Trumane, to je skoro faustovsko pitanje.
Ne znam da li se neko od vas seća one nesrećne parole
Imaš kuću, vrati stan.
Tako i ovde: ispada da su sreća i znanje zajedno – luksuz, pa treba odabrati nešto od te dve stvari jer ne možemo imati obe.
Ajmo ovako:
Uzmimo za primer čoveka koji zna mnogo toga. Da li on može biti srećan ako, recimo, zna koliki broj stanovnika Zemlje dnevno umire od gladi dok neki drugi stanovnici naše planete troše novac na mobilne telefone optočene dijamantima, ili zna koliko je narušen ekosistem ... ili ako ima uvida u one zakulisne političke igrarije od kojih zavisi naš opstanak? Pod uslovom da je normalan, tj. da ima normalan EQ - ne može. Pa je pride taj čovek i siromašan, ili bolestan, ili usamljen ... on ne da neće biti srećan, nego će duboko patiti. Međutim, kako je čovekov nagon za samoodržanjem vrlo jak, čak i ekstremni empatičar, tj. mučenik, naći će način da sebi obezbedi sreću. Ta sreća ne mora imati veze sa materijalnim bogatstvom, već se može nalaziti i u duhovnom miru. Sreća je duhovna kategorija, i ne podrazumeva prolazna, sitna zadovoljstva. Sreća je zbir svih tih malih užitaka plus spoznaja o sopstvenoj ulozi u životu, odnosno svesnost o sopstvenoj vrednosti.
A sad uzmimo za primer čoveka koji je tabula raza, i koji je srećan. Na koji način je on srećan? Da li se sreća može podvesti pod nešto što bismo nazvali bezbrižno preživljavanje? – Zdravlje, dugovečnost, ljubav, harmoničan porodični život, uvek pun frižider (ili uvek mnogo lovine), neometen san? Da li čovek bez znanja ima neke zacrtane ciljeve i koji su? Jer, ako on nema znanje, onda i nema saznanja o svetu izvan svojih granica. Nije li težnja za znanjem znak zdrave radoznalosti?
Samo zamislite svet u kome niko ne želi znanje ... i kako bi se taj svet razvijao, svet bez nauke, umetnosti, svet bez knjige, a svi srećni – u svom neznanju?
Možda problem pri odgovoru na ovo pitanje leži u činjenici da je pojam sreće individualna stvar. Ono što je sreća za mene, ne mora biti i sreća za nekog drugog.
Čuvena misao da što više znamo, to nam se više otvaraju pitanja na koja ne znamo odgovor, objašnjava da se čovek, koji želi da zna, uvek nalazi u nekom procesu traganja, a to traganje, žudnja za odgovorima, ume da bude bolno. Sreća dolazi onog trenutka kada smo ispunjeni – a da li je taj trenutak onaj kada gladan čovek napuni želudac, ili kada dete uspešno složi puzzle, ili kada neko čuje dugo očekivanu rečenicu "volim te" – može da se posmatra samo kao jedna jedina sekvenca u životu.
Izbarala bih znanje.
.
