Велесова књига - за длаку испуштена из руку...

Млада Србија

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Велесова књига - најстарији словенски текст, коју је у изгнанству у напуштеном замку у Украјини пронашао пуковних цареве војске Фјодор Артурович Изенбек могла је бити сада у нашим рукама. Наиме...
Поменути пуковник је 1919 године док је још у Русији трајао грађански рат, због скоре победе бољшевика тражио сигурно место у Украјини, и лутајући наишао је на опустошени замак у ком су биле само разбацане брезове дашчице. када је схватио да је на њима нешто написано понео их је са собом и наставио да лута. Када се рат завршио, Изенбек је прво отишао у Турску, затим у Југославију. 1923. године је Београдском Музеју понудио дашчице уз малу новчану надокнаду, али је одбијен. Малоумни људи који су тада били на челу Музеја су сматрали да те дашчице ништа не вреде. Касније је Изенбек отишао у Брисел где је срео Јурија Мирољуба, којем је требало 15 година да протумачи писмо. Затим Мирољуб са Велесовом књигом одлази у САД и у Сан Франциску је предаје Руском Музеју. Од тада су се њоме бавили многи историчари, укључујући и Пешића...
Шта ви мислите о овој књизи, да ли сте је прочитали!? Ако нисте, изволите са српским преводом.

Велесова књига.
 
Velesova knjiga se smatra falsifikatom u naučnim krugovima. Iako sam i sam nekad sumnjao u to, danas sam priklonjen mišljenju da ona jeste falsifikat i to, koliko sam slušao od sudenata filologije, vrlo loš falsifikat nekog površnog poznavaoca staroslovenskog jezika koji je pokušao da stvori kao neku stariju verziju slovenskog jezika i to veoma nevešto da je očigledno da se radi o nekoj vrsti veštačkog jezika. Naime, u tekstu postoje kardinalne greške u pisanju, mešanje znakova, pravopisna i gramatička nedoslednost, a zanimljivo je i da se na daščicama pojavljuju reči koje nisu mogle postojati u 9. veku (kada pojedinci tvrde da je tekst nastao). S druge strane, falsifikator ove knjige je čovek koji očigledno dosta poznaje istoriju i ima smisla da se spusti na onaj stupanj razvoja u kojem se društvo nalazilo u ono vreme o kojem piše, tako da površnijom analizom teksta može da nas navede na razmišljanje da je u pitanju originalni tekst, ali već detaljnija analiza pokazuje neke nelogičnosti i protivrelnosti. Dakle - falsifikat.
 
Poslednja izmena:
Thanatos:
Velesova knjiga se smatra falsifikatom u naučnim krugovima. Iako sam i sam nekad sumnjao u to, danas sam priklonjen mišljenju da ona jeste falsifikat i to, koliko sam slušao od sudenata filologije, vrlo loš falsifikat nekog površnog poznavaoca staroslovenskog jezika koji je pokušao da stvori kao neku stariju verziju slovenskog jezika i to veoma nevešto da je očigledno da se radi o nekoj vrsti veštačkog jezika. Naime, u tekstu postoje kardinalne greške u pisanju, mešanje znakova, pravopisna i gramatička nedoslednost, a zanimljivo je i da se na daščicama pojavljuju reči koje nisu mogle postojati u 9. veku (kada pojedinci tvrde da je tekst nastao). S druge strane, falsifikator ove knjige je čovek koji očigledno dosta poznaje istoriju i ima smisla da se spusti na onaj stupanj razvoja u kojem se društvo nalazilo u ono vreme o kojem piše, tako da površnijom analizom teksta može da nas navede na razmišljanje da je u pitanju originalni tekst, ali već detaljnija analiza pokazuje neke nelogičnosti i protivrelnosti. Dakle - falsifikat.
Kliknite za proširenje...

Имао сам слично, ако не и исто мишљење... Мада: "Iako su i Miroljubov i Kurov dosta vremena proveli tumačeći azbuku na daščicama, Sergej Lesnoj je, ipak, prvi pravi istraživač ove knjige. U nekoliko obimnijih studija objavljenih u Kanadi i Americi, Lesnoj između ostalog piše da je ceo prostor na daščicama ispisan bez prekida i prenosa, nije postojao novi red, nikakvi znaci interpunkcije, naglasci ili skraćenice. Iako je poznato da se nekada davno pisalo na drvetu, ovo su prve daščice za koje je saznala naša istorija. Prethodne su pronađene u pustinji Taklamakan šezdesetih godina ovog veka, ali nijedan istorijski dokument do danas nađen nije napisan ovim pismom koje je u suštini veoma blisko ćirilici."

Наиме... Дашчице су скроз неравне, "излизане", слова су урезана, касније премазана неком мрком бојом, која је касније скроз поцрнела, после тога је премазана неким лаком... Ако је неко то фалсификовао, урадио је то на јако добар начин... Пошто налази дрвета показују да су дашчице из тог времена...
 
Млада Србија:
Имао сам слично, ако не и исто мишљење... Мада: "Iako su i Miroljubov i Kurov dosta vremena proveli tumačeći azbuku na daščicama, Sergej Lesnoj je, ipak, prvi pravi istraživač ove knjige. U nekoliko obimnijih studija objavljenih u Kanadi i Americi, Lesnoj između ostalog piše da je ceo prostor na daščicama ispisan bez prekida i prenosa, nije postojao novi red, nikakvi znaci interpunkcije, naglasci ili skraćenice. Iako je poznato da se nekada davno pisalo na drvetu, ovo su prve daščice za koje je saznala naša istorija. Prethodne su pronađene u pustinji Taklamakan šezdesetih godina ovog veka, ali nijedan istorijski dokument do danas nađen nije napisan ovim pismom koje je u suštini veoma blisko ćirilici."

Наиме... Дашчице су скроз неравне, "излизане", слова су урезана, касније премазана неком мрком бојом, која је касније скроз поцрнела, после тога је премазана неким лаком... Ако је неко то фалсификовао, урадио је то на јако добар начин... Пошто налази дрвета показују да су дашчице из тог времена...
Kliknite za proširenje...

Smatram da je upravo Miroljubov falsifikator ovog dokumenta, sam ili zajedno sa nekim, nebitno. Miroljubov je bio ponešen idejom da su Sloveni najstariji narod na planeti i slepo je verovao u to, međutim sve njegove tvrdnje padaju u vodu jer se zasnivaju na sistemu rekla-kazala. Prosto mu je trebao materijalni dokaz i odlučio je da poturi. Tako nastaju brezove daščice, a priča o Izenbekovom pronalaženju istih je čista izmišljotina. A vrlo važna činjenica u svemu tome jeste da je Miroljubov po obrazovanju šta? Hemičar. Tako da ne treba da čudi to premazivanje bojom koja je kasnije pocrnela, premazivanje lakom i sl. Znao je on tačno šta treba da koristi za to.
Ugljenikov izotop C-14, koji se koristi za ispitivanje starosti predmeta, je inače vrlo nepouzdana metoda. Dešavalo se da pokaže za ćupove koji se proizvode danas, starost od 2000 godina. Tako da to što ga kao ta metoda smešta u 9.vek ne zači ništa.
 
Млада Србија:
Велесова књига - најстарији словенски текст, коју је у изгнанству у напуштеном замку у Украјини пронашао пуковних цареве војске Фјодор Артурович Изенбек могла је бити сада у нашим рукама. Наиме...
Поменути пуковник је 1919 године док је још у Русији трајао грађански рат, због скоре победе бољшевика тражио сигурно место у Украјини, и лутајући наишао је на опустошени замак у ком су биле само разбацане брезове дашчице. када је схватио да је на њима нешто написано понео их је са собом и наставио да лута. Када се рат завршио, Изенбек је прво отишао у Турску, затим у Југославију. 1923. године је Београдском Музеју понудио дашчице уз малу новчану надокнаду, али је одбијен. Малоумни људи који су тада били на челу Музеја су сматрали да те дашчице ништа не вреде. Касније је Изенбек отишао у Брисел где је срео Јурија Мирољуба, којем је требало 15 година да протумачи писмо. Затим Мирољуб са Велесовом књигом одлази у САД и у Сан Франциску је предаје Руском Музеју. Од тада су се њоме бавили многи историчари, укључујући и Пешића...
Шта ви мислите о овој књизи, да ли сте је прочитали!? Ако нисте, изволите са српским преводом.

Велесова књига.
Kliknite za proširenje...

Да ли имају неке слике или копије тих дашчица?
 
vujadin:
Да ли имају неке слике или копије тих дашчица?
Kliknite za proširenje...

47935ce4fecb.jpg



I ja kao neko ko slovensku veru smatra svojom religijom, ne verujem da je Veles knjiga original... ali mi je neizmerno žao što naš muzej nije hteo da je otkupi :(
 
VoSlavu:
47935ce4fecb.jpg



I ja kao neko ko slovensku veru smatra svojom religijom, ne verujem da je Veles knjiga original... ali mi je neizmerno žao što naš muzej nije hteo da je otkupi :(
Kliknite za proširenje...

Па сад, прича се да је он боравио и да је понудио... Не знам да ли се ико интересовао да се распита да ли се то стварно десило!?

Vlesknig.png


"За Велеса - ову књигу пишемо..."​
 
vujadin:
Да ли има више преводиоца овог дела? Мени изгледа да је превод мало адаптиран према националности преводиоца.
Kliknite za proširenje...

Ово є найболє на шта сам наишао :
http://kirsoft.com.ru/skb13/VK_III.pdf


На српском постої само єдан превод, кої не сматрам баш квалитетним.
Мислим да ниє довольно прецизан, а и броєви дашчица су измешани, изгледа да нису редом преводили.

Ево и тог превода : http://www.tolkien.rs/publikacije/VelesovaKnjiga.pdf

Има йош верзия на руском, има и на пар других словенских єзика, а што се тиче српског само овай колико сам я упознат.
 
VoSlavu:
Ово є найболє на шта сам наишао :
http://kirsoft.com.ru/skb13/VK_III.pdf


На српском постої само єдан превод, кої не сматрам баш квалитетним.
Мислим да ниє довольно прецизан, а и броєви дашчица су измешани, изгледа да нису редом преводили.

Ево и тог превода : http://www.tolkien.rs/publikacije/VelesovaKnjiga.pdf

Има йош верзия на руском, има и на пар других словенских єзика, а што се тиче српског само овай колико сам я упознат.
Kliknite za proširenje...


Хвала, ВоСлаве, на постављеном, и на уложеном труду. Зашто би неко то написао тако како је написано? Са српског превода би се могло сумњати да је све састављено из Библије, али у оно време нико није имао превод Библије. Због тога произлази да су били у додиру са Грцима. Најпре би то било потребно установити. Ако би се то могло логички потврдити онда би ствар била лакша за даље успоређивање са причама из других крајева и од других народа. Овако са нашег превода изгледа да је мало дограђивано по нечијим потребама.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Hatišerif iz 1830: Borba za autonomiju Srbije
Odgovora
0
Pregleda
179
Nina
Nina
Frontiersman
Nikola, arhont Zahumlja iz 10. stoljeća
Odgovora
24
Pregleda
651
suave
suave
Q. in perpetuum hibernum
Часлав Васић: Отворено писмо критике теста за пробни пријемни из историје
Odgovora
16
Pregleda
387
Q. in perpetuum hibernum
Q. in perpetuum hibernum

Back
Top