u daleko najvećem broju silovane muslimanke?

"Sistematsko silovanje Bošnjakinja u minuloj agresiji od agresora srpske nacionalnosti, koji su po instrukcijama vlastitog ratno-političkog vrha silovali ženske članove porodice pred zavezanim muškim članovima (otac, muž, brat, sin, itd.), upućuje na jasan zaključak da ti zločini nisu rađeni iz seksualne potrebe nego u sklopu proračunatog političkog plana za uništenje dostojanstva i cijele psihe svih članova jedne bošnjačke porodice ili jednog muslimanskog društva."
http://www.islambosna.ba/index.php/kolumne/12320-sistematsko-silovanje-bonjakinja-edin-tule
 
http://forum.krstarica.com/showthre...Srpkinje?highlight=silovane+srpkinje+sarajevu

http://forum.krstarica.com/showthre...silovane?highlight=silovane+srpkinje+sarajevu


Dok ima "pogodnih srbi", poput Zlatka Lagumdžije, Mirka Pejanovića, Jovana Divjaka ovi zlocini se nece procesuirati ...

A najnoviji multimilijarder (koji je kljukao srpske vojnike ) svoj lek za erektilnu disfunkciju ne zeli zvanicno registrovati :confused: ...

po UN silovano je nesto preko 4000 zena na svim stranama tokom rata u BiH.Sa 250 000 silovanih na pocetku rata sisli sta na 50 000,znaci svaka 8-9 muslimanka.Koliko poznajes silovanih muslimanki iz rata?

izgleda da se ti lekovi za erektilnu disfunkciju daju iskljucivo u ratu protiv islama :confused:
 
Istina je jedna a slabe psihe bolje da se ne bave Istinom jer ce im naterati suze na oci...
Sto se tice ovih zrtvi tuga je koliko je zverstva pocinjeno nad ljudskim bicima...ali slabici siluju,tuku,kolju,podizu ustanke,manipulisu,zlostavljaju,dok jaki ljudi uce na tudjim greskama,stvaraju HARMONIJU,cine produktivna dela,znaju kad i kako kao i koga i zasto...
 
Током рата у БиХ жене српске националности су силоване и убијане на територији дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага, а као једна од кључних локација помиње се Грађевински факултет, који је током цијелог рата несметано радио - наводи портал "Вести он лајн".

До овог закључка дошле су двије студенткиње Универзитета у Хамбургу које су, према писању штампе у БиХ, недавно боравиле Сарајеву како би испитале све локације на којима су силоване жене српске националности.

Сарајевски дневник "Ослобођење" тврди да су оне, током опсежног истраживања, посјетиле више локација у овом граду, па тако и Грађевински факултет - који се до сада није наводио у извештајима невладиних организација као мјесто гдје су чињени злочини.

Студенткиње су покушале да ступе у контакт и са деканом Мухамедом Златаром, тврдећи да се ова локација нашла на списку који им је доставила Амбасада Србије у Њемачкој.

"Вести" су безуспјешно покушавале да дођу до имена ове двије студенткиње, а Амбасади Србије у Берлину нико од званичника не само што није знао за њих, већ ни за податке које су наводно уступљене о дешавањима у Сарајеву током рата.

"Нико нас није контактирао овим поводом, а и да јесте, ми заиста не располажемо информацијама које се наводе да смо их ми презентовали" - речено је у Амбасади у Берлину.

Међутим, ма колико тајанствено цијела прича изгледала због "двије мистериозне студентикиње из Хамбурга" о којима нико ништа не зна, "Вестима" је из више извора потврђена аутентичност података до којих су дошле.

Замјеник директора републичког Центра за проучавање ратних злочина Републике Српске Цвјетко Савић каже да се у њиховом регистру локација на којима је у Сарајеву извршен злочин налази и подрум Грађевинског факултета у којем се, према њиховим подацима, током рата налазио затвор за Српкиње, али и јавна кућа за муслиманске војнике.

"Овај случај тренутно испитује МУП Српске, али још нема тачних података колико је жена српске националности прошло кроз ту тајну локацију" - наглашава Савић.

"Вести" су покушавале да ступе у контакт и са челницима овог факултета да провјере да ли ће доћи до састанка које су студенткиње тражиле. Декан је на конференцији за штампу у Сарајеву оштро демантовао информацију о силовањима током рата.

Ипак, према Савићевим ријечима, Центар из Српске располаже тачним подацима о најмање 200 жена српске националности које су сексуално искоришћаване током рата, као и да је већина била заточена у неком од укупно 136 званичних и приватних логора који су били под контролом муслиманских снага.

И директор Центра за истраживање ратних злочина над српским народом Миливоје Иванишевић не зна ништа о напорима студенткиња из Хамбурга да се напокон открије истина о догађајима у Сарајеву, али каже да је већи дио података до којих су оне дошле - потпуно тачан.

"Ни једна од њих није нам се обратила за помоћ, а ја управо завршавам посебну студију о дешавањима у Сарајеву током рата и та студија ће бити коришћена у Хашком трибуналу у процесу против Радована Караџића. У тој студији, која се бави српским стратиштима у овом граду, дошао сам до податка да је током рата страдало најмање 7 000 српских цивила, а да је стотињак жена српске националности силовано и да су се муслиманске снаге над њима сексуално иживљавале" - каже Иванишевић.

"Истина је да је муслиманска војска све вријеме рата била смјештена у згради Грађевинског факултета. Али, факултет је радио, и ја сам радио у то вријеме. Наставу су изводили професори свих националности" - тврди декан Златар, наглашавајући за сарајевске медије да "нема шансе да су у рату на Грађевинском факултету силоване жене".

Према наводном списку који је стигао из српске амбасаде, највише силовања дешавало се на неколико локација, и то: у Хотелу "Загреб" (силовано 40 до 50 жена), у Студентском дому на Бјелавама (30 жена), Спортском центру "Зетра" (30 жена), кафеу "Борсалино", фирми "Ђорђевић" на Цигланама...

У Тужилаштву БиХ кажу да немају предмете који се односе на поменуте локације, гдје су силоване Српкиње, али наши саговорници кажу да се добро знају имена извршилаца.

У Сарајеву је било доста муслиманских паравојних једница, а најистакнутији челници муслиманских војних формација и група у Сарајеву били су: Јусуф Празина звани Јука, Исмет Бајрамовић звани Ћело, Мушан Топаловић - Цацо, Самир Кахфеџић - Крушко, Исмет Хаџић, Рамиз Делалић, познатији и као "Ћело 2".

"Током рата у Сарајеву било је на стотине званичних и незваничних логора. Заправо, свака и најмање муслиманска јединица и њихов командант имали су право да направе свој затвор и да у њега трпају све `непријатеље`.

Отуда је на релативно малом простору било доста затвора у подрумима званичних институција, али и у приватним кућама. Већина силованих жена које смо успјели током рата да размијенимо, дошле су до Београда и дале своје опширне исказе тадашњим савезним органима о свему што су преживјеле, а ти документи и даље постоје" - истиче Иванишевић.

Према његовим ријечима, проблем утврђивања правог броја силованих жена је у томе што је већина њих послије сексуалног иживљавања на крају и убијена. (Срна)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/7005-istraga-o-silovanju-srpkinja
 
ОПТУЖБЕ ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА МЕКЕНЗИЈА

СУ НАЈОБИЧНИЈЕ ИЗМИШЉОТИНЕ



Отава – 14. октобар 2006 – (Специјално за ИСТИНУ) – Неколико медијских кућа су у протекле недеље објавили вест да је Окружни суд у Сарајеву покренуо истрагу против канадског генерал-мајора Луиса Мекензија, првог комаданта УНПРОФОР-а у БиХ, због сумње да је, док је био на дужности главнокомадујућег УНПРОФОР-а 1992 – 1993. године, учествовао у силовању жена у једном од бордела у сарајевском предграђу Вогошћа.

Истина је највећа жртва рата. Познато је колико је медијска пропаганда одиграла кључну улогу у лажном представљају муслимана као јединих жртава крвавог рата у БиХ од 1992. – 1995. године. Таква врста медијске манипулације се показала корисном за муслимане у току рата, па и данас.

Наводне оптужбе да је генерал Мекензи учествовао у силовању жена у борделу „Соња“ објавио је први Џон Бернс. Чланак Бернса се односи на “признање” Борислава Херака, Србина из Босне, муслиманским властима у којем Херак сведочи да је убио 29 муслимана и силовао осам жена. Касније је Херак порекао своје сведочење, тврдећи да су га муслиманске власти злостављале и да је био присиљен да тако нешто изјави. Херак својим сведочењем оптужује главнокомандујућег УНПРОФОР-а, канадског генерала Луиса Мекензија, да је учествовао у силовању жена у борделу „Соња“.

О поновном покретању оптужнице од стране Окружног суда у Сарајеву која је иста као она из 1993. године, генерал Мекензи нема ништа ново да каже сем да је по том питању извршена детаљна истрага и да је закључено да су наводи оптужнице чиста измишљотина.

“Прво су почели са наводима да је моја жена Српкиња – њено девојачко презиме је Мекинон (McKinnon) и шкотског је порекла. Људима који су радили за мене претили су смрћу, што је био један од разлога због чега сам шест месеци пре истека мог мандата напустио Босну. Кад сам се вратио кући, сведочио сам пред америчким Сенатом и рекао : “Америко, немој да се мешаш !“ [у рат у Босни]. Од тада су почеле да се нижу оптужбе против мене,“ изјавио је Мекензи.

“Ову Херакову измишљотину је разоткрио један немачки новинар,” изјавио је генерал Мекензи Магазину Пис (Peace Magazine) 1998. године.

У својој изјави Џону Бернсу (John Burns), канадском новинару који је радио за Њујорк Тајмс, Херак тврди да је генерал Мекензи долазио у северно Сарајево, у кафану „Соња“ и одабрао неколико девојака, које су касније пронађене мртве са пререзаним гркљанима.


“Прича о мени се појавила у јавности 48 сати после објављивања чланка Џона Бернса, када су босанске власти објавиле да су одредиле адвоката и да су ме оптужили за ратне злочине,“ изјавио је Мекензи. “Бернс се тада већ био вратио у Велику Британију. Позвао ме телефоном и рекао да је ужаснут да ће прича о наводном силовању бити објављена и да би то умањило веродостојност његовог чланка. Бернс је за тај чланак касније добио Пулицерову награду,” изјавио је генерал Мекензи.

“Медији у Северној Америци су одбили да објаве ту причу због чега смо канадска влада, војска и ја одлучили да не реагујемо. Али прича се поново појавила на дан одржавања Исламске конференције у Ријаду, Саудијској Арабији, приликом доласка Изетбеговића,” рекао је Мекензи.

“Срби су наводно држали ратне заробљенике у кафани ‘Соња’. Док сам био тамо на служби, на почетку рата и у време најжешћих ратних сукоба, нисмо могли ни да приђемо том делу града. Речено је да смо долазили у кафану џиповима. УН нису тада ни користиле џипове. Без обзира на то, једини ‘убедљиви доказ ’ којег су показали становницима Сарајева је била фотографија, која је направљена последњег дана мога боравка у Сарајеву 31. јула. Четири секретарице које су радиле у мом штабу су дошле да се поздраве са мном. Неколико месеци после почетка ратних сукоба, када нам је било наређено да штаб пребацимо у Београд, успео сам да их извучем из Сарајева. Једна од њих је имала дете. Биле су ми захвалне што сам надгласао одлуку цивилног администратора УН који им је рекао да не могу да напусте Сарајево. Замолиле су да се сликам са њима. Тешећи их загрлио сам све четири док су оне плакале, ” објашњава Мекензи.

“Два месеца после тога, по повратку из Сарајева, један канадски доктор ми рече да фотографија са четири уплакане девојке и са мном у средини, циркулише Сарајевом и да људи причају да су то девојке које сам силовао мог последњег дана у Сарајеву. Када сам се касније вратио у Сарајево да снимим документарни филм, три од тих четири девојака су ме дочекале на аеродрому,” каже Мекензи.

“Без обзира на то, тврдње о силовању се и даље покрећу на међународним конференцијама, поготово у Немачкој и у исламским земљама. Предложио сам свом адвокату да се предузму кораци како би се тим лажима стало на крај. Уколико сам ратни злочинац нека ми дозволе да одем у Хаг да пред Трибуналом сведочим. Оно што ми мало смета је да до сада, бар колико ми је познато, амбасадор Канаде није ниједном протествовао нити затражио да се оптужница повуче.

У међувремену се показало да је цело Хераково сведочење заједно са мојом наводном улогом у силовању била чиста измишљотина. Мала представа да би се измамиле симпатије [пред светом за Муслимане]. Показало се да су све четири особе које сам наводно убио, живе. Када би и само мали проценат од наводне оптужнице био тачан, то би било забележено ТВ камерама. У мом штабу у Сарајеву су живели 32 врхунска новинара. Никуда нисам ишао без новинара и ТВ сниматеља. Тако би и мој одлазак код “Соње” био забележен.,” објаснио је Мекензи.

Најновија оптужница против генерала Мекензија од стране господина Олега Цавака из Окружног суда у Сарајеву, је иста она оптужница из 1993. године, на основу које су извршене детаљне истраге одмах пошто је покренута оптужница. “Још увек имам писмо од Кофи Анана, као доказ да је Комисија УН која је вршила истрагу утврдила да нисам ни био у Босни у време када се наводно злочин десио. На жалост, увек ће бити особа које ће веровати у такве лажи,” казе генерал Мекензи.

Генерал Мекензи намерава да предузме одређене кораке како би се заувек престало са тим оптужбама. “Постало је већ заморно слушати једно те исто сваке три до четири године,” закључује генерал Мекензи.

Крајње је време да канадска влада предузме активну улогу како би босанска влада и суд у Сарајеву заувек престали са лажним отужницама против генерала Мекензија.

Што се тиче Џона Бернса, придружујем се предлогу новинара и писца Дејвида Биндера и Питера Брука који сматрају да је "Бернс играо кључну улогу у манипулацији Хераковог сведочења и изнуђивању признања ” због чега би Џону Бернсу треба да се одузме Пулицерова награда коју је добио 1993. године за међународно извештавање.



Превод писма Кофи Анана упућено генералу Луису Мекензију





“УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

(Адреса и грб)

28. јуни 1995.



Драги генерал-мајоре Мекензи,





Хвала на писму од 10. маја, у којем помињете закључке Специјалне комисије за истрагу (Special Commision of Inquiry) којом је руководио генерал мајор у пензији Ц. Греиндл.



Чујем да и даље имате проблема са наводним оптужбама против Вас, због цега ми је веома жао. Надам се да ће следеће (моје писмо) помоћи да се то питање заувек реши.

Као што знате, Завршни извештај Греиндл Комисије је поднет Уједињеним Нацијама 1993. године. Она је испитивала неколико оптужби против понашања извесног броја особља Уједињених Нација, од којих је и оптужба да су “извесне особе које раде за УНПРОФОР или програм УН умешане у проституцију. ”

Комисија је, везано за оптужбе непристојног понашања чланова УНПРОФОР-а у “Соња Кон-тики ресторану ” у Вогошћу, једном од преграђа Сарајева, најавила да је покренула истрагу и да ће о томе дати извештај.



Марта 1994. године, Специјална комисија је дала свој извештај у вези тзв. “Мекензи оптужбе”. У свом закључку Комисија је навела следеће: (…)



“П2. Оптужбе против генерал-мајора Мекензија су неосноване. Докази показују да је генерал Мекензи напустио мисију месец дана пре него што су се наводни инциденти десили.”




Надам се да је ово информација која Вам треба. Дозволите ми да Вам кажем колико сам згранут због трешкоћа кроз које пролазите, и у исто време да Вам захвалим на Вашој служби у УНПРОФОР-у.



Са најбољим жељама.

Искрено,

Кофи Анан

Генерални подсекретар за мировне операције
 

Back
Top