Smirenoumlje

Šta u Pravoslavnom učenju znači "smirenoumlje" i kako se ono postiže?

Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА


Поука ХХV

О УПРОПАСТИТЕЉУ СТРАСТИ, УЗВИШЕНОМ СМИРЕНОУМЉУ,
КОЈЕ СЕ РАЗВИЈА У НЕВИДЉИВОМ ОСЕЋАЊУ​

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka25.htm

Онај ко би обичним језиком хтео да, на потпуно одговарајући начин, објасни осећање и дејство љубави Господње - смиреноумља - онако како то смиреноумљу доликује; блажене чистоте - истинито; божанског озарења - сасвим јасно; страха Божијег - очигледно, те ко мисли једино причањем да просвети оне који и сами нису окусили од наведених врлина - чини нешто слично човеку који би речима и примерима хтео да објасни шта је сласт меда онима који мед никада ни пробали нису. И, као што други узалуд држи предавање (да не кажем - млати празну сламу), тако и први ни сам не познаје оно о чему говори или, пак, трпи жестоко изругивање од таштине.

Ова поука ставља пред вас ризницу, начињену у земљаним сасудима, или боље - у телима, која по својој каквоћи остаје тајна за сваки разум. Један једини натпис има ова ризница, натпис непојмљив, који одозго долази. Они који се старају да га протумаче речима - преузимају на себе труд великог и бесконачног испитивања. Тај натпис јесте: СВЕТО СМИРЕЊЕ.
 
O.Tadej govoreći o smirenju kaže da je smiren onaj čovek koji sebe smatra najgrešnijim i manjim čak i od životinje.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka25.htm

...

Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

+++
 
Da...ali da bi se došlo do takve spoznaje sopstvene malenkosti, moraju se ugušiti strasti...(stih?!)...

То гушење зла у нама је немогуће без Божије помоћи, која се привлачи молитвом, постом и правилним исповедањем вере (ово је почетак стицања смирења, јер је оно у јереси немогуће).

...

Ко хита тихоме пристаништу смиреноумља, нека не престаје да чини све што може, нека се присиљава на разне начине - речима, мислима, закључцима, испитивањем и истраживањем, целокупним подвигом и радом, творећи молбе и молитве, размишљајући и премишљајући - све док се уз Божију помоћ, и са најнижим и најпрезренијим подвизима, лађица његове душе не избави од вечно бурнога мора гордости. Ко се избави од гордости, лако се оправдава за све остале грехе, као што показује пример јеванђелског цариника (Лк.18,9-14).

+++
 
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka25.htm

...

Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

+++
Папистичи свећеници добро глуме смирење.:think:
 
Trpljenje...?Ili voljenje...?
Znači, smirenoumlje je voleti Hrista u svakom čoveku, makar ni on sam to u sebi ne vidi, jer da vidi, ne bi vredjao bližnjeg.
To znači biti toliko čist od sopstvene grešnosti da ti je Hristos tako jasan "pred očima", da ga ne može zaseniti ni grehovna priroda drugog čoveka...

ne to znači, kad te koljači vode na klanje, da ti tada treba da u stvari pokažeš kakvo ti je srce.

Imamo primer takvih pravoslavnih zločina iz II sv rata koliko hoćeš, gde su ljudi odvođeni u kolonama na klanje, ali su bili toliko zatucani da su verovali da je to od boga, i da tako treba da bude.
 
jevanđelskog carinika..?
lele i kuku...

...

Ко тражи од Бога мање него што заслужује, свакако ће добити више него што тражи. То сведочи цариник: тражио је опроштај, а добио - оправдање (уп. Лк. 17,9-14). Разбојник је тражио да буде само споменут у Царству, а наследио је читав рај, и то - први (уп. Лк.23,43)!
 
ne to znači, kad te koljači vode na klanje, da ti tada treba da u stvari pokažeš kakvo ti je srce.

Imamo primer takvih pravoslavnih zločina iz II sv rata koliko hoćeš, gde su ljudi odvođeni u kolonama na klanje, ali su bili toliko zatucani da su verovali da je to od boga, i da tako treba da bude.

Od Boga ne dolazi zlo.Mislim da je smirenoumlje širi i različit pojam od pokornosti prema stradanju i smrti.
 
Od Boga ne dolazi zlo.Mislim da je smirenoumlje širi i različit pojam od pokornosti prema stradanju i smrti.

Скрушеност, самопознање и смиреност су три различите ствари. Скрушеност је пород грехова: онај који пада, скрушава се, и мада без смелости, с похвалном бестидношћу стоји на молитви, ослањајући се, сав разбијен, на штап наде, којим одгони од себе пса очајања. Самопознање је тачно разумевање својих способности и трајно памћење и својих најситнијих грехова. Смиреност је духовна поука самога Христа, коју они који се удостојише да је приме мислено чувају у ризници своје душе, и која се обичним речима не да изразити.
 

Back
Top