Mali izazov...

Zamislila sam tako da svaka sledeca prica bude nastavak prethodne, ali ne u bukvalnom smislu. Moze da bude samo neka rec ili asocijacija iz prethodne teme, kao osnova za onu sledecu, a da pri tom sama radnja uopste ne mora da ima veze...Zvuci mi zanimljivo gde to sve moze da nas odvede...:wink:

POZAJMLJENA SECANJA

Noc je. Kosava duva. Beogradska.
Samo ja nisam tu. Hlade me neki drugi vetrovi.
Gledam kroz prozor. Oblake. Odozgo.
Pijem neka druga pića. Koktel po zelji. U Irskom pabu slusam bend, koji ne zvuci kao nasi bendovi. Ni muzika nije moj dom. Smejem se. Na snimku digitalne kamere gledam svoje telo. Vidim crnu dusu, ovi su vetrovi hladni oko srca, samo ce mi kosava vratiti nevinost.
I sav smog cu sprati sa svojeg ja.
Ovo su suze radosnice.
I pogledom grlim polje crvenih bulki u nedogled...

MOJ GRAD

Sedim na kamenu. Zaboravila sam kako je lepo...
Vidim kako se miluju i ulivaju crno i svetlucavo, nazirem kroz tamu.
Noc se slika u vodi. Pored mene zaljubljeni parovi. I smeh. I poneki pas.
Svetlo daje carobnu boju i osecanja su nekako stara. Poznata. Kao tvrdjava. Kao Kalemegdan. Kao secanja. Kao puno srce.

Recimo ovako...Ove pricice povezuje noc i srce (moje)...i MOJ grad...:wink:

Nesi:

MOJ GRAD

Noc se slika u vodi.

Kliknite za proširenje...

Ja sam kap vode.
Ja sam centar.
Stvarnost je iskrivljena oko mene. Odbijam je kao ogledalo. Necu je takvu izoblicenu.
Moje oko gleda kroz suzu i ja kapljem, drhtim koncentricnim krugovima.
Do mene kaplju drugi ljudi.
Gledam sirom otvorenih ociju, neko ce mi upasti o oko.

Nesi:

Gledam sirom otvorenih ociju, neko ce mi upasti o oko.

Kliknite za proširenje...

Ruke su mi prljave. Ispod noktiju imam crno. Ceo dan sam igrala klikere.
Staklence i porculance poredjam i uzivam u svom plenu.
Postavim lutku pored mene da gledamo zajedno. Trepce svojim sarenim ocima. Prstom joj vadim oko. Vece je od klikera. Nezgodno za igru.
Onda joj pokidam ruke i noge.
To je sestrina lutka.

neko mi je pokidao ruke..dok sam spavao..a nos me uzasno svrbi..krecem da se pocesem o regastol...ali cime...nema mi nogu...halo,nesi,azdaho jedna,vrati mi par mojih nogu...ne trazim ono izmedju..pogledah staklenim okom iz roshe prema sebi:ebem ti,pa ni bundeve mi nema...nesi,reci onoj deci da mi bar glavu ne shutiraju

MMMMMmmmmmmmmmmm...mirisi su se sirili iz kuhinje. Vec sam pocela da oblizujem prste. Mama je opet spremila bundevaru...

Nesi:

MMMMMmmmmmmmmmmm...mirisi su se sirili iz kuhinje. Vec sam pocela da oblizujem prste. Mama je opet spremila bundevaru...

Kliknite za proširenje...

i stavljajuci suriken za pojas govorila je kako je zivot tezak i kako sve ovo lici na beskonacnu recenicu,samo sto je mnogo duze... sto i nije tako lose,kad se uzmu u obzir svi razlozi za i protiv... :wink: I dok je ona tako mrmljala sebi u bradu,copor gladne djece navali na bundevaru,i od nje ostadose samo mrvice...

i stavljajuci suriken za pojas govorila je kako je zivot tezak


Prolazivsi pored svoje nekadasnje srednje skole shvatih kako je zivot tezak.Videh jednu zensku osobu kojoj se tada divljah,ali ne smedoh da joj izrazim svoja osecanja.Lepsi nego ikad njen osmeh sijase se na Suncu i postidevsi samo Sunce usmeri se ka meni.Telo,skladno i lepo kao Bozansko,njihalo se na prolecnem povetarcu i kao pre toliko godina mamilo me.Stari zar se,za trenutak,probudio i secanje na strah od njene velicanstvene duse.
Usne su se pomerile:"Pa ______ kako si posle ovoliko godina?"

Truman:

Usne su se pomerile:"Pa ______ kako si posle ovoliko godina?"

Kliknite za proširenje...

Boli me. Slast se jos uvek sliva u meni.
Opet sam devojcica. I detinjom rukom uzimam kesicu. Brzo razmotavam papiric i trpam bombonu u usta.
Opet me boli. Nepce.
Ocima uzimam jos jednu...I posle toliko godina ne mogu da odolim.
Milujem dete u sebi.

Nesi:

Milujem dete u sebi.

Kliknite za proširenje...

Gledam te tamnim staklima. Oslikavas se u meni kao u ogledalu. Dusu ti svoju skrivam. Jednosmerno.

gledam te bespomocno...dusa mi je vec sasvim u nosu..skaces po meni k'o po medvedu...dvosmerno

bundeva:

gledam te bespomocno...dusa mi je vec sasvim u nosu..skaces po meni k'o po medvedu...dvosmerno

Kliknite za proširenje...

Znala sam da je imao tuzno detinjstvo. Nije imao ko da mu prica bajke. Propustio je bitan deo obrazovanja. Zivotne skole. Sad bi znao da ne mora da ide kod lekara. Dovoljno je samo da prestane da laze, i njegov drveni nosic ce opet biti mali. A i oni magarci za koje se toliko zalagao...u stvari su samo obicni nevaljali decaci .

Nesi:

Znala sam da je imao tuzno detinjstvo.

Kliknite za proširenje...

Nikada nisi saznao koliko sam te nenormalno volela. Ni slutio nisi koliko je srce htelo da mi prepukne od tuge kada sam raskinula, i da mozda nikada nisam bila tuznija nego tih meseci posle tebe.
Ustvari, nikada nisi znao ni zasto sam te uopste zavolela.
Bio si potpuno zbunjen, kao decak, a sve je bilo tako jednostavno...samo par godina prekasno.

nemoj sad da staješ :wink:

spark:

nemoj sad da staješ :wink:

Kliknite za proširenje...

Zarobila sam cigru u svom oku. I sad je vrtim, vrtim, vrtim, uvek iznova. Da ne stane.
Rasirenih ruku pokrecem telo u krug. Glavu sam zabacila unazad. Vrte se i zemlja i nebo, a ja stojim na tvom dlanu.
Samo jedan pokret i zgnjecices moju igru.
Onda cu morati sve iz pocetka :wink:

igraj... gledam te i divim se tvojoj velicanstvenosti,ali znam da nisam u stanju da te pratim.I znas sta jos-nisam uopste tuzan zbog toga...

Mozda ces nocas pomisliti
da sam tuzan.
Sklopices u svojoj glavi neki
mozaik od nasih slika,
mozda cu ti u jednom malom beznacajnom trenutku cak i oprostiti sve,
pomislices kako u njeni ocima svakog dana tragam za tobom i nestace
griza savest... Ali samo za taj jedan tako nepotrebno znacajan trenutak.
A onda ces se vratiti svom nemiru... Kroz sve tvoje misli provlacice se ceznja
za nasim nocima.
Ali to je vec odavno postalo samo tvoje... A njene oci su celo moje nebo...
zaboravi sve to... Budi odlucna i snazna i ponosna isto kao i onog dana kad si otisla.
Ostace zauvek tvoj mali trag u mojoj dusi. Ali zauvek bice samo trag. Nista vise.

xysve:

Budi odlucna i snazna i ponosna isto kao i onog dana kad si otisla.

Kliknite za proširenje...

Dosao si mi u san, kao i toliko puta pre. Ovoga puta, poslednji put.
Nisam te videla. Samo sam osetila tvoj pogled, tvoj dodir, lagani pritisak na slabine, tvoj miris...
Kao i toliko puta pre, ali ovoga puta poslednji put...toliko si mi nedostajao.
I cvece se vec osusilo. Vosak je vec davno razgranao puteve po mermeru.
Zemlja mi nikad nije bila tako teska. Pritisla grudi.
Cetrdeseto jutro svice.
Sa ovoga puta ti se necu vratiti. Prvi put.

HTELA SAM DA TI NAPISEM PESMU,
LEPU KAO STO SI TI,
DA SE PONOSIS NJOME,
DA JE UVEK NOSIS SA SOBOM,
DA TI PRAVI DRUSTVO I BUDE TI OSLONAC,
DA TI POMAZE,
DA SE ZAJEDNO RADUJETE I TUGUJETE,
DA SE SMEJETE,PEVATE I PRICATE,
MOZDA I DSA SE POSVADJATE,
I DA SE IZNOVA I IZNOVA UPOZNAJETE I OTKRIVATE
I DA SE JEDNA U DRUGOJ OGLEDATE.

HTELA SAM DA TI NAPISEM PESMU,
ALI NE MOGU
BEZ TEBE!!!!!!!!!!



Можемо је написати заједно!

eminazdr:

DA SE ZAJEDNO RADUJETE I TUGUJETE

Kliknite za proširenje...

I zasejala sam njivu. Noktima. Brazdu po brazdu.
Povucem prstom. Ubacim saku secanja i pljunem. Pa onda zatrpam. I opet tako.
Doktori mi nisu verovali. I lecili su moja secanja, kojih nije bilo...
A ja sam cekala da mi rode moje tuge i moje radosti, pa da pozanjem.

A ja sam cekala da mi rode moje tuge i moje radosti, pa da pozanjem.[/b][/quote]
Gledala sam ih kako rastu, kao dete carobni pasulj cekajuci da nikne do neba i pokrije sve.Gledala sam i rasle su.Uvele stabljike sasusenih plodova koje sam socne htela da zagrizem i pustim da se slivaju niz sake i podlaktice.
Zelela sam da zarijem zube u meko meso tuge i radosti, da pustim vrelu krv tek rodjenih osecanja...

ali nisam imala nisht aosim pravog mesa. odoh do frizidera, tamo su stajale shnicle. bile su neispechene ali tuchene. mama ih je ostavila za przhenje. ne volim meso. sta onda da uradim. otkinula sam parche da probam zhivo. ali mozda je to eserihija koli. ili neka slicna buba. ili kako ono bese. ehinokokus. u to kad vam se zavuce, glava vam bude ko balon. mozda je zanimljivo osecanje. ma ja volim meso nego necu danas poshto je petak. da li bih bila bolja da nije petak. e vise i nisam tuzna. kako li je kad uzimash heroin.

a de je tebi jagodica?
ajde, brzo da je vratiš!

spark:

ajde, brzo da je vratiš!

Kliknite za proširenje...

Brzo sam preletela pogledom preko mokre ulice i skrenula ga pod nadstresnicu, da ne pokisne.
Najezila sam se.
Kisa je ovih dana kao odraz moje duse. Ogledam se tamno u neravnoj povrsini vode. Misli su uzburkane. Svaka kap, kao suza tesko pada. Vazduhom ostaje vlazni trag. Rukom hocu da ga obrisem.
Jedna po jedna se otkida...
Kapljem ti za vrat. Lagano klizim niz kicmu.
Moja se jeza uvukla u tebe.