Evo ja imam jednu nejasnocu, htela sam i temu o tome da otvorim, ali moze i ovde.
U zadnje vreme mi se cesto u glavi mota recenica - Ne verujem u Boga, ali Bog veruje u mene. Da li to znaci da ja/vi/mi ne postojimo, vec Bog veruje da mi postojimo ili to znaci da je Bog..khm..pa...malo mi je neprijatno da to kazem....glup, jer veruje da cemo se popraviti, cak i onda kada ne verujemo u njega? A sva je prilika da necemo.
ne mozes ipak reci za Boga da je glup...
zasto pises velikim slovom ako bar malo ne verujes
slusajuci o religiji od razlicitih ljudi, od verucitelja, popova, pa i onih koji nemaju direktnih dodira sa religijom na taj nacin, shvatila sam da postoje neke meni nejasne stvari.
u smislu jednostavno pojmova i dogadjaja koji hronoloski nemaju nikakvog smisla
jeste li vi imali slicne nedoumice?
jeste ih resili?
Glava ti sluzi necemu
a što se do sad nije dokazao, nego sve čeka da se zapitamo ima li ga?
koji dokazi
Понекад се сасвим случајно долази до најбољих решења.ako znaci da treba da posaljem mozak na godisnji odmor, i ne mislim svojom glavom, i slepo verujem sta pise u bibliji ili sve sto mi pop kaze, bicu ateista definitivno
negde sam nacula da se to zove iskusenje
