Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Ovo je stvarno istina i kod mene. Sa Zagorcima i Istranima sam uvek imao super odnose i puno uvazavanje, mogu slobodno reci- bolje nego sa mnogim svojim sunarodnicima.
Како је покатоличена Западна Херцеговина
- Začetnik teme foliranat1
- Datum pokretanja
Ovo je stvarno istina i kod mene. Sa Zagorcima i Istranima sam uvek imao super odnose i puno uvazavanje, mogu slobodno reci- bolje nego sa mnogim svojim sunarodnicima.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
mi ne lajemo,mi samo dajemo po ..... mnogo si se puta sam uvjerio
Lesi Ustaso,nije Hrkač nego Hrkać
kad si me pitao za njega?njemu su prikacili ono sto nije ni uradio,al nije tema...nebi ni shvatio
kako su se prezivali ti kleti crnogorci,ko su,sta su ?
Poslednja izmena:
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
Pokatoličene srpske porodice u Hercegovini
ANIĆ, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Široki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.
BABIĆ, nastanjeni u: 1. u Aladinićima (Stolac), prethodno u Čavšu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili Đurđevdan
BRAJKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima (Čapljina) Slavili su Tomindan
BUBALO, nastanjeni u: Radišićima i Xumcu (Ljubuški), Turčinovićima (Široki Brijeg), Trebižatu (Čapljina), Mostar. Starinom su iz Xumca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.
BUDIMIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriću, Budimiću ne znaju svoje poreklo.
BUXAČ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuški). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.
BUKVIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Većina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvići katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukvićima, ali ih pravoslavni Bukvići smatraju svojim rodom.
BURIĆ, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovića iz Bjelopavlića u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaševići i Matkovići. Slavili su Nikoljdan.
CELIĆ, nastanjeni u Dužicama (Široki Brijeg). Potiču od Knezovića koji su slavili Ivanjdan.
CMILjANIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.
CURIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.
ČOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnčini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali Đurići i slavili su Mitrovdan.
ČOLAK, nastanjeni na području više sela oko Širokog Brijega. Za Čolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavši iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovići i slavili su Ilindan. Za Čolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takođe Ilindan.
ČOVIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu i Bilušinama (Široki Brijeg). Starinom su od Nikolića i slavili su Petrovdan.
ĆORAK, nastanjeni u Trnčini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
ĆORIĆ, nastanjeni su na području Ljubuškog, Širokog Brijega, Mostara. Za Ćoriće iz Selišta (Široki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.
DADIĆ, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Počitelju (Čapljina). U Počitelj su došli iz Popova. Slavili su Tomindan.
DAMJANOVIĆ, 1. Ljuti Do (Široki Brijeg). Potiču od pravoslavnih Simića i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (Široki Brijeg). Potiču od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.
DANIČIĆ, nastanjeni u Radetićima (Čarići, Neum). Starinom su od Senja i slavili su Đurđevdan.
DELIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su došli iz Čitluka, i Jasenici (Biišće) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.
DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Orašju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.
DONKIĆ, nastanjeni u Klepcima i Trebižatu (Čapljina), Čulima (Mostar) i Čitluku (Posušje). Starinom su iz Broćna, odakle su se doselili u Klepce. U Trebižat su došli iz Selina kod Mosora a u Čitluk iz Trebižata. Slavili su Nikoljdan.
DRAŠKIĆ, nastanjeni u Izbričnom i Britvici (Široki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.
DUBELj, nastanjeni u Belenićima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raićević i slavili Mratindan.
DžAJKIĆ, nastanjeni u Izbičnom (Široki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkaći i živeli na području sela Pribinovići. Slavili su Đurđevdan.
DžAMARIJA, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.
DžAMONjA, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Prozoru. Džamonje iz Belenića slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiču Belenići iz Prozora.
DžONO, nastanjeni u Pripratnici i u Xutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riđana u Crnoj Gori, a u Xutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.
ĐOLO, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Potiču od Damjanovića iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.
ĐURASOVIĆ, nastanjeni u Trnčini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREŠ, nastanjeni u Radišićima, Proboju, Xumcu, Studencima (Ljubuški) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu.
FRANIĆI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od Žilića iz Riđana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batinićima iz Čvaljine (Popovo).
GABRIĆ, nastanjeni u Selištu (Mostar). Doselili su se iz Župe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljevićima (Ljubuški) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.
GAGRO, nastanjeni u Xodbini (Mostar) i Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Ilindan.
GALIĆ, nastanjeni na širem području zapadne Xercegovine ali nisu od istog roda. Galići iz Domonovića poreklom iz Ošljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.
GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubuškog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Xercegovine.
GILjE, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GLAVINIĆ, nastanjeni su Babin Dolu i Moševićima (Neum). Slavili su Mratindan.
GOLIĆ, živeli u Orašju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnčine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviše Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.
GOLUŽA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Trijebnju i Pješivcu. Slavili su Nikoljdan.
GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Šipovači (Ljubuški). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su pričali da su poreklom od „Stipana Visokog“ i da su rod sa kućom Petrovića iz Crne Gore.
GRBEŠA, nastanjeni u Orašcu, Kovačevu Polju i Maglicama (Prozor) Čapljina. Potiču od Pinjuha iz zapadne Xercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medić i slavili Nikoljdan.
GRLE, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Zvali su se Predići i slavili Nikoljdan.
GROZDIĆ, nastanjeni u Orašcu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.
GRUSIN, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.
GUGUĆ, nastanjeni u Uzarićima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Lasić koji su slavili Petrovdan.
GUSLIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GUSTIN, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.
XRKAČ, nastanjeni u više sela zapadne Xercegovine. Za Xrkače u Pribinovićima (Široki Brijeg) tvrdi se da su starosedeoci koji su se doselili iz Vrlike u Dalmaciji. Zvali su se Vrljičani ili Vrlići. Slavili su Đurđevdan.
IVANKOVIĆ, nastanjeni na širem području Širokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za Ivankoviće u Čerigaju se smatra da su iz Mamića, da su se zvali Bilić te da su slavili Nikoljdan.
JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), Dračevica (Mostar) i Počitelj (Čapljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan.
JELIĆ, nastanjeni u Xumcu (Ljubuški), Bilušinama i Pribinovićima (Široki Brijeg) Rodom su iz Imotskom, zvali su se Nikolići i slavili su Đurđevdan.
JURILj, nastanjeni u Jarama i Turčinovićima (Široki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz Turčinovića Đurđevdan.
JURKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima i Gabeli (Čapljina), Vitini (Ljubuški) i Donjem Xrasnu (Neum). Slavili su Nikoljdan. Nije pouzdano da li su Jurkovići iz Ljubuškog su rodu sa ostalima.
KALAUZ, nastanjeni u Gornjem Zelenikovcu (Neum). Slavili su Šćepandan.
KALj, živeli su u Kaluđerovićima (Šuma Trebinjska). Potiču od stare porodice Radulović iz istog sela. Slavili su Jovanjdan.
KATIĆ, nastanjeni u Prenju i Aladinićima (Stolac), Moševićima, Xotnju i Broćancu (Neum). Ima ih i u Domonovićima kod Čapljine a takođe i Kleku kod Neuma. Svi potiču od Curića iz Popova koji su slavili Nikoljdan.
KATUŠIĆ, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Poreklom su iz Crvenog Grma (Ljubuški). Ranije su se zvali Matići. Po Dedijeru zvali su se Miljuškovići i slavili Ilindan.
KEČI, nastanjeni u Opličićima kod Čapljine. Slavili su Nikoljdan.
KNEZOVIĆ, nastanjeni u Radišićima (Ljubuški), Ljutom Docu, Dužicama i Smokinju (Široki Brijeg) i Gorici kod Stoca. Slavili su Ivanjdan.
KOJIĆ, nastanjeni u Orahovom dolu i Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan.
ANIĆ, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Široki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.
BABIĆ, nastanjeni u: 1. u Aladinićima (Stolac), prethodno u Čavšu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili Đurđevdan
BRAJKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima (Čapljina) Slavili su Tomindan
BUBALO, nastanjeni u: Radišićima i Xumcu (Ljubuški), Turčinovićima (Široki Brijeg), Trebižatu (Čapljina), Mostar. Starinom su iz Xumca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.
BUDIMIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriću, Budimiću ne znaju svoje poreklo.
BUXAČ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuški). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.
BUKVIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Većina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvići katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukvićima, ali ih pravoslavni Bukvići smatraju svojim rodom.
BURIĆ, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovića iz Bjelopavlića u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaševići i Matkovići. Slavili su Nikoljdan.
CELIĆ, nastanjeni u Dužicama (Široki Brijeg). Potiču od Knezovića koji su slavili Ivanjdan.
CMILjANIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.
CURIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.
ČOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnčini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali Đurići i slavili su Mitrovdan.
ČOLAK, nastanjeni na području više sela oko Širokog Brijega. Za Čolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavši iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovići i slavili su Ilindan. Za Čolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takođe Ilindan.
ČOVIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu i Bilušinama (Široki Brijeg). Starinom su od Nikolića i slavili su Petrovdan.
ĆORAK, nastanjeni u Trnčini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
ĆORIĆ, nastanjeni su na području Ljubuškog, Širokog Brijega, Mostara. Za Ćoriće iz Selišta (Široki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.
DADIĆ, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Počitelju (Čapljina). U Počitelj su došli iz Popova. Slavili su Tomindan.
DAMJANOVIĆ, 1. Ljuti Do (Široki Brijeg). Potiču od pravoslavnih Simića i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (Široki Brijeg). Potiču od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.
DANIČIĆ, nastanjeni u Radetićima (Čarići, Neum). Starinom su od Senja i slavili su Đurđevdan.
DELIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su došli iz Čitluka, i Jasenici (Biišće) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.
DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Orašju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.
DONKIĆ, nastanjeni u Klepcima i Trebižatu (Čapljina), Čulima (Mostar) i Čitluku (Posušje). Starinom su iz Broćna, odakle su se doselili u Klepce. U Trebižat su došli iz Selina kod Mosora a u Čitluk iz Trebižata. Slavili su Nikoljdan.
DRAŠKIĆ, nastanjeni u Izbričnom i Britvici (Široki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.
DUBELj, nastanjeni u Belenićima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raićević i slavili Mratindan.
DžAJKIĆ, nastanjeni u Izbičnom (Široki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkaći i živeli na području sela Pribinovići. Slavili su Đurđevdan.
DžAMARIJA, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.
DžAMONjA, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Prozoru. Džamonje iz Belenića slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiču Belenići iz Prozora.
DžONO, nastanjeni u Pripratnici i u Xutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riđana u Crnoj Gori, a u Xutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.
ĐOLO, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Potiču od Damjanovića iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.
ĐURASOVIĆ, nastanjeni u Trnčini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREŠ, nastanjeni u Radišićima, Proboju, Xumcu, Studencima (Ljubuški) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu.
FRANIĆI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od Žilića iz Riđana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batinićima iz Čvaljine (Popovo).
GABRIĆ, nastanjeni u Selištu (Mostar). Doselili su se iz Župe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljevićima (Ljubuški) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.
GAGRO, nastanjeni u Xodbini (Mostar) i Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Ilindan.
GALIĆ, nastanjeni na širem području zapadne Xercegovine ali nisu od istog roda. Galići iz Domonovića poreklom iz Ošljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.
GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubuškog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Xercegovine.
GILjE, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GLAVINIĆ, nastanjeni su Babin Dolu i Moševićima (Neum). Slavili su Mratindan.
GOLIĆ, živeli u Orašju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnčine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviše Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.
GOLUŽA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Trijebnju i Pješivcu. Slavili su Nikoljdan.
GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Šipovači (Ljubuški). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su pričali da su poreklom od „Stipana Visokog“ i da su rod sa kućom Petrovića iz Crne Gore.
GRBEŠA, nastanjeni u Orašcu, Kovačevu Polju i Maglicama (Prozor) Čapljina. Potiču od Pinjuha iz zapadne Xercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medić i slavili Nikoljdan.
GRLE, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Zvali su se Predići i slavili Nikoljdan.
GROZDIĆ, nastanjeni u Orašcu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.
GRUSIN, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.
GUGUĆ, nastanjeni u Uzarićima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Lasić koji su slavili Petrovdan.
GUSLIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GUSTIN, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.
XRKAČ, nastanjeni u više sela zapadne Xercegovine. Za Xrkače u Pribinovićima (Široki Brijeg) tvrdi se da su starosedeoci koji su se doselili iz Vrlike u Dalmaciji. Zvali su se Vrljičani ili Vrlići. Slavili su Đurđevdan.
IVANKOVIĆ, nastanjeni na širem području Širokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za Ivankoviće u Čerigaju se smatra da su iz Mamića, da su se zvali Bilić te da su slavili Nikoljdan.
JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), Dračevica (Mostar) i Počitelj (Čapljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan.
JELIĆ, nastanjeni u Xumcu (Ljubuški), Bilušinama i Pribinovićima (Široki Brijeg) Rodom su iz Imotskom, zvali su se Nikolići i slavili su Đurđevdan.
JURILj, nastanjeni u Jarama i Turčinovićima (Široki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz Turčinovića Đurđevdan.
JURKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima i Gabeli (Čapljina), Vitini (Ljubuški) i Donjem Xrasnu (Neum). Slavili su Nikoljdan. Nije pouzdano da li su Jurkovići iz Ljubuškog su rodu sa ostalima.
KALAUZ, nastanjeni u Gornjem Zelenikovcu (Neum). Slavili su Šćepandan.
KALj, živeli su u Kaluđerovićima (Šuma Trebinjska). Potiču od stare porodice Radulović iz istog sela. Slavili su Jovanjdan.
KATIĆ, nastanjeni u Prenju i Aladinićima (Stolac), Moševićima, Xotnju i Broćancu (Neum). Ima ih i u Domonovićima kod Čapljine a takođe i Kleku kod Neuma. Svi potiču od Curića iz Popova koji su slavili Nikoljdan.
KATUŠIĆ, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Poreklom su iz Crvenog Grma (Ljubuški). Ranije su se zvali Matići. Po Dedijeru zvali su se Miljuškovići i slavili Ilindan.
KEČI, nastanjeni u Opličićima kod Čapljine. Slavili su Nikoljdan.
KNEZOVIĆ, nastanjeni u Radišićima (Ljubuški), Ljutom Docu, Dužicama i Smokinju (Široki Brijeg) i Gorici kod Stoca. Slavili su Ivanjdan.
KOJIĆ, nastanjeni u Orahovom dolu i Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
KONjEVOD, nastanjeni u Xutovu i Burmazima (Neum). Starinom su iz Crne Gore pa se samim tim pretpostavlja da su bili pravoslavni.
KORDA, nastanjeni u Klobuku, Tihaljini i Grljevićima (Ljubuški). Korde su takođe nastanjene i u Popovu gde su slavili Mitrovdan. Ne zna se da li su u rodu sa Kordama iz zapadne Xercegovine.
KORDIĆ, nastanjeni u Xumilišanima i Sretnici (Mostar). Kordići iz Sretnice su ranije živeli u Trebižatu (Čapljina). Ranije su se zvali Kolaši i slavili su Petrovdan.
KOVAČIĆ, nastanjeni u Turčinovićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su se zvali Ivići i slavili su Ilindan.
KRALjEVIĆ, široko rasprostranjen rod u zapadnoj Xercegovini. Za Kraljeviće iz Mokrog (Široki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kaže da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali Andrići i slavili su Đurđevdan.
KREČAK, nastanjeni u Zavali i Belenićima (Popovo). Ranije su se zvali Radanovići i slavili su Tomindan.
KRMEK, nastanjeni u Gornjem i Donjem Drijenu (Xutovo, Neum). U ova sela Krmeci su doselili iz Xrasna. Ranije su se zvali Maslaći i slavili su Trifundan.
KUKRIKA, nastanjeni u Kotezima (Popovo). Starinom su Dobroslavići s Trebimlje u Popovu. Slavili su Nikoljdan.
KULAŠ, nastanjeni u Ruštima (Nevesinje), Trnčini i Cicrini (Popovo). U Rušta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). Kulaši iz Trnčine su slavili Nikoljdan, a Kulaši iz Cicrine Šimundan.
KUSIĆ, nastanjeni u Čulama (Mostar) Potiču od Stipanovića iz Čula u Duvnu. Slavili su Đurđevdan.
KUTLE, nastanjeni u Jarama, Buhavčevini i Pribinovićima (Široki Brijeg). Rodom su iz Dalmacije. Zvali su se Vojvodići i slavili su Nikoljdan.
KVESIĆ, široko zastupljeni na području sela oko Širokog Brijega. Kvesići iz Biograca su iz Mokrog i slavili su Nikoljdan. Kvesići iz Marasovca su slavili Malo Gospojinu, a Kvesići iz Smokinja potiču od pravoslavnih Ivanovića sa Kosova u Dalmaciji i slavili su Đurđevdan.
LAKIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi i Trebimlji (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
LASIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu, Jarama i Uzarićima (Široki Brijeg). Ima ih i u Gornjim Višnjanima (Prozor). Slavili su Petrovdan.
LAZAREVIĆ, nastanjeni u Xotnju (Neum). Ranije su živeli u Prapratnici i zvali se Janjići. Janjići na području Xercegovine su slavili su Đurđevdan i Aranđelovdan.
LETO, nastanjeni u Zavali (Popovo) i Ljutom Docu (Široki Brijeg) U Zavali su se ranije zvali Palamete. U Ljutom Docu Lete potiču od Raške Gore. Slavili su Ilindan.
LONČAR, nastanjeni u Veljacima (Ljubuški), Ljutom Docu, Gostuši i Donjem Gradcu (Široki Brijeg), Jasenici (Mostar), Rami i Ustirami (Prozor) i u Prozoru. Za Lončare u Bilišinama (starom delu Ljutog Doca) kaže se da su se zvali Stipići i slavili su Markovdan.
LOVRIĆ, nastanjeni u Dužicama, Uzarićima, Privalju i Smokinju, a nekada su živeli i u Čerigaju (Široki Brijeg). Za Lovriće u Smokinju se zna da su od Kuriljija koji su starinom od Vrgorca i da su slavili Ilindan.
LOVRO, nastanenji u Gornjem Xrasnu (Neum). Po Dedijeru Lovre potiču od Maslaća. Maslaći su starinom iz Riđana iz Crne Gore i slavili su Đurđevdan.
LUBURIĆ, drobnjačko pleme rašireno po Xercegovini. Pravoslavni i dalje slave Nikoljdan a katolici su prestali. Ima ih u Radišićima (Ljubuški)
LUČIĆ, nastanjeni u Golubincu i Ravnom (Popovo). Proslapu i Donjim višnjanima (Prozor). U Golubincu su od Benića. U Ravno su došli iz Imotića-Trnove u Dalmaciji. Po jednima im je staro prezime Gnjatići a po drugima Miloševići. Slavili su Mitrovdan.
LUKA, nastanjeni u Smokinju (Rasno, Široki Brijeg) i Ledincu (Mostar). Starinom su iz Dalmacije. Zvali su se Marušići i slavili su Ilindan.
LjEVAK, nastanjeni su u Ravnom i Trnčini (Popovo). Slavili su Mitrovdan.
LjUBIĆ, nastanjeni u Biogracima, Gornjem Crnču, Jarama, Ladini, Ljubotiću, Ljutom Docu i Uzarićima (Široki Brijeg), Varvari, Krančićima i Ljubuncima (Prozor). Za Ljubiće iz Biograca se zna da su slavili Petrovdan i da su se doselili s Vlasnika. Ljubići iz Jara su slavili Ličindan.
MARČINKO, nastanjeni u Glumini (Neum). Potiču iz Popova. Pretpostavlja se da su kao i ostali Popovljani (ne svi) vremenom prevođeni u rimokatolicizam.
MANDIĆ, nastanjeni na području Širokog Brijega i Prozora. Za sebe su govorili da potiču od sestre hajudka Mijata Tomića. Oni iz Biograca (Široki Brijeg) slavili su Đurđevdan. Nisu svi istoga roda.
MANDžO, nastanjeni u Podgorju (Mostar). Ranije su se zvali Vukoji. Slavili su Nikoljdan.
MARKOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima i Trijebnju (Stolac), Klepcima (Čapljina) i Xumcu (Ljubuški). Svi su slavili Đurđevdan.
MARUŠIĆ, nastanjeni u Biogracima, Dobriču, Gornjim Dobrkovićima, Kočerinu, Ljutom Docu, Pribinovićima, Trnu i Žvatiću (Široki Brijeg). Poreklom su iz Dalmacije i slavili su Ilindan.
MASLAĆ, nastanjeni u Aladinićima (Stolac), boruti, Sjekosama i Četoljubu (Donje Xrasno, Neum). Poreklom su iz Riđana iz Crne Gore. Slavili su Đurđevdan.
MATIĆ, nastanjeni u Dubljanima i Krtnju (Popovo), Prapratnici, Gornjem Zelenikovcu, Broćancu, Xutovu i Xrasnu (Neum), Trijebnju, rječicama i bjelojevićima (Stolac), Klepcima (Čapljina), vitini u Veljacima (Ljubuški). Svi Matići iz Dubljana bili su pravoslavni pre nego što su pokatoličeni i slavili su Malu Gospojinu. Matići koji su se iz Dubljana odselili u Slavoniju slavili su Matijevdan. U Klepce Matići su se doselili iz Xrasna i slavili su Šćepandan.
MATIJIĆ, nastanjeni u Ravnom i Trnčini (Popovo). Istog su roda. Slavili su Mitrovdan.
MATUŠKO, nastanjeni u Moševićima i Dužima (Neum). Slavili su Mratindan.
MENALA, nastanjeni u Cerovoj, Kolojanju i Cerovu (Donje Xrasno, Neum). Istog su roda. Slavili su Nikoljdan.
MERDžAN, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo), Donjem Xrasnu (Neum) i Gabeli. Slavili su Nikoljdan.
MIXAILOVIĆ, nastanjeni u Dubljanima (Popovo). Svi Mihailovići katolici iz Popova su izbegli 1941 godine a slavili su Malu Gospojinu.
MIJATOVIĆ, nastanjeni u Počitelju i Domanovićima. Starinom su iz Popova. Slavili su Mratindan.
MIKULIĆ, nastanjeni na području Širokog Brijega, Ljubuškog i Mostara. Dedijer tvrdi da su poreklom iz Vrgorca u Dalmaciji i da su se doselili u Xercegovinu za vreme Xercega Stjepana. Za Mikuliće iz okoline Mostara tvrdi da su slavili Nikoljdan.
MILANOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac). Zovu ih i Keči. Slavili su Nikoljdan.
MILAS, nastanjeni u Xumcu (Ljubuški). Doselili se u Xumac iz Tihaljine (Grude). Slavili su Nikoljdan.
MILIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od pravoslavnih Milića iz Veličana (Popovo).
MIŠKOVIĆ, nastanjeni u Dužima (Neum). Priča se da im je predak bežao pred uskocima iz Senja. Slavili su Miholjdan.
MRVALj, nastanjeni u Višićima i Gorici (Čapljina). Poreklom su od pravoslavnih Mrvaljevića u Crnoj Gori.
MUSA, nastanjeni u Prebinovićima, Čerigaju, Privlju, Rasnu, Smokinju, Dužicama i Kočerinu (Široki Brijeg). Za Muse iz Prebinovića tvrdi se da su se ranije zvali Sliškovići i slavili Đurđevdan. A za Muse iz Kosmaja da su poreklom od Imotskog i da su slavili Ilindan.
NAKIĆ, nastanjeni u Uzarićima, Donjem Crnču i Dubokom Mokrom (Široki Brijeg). Svi su poreklom iz Broćna i slavili su Šćepandan.
NIKOLIĆ, nastanjeni u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor), Doljanima (Jablanica), Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). Nisu svi istoga roda. Jedino se pouzdano može reći za Nikoliće iz Dužica da su se doselili iz Stona 1800 godine, da su se zvali Mikulići i da su slavili Đurđevdan.
NOGULICA, nastanjeni u Domanovićima (Čapljina). Starinom su iz Popova. Slavili su Nikoljdan.
NONKOVIĆ, nastanjeni u Prapratnici (Neum). Doselili se iz Xutova oko 1880 godine. Ranije su slavili Svetoga Luku, a potom Svetoga Mihovila (Mihajla).
OBAD, nastanjeni u Prapratnici (Xutovo, Neum). Poreklom su iz Riđana u Crnog Gori. Zvali su se Miloševići, a zatim Bronzići. Nesumnjivo su bili pravoslavni.
OBERAN, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Potiču od Bogdana iz istoga sela. Jedno su bratstvo sa Sokolima i Vukasima. Slavili su Nikoljdan.
OBRADOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima, Trijebnju, Bjelojevićima, donjem Poplatu (Stolac) i u donjem Xrasnu (Neum). Slavili su Lučindan.
PALAMETA, nastanjene u Čavšu (Popovo) i Mišljenu (Ljubinje). Potiču od Dobralovića, slavili su Mitrovdan.
PAPAC, nastanjeni u Gornjem Xrasnu (Neum), Burmazima (Stolac). Klečku (Dabar) i u Pocrnju (Ljubinje). Starinom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.
PARADžIK, nastanjeni u Vitini i Xumcu (Ljubuški) i u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Slavili su Malu Gospojinu.
PAVKOVIĆ, nastanjeni oko Širokog Brijega, Posušja i Prozora. Starosedeoci su i Zazvoniku (Široki Brijeg) odakle su se raseljavali u ostala mesta. Slavili su Đurđevdan.
PEKIĆ, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Potiču od Radića iz istoga sela koji su slavili Nikoljdan.
PENAVA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Vitini (Ljubuški), Pribinovićima (Široki Brijeg), Maglicama i Kopčićima (Prozor). Nisu svi istoga roda. Za Penave iz Pribinovića se zna da su ranije živeli u Posušju i da su se zvali Xrkači, što nesumnjivo upućuje na njihovo pravoslavnu prošlost, s obzirom da je reč hrkač ili rkać pogrdan naziva za pravoslavnog čoveka.
PEKO, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Doselili su se iz Poljica u Dalmaciji i slavili su Nikoljdan.
PERIĆ, nastanjeni u Blagaju i Vranješevićima (Mostar), Prenju i Trijebnju (Stolac), Xrasnom (Neum), Klobuku (Ljubuškom), u Proslapu i Jaklićima (Prozor). Nisu od istoga roda. Perići iz Vranješevića su poreklom iz Trijebnja koji su slavili Nikoljdan.
PETROVIĆ, nastanjeni u Vrpolju (Rakitino, Posušje), Veljacima i Klobuku (Ljubuški). Poreklom su od negde iz istočne Xercegovine, smatra se da su se zvali Vukovići i da su katoličanstvo primili u Klobuku gde su prozvani Vukojevići.
KORDA, nastanjeni u Klobuku, Tihaljini i Grljevićima (Ljubuški). Korde su takođe nastanjene i u Popovu gde su slavili Mitrovdan. Ne zna se da li su u rodu sa Kordama iz zapadne Xercegovine.
KORDIĆ, nastanjeni u Xumilišanima i Sretnici (Mostar). Kordići iz Sretnice su ranije živeli u Trebižatu (Čapljina). Ranije su se zvali Kolaši i slavili su Petrovdan.
KOVAČIĆ, nastanjeni u Turčinovićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su se zvali Ivići i slavili su Ilindan.
KRALjEVIĆ, široko rasprostranjen rod u zapadnoj Xercegovini. Za Kraljeviće iz Mokrog (Široki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kaže da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali Andrići i slavili su Đurđevdan.
KREČAK, nastanjeni u Zavali i Belenićima (Popovo). Ranije su se zvali Radanovići i slavili su Tomindan.
KRMEK, nastanjeni u Gornjem i Donjem Drijenu (Xutovo, Neum). U ova sela Krmeci su doselili iz Xrasna. Ranije su se zvali Maslaći i slavili su Trifundan.
KUKRIKA, nastanjeni u Kotezima (Popovo). Starinom su Dobroslavići s Trebimlje u Popovu. Slavili su Nikoljdan.
KULAŠ, nastanjeni u Ruštima (Nevesinje), Trnčini i Cicrini (Popovo). U Rušta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). Kulaši iz Trnčine su slavili Nikoljdan, a Kulaši iz Cicrine Šimundan.
KUSIĆ, nastanjeni u Čulama (Mostar) Potiču od Stipanovića iz Čula u Duvnu. Slavili su Đurđevdan.
KUTLE, nastanjeni u Jarama, Buhavčevini i Pribinovićima (Široki Brijeg). Rodom su iz Dalmacije. Zvali su se Vojvodići i slavili su Nikoljdan.
KVESIĆ, široko zastupljeni na području sela oko Širokog Brijega. Kvesići iz Biograca su iz Mokrog i slavili su Nikoljdan. Kvesići iz Marasovca su slavili Malo Gospojinu, a Kvesići iz Smokinja potiču od pravoslavnih Ivanovića sa Kosova u Dalmaciji i slavili su Đurđevdan.
LAKIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi i Trebimlji (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
LASIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu, Jarama i Uzarićima (Široki Brijeg). Ima ih i u Gornjim Višnjanima (Prozor). Slavili su Petrovdan.
LAZAREVIĆ, nastanjeni u Xotnju (Neum). Ranije su živeli u Prapratnici i zvali se Janjići. Janjići na području Xercegovine su slavili su Đurđevdan i Aranđelovdan.
LETO, nastanjeni u Zavali (Popovo) i Ljutom Docu (Široki Brijeg) U Zavali su se ranije zvali Palamete. U Ljutom Docu Lete potiču od Raške Gore. Slavili su Ilindan.
LONČAR, nastanjeni u Veljacima (Ljubuški), Ljutom Docu, Gostuši i Donjem Gradcu (Široki Brijeg), Jasenici (Mostar), Rami i Ustirami (Prozor) i u Prozoru. Za Lončare u Bilišinama (starom delu Ljutog Doca) kaže se da su se zvali Stipići i slavili su Markovdan.
LOVRIĆ, nastanjeni u Dužicama, Uzarićima, Privalju i Smokinju, a nekada su živeli i u Čerigaju (Široki Brijeg). Za Lovriće u Smokinju se zna da su od Kuriljija koji su starinom od Vrgorca i da su slavili Ilindan.
LOVRO, nastanenji u Gornjem Xrasnu (Neum). Po Dedijeru Lovre potiču od Maslaća. Maslaći su starinom iz Riđana iz Crne Gore i slavili su Đurđevdan.
LUBURIĆ, drobnjačko pleme rašireno po Xercegovini. Pravoslavni i dalje slave Nikoljdan a katolici su prestali. Ima ih u Radišićima (Ljubuški)
LUČIĆ, nastanjeni u Golubincu i Ravnom (Popovo). Proslapu i Donjim višnjanima (Prozor). U Golubincu su od Benića. U Ravno su došli iz Imotića-Trnove u Dalmaciji. Po jednima im je staro prezime Gnjatići a po drugima Miloševići. Slavili su Mitrovdan.
LUKA, nastanjeni u Smokinju (Rasno, Široki Brijeg) i Ledincu (Mostar). Starinom su iz Dalmacije. Zvali su se Marušići i slavili su Ilindan.
LjEVAK, nastanjeni su u Ravnom i Trnčini (Popovo). Slavili su Mitrovdan.
LjUBIĆ, nastanjeni u Biogracima, Gornjem Crnču, Jarama, Ladini, Ljubotiću, Ljutom Docu i Uzarićima (Široki Brijeg), Varvari, Krančićima i Ljubuncima (Prozor). Za Ljubiće iz Biograca se zna da su slavili Petrovdan i da su se doselili s Vlasnika. Ljubići iz Jara su slavili Ličindan.
MARČINKO, nastanjeni u Glumini (Neum). Potiču iz Popova. Pretpostavlja se da su kao i ostali Popovljani (ne svi) vremenom prevođeni u rimokatolicizam.
MANDIĆ, nastanjeni na području Širokog Brijega i Prozora. Za sebe su govorili da potiču od sestre hajudka Mijata Tomića. Oni iz Biograca (Široki Brijeg) slavili su Đurđevdan. Nisu svi istoga roda.
MANDžO, nastanjeni u Podgorju (Mostar). Ranije su se zvali Vukoji. Slavili su Nikoljdan.
MARKOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima i Trijebnju (Stolac), Klepcima (Čapljina) i Xumcu (Ljubuški). Svi su slavili Đurđevdan.
MARUŠIĆ, nastanjeni u Biogracima, Dobriču, Gornjim Dobrkovićima, Kočerinu, Ljutom Docu, Pribinovićima, Trnu i Žvatiću (Široki Brijeg). Poreklom su iz Dalmacije i slavili su Ilindan.
MASLAĆ, nastanjeni u Aladinićima (Stolac), boruti, Sjekosama i Četoljubu (Donje Xrasno, Neum). Poreklom su iz Riđana iz Crne Gore. Slavili su Đurđevdan.
MATIĆ, nastanjeni u Dubljanima i Krtnju (Popovo), Prapratnici, Gornjem Zelenikovcu, Broćancu, Xutovu i Xrasnu (Neum), Trijebnju, rječicama i bjelojevićima (Stolac), Klepcima (Čapljina), vitini u Veljacima (Ljubuški). Svi Matići iz Dubljana bili su pravoslavni pre nego što su pokatoličeni i slavili su Malu Gospojinu. Matići koji su se iz Dubljana odselili u Slavoniju slavili su Matijevdan. U Klepce Matići su se doselili iz Xrasna i slavili su Šćepandan.
MATIJIĆ, nastanjeni u Ravnom i Trnčini (Popovo). Istog su roda. Slavili su Mitrovdan.
MATUŠKO, nastanjeni u Moševićima i Dužima (Neum). Slavili su Mratindan.
MENALA, nastanjeni u Cerovoj, Kolojanju i Cerovu (Donje Xrasno, Neum). Istog su roda. Slavili su Nikoljdan.
MERDžAN, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo), Donjem Xrasnu (Neum) i Gabeli. Slavili su Nikoljdan.
MIXAILOVIĆ, nastanjeni u Dubljanima (Popovo). Svi Mihailovići katolici iz Popova su izbegli 1941 godine a slavili su Malu Gospojinu.
MIJATOVIĆ, nastanjeni u Počitelju i Domanovićima. Starinom su iz Popova. Slavili su Mratindan.
MIKULIĆ, nastanjeni na području Širokog Brijega, Ljubuškog i Mostara. Dedijer tvrdi da su poreklom iz Vrgorca u Dalmaciji i da su se doselili u Xercegovinu za vreme Xercega Stjepana. Za Mikuliće iz okoline Mostara tvrdi da su slavili Nikoljdan.
MILANOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac). Zovu ih i Keči. Slavili su Nikoljdan.
MILAS, nastanjeni u Xumcu (Ljubuški). Doselili se u Xumac iz Tihaljine (Grude). Slavili su Nikoljdan.
MILIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od pravoslavnih Milića iz Veličana (Popovo).
MIŠKOVIĆ, nastanjeni u Dužima (Neum). Priča se da im je predak bežao pred uskocima iz Senja. Slavili su Miholjdan.
MRVALj, nastanjeni u Višićima i Gorici (Čapljina). Poreklom su od pravoslavnih Mrvaljevića u Crnoj Gori.
MUSA, nastanjeni u Prebinovićima, Čerigaju, Privlju, Rasnu, Smokinju, Dužicama i Kočerinu (Široki Brijeg). Za Muse iz Prebinovića tvrdi se da su se ranije zvali Sliškovići i slavili Đurđevdan. A za Muse iz Kosmaja da su poreklom od Imotskog i da su slavili Ilindan.
NAKIĆ, nastanjeni u Uzarićima, Donjem Crnču i Dubokom Mokrom (Široki Brijeg). Svi su poreklom iz Broćna i slavili su Šćepandan.
NIKOLIĆ, nastanjeni u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor), Doljanima (Jablanica), Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). Nisu svi istoga roda. Jedino se pouzdano može reći za Nikoliće iz Dužica da su se doselili iz Stona 1800 godine, da su se zvali Mikulići i da su slavili Đurđevdan.
NOGULICA, nastanjeni u Domanovićima (Čapljina). Starinom su iz Popova. Slavili su Nikoljdan.
NONKOVIĆ, nastanjeni u Prapratnici (Neum). Doselili se iz Xutova oko 1880 godine. Ranije su slavili Svetoga Luku, a potom Svetoga Mihovila (Mihajla).
OBAD, nastanjeni u Prapratnici (Xutovo, Neum). Poreklom su iz Riđana u Crnog Gori. Zvali su se Miloševići, a zatim Bronzići. Nesumnjivo su bili pravoslavni.
OBERAN, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Potiču od Bogdana iz istoga sela. Jedno su bratstvo sa Sokolima i Vukasima. Slavili su Nikoljdan.
OBRADOVIĆ, nastanjeni u Aladinićima, Trijebnju, Bjelojevićima, donjem Poplatu (Stolac) i u donjem Xrasnu (Neum). Slavili su Lučindan.
PALAMETA, nastanjene u Čavšu (Popovo) i Mišljenu (Ljubinje). Potiču od Dobralovića, slavili su Mitrovdan.
PAPAC, nastanjeni u Gornjem Xrasnu (Neum), Burmazima (Stolac). Klečku (Dabar) i u Pocrnju (Ljubinje). Starinom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.
PARADžIK, nastanjeni u Vitini i Xumcu (Ljubuški) i u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Slavili su Malu Gospojinu.
PAVKOVIĆ, nastanjeni oko Širokog Brijega, Posušja i Prozora. Starosedeoci su i Zazvoniku (Široki Brijeg) odakle su se raseljavali u ostala mesta. Slavili su Đurđevdan.
PEKIĆ, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Potiču od Radića iz istoga sela koji su slavili Nikoljdan.
PENAVA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Vitini (Ljubuški), Pribinovićima (Široki Brijeg), Maglicama i Kopčićima (Prozor). Nisu svi istoga roda. Za Penave iz Pribinovića se zna da su ranije živeli u Posušju i da su se zvali Xrkači, što nesumnjivo upućuje na njihovo pravoslavnu prošlost, s obzirom da je reč hrkač ili rkać pogrdan naziva za pravoslavnog čoveka.
PEKO, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Doselili su se iz Poljica u Dalmaciji i slavili su Nikoljdan.
PERIĆ, nastanjeni u Blagaju i Vranješevićima (Mostar), Prenju i Trijebnju (Stolac), Xrasnom (Neum), Klobuku (Ljubuškom), u Proslapu i Jaklićima (Prozor). Nisu od istoga roda. Perići iz Vranješevića su poreklom iz Trijebnja koji su slavili Nikoljdan.
PETROVIĆ, nastanjeni u Vrpolju (Rakitino, Posušje), Veljacima i Klobuku (Ljubuški). Poreklom su od negde iz istočne Xercegovine, smatra se da su se zvali Vukovići i da su katoličanstvo primili u Klobuku gde su prozvani Vukojevići.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
PIJEVIĆ, nastanjeni u Trebimnji (Popovo) i Batkovićima (Stolac). Starinom su iz Riđana u Crnoj Gori. Zvali su se Žilići ili Krvavci. Očigledno je da su bili pravoslavni kao i svo stanovništvo koje se iz Crne Gore spustilo u Popovo Polje.
PINjUX, nastanjeni na području Širokog Brijega. Sporno je odakle su jer su tvrdnje raznih etnografa protivrečne. Prema jednom mišljenju doselili su se iz Dalmacije gde su se zvali Medići, a po drugoj pretpostavci doselili su se iz Klobuka (Ljubuški) gde su slavili Nikoljdan.
PLANINIĆ, nastanjeni u Bilušinama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
PRCE, nastanjeni u Opličićima (Čapljina) i Prhinju (Popovo). Ima ih i u Stocu. Slavili su Nikoljdan.
PRČAK, nastanjeni u Aladinićima (Stolac), Donjem Xrasnu i Xotnju (Neum). Za Prčke u Xotnju se zna da su promenili prezime u Pavlović i da su slavili Nikoljdan.
PRIVIŠIĆ, nastanjeni u Xutovu (Neum). Starinom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Ličindan.
PRKAČIN, nastanjeni u Trebimnji (Popovo). Ranije su se zvali Nikolići. U Trebimlju su se spustili iz Prnjavora u Bosni oko 1700. godine. Po drugom svedočanstvu potiču iz Crne Gore i slavili su Nikoljdan.
PRKUT, nastanjeni u Belenićima (Bobani), Dubljanima i Trnčini (Popovo). Nije pouzdano da li od istoga roda. Prkuti iz Dubljana su se doselili iz zaseoka Gajice kod Trnčine, slavili su Malu Gospojinu.
PRSKALO, nastanjeni u Bogodolu (Mostar) i Pribinovićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Broćna gde su se zvali Jurići. Slavili su Tomindan.
PUPA, nastanjeni u Čvaljini i Cicrini (Popovo). Njapre su slavili Šimundan pa Nikoljdan.
PUŠIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Starosedeoci su i slavili su Đurđevdan.
PUŠTICA, nastanjeni u Pripratnici (Xutovo, Neum) i Biogracima. Po Dedijeru Puštice iz Biograca su poreklom iz Dalmacije gde su se zvali Perići i slavili Tomindan.
RADIĆ, ima ih širom Xercegovine i nisu istoga roda. Radići u selima Popovog Polja kao što su: Trnčine, Orahov Do. Clavili cy Nikoljdan.
RADOJEVIĆ, pravoslavna porodica iz Trebinja. Pominje se još 1280 godine. U dokumentima Dubrovačkog arhiva s kraja 15 veka pominje se sluačj da je Radonja Radojević prešao u katoličku veru i dobio ime Marko. Radojevića katolika ima u Popovu. Sasvim je izvesno da su istog roda sa pravoslavnim Radojevićima.
RADULOVIĆ, nastanjeni u Kaluđerovićima (Šuma Trebinjska). Prezivali su se Vučetići i slavili Jovanjdan.
RAGUŽ, nastanjeni u Prenju i Bjelojevićima (Stolac), Pod Kukom u Donjem hrasnu i Xotnju (Neum), Bivoljem Brdu i Domanovićima (Čapljina), u Oblju (Borač). Nekada su bili nastanjeni i u Cicrini (Popovo). Poreklom su iz Stona. U Prenj i Xotanj su došli iz Kruševica kod Stoca, gdje su ranije živjeli. U Bjelojeviće su se doselili iz Gornjeg Xrasna. U Domanoviće im je došao predak s Bivoljeg Brda. Slavili su Nikoljdan.
RAIČ, nastanjeni u Počitelju, Opličićima, Klepcima, Dračevu, Dubravici (Čapljina), Ušću, Donjem Selu, Zagreblju (Drežnica, Mostar), Donjem Crnču (Široki Brijeg) i u Potklečanima (Rakitino). U sela oko Čapljine Raiči su se doselili iz Xutova. Njihovi srodnicu nastanjeni su i u Doljanima (Prozor). Imaju predanje po kome potiču iz Rijeke Crnojevića, da su se nazivali Lugonjići i slavili Lučindan.
RAMIĆ, nastanjeni u Dubokom Morkom (Široki Brijeg). Po Dedijeru doselili su se iz Gabele gde su se zvali Nikolići i slavili Nikoljdan.
ROMIĆ, nastanjeni u Poklečanima (Rakitina, Posušje). Potiču od pravoslavnih Vukadinovića iz Seonica u Duvnu.
ROZIĆ, nastanjeni u Sretnici i Selištu (Mostar), Ljutom Docu (Široki Brijeg) i Sovićima (Jablanica). Istog su roda. Potiču iz Vrgorca u Dalmaciji. Neki su slavili Nikoljdan a neki Petrovdan. Ima ih i u Mostari i Ljubuškom.
SESAR, nastanjeni u Kočerinu, Buhovu, Potraju i Podvranićima (Široki Brijeg). Radnije su se zvali Radmani i živeli na brdu Rujan. Pobegli su u Dalmaciju a kasnije se povratili te promenili prezime u Sesar što znači Cezar tj, Car – aluzija na Dalmaciju kao Cezarovu zemlju. Slavili su Lučindan.
SKARAMUCA, nastanjeni u više sela Popovog Polja. Potiču od Dobroslavića, roda koji puno razgranat u Popovom Polju. Slavili su Mitrovdan.
SKARIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiču od Skaramuca. Takođe su slavili Mitrovdan.
SKOKO, nastanjeni u Kosmaju, Rasnom i Uzarićima (Široki Brijeg), Radišićima, Grabu i Klobuku (Ljubuški). Za Skoke u Kosmaju Dedijer navodi da su doselili iz Graba kod Ljubuškog pre 150 godine, gde su živeli 20 godina. Vele da su bili pravoslavni i da su se pokatoličili za vrijeme Marije Terezije. Slavili su Ivanjdan..
SOKO, nastanjeni u Veljoj Međi i Trnčini (Povopo). Sokoli i Potiču od porodice Bogdan. Čine isti rod sa Oberanima i Vukasima u slavili su Nikoljdan. Sokoli u Trnčini su došli iz Velje Međe. Starinom su Bogdanovići i slavili su Nikoljdan. SOLDO, nastanjeni na širem području Širokog Brijega. Solda pravoslavnih ima u većem broju u istočnoj Xercegovini odakle su se šire raseljavali. Potiču od Kuča iz Crne Gore. Uglavnom je prezime stvarano po vojnoj službi koju su pojedini Xercegovci obavljali u mletačkoj armiji. Solde katolici sa područja Širokog Brijega vuku prezime upravo po jednom takvom čoveku koji se iz mletačke vojske vratio u Xercegovinu. Zaista je teško utvrditi pripadnost istom rodu svih Solda. Međutim, mi zadržavamo pravo da pretpostavljamo da su i Solde katolici Srbi vremenom pokatoličeni, s obzirom da na području Xercegovine nema drugog naroda osim Srba.
SOLDIĆ, nastanjen u Trebimnji (Popovo). Poreklom su od jednog soldata koji je davno pobegao iz Dalmacije, pa služio kod nekog gazde u Trebimlji. Soldići su slavili Nikoljdan.
SOPTA, nastanjeni u Dužicama, Rasnom i Smokinju (Široki Brijeg). Po Dedijeru Sopte su Softe i potiču od Marinovića iz Dalmacije te su slavili Nikoljdan.
STANKOVIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Crne Gore. Slavili su Nikoljdan.
SVRZE, nastanjeni u Knešpolju (Široki Brijeg). Sami za sebe tvrde da su poreklom iz Sarajeva i da su bili bogumili.
ŠAKIĆ, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Glibić i slavili su Nikoljdan.
ŠANTIĆ, nastanjeni u Donjem Crnču i Dužicama (Široki Brijeg). U Dužice su se doselili iz Stona 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.
ŠANjE, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Poreklom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.
ŠIJAKOVIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Duži kod Neuma a potiču od Jaraka. Daljim poreklom su sa Kosova. Slavili su Nikoljdan.
ŠINDIK, nastanjeni u Gnojnicama (Bišće, Mostar). Doselili su se iz Popovo. Jedan Šindik se oženio katolkinjom, pa kad je umro udovica prevede decu na katoličanstvo.
ŠKROBO, nastanjeni u Dužicama, Smokinju i Kosmaju (Široki Brijeg), Radišićima, Grljevićima i Vitini (Ljubuški). Starinom su iz Vrgorca u Dalmaciji. Doselili su se u Dužica 1870 godine i slavili su Đurđevdan.
ŠOLA, nastanjeni u Podboru (Prozor). Bilo ih je i u Trnu (Široki Brijeg) Starinom su iz Makarske. U Trn se neki Šola doselio iz Županjca (Duvno). Deda mu je bio pravoslavne vere i slavio je Đurđevdan dok mu fratri ne zabraniše, kako tvrdi Dedijer.
ŠUTALO, nastanjeni u Bjelojevićima i trijebnju (Stolac). Domanovićima (Čapljina(, Dašnici, Svitavi i Brštanici (Donje Xrasno, Neum). Potiču iz Riđana u Crnoj Gori. Najpre su se nastanili negde u Dalmaciji pa je onda neki Šutalo pošao u najam u Xrasno kod Krešića te se oženi njihovom kćerkom i pokatoliči se. Slavili su Nikoljdan.
TERKEŠ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Kasnije su se odselili u Ravnice kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.
TOMAŠEVIĆ, (Tomaševići-Kukice) nastanjeni u Cicrini (Popovo). Dalekom starinom su iz Somine u Banjanima. Iz ovog kraja su došli u Čvaljinu. Iz Čvaljine je jedan došao u cicrinu zbog krvnine. Ranije su se zvali Paklarevići. Slavili su Šimundan.
TRKEŠ, nastanjeni u Ravnicama i Žegulji kod Stoca. Bilo ih je i u Trebimlji (Popovo) odakle im se predak preseli na Žegulju kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.
UDžENIJA, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Surdana u Dalmaciji. Staro prezime im je bilo Drašković i slavili su Nikoljdan. Ima ih i u Svitavi (Čapljina).
VASILj, nastanjeni u Međugorju (Broćno, Čitluk) i Ljutom Docu (Široki Brijeg). U Ljuti Dolac su se doselili iz Međugorja. Slavili su Petrovdan.
VIDAČ, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su Vidačci doseljeni u iz Xamzića (Čitluk). Tamo su se zvali Matići i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su došli iz Krivodola. Slavili su Mitrovdan.
VRANČIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Prema Dedijeru slavili su Petrovdan.
VREPAC, nastanjeni u Čulama (Mostar). Doselili su se iz Trebižata kod Čapljine gde su se zvali Lišani i slavili Nikoljdan.
VUČINA, nastanjeni u Trijebnju (Dubrave, Stolac) i Buni kod Mostara. U Trijebanj su doselili oko 1700 godine iz Dalmacije a u Bunu su došli iz Trijebnja. Slavili su Nikoljdan.
VUKORJEP, nastanjeni u Xutovu (Neum). Poreklom su od pravoslavne porodice Savić iz Postoljana u Nevesinju odakle su se doselili u Xutovo. Slavili su Nikoljdan.
VULETIĆ, nastanjeni na području Čapljine, Stoca, Širokog Brijega, Popova i Ljubuškog. Potiču iz Crne Gore.
PINjUX, nastanjeni na području Širokog Brijega. Sporno je odakle su jer su tvrdnje raznih etnografa protivrečne. Prema jednom mišljenju doselili su se iz Dalmacije gde su se zvali Medići, a po drugoj pretpostavci doselili su se iz Klobuka (Ljubuški) gde su slavili Nikoljdan.
PLANINIĆ, nastanjeni u Bilušinama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
PRCE, nastanjeni u Opličićima (Čapljina) i Prhinju (Popovo). Ima ih i u Stocu. Slavili su Nikoljdan.
PRČAK, nastanjeni u Aladinićima (Stolac), Donjem Xrasnu i Xotnju (Neum). Za Prčke u Xotnju se zna da su promenili prezime u Pavlović i da su slavili Nikoljdan.
PRIVIŠIĆ, nastanjeni u Xutovu (Neum). Starinom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Ličindan.
PRKAČIN, nastanjeni u Trebimnji (Popovo). Ranije su se zvali Nikolići. U Trebimlju su se spustili iz Prnjavora u Bosni oko 1700. godine. Po drugom svedočanstvu potiču iz Crne Gore i slavili su Nikoljdan.
PRKUT, nastanjeni u Belenićima (Bobani), Dubljanima i Trnčini (Popovo). Nije pouzdano da li od istoga roda. Prkuti iz Dubljana su se doselili iz zaseoka Gajice kod Trnčine, slavili su Malu Gospojinu.
PRSKALO, nastanjeni u Bogodolu (Mostar) i Pribinovićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Broćna gde su se zvali Jurići. Slavili su Tomindan.
PUPA, nastanjeni u Čvaljini i Cicrini (Popovo). Njapre su slavili Šimundan pa Nikoljdan.
PUŠIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Starosedeoci su i slavili su Đurđevdan.
PUŠTICA, nastanjeni u Pripratnici (Xutovo, Neum) i Biogracima. Po Dedijeru Puštice iz Biograca su poreklom iz Dalmacije gde su se zvali Perići i slavili Tomindan.
RADIĆ, ima ih širom Xercegovine i nisu istoga roda. Radići u selima Popovog Polja kao što su: Trnčine, Orahov Do. Clavili cy Nikoljdan.
RADOJEVIĆ, pravoslavna porodica iz Trebinja. Pominje se još 1280 godine. U dokumentima Dubrovačkog arhiva s kraja 15 veka pominje se sluačj da je Radonja Radojević prešao u katoličku veru i dobio ime Marko. Radojevića katolika ima u Popovu. Sasvim je izvesno da su istog roda sa pravoslavnim Radojevićima.
RADULOVIĆ, nastanjeni u Kaluđerovićima (Šuma Trebinjska). Prezivali su se Vučetići i slavili Jovanjdan.
RAGUŽ, nastanjeni u Prenju i Bjelojevićima (Stolac), Pod Kukom u Donjem hrasnu i Xotnju (Neum), Bivoljem Brdu i Domanovićima (Čapljina), u Oblju (Borač). Nekada su bili nastanjeni i u Cicrini (Popovo). Poreklom su iz Stona. U Prenj i Xotanj su došli iz Kruševica kod Stoca, gdje su ranije živjeli. U Bjelojeviće su se doselili iz Gornjeg Xrasna. U Domanoviće im je došao predak s Bivoljeg Brda. Slavili su Nikoljdan.
RAIČ, nastanjeni u Počitelju, Opličićima, Klepcima, Dračevu, Dubravici (Čapljina), Ušću, Donjem Selu, Zagreblju (Drežnica, Mostar), Donjem Crnču (Široki Brijeg) i u Potklečanima (Rakitino). U sela oko Čapljine Raiči su se doselili iz Xutova. Njihovi srodnicu nastanjeni su i u Doljanima (Prozor). Imaju predanje po kome potiču iz Rijeke Crnojevića, da su se nazivali Lugonjići i slavili Lučindan.
RAMIĆ, nastanjeni u Dubokom Morkom (Široki Brijeg). Po Dedijeru doselili su se iz Gabele gde su se zvali Nikolići i slavili Nikoljdan.
ROMIĆ, nastanjeni u Poklečanima (Rakitina, Posušje). Potiču od pravoslavnih Vukadinovića iz Seonica u Duvnu.
ROZIĆ, nastanjeni u Sretnici i Selištu (Mostar), Ljutom Docu (Široki Brijeg) i Sovićima (Jablanica). Istog su roda. Potiču iz Vrgorca u Dalmaciji. Neki su slavili Nikoljdan a neki Petrovdan. Ima ih i u Mostari i Ljubuškom.
SESAR, nastanjeni u Kočerinu, Buhovu, Potraju i Podvranićima (Široki Brijeg). Radnije su se zvali Radmani i živeli na brdu Rujan. Pobegli su u Dalmaciju a kasnije se povratili te promenili prezime u Sesar što znači Cezar tj, Car – aluzija na Dalmaciju kao Cezarovu zemlju. Slavili su Lučindan.
SKARAMUCA, nastanjeni u više sela Popovog Polja. Potiču od Dobroslavića, roda koji puno razgranat u Popovom Polju. Slavili su Mitrovdan.
SKARIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiču od Skaramuca. Takođe su slavili Mitrovdan.
SKOKO, nastanjeni u Kosmaju, Rasnom i Uzarićima (Široki Brijeg), Radišićima, Grabu i Klobuku (Ljubuški). Za Skoke u Kosmaju Dedijer navodi da su doselili iz Graba kod Ljubuškog pre 150 godine, gde su živeli 20 godina. Vele da su bili pravoslavni i da su se pokatoličili za vrijeme Marije Terezije. Slavili su Ivanjdan..
SOKO, nastanjeni u Veljoj Međi i Trnčini (Povopo). Sokoli i Potiču od porodice Bogdan. Čine isti rod sa Oberanima i Vukasima u slavili su Nikoljdan. Sokoli u Trnčini su došli iz Velje Međe. Starinom su Bogdanovići i slavili su Nikoljdan. SOLDO, nastanjeni na širem području Širokog Brijega. Solda pravoslavnih ima u većem broju u istočnoj Xercegovini odakle su se šire raseljavali. Potiču od Kuča iz Crne Gore. Uglavnom je prezime stvarano po vojnoj službi koju su pojedini Xercegovci obavljali u mletačkoj armiji. Solde katolici sa područja Širokog Brijega vuku prezime upravo po jednom takvom čoveku koji se iz mletačke vojske vratio u Xercegovinu. Zaista je teško utvrditi pripadnost istom rodu svih Solda. Međutim, mi zadržavamo pravo da pretpostavljamo da su i Solde katolici Srbi vremenom pokatoličeni, s obzirom da na području Xercegovine nema drugog naroda osim Srba.
SOLDIĆ, nastanjen u Trebimnji (Popovo). Poreklom su od jednog soldata koji je davno pobegao iz Dalmacije, pa služio kod nekog gazde u Trebimlji. Soldići su slavili Nikoljdan.
SOPTA, nastanjeni u Dužicama, Rasnom i Smokinju (Široki Brijeg). Po Dedijeru Sopte su Softe i potiču od Marinovića iz Dalmacije te su slavili Nikoljdan.
STANKOVIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Crne Gore. Slavili su Nikoljdan.
SVRZE, nastanjeni u Knešpolju (Široki Brijeg). Sami za sebe tvrde da su poreklom iz Sarajeva i da su bili bogumili.
ŠAKIĆ, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Glibić i slavili su Nikoljdan.
ŠANTIĆ, nastanjeni u Donjem Crnču i Dužicama (Široki Brijeg). U Dužice su se doselili iz Stona 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.
ŠANjE, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Poreklom su iz Riđana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.
ŠIJAKOVIĆ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Duži kod Neuma a potiču od Jaraka. Daljim poreklom su sa Kosova. Slavili su Nikoljdan.
ŠINDIK, nastanjeni u Gnojnicama (Bišće, Mostar). Doselili su se iz Popovo. Jedan Šindik se oženio katolkinjom, pa kad je umro udovica prevede decu na katoličanstvo.
ŠKROBO, nastanjeni u Dužicama, Smokinju i Kosmaju (Široki Brijeg), Radišićima, Grljevićima i Vitini (Ljubuški). Starinom su iz Vrgorca u Dalmaciji. Doselili su se u Dužica 1870 godine i slavili su Đurđevdan.
ŠOLA, nastanjeni u Podboru (Prozor). Bilo ih je i u Trnu (Široki Brijeg) Starinom su iz Makarske. U Trn se neki Šola doselio iz Županjca (Duvno). Deda mu je bio pravoslavne vere i slavio je Đurđevdan dok mu fratri ne zabraniše, kako tvrdi Dedijer.
ŠUTALO, nastanjeni u Bjelojevićima i trijebnju (Stolac). Domanovićima (Čapljina(, Dašnici, Svitavi i Brštanici (Donje Xrasno, Neum). Potiču iz Riđana u Crnoj Gori. Najpre su se nastanili negde u Dalmaciji pa je onda neki Šutalo pošao u najam u Xrasno kod Krešića te se oženi njihovom kćerkom i pokatoliči se. Slavili su Nikoljdan.
TERKEŠ, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Kasnije su se odselili u Ravnice kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.
TOMAŠEVIĆ, (Tomaševići-Kukice) nastanjeni u Cicrini (Popovo). Dalekom starinom su iz Somine u Banjanima. Iz ovog kraja su došli u Čvaljinu. Iz Čvaljine je jedan došao u cicrinu zbog krvnine. Ranije su se zvali Paklarevići. Slavili su Šimundan.
TRKEŠ, nastanjeni u Ravnicama i Žegulji kod Stoca. Bilo ih je i u Trebimlji (Popovo) odakle im se predak preseli na Žegulju kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.
UDžENIJA, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Surdana u Dalmaciji. Staro prezime im je bilo Drašković i slavili su Nikoljdan. Ima ih i u Svitavi (Čapljina).
VASILj, nastanjeni u Međugorju (Broćno, Čitluk) i Ljutom Docu (Široki Brijeg). U Ljuti Dolac su se doselili iz Međugorja. Slavili su Petrovdan.
VIDAČ, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su Vidačci doseljeni u iz Xamzića (Čitluk). Tamo su se zvali Matići i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su došli iz Krivodola. Slavili su Mitrovdan.
VRANČIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu (Široki Brijeg). Prema Dedijeru slavili su Petrovdan.
VREPAC, nastanjeni u Čulama (Mostar). Doselili su se iz Trebižata kod Čapljine gde su se zvali Lišani i slavili Nikoljdan.
VUČINA, nastanjeni u Trijebnju (Dubrave, Stolac) i Buni kod Mostara. U Trijebanj su doselili oko 1700 godine iz Dalmacije a u Bunu su došli iz Trijebnja. Slavili su Nikoljdan.
VUKORJEP, nastanjeni u Xutovu (Neum). Poreklom su od pravoslavne porodice Savić iz Postoljana u Nevesinju odakle su se doselili u Xutovo. Slavili su Nikoljdan.
VULETIĆ, nastanjeni na području Čapljine, Stoca, Širokog Brijega, Popova i Ljubuškog. Potiču iz Crne Gore.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
ZEKO, nastanjeni u Belenićima (Popovo). Slavili su kao i svi katolici u Belenićima Tomindan.
ZELENIKA, nastanjenu u više sela Širokog Brijega odakle su se raseljavali širom Xercegovine, u Prozor pre svega.. Potiču iz Xerceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan.
ZLOJIĆ, ima ih doseljenih kod Metkovića, gde su sa islama prešli na katolicizam.
ZORAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan kao i svi katolici u Ravnom.
ŽARAK, nastanjeni u Čvaljini i Trnčini (Popovo). Žarci su pokatoličeni ogranak pravoslavnih Čihorića koji su u 14 veku živeli u Popovu. Slavili su Šimindan.
ŽERAVICA, bili su nastanjeni u Donjem Drijenu (Čarići, Neum). Odselili su se u Kotare u Dalmaciji, ima ih i oko Vrlike gde su pravoslavni. Ima ih i u Žumberku u Xrvatskoj. Vladislav Skarić smatra da su porekom od Banjana u Crnoj Gori. Ističe takođe mogućnost da su se doselili iz Popova zajedno sa pravoslavnim vladikom Savatijem što direktno ukazuje na njihovu pravoslavnu prošlost.
ŽILIĆ, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac), Sjekosama u Donjem Xrasnu (Neum), Gabeli (Čapljina). U Aladiniće su došli iz Boruta u Donjem Xrasnu oko 1860 godine, a u Sjekose iz Turkovića u Popovo oko 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.
ŽUTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiču od Kojića iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan.
————–
1. Jevto Dedijer, Xercegovina: antropogeografske studije, „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1991. Prvo izdanje izišlo je u okviru etnografskog zbornika Srpske akademije nauka 1909.
2. Marioa Petrić, Etnička prošlost stanovništva na području Lištice u zapadnoj Xercegovini, Glasnik Zemaljskog Muzeja BiX, E, NS, sv. XXIV/XXV, Sarajevo 1970.
Aleksandar Glavas kaže:
20.10.2010. u 15:15
Nedostaje tu i porodica Glavaš iz Drinovaca, koja je slavila Jovandan. Presli su u katolicanstvo pred kraj XIX vijeka i sve do Prvog svjetskog rata slavili su zajedno sa nama, Glavašima koji nismo presli u katolicanstvo, krsnu slavu u nasim domovima. Od ovih Glavaša je, nažalost, i Branimir Glavaš, bivši župan Osiječko-Baranjski, kome se upravo sudi zbog zločina nad Srbima – stara priča: „Turčin krvav do lakata, a poturica do ramena“
ZELENIKA, nastanjenu u više sela Širokog Brijega odakle su se raseljavali širom Xercegovine, u Prozor pre svega.. Potiču iz Xerceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan.
ZLOJIĆ, ima ih doseljenih kod Metkovića, gde su sa islama prešli na katolicizam.
ZORAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan kao i svi katolici u Ravnom.
ŽARAK, nastanjeni u Čvaljini i Trnčini (Popovo). Žarci su pokatoličeni ogranak pravoslavnih Čihorića koji su u 14 veku živeli u Popovu. Slavili su Šimindan.
ŽERAVICA, bili su nastanjeni u Donjem Drijenu (Čarići, Neum). Odselili su se u Kotare u Dalmaciji, ima ih i oko Vrlike gde su pravoslavni. Ima ih i u Žumberku u Xrvatskoj. Vladislav Skarić smatra da su porekom od Banjana u Crnoj Gori. Ističe takođe mogućnost da su se doselili iz Popova zajedno sa pravoslavnim vladikom Savatijem što direktno ukazuje na njihovu pravoslavnu prošlost.
ŽILIĆ, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac), Sjekosama u Donjem Xrasnu (Neum), Gabeli (Čapljina). U Aladiniće su došli iz Boruta u Donjem Xrasnu oko 1860 godine, a u Sjekose iz Turkovića u Popovo oko 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.
ŽUTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiču od Kojića iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan.
————–
1. Jevto Dedijer, Xercegovina: antropogeografske studije, „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1991. Prvo izdanje izišlo je u okviru etnografskog zbornika Srpske akademije nauka 1909.
2. Marioa Petrić, Etnička prošlost stanovništva na području Lištice u zapadnoj Xercegovini, Glasnik Zemaljskog Muzeja BiX, E, NS, sv. XXIV/XXV, Sarajevo 1970.
Aleksandar Glavas kaže:
20.10.2010. u 15:15
Nedostaje tu i porodica Glavaš iz Drinovaca, koja je slavila Jovandan. Presli su u katolicanstvo pred kraj XIX vijeka i sve do Prvog svjetskog rata slavili su zajedno sa nama, Glavašima koji nismo presli u katolicanstvo, krsnu slavu u nasim domovima. Od ovih Glavaša je, nažalost, i Branimir Glavaš, bivši župan Osiječko-Baranjski, kome se upravo sudi zbog zločina nad Srbima – stara priča: „Turčin krvav do lakata, a poturica do ramena“
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
mi ne lajemo,mi samo dajemo po ..... mnogo si se puta sam uvjerio
Lesi Ustaso,nije Hrkač nego Hrkać
njemu su prikacili ono sto nije ni uradio,al nije tema...nebi ni shvatio
kako su se prezivali ti kleti crnogorci,ko su,sta su ?
Ево ти, колега Сакатило1 поставио списак. Има ли те на списку, роде?
Идемо са још неким подацима, биће и презимена:
Процес присилног превођења православних у римокатоличку веру
наставио се и у деветнаестом веку. Током 1817. године римокатолици су
спалили архиву српске црквене општине у Метковићу, у којој су постојали
подаци о страдањима православних од Римокатоличке цркве и млетачких
власти, али и аустријских власти само због тога што су исповедали своју стару
веру. Позивајући се на документа која су оставили православни свештеници у
Метковићу, Влачић наводи да су им 1837. године власти по налогу
римокатоличких црквених достојанственика били забранили да обављају верске
обреде. Исте године, на православни Божић, римокатолици су навалили на
православну цркву у Опузену са које су скинули звоно.
Љубо Влачић, Православна црквена општина Неретванска, Гласник православне далматинске
цркве, бр. 6, Задар, 1898, 99 - 100.
Спалити архиву цркве, само зато што се имена њихових дедова налазе у истој .
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ево још једног имена конвертита који је био веома ангажован у затирању својих и туђих српских корена:
Православнима је током и средином деветнаестог века било забрањивано
да славе своје празнике по старом јулијанском календару. Сердар Иван Качић
који је по новом грегоријанском календару славио своју крсну славу Светога
Ивана, некадашњег православног Светог Јована, затварао је у тамницу оне
хришћане који су своје земљорадничке послове обављали држећи се старог
календара. Православни су присиљавани да пуцњима прангија свечано
дочекују римокатоличке бискупе који би посећивали места у којима су живели.
Сачували су се документи који потврђују како су тешко живели православни
свештеници у Опузену на чије су куће ноћу насртали римокатолици, стално их
узнемиравајући. Свој долазак у нову парохију морали су пријављивати
римокатоличком бискупу. На све молбе православних који су тражили помоћ и
заштиту, власти нису одговарале.
Љубо Влачић, Православна црквена општина Неретванска, Гласник православне далматинске
цркве, бр. 6, Задар, 1898, 99 - 100.
3.
Православнима је током и средином деветнаестог века било забрањивано
да славе своје празнике по старом јулијанском календару. Сердар Иван Качић
који је по новом грегоријанском календару славио своју крсну славу Светога
Ивана, некадашњег православног Светог Јована, затварао је у тамницу оне
хришћане који су своје земљорадничке послове обављали држећи се старог
календара. Православни су присиљавани да пуцњима прангија свечано
дочекују римокатоличке бискупе који би посећивали места у којима су живели.
Сачували су се документи који потврђују како су тешко живели православни
свештеници у Опузену на чије су куће ноћу насртали римокатолици, стално их
узнемиравајући. Свој долазак у нову парохију морали су пријављивати
римокатоличком бискупу. На све молбе православних који су тражили помоћ и
заштиту, власти нису одговарале.
Љубо Влачић, Православна црквена општина Неретванска, Гласник православне далматинске
цркве, бр. 6, Задар, 1898, 99 - 100.
3.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Нисам, уверио сам се у супротно, прочитајде овај текст, 10 на једнога
Доњи текст је чланак: Посљедице сковане Хрваштине у Мостару, Српски Лист, 22 април, 1887
Унапријед, морамо изјавити, да се са великијем гнушањем данас пера прихваћамо, унапријед морамо рећи, да с пријекором и презиром упиремо прстом у црне душе и очите кривце посљењијех догађаја мостарскијех, које догађаје невини грађани мостарски својом драгоцјеном крвљу запечатише. Јест, црне су то душе, које у мјесто мира свађу, у јместо љубави мржњу, у јместо братинске сношљивости непријатељство у повјерено стадо уносе, распирујући фанатичку вјерску мржњу према свему и свакоме – што у њихову вјеру не вјерује. ''Narodnome Listu'' и његовијем дописницима просто стоји називати нас за ову нашу ријеч денунцијантима и потворачима, али ми, као добри познаваоци интриганата и злосијача мостарскијех, остајемо при своме.
Поштованијем читаоцима биће из пређашњијех чланака познато, којим се је начином Хрваштина у Мостару развијати почела и каковијем су се срествима агитатори ултра-хрвацки служили, да то новоково име херцеговачкијем Латинима наметну. Данашњи наш извјештај посвећујемо ми искључиво нашијем читаоцима, да их он извијести, до какових је злих пошљедица безазлену али вјерским фанатизмом опојену руљу нашијех немирњака Латина пропаганда довела.
Лицем на први дан нашега прав. Ускрса пошли су православни Срби, по свом старом и лијепом обичају, један у дрогога на честитање, а било их је и таковијех, који су тога дана и у шетњу ишли. Неколицина тијех грађана упути се и на пријечку страну, у којој је латински живаљ од нашега претежнији, не слутећи ни из далека, шта су им браћа по крви и језику, у мјесто браскога поздрава, спремила.
Дошавши до једне и то баш бискупове механе, коју један Аустријанац држи, и у коју су Срби и иначе на одмор и чашу пића свртали, сврну се у њу да се мало поодморе и да чашу вина попију. Пошто је њих 10 у механу ушло и како су доњи бој (спрат) Латини (око 60 њих на броју) заузели, упуте се наши у горњи бој механе, који је празан био, хотјевши тијем уједно сваки сукоб избјећи. Пошто су се довољно одморили, упуте се они награг; но чим су у собу доњега боја ступили заметнуше Латини крупан разговор са нашијем о српскијем капама т. з. завраткама, а из тог крупног разговора заметне се и окршај, који је 20 минута трајао. Како је испочетка све по 6 латина а доцније и по 10 на једнога Срба кидисало, могло би се претпоставити, да ниједан Србин отуд главе на рамену изнијети неће – но у ствари дручкије бијаше.
Други дан нашега ускрса шћаху се Латини за јучерашњу своју недаћу осветити и сакупе се, и ако је њима радњи дан био, до 40 њих на броју и заузму згодну позицију на Љубушкој тести, којом се мирни Срби, попут осталога свијета, шетаху. Петорица мостарскијех Срба грађана не слутећи о нападају латинскоме ништа, приближе се вјерскијем фанатизмом опојеној руљи латинскога пролетаријата, и буду без икаква повода нападнути. У тој својој обрани освјетлише .Срби поново образ свој и показаше е су прави синови славнијех и јуначкијех потомака Херцеговине, што су изнијели живе главе и ако је сво по 8 на једнога нападало. Резултат ових окршаја јест страшан и тужан.
Од Латина има их 8 прободенијех, од којих један је умро, а седам их још од убодаца болује. Од нашијех двојица су тешко рањена. Лаке ране и озгледе не могу се у ово убрајати, јер би број њихов свакако једну стотину прешао. Грозан је и гаднији поступак некијех угуреуза латинскијех, који би хтјели оцрнити нас код земаљске владе, који се бацају блатом на чисти поштени наш образ српски. Чујте и чудите се тој препредености њиховој.
Неку вече извали се око 9 сати на сокаку познати нитков и лупеж Солдо, који је прије 3 дана из вишемјесечног затвора изишао, вичући: ''помагајте за бога, убише ме Срби''. Како је мрак био, протекло је можда и више од 2 минута, док му је помоћ стигла, која у близини тобож онесвијешћеног Солде никога нашла није. За кратко вријеме послије тога створио се већ код куће Солдине пол. повјереник и лијечник, да му нужну помоћ пруже. У томе се и Солдо освијестио. Пошто се је Солдо на заповјед дотичнога повјеренства свукао, лијечник га прегледа на све стране, и особито на оном мјесту на коме је ударац каменом имао бити. Кад тома, али од ударца ни трага. Видјесте ли погани једне? Видјесте ли лупежа Солде, који је дослен петорици (прав. и мух.) главе дошао!? Још то није све. У исто вријеме пријави се још један Латинин, да је тобоже убоден. Комисија дође и пронађе да је он додоуше мало распаран, али на највеће своје чудо не нађе, резотине на чакширама ни гаћама, које би нож прије трбуха распарати морао. Овај потоњи лупеж сам се нарезао (а заборавио нитков прорезати гаће и чакшире своје) у намјери, да окриви праве и мирне православне Србе. Све поган, један већа од друге.
Цијела ствар је сад у судскијем рукама. Ми би смо најзадовољнији били, да се ствар што свестраније разбистри и непита и да се изазивачи и кривци што оштрије казне. Као сунце је јасно, да су Латини били изазивачи и почетници. О томе ће нас увјерити размјера 60 према 10 и 40 према 8, на још и та околност, штосе Латини на други дан нашег Ускрса, кад је за њих радни дан а не празник био, у гомилу од 40 људи сакупише. Чули смо, да је с њихове стране све већ удешено,како ће се за све кривица на наше бацити, но ми јамчимо, да се неће отуд икрупније ствари изродити. За то ће одговарати они, који одговарати имају. Што се овијех несрећа тиче, кривце праве наћићете у првашњијем дошенима из Мостара.Морални зачетници Хрваштине, ти су морлно припремили духове за крвопролиће. Бог би дао, да с овијем покољем распра у гроб за навијек легне, но мисумњамо, да ће тако бити, јер се с познате стране пламен све већма распирује, што међу нама све већу огорченост изазива.
Мргуд
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Душмански пркоси у Херцеговини, Житомислић, 20 априла, Српски Лист, 29 априла, 1887. год.
стр. 1-2.
Давно се скањујемо, да се и ми одовуд свијету јавимо, а имамо по несрећи са чим, но све оклијевасмо, док пркоси неких фратара сваку мјеру не превршише, и сад, кад то покрај наше мирноће дочекасмо, одлучнемо, да из ове светиње српске, задужбине славнога херцеговца Милисава Храбреновића, довикнемо онај познати псалтирски стих: ''Не тако нечестиви, не тако''.
Писаћемо нека свијет чује, па и онај који високо изнад нас борави и грјешнике ће на кајање позвати, биљежићемо све, нека потомство узмогне знати небратске догађаје. Писаћемо просто, како знамо, причати само догађаје, од којих ће читаоци разумјети, да и у овом вијеку има код нас људи, који би срца имали приправити вартоломејску ноћ за све оне, који у католичку вјеру не вјерују.
Бијаше овђе једна разблуђела овчица, крштена најпре у римокатоличкој вјери, која затим пређе у православну, па по смрти свога прав. мужа опет у католичку. Удата је била за покојнијем Стојаном Сјераном, с којим је породила лијеп мушки пород, шест кршнијех синова, који су по себи разумије, крштени у православној вјери. Чим јој је муж Стојан умро, почне се наша маја (Мара) са неким фратрима договарати, да се у римокатоличку вјеру поврне, али да собом поведе и својег најмлађег сина Марка, који је већ 12 год. навршио. Кад се договор утврдио, пријеђу ноћу 6-8 оружаних латина и на лупешки начин одведу Марка, поробе уједно сву кућу и однесу собом вриједности до 400 фор. Фра Петар дочека новог госта на најљубазнији начин, златнијем обећањима. Но не лези враже. Браћа Маркова друкчије своје планове скројише одлуче да једнога дана по свога брата пођу и да га натраг у Житомислић доведу. Одлуке је доста смјела али и пробитачна била. Оду, али на своју недаћу затеку до 150 латина, који се некијем послом тамо сакукпише и њихово им предузеће осујетише.
Ствар се довукла до суда, који је ријешио, да се Марко, пошто је прешао 7 година, браћи поврати, гдје и данас здрав и чио, а на велику жалост фра Петра и бискупа Буцоњића, међу својом браћом борави. Од малога Марка свмо истом све дознали, шта су и како су споменути фратри покушавали, да га у новоме али туђему за њ гнијезду одомаће. Те бљувотине не ћемо овђе износити, али свакако је вриједно знати, како му је бискуп Буцоњић обећавао 50 дуката ако новој вјери вјеран остане.
Није ово све. Чујте даље. Кад је утврђено, да ће станицу жељезничку и овај манастир добити, одлучи се братство наше, да купи једну њиву и да на њох саграде малу механу; која би манастиру очевидне користи доносила. Чим за ово исти фратри и њихов бисккуп дознадоше, полећеше ти на све стране, да већ учињену куповину обатале. Ствар се више од године потезала по судовима, док најпослије ми право не добиемо, што је наше противнике не мало у срцу забољело. Доликује ли овај поступак нашој по христу браћи? Не, ми велимо; а на њима је, да нас о противноме увјере.
Није то све. Чујте даље! Између манастира и станице, а на десној обали Неретве, налажаше се једна њива, коју украшаваху неколико великијех камених крстова српске и православне породице чувенијех Рајковића. Власник њиве, на којој се крстови налажаху, неки Ћишић, као потомак православнијех својих предака, што он свакоме признава, брат мухамеданац, поклони ту њиву манастиру и грунтовнички, пред тапијским повјеренством, преведе ту њиву као свој поклон на српско православни манастир Житомислић. Чим су овдашњи фратри за ову вијест дознали, напрегоше они све своје силе да тај поклон осујете. Но узалуд. Кад већ то не могоше а они ти потегоше друге гусле и тако загудише, да су се чак књаз Василичков и Којаловић, као чланови ''Слав. Добротвор. Друштва'' страшно намрштили и тај догађај у своје кронологије најцрњом бојом дебело записали. Шта мислите што су ови фратри одлучили?
Ни више ни мање, него да на манастирском земљишту, на срп. прав. гробљу а на очи српског околног народа своју латинску мису рекну.
Будни чувар православне светиње наше, наш врли и заслужни старац архимандрит Серафим, чувши за изазивајућу накану своје ''по Христу браће'', одмах ти сакупи свој народ, те га стаде свјетовати, да се и по крај овијех пркоса и уврједа религиозног чуства, мирно влада, тјешећи га уједно тијем, да ће наша висока влада, воијем испод сваке критике стојећим догађајима, на крај стати. У томе је приспио заказани дан у коме се на наше највеће чудо ''миса'' збиља одслужила. Народ је наш то са највећим душевним болом гледао, и упирао је своје очи у вриједну старину мученика архимандрита, тражећи својим погледима брзе помоћи душевноме болу своме. Старац је своје учинио. Он је цио догађај на врло уљудан начин власти пријавио и свој је народ утјешио, како је сам најбоље умио и знао.
На скоро послије тога даде архимандрит поменуто земљиште оградити. Шта ће сад бити? Чујте: ограду порушише, али не људи, него римокатоличке чобанице, по духовном наговору! – порушише и побјегоше. Архимандрит нареди, да се гробље опет огради али се опет и с друге стране нареди, те га у по дана опет порушише. Међу чобаницама бијаше и једна мухамеданк, акоја је гледала, што се чини и која је дотичне чобанице пријавила гдје треба. Ствар је у судскијем рукама а како ће се она ријешити, чуће се. Није ли ово насиље какво ми никада запамтили нијесмо?
То још није све. Жељезничка станица ''Житомислић'' бијаше ''часној браћи'' кост у грлу и трн у оку. Приликом градње све су своје силе напрегнули били, да се штација ниже манастира код неког Беванде (гдје је само један и то лат. кућа) смјести. Но то им не испаде за руком, јер је један манастир, ако ће и православни, претежнији од простачкијех кућа. Од то доба па све до скора бургијаху ова ''браћа'' на све стране, да се барем, кад је већ станицу ту, име њезино промијени, и – занета дођо некијех дана од министарства одлука, да се станица од сад не смије звати просто Житомислић, него да се она има звати: ''Житомислић-Кручевић''. Та Кручевић је полатињено село – па хвала богу и тој праведној одлуци, али то још није све. Сад долази нешто, шта нам наше досадашње увјерење помућује, сад долази на дневни ред такав догађај, кога ми ни данас растумачити не знамо.
Накастише фратри да опет ''мису'' па дотичном гробљу говоре. За ову се њихову одлуку (како би је правим именом назвали?) одмах дознало, пошто се због оног мостарског сукоба и на ситније ствари у полицијским и политичким круговима оштро пазило. Пошто је наш српски православни народ у Херцеговини ради уврједа озлојеђен, то је политичка власт настојала, да свакоме изазивању, долазило оно ма с чије стране, на пут стане. Наше свештениство не могући држати народ у потпуноме запту и нехтијући пред Богом, влашћу и народом за пошљедице одговарати, учинило је своје, замолившив власт, да се изазивањима крај учини, а у исто вријеме поучавало је оно своје стадо са олтара згодним бесједама, да се ово свега клони, чим би се ико увријеђен наћи могао. Окружна власт извијести одма управо манастира Житомислића и митрополита Игњатија, да се миса држати неће, фратрима и бискупу стави забрану у њиховоме предузећу. Овој одлуци морао се је сваки искрени пријатељ мира радовати . . . .
С наше је стране као обично све мирно било, дочим се браћа Латини упркос забрани окружне власти а на највеће наше чудо, усудише и у заказано вријеме а на манастирском православном гробљу мису рекоше! Да би им свечаност што сјајније и величанственије испала, дошао је овамо и један фратар из Мостара и ако је дотични добро знао, да је власт недостојно њихово предузеће забранила. Биће да га је поћерао вјетар из Вукодола.
Ми на ово за сад још ништа не кажемо, јер чекамо да се ствар на надлежноме мјесту коначно ријеши. Најчудноватије нам је што су четири жандара чували пријевоз, да се не би когод из манастира превезао, а још нам је чудноватије, што их је и по околним кршевима било, а овамо је, као што смо видјели, власт мису забранила. Биће да су они из предострожности за тамо послати.
Послије овог догађаја овладала је код нас а и у Мостару и по свом котару с ове стране Неретве велико огорчење. Старац архимандрит поднио је окружној власти тужбу на писмено у којој је између осталога рекао: ''Молимо да нам се отворено рече, шта се од нас тражи и хоће, па да се одовуд сви селимо и потражимо мирније земљиште за наше пребивање. Земаљској смо влади вазда подложни и послушни били, али двије владе, земаљску у Сарајеву и ватиканску у Риму нећемо и не можемо трпити''....
Једва чекамо да видимо, шта ће се на ово рећи и како ће се ствар ријешити.
Буде ли се изазивачимо и бунтовницима и овога маха кроз прсте гледало, принуђени ћемо бити, да своју завршну али крупну ријеч речемо. До ријешења остајемо они стари, мирни херцеговци Срби, а по ријешењу – видјећемо .
Један манастирлија
стр. 1-2.
Давно се скањујемо, да се и ми одовуд свијету јавимо, а имамо по несрећи са чим, но све оклијевасмо, док пркоси неких фратара сваку мјеру не превршише, и сад, кад то покрај наше мирноће дочекасмо, одлучнемо, да из ове светиње српске, задужбине славнога херцеговца Милисава Храбреновића, довикнемо онај познати псалтирски стих: ''Не тако нечестиви, не тако''.
Писаћемо нека свијет чује, па и онај који високо изнад нас борави и грјешнике ће на кајање позвати, биљежићемо све, нека потомство узмогне знати небратске догађаје. Писаћемо просто, како знамо, причати само догађаје, од којих ће читаоци разумјети, да и у овом вијеку има код нас људи, који би срца имали приправити вартоломејску ноћ за све оне, који у католичку вјеру не вјерују.
Бијаше овђе једна разблуђела овчица, крштена најпре у римокатоличкој вјери, која затим пређе у православну, па по смрти свога прав. мужа опет у католичку. Удата је била за покојнијем Стојаном Сјераном, с којим је породила лијеп мушки пород, шест кршнијех синова, који су по себи разумије, крштени у православној вјери. Чим јој је муж Стојан умро, почне се наша маја (Мара) са неким фратрима договарати, да се у римокатоличку вјеру поврне, али да собом поведе и својег најмлађег сина Марка, који је већ 12 год. навршио. Кад се договор утврдио, пријеђу ноћу 6-8 оружаних латина и на лупешки начин одведу Марка, поробе уједно сву кућу и однесу собом вриједности до 400 фор. Фра Петар дочека новог госта на најљубазнији начин, златнијем обећањима. Но не лези враже. Браћа Маркова друкчије своје планове скројише одлуче да једнога дана по свога брата пођу и да га натраг у Житомислић доведу. Одлуке је доста смјела али и пробитачна била. Оду, али на своју недаћу затеку до 150 латина, који се некијем послом тамо сакукпише и њихово им предузеће осујетише.
Ствар се довукла до суда, који је ријешио, да се Марко, пошто је прешао 7 година, браћи поврати, гдје и данас здрав и чио, а на велику жалост фра Петра и бискупа Буцоњића, међу својом браћом борави. Од малога Марка свмо истом све дознали, шта су и како су споменути фратри покушавали, да га у новоме али туђему за њ гнијезду одомаће. Те бљувотине не ћемо овђе износити, али свакако је вриједно знати, како му је бискуп Буцоњић обећавао 50 дуката ако новој вјери вјеран остане.
Није ово све. Чујте даље. Кад је утврђено, да ће станицу жељезничку и овај манастир добити, одлучи се братство наше, да купи једну њиву и да на њох саграде малу механу; која би манастиру очевидне користи доносила. Чим за ово исти фратри и њихов бисккуп дознадоше, полећеше ти на све стране, да већ учињену куповину обатале. Ствар се више од године потезала по судовима, док најпослије ми право не добиемо, што је наше противнике не мало у срцу забољело. Доликује ли овај поступак нашој по христу браћи? Не, ми велимо; а на њима је, да нас о противноме увјере.
Није то све. Чујте даље! Између манастира и станице, а на десној обали Неретве, налажаше се једна њива, коју украшаваху неколико великијех камених крстова српске и православне породице чувенијех Рајковића. Власник њиве, на којој се крстови налажаху, неки Ћишић, као потомак православнијех својих предака, што он свакоме признава, брат мухамеданац, поклони ту њиву манастиру и грунтовнички, пред тапијским повјеренством, преведе ту њиву као свој поклон на српско православни манастир Житомислић. Чим су овдашњи фратри за ову вијест дознали, напрегоше они све своје силе да тај поклон осујете. Но узалуд. Кад већ то не могоше а они ти потегоше друге гусле и тако загудише, да су се чак књаз Василичков и Којаловић, као чланови ''Слав. Добротвор. Друштва'' страшно намрштили и тај догађај у своје кронологије најцрњом бојом дебело записали. Шта мислите што су ови фратри одлучили?
Ни више ни мање, него да на манастирском земљишту, на срп. прав. гробљу а на очи српског околног народа своју латинску мису рекну.
Будни чувар православне светиње наше, наш врли и заслужни старац архимандрит Серафим, чувши за изазивајућу накану своје ''по Христу браће'', одмах ти сакупи свој народ, те га стаде свјетовати, да се и по крај овијех пркоса и уврједа религиозног чуства, мирно влада, тјешећи га уједно тијем, да ће наша висока влада, воијем испод сваке критике стојећим догађајима, на крај стати. У томе је приспио заказани дан у коме се на наше највеће чудо ''миса'' збиља одслужила. Народ је наш то са највећим душевним болом гледао, и упирао је своје очи у вриједну старину мученика архимандрита, тражећи својим погледима брзе помоћи душевноме болу своме. Старац је своје учинио. Он је цио догађај на врло уљудан начин власти пријавио и свој је народ утјешио, како је сам најбоље умио и знао.
На скоро послије тога даде архимандрит поменуто земљиште оградити. Шта ће сад бити? Чујте: ограду порушише, али не људи, него римокатоличке чобанице, по духовном наговору! – порушише и побјегоше. Архимандрит нареди, да се гробље опет огради али се опет и с друге стране нареди, те га у по дана опет порушише. Међу чобаницама бијаше и једна мухамеданк, акоја је гледала, што се чини и која је дотичне чобанице пријавила гдје треба. Ствар је у судскијем рукама а како ће се она ријешити, чуће се. Није ли ово насиље какво ми никада запамтили нијесмо?
То још није све. Жељезничка станица ''Житомислић'' бијаше ''часној браћи'' кост у грлу и трн у оку. Приликом градње све су своје силе напрегнули били, да се штација ниже манастира код неког Беванде (гдје је само један и то лат. кућа) смјести. Но то им не испаде за руком, јер је један манастир, ако ће и православни, претежнији од простачкијех кућа. Од то доба па све до скора бургијаху ова ''браћа'' на све стране, да се барем, кад је већ станицу ту, име њезино промијени, и – занета дођо некијех дана од министарства одлука, да се станица од сад не смије звати просто Житомислић, него да се она има звати: ''Житомислић-Кручевић''. Та Кручевић је полатињено село – па хвала богу и тој праведној одлуци, али то још није све. Сад долази нешто, шта нам наше досадашње увјерење помућује, сад долази на дневни ред такав догађај, кога ми ни данас растумачити не знамо.
Накастише фратри да опет ''мису'' па дотичном гробљу говоре. За ову се њихову одлуку (како би је правим именом назвали?) одмах дознало, пошто се због оног мостарског сукоба и на ситније ствари у полицијским и политичким круговима оштро пазило. Пошто је наш српски православни народ у Херцеговини ради уврједа озлојеђен, то је политичка власт настојала, да свакоме изазивању, долазило оно ма с чије стране, на пут стане. Наше свештениство не могући држати народ у потпуноме запту и нехтијући пред Богом, влашћу и народом за пошљедице одговарати, учинило је своје, замолившив власт, да се изазивањима крај учини, а у исто вријеме поучавало је оно своје стадо са олтара згодним бесједама, да се ово свега клони, чим би се ико увријеђен наћи могао. Окружна власт извијести одма управо манастира Житомислића и митрополита Игњатија, да се миса држати неће, фратрима и бискупу стави забрану у њиховоме предузећу. Овој одлуци морао се је сваки искрени пријатељ мира радовати . . . .
С наше је стране као обично све мирно било, дочим се браћа Латини упркос забрани окружне власти а на највеће наше чудо, усудише и у заказано вријеме а на манастирском православном гробљу мису рекоше! Да би им свечаност што сјајније и величанственије испала, дошао је овамо и један фратар из Мостара и ако је дотични добро знао, да је власт недостојно њихово предузеће забранила. Биће да га је поћерао вјетар из Вукодола.
Ми на ово за сад још ништа не кажемо, јер чекамо да се ствар на надлежноме мјесту коначно ријеши. Најчудноватије нам је што су четири жандара чували пријевоз, да се не би когод из манастира превезао, а још нам је чудноватије, што их је и по околним кршевима било, а овамо је, као што смо видјели, власт мису забранила. Биће да су они из предострожности за тамо послати.
Послије овог догађаја овладала је код нас а и у Мостару и по свом котару с ове стране Неретве велико огорчење. Старац архимандрит поднио је окружној власти тужбу на писмено у којој је између осталога рекао: ''Молимо да нам се отворено рече, шта се од нас тражи и хоће, па да се одовуд сви селимо и потражимо мирније земљиште за наше пребивање. Земаљској смо влади вазда подложни и послушни били, али двије владе, земаљску у Сарајеву и ватиканску у Риму нећемо и не можемо трпити''....
Једва чекамо да видимо, шта ће се на ово рећи и како ће се ствар ријешити.
Буде ли се изазивачимо и бунтовницима и овога маха кроз прсте гледало, принуђени ћемо бити, да своју завршну али крупну ријеч речемо. До ријешења остајемо они стари, мирни херцеговци Срби, а по ријешењу – видјећемо .
Један манастирлија
Poslednja izmena:
matijakupa
Aktivan član
- Poruka
- 1.430
@ sakatilo:
jesi li ti onaj zatathustra koji je pokrenuo ovu nesuvislu temu?
Jer ako jesi, neznam čemu ponavljaš ovaj bedasti popis koji ne znači baš ništa.
Ako pak nisi, to znači da nisi pratio temu od početka, što je onda samo po sebi žalosno, jer ovdje lupaš nešto što smo pretresli i manje-više pokazali i dokazali da je netočno.
Zanimljivo je da si se ti ulogirao na Krstaricu par dana nakon pokretanja ove teme.....
jesi li ti onaj zatathustra koji je pokrenuo ovu nesuvislu temu?
Jer ako jesi, neznam čemu ponavljaš ovaj bedasti popis koji ne znači baš ništa.
Ako pak nisi, to znači da nisi pratio temu od početka, što je onda samo po sebi žalosno, jer ovdje lupaš nešto što smo pretresli i manje-više pokazali i dokazali da je netočno.
Zanimljivo je da si se ti ulogirao na Krstaricu par dana nakon pokretanja ove teme.....
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
ovdije su ipak neki dokumenti,ako nista drugo ravni su bar onim katolickim pa bi ipak trebao malo razmisliti.
matijakupa
Aktivan član
- Poruka
- 1.430
Pošto sve znaš,pogodi i ovo....ali po običaju,biće to još jedan pucanj u prazno
znači, nisi pratio....
samo si blebnuo, pa što ispadne.... kao i obično.....
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
nisi u pravu....pošto vi Hrvati imate kratko istorijsko pamćenje ,neophodno vas je s vremena na vreme podsećati na istorijske činjenice.
.izmedju ostalog i koja vam je krsna slava bila
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Lesi rada bi procitao,al smori me cirilica
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
како бре тако?!? повијесно хрватско писмо на коме су писали чак и фратри, па те смара?????????
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Током 1817. године римокатолици су
спалили архиву српске црквене општине у Метковићу
Тамо и нема никаквог бедастог пописа, "прочистили" се Хрвати.
- Poruka
- 5.939
За читање је потребан ментални напор, а за ментални напор ментални капацитет.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
dobro Lesi oces li se konacno vratit kuci i odgovoriti za crnogorske hrkaće
lozis sam sebe,a mislis da si digo zeca iz grma
lozis sam sebe,a mislis da si digo zeca iz grma
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Шта да ти одговорим, братићу, кад и сам знаш? Од 1717.шири предио Имоте је ркаћки, кажу фратри.
Poslednja izmena:
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
to im nije stvarno prezime.nego lele kako imas obraza pisati svakakve gluposti po netu.evo sto nikakve dokaze ne podastires,nego trujes decu svoje zemlje
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
Ivanečke sele
Poleg jedne velke gore, gde buš prošel mnoge dole
I gda buš videl ti nekaj bele
To je naše Ivanečke sele
Gda buš došel vu te sele, tu su duše sve vesele
I tu su ljudi vsi dobre ćudi
Z vinčekom te svaki rad ponudi
Tu vu cvetju I vu sreći, srce bi ti moglo reći
Ti Zagorje, vse moje blago
Vsakom sinu Hrvatskom si drago
tipičan dokaz ijekavskog štokavskog narečja kod Hrvata
Poleg jedne velke gore, gde buš prošel mnoge dole
I gda buš videl ti nekaj bele
To je naše Ivanečke sele
Gda buš došel vu te sele, tu su duše sve vesele
I tu su ljudi vsi dobre ćudi
Z vinčekom te svaki rad ponudi
Tu vu cvetju I vu sreći, srce bi ti moglo reći
Ti Zagorje, vse moje blago
Vsakom sinu Hrvatskom si drago
tipičan dokaz ijekavskog štokavskog narečja kod Hrvata
