Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
Старо је пар година, али врло актуелно, и разложно, за све који би да се одрекну латинице као дела српске културно-језичке баштине
РAЗГОВОР ПЕТAР МИЛОСAВЉЕВИЋ, ПРОФЕСОР ФИЛОЗОФСКОГ ФAКУЛТЕТA У НОВОМ СAДУ
ЛАТИНИЦА ОТЕТА СРБИМА
Латиница се може сматрати српским писмом у том смислу што се њоме служи српски језик. Aли, она је и део српске културне баштине: латиницом је писана дубровачка и неке друге покрајинске књижевности на српском језику
ЋИРИЛИЦA не може сачувати српски језик. Српски језик може сачувати ћирилицу ако сачува свој идентитет и име. Латиница не угрожава идентитет српског језика. Напротив, она, уз ћирилицу, чува целовитост тога језика. Било је покушаја да се Србима отме ијекавица јер је, тобоже, хрватска. Сада се ради на томе да се икавски говори избаце из српског језика, што је апсурдно. Забрана Србима да се служе и латиницом је такође разбијачки покушај. Све што се напише српским језиком, на било којем писму, припада српском језику, казао је професор Филозофског факултета у Новом Саду Петар Милосављевић.
Милосављевић је дугогодишњи угледни професор Филозофског факултета у Новом Саду. Објавио је више од 20 веома запажених књига. Битно подручје његових научних интересовања јесте методологија проучавања књижевности и теорија књижевности.
Књига "Српска писма", коју је објавила бањолучка "Бесједа", наставак је и својеврсно заокружење научних преокупација овог аутора, чији је крајњи циљ обнова србистике. То је био и непосредан повод за овај разговор.
--------------------------------------------------------------------------------
ВИЗAНТИЈA
? Какав је у дијахронијској перспективи, што се тиче употребе, однос између ћирилице и латинице?
- У Ромејском царству, које је обухватало и данашње српске земље, све до 6. века нове ере званично државно писмо било је латиница. Њиме су морали писати и наши преци, како на латинском, тако и на своме српском језику. Од доба превласти грчког језика у Источном ромејском царству или Византији наши преци су морали писати грчким писмом. Нажалост, нису нам откривени документи, ако су такви и постојали, да су текстови на српском језику писани грчким писмом. Најстарији сачувани документ да српском језику, "Маријино јеванђеље" из 11. века, писано је глагољицом.
Ћирилица у српском језику преовладава тек од доба Немањића. Међу Србима католицима, нарочито у Дубровнику, латиница преовладава од 15. века. Aли и католици су користили ћирилицу. Данашња употреба ћирилице и латинице у српском језику није више условљена верском припадношћу.
--------------------------------------------------------------------------------
? У књизи "Српска писма" показујете, бројним текстовима, те кроз њихову анализу, да је латиница српско писмо. Како је настало и како се одржало увјерење да је само ћирилица српско, а латиница хрватско писмо?
- Термин српска писма треба узимати у значењу: писма којима се служио и којима се служи српски језик. Став да је ћирилица српско писмо, а да је латиница хрватско писмо, наметнут је у доба превласти сербокроатистике. У књизи "Српска писма" прештампао сам чланак из 1861. године загребачког професора Винка Пацела у којем је он тврдио да су Срби и Хрвати један народ, то јесте народ једног језика, који се разликују по вери ( римокатолици - Хрвати, православци - Срби) и по писму: Хрвати пишу латиницом, а Срби ћирилицом.
У овој подели није остављено места за Србе римокатолике који су писали латиницом. Циљ те тенденциозне поделе и јесте био да се Србима римокатолицима промени идентитет.
Међутим, српски језик се користио и ћирилицом и латиницом током ранијих векова, као и данас. По једној процени Друштва за српски језик, у Србији се, на српском језику, око 53 одсто текстова штампа ћирилицом, а 47 одсто латиницом.
Латиница се може сматрати српским писмом у том смислу што се њоме служи српски језик. Aли, она је и део српске културне баштине: латиницом је писана дубровачка и неке друге покрајинске књижевности на српскоме језику.
Подсећам да је и у прошлости исти језик користио различита писма: ћирилицу и глагољицу. Словенским писмима глагољици и ћирилици, званична филологија још приписује несловенско, грчко, порекло и то никоме не смета. Зашто би латиница, којом се служе толики словенски језици, а успешно је користи и српски језик, била антисрпска, антисловенска?
--------------------------------------------------------------------------------
ПИСМО
? Ви одбацујете став да један језик има једно писмо!
- Немци, на које се Вук својевремено угледао, служили су се готицом као оригиналним немачким писмом и латиницом. Румуни су се до 1865. године служили ћирилицом, а онда су прешли на латиницу.
Турци су се до 1928. године служили арапским писмом, а после тога латиницом. Промена писма није утицала ни на национални ни на верски идентитет ових народа.. Идентитет народа се одређује језиком, а не писмом или верском припадношћу.
--------------------------------------------------------------------------------
? Значајан допринос обликовању латинице коју данас употребљавамо дали су српски филолози, Вук прије свих. Какав је био Вуков став према латиници?
- У време превласти сербокроатистике наметнут је став да је творац данашње ћирилице ("вуковице") Вук Караџић, а да је Људевит Гај творац данашње латинице ("гајице"). Овај став није тачан. Вук је реформисао оба писма. У то се свако може уверити на документима које обилато доноси моја књига.
"Српски рјечник" из 1818. године штампан је реформисаном ћирилицом коју је Вук Караџић коначно обликовао после ранијих покушаја својих претходника (Орфелина, Мркаља, Милованова). У истом "Рјечнику" Вук је у табели разних писама донео, поред ове реформисане ћирилице, и више латиничних писама. Међу колонама са латиничним писмима (мађарским, хрватским, словеначким, пољским, немачким, италијанским и енглеским) на првом месту, одмах после ћирилице, била је колона са српском латиницом. То је била још нереформисана латиница коју је Вук затекао у књижевности Срба римокатолика.
Aли, већ у "Првом српском буквару" из 1827. године Вук под именом "илирска латиница" доноси реформисану латиницу којом се ми и данас служимо.
Од 30 слова данашње латинице 29 је потпуно идентично са онима у Вуковом "Буквару". Само је слово "ђ", које је касније увео Даничић, код Вука још писано као диграф "дј". Вук је, дакле, разликовао, хрватску и илирску латиницу. Овом другом служио се српски језик који је у Aустрији, као и српски народ, називан илирским именом. Илирску латиницу је промовисао Вук, а не Гај.
Гај је направио две реформе латиничког писма. Прву реформу објавио је у књижици "Кратка основа хрватско-славенског правописања" из 1830. године. Ова Гајева латиница се много разликује од данашње латинице јужнословенских народа. Спадам у ретке српске филологе који су уопште видели ту Гајеву књижицу, јер ње нема у нашим библиотекама. Њу ни Хрвати нису прештампавали у оригиналу, јер се у њој јасно види и шта је оригинални хрватски језик и које писмо би с правом могло да носи име "гајица".
Ову Гајеву књижицу фототипски сам пренео у књизи "Српска писма".
Другу реформу латинице Гај је направио пет година касније, већ као вођа илирског покрета, и објавио је у својој "Даници" у тексту под насловом "Правопис".
По програму свог покрета, он је тада напустио хрватски језик и прихватио српски за књижевни језик Хрвата, под именом илирски језик, како је званична Aустрија српски језик називала. Ова друга Гајева латиница је ближа Вуковој латиници из 1827. године, али са њом она није идентична, нити се одржала у употреби.
? Кажете да је језик надређена категорија у односу на писмо. Можете ли укратко појаснити тај став?
- У старим словенским и српским текстовима уместо речи народни употребљаван је израз језици. Језик је оно објективно по чему се један народ разликује од другога. То се лакше уочава у Војводини него у Босни. Кад на Филозофском факултету у Новом Саду видим велики фоаје пун студената, не могу да знам ко је Србин, Мађар, Словак, Румун, Русин, јер се нико од њих не облачи у своје националне ношње.
Aли, кад чујем језик којим говоре, знам који су Мађари, Словаци, Румуни и Русини. Једино не могу да знам које су националности они који говоре мојим, српским језиком.
Од илирског покрета, а поготово од Штросмајера и Јагића, поремећен је принцип идентификовања народа на основу језика и то само када је у питању српски језик.
? Какве посљедице по српску културу произилазе из става који добрим дијелом доминира и у стручној јавности, да је ћирилица српско, а латиница хрватско писмо?
- И ја сам био део стручне јавности однеговане у време превласти сербокроатистике и прихватио сам општеважећи став да је ћирилица српско, а латиница хрватско писмо. На основу упознавања са чињеницама, које су раније или скриване или погрешно тумачене, морао сам да променим став.
Душко ПЕВУЉA
http://www.vojkovici.com/forum/viewtopic.php?t=593&sid=2abd31fbec1d5a52add836be9d0f8b2f
РAЗГОВОР ПЕТAР МИЛОСAВЉЕВИЋ, ПРОФЕСОР ФИЛОЗОФСКОГ ФAКУЛТЕТA У НОВОМ СAДУ
ЛАТИНИЦА ОТЕТА СРБИМА
Латиница се може сматрати српским писмом у том смислу што се њоме служи српски језик. Aли, она је и део српске културне баштине: латиницом је писана дубровачка и неке друге покрајинске књижевности на српском језику
ЋИРИЛИЦA не може сачувати српски језик. Српски језик може сачувати ћирилицу ако сачува свој идентитет и име. Латиница не угрожава идентитет српског језика. Напротив, она, уз ћирилицу, чува целовитост тога језика. Било је покушаја да се Србима отме ијекавица јер је, тобоже, хрватска. Сада се ради на томе да се икавски говори избаце из српског језика, што је апсурдно. Забрана Србима да се служе и латиницом је такође разбијачки покушај. Све што се напише српским језиком, на било којем писму, припада српском језику, казао је професор Филозофског факултета у Новом Саду Петар Милосављевић.
Милосављевић је дугогодишњи угледни професор Филозофског факултета у Новом Саду. Објавио је више од 20 веома запажених књига. Битно подручје његових научних интересовања јесте методологија проучавања књижевности и теорија књижевности.
Књига "Српска писма", коју је објавила бањолучка "Бесједа", наставак је и својеврсно заокружење научних преокупација овог аутора, чији је крајњи циљ обнова србистике. То је био и непосредан повод за овај разговор.
--------------------------------------------------------------------------------
ВИЗAНТИЈA
? Какав је у дијахронијској перспективи, што се тиче употребе, однос између ћирилице и латинице?
- У Ромејском царству, које је обухватало и данашње српске земље, све до 6. века нове ере званично државно писмо било је латиница. Њиме су морали писати и наши преци, како на латинском, тако и на своме српском језику. Од доба превласти грчког језика у Источном ромејском царству или Византији наши преци су морали писати грчким писмом. Нажалост, нису нам откривени документи, ако су такви и постојали, да су текстови на српском језику писани грчким писмом. Најстарији сачувани документ да српском језику, "Маријино јеванђеље" из 11. века, писано је глагољицом.
Ћирилица у српском језику преовладава тек од доба Немањића. Међу Србима католицима, нарочито у Дубровнику, латиница преовладава од 15. века. Aли и католици су користили ћирилицу. Данашња употреба ћирилице и латинице у српском језику није више условљена верском припадношћу.
--------------------------------------------------------------------------------
? У књизи "Српска писма" показујете, бројним текстовима, те кроз њихову анализу, да је латиница српско писмо. Како је настало и како се одржало увјерење да је само ћирилица српско, а латиница хрватско писмо?
- Термин српска писма треба узимати у значењу: писма којима се служио и којима се служи српски језик. Став да је ћирилица српско писмо, а да је латиница хрватско писмо, наметнут је у доба превласти сербокроатистике. У књизи "Српска писма" прештампао сам чланак из 1861. године загребачког професора Винка Пацела у којем је он тврдио да су Срби и Хрвати један народ, то јесте народ једног језика, који се разликују по вери ( римокатолици - Хрвати, православци - Срби) и по писму: Хрвати пишу латиницом, а Срби ћирилицом.
У овој подели није остављено места за Србе римокатолике који су писали латиницом. Циљ те тенденциозне поделе и јесте био да се Србима римокатолицима промени идентитет.
Међутим, српски језик се користио и ћирилицом и латиницом током ранијих векова, као и данас. По једној процени Друштва за српски језик, у Србији се, на српском језику, око 53 одсто текстова штампа ћирилицом, а 47 одсто латиницом.
Латиница се може сматрати српским писмом у том смислу што се њоме служи српски језик. Aли, она је и део српске културне баштине: латиницом је писана дубровачка и неке друге покрајинске књижевности на српскоме језику.
Подсећам да је и у прошлости исти језик користио различита писма: ћирилицу и глагољицу. Словенским писмима глагољици и ћирилици, званична филологија још приписује несловенско, грчко, порекло и то никоме не смета. Зашто би латиница, којом се служе толики словенски језици, а успешно је користи и српски језик, била антисрпска, антисловенска?
--------------------------------------------------------------------------------
ПИСМО
? Ви одбацујете став да један језик има једно писмо!
- Немци, на које се Вук својевремено угледао, служили су се готицом као оригиналним немачким писмом и латиницом. Румуни су се до 1865. године служили ћирилицом, а онда су прешли на латиницу.
Турци су се до 1928. године служили арапским писмом, а после тога латиницом. Промена писма није утицала ни на национални ни на верски идентитет ових народа.. Идентитет народа се одређује језиком, а не писмом или верском припадношћу.
--------------------------------------------------------------------------------
? Значајан допринос обликовању латинице коју данас употребљавамо дали су српски филолози, Вук прије свих. Какав је био Вуков став према латиници?
- У време превласти сербокроатистике наметнут је став да је творац данашње ћирилице ("вуковице") Вук Караџић, а да је Људевит Гај творац данашње латинице ("гајице"). Овај став није тачан. Вук је реформисао оба писма. У то се свако може уверити на документима које обилато доноси моја књига.
"Српски рјечник" из 1818. године штампан је реформисаном ћирилицом коју је Вук Караџић коначно обликовао после ранијих покушаја својих претходника (Орфелина, Мркаља, Милованова). У истом "Рјечнику" Вук је у табели разних писама донео, поред ове реформисане ћирилице, и више латиничних писама. Међу колонама са латиничним писмима (мађарским, хрватским, словеначким, пољским, немачким, италијанским и енглеским) на првом месту, одмах после ћирилице, била је колона са српском латиницом. То је била још нереформисана латиница коју је Вук затекао у књижевности Срба римокатолика.
Aли, већ у "Првом српском буквару" из 1827. године Вук под именом "илирска латиница" доноси реформисану латиницу којом се ми и данас служимо.
Од 30 слова данашње латинице 29 је потпуно идентично са онима у Вуковом "Буквару". Само је слово "ђ", које је касније увео Даничић, код Вука још писано као диграф "дј". Вук је, дакле, разликовао, хрватску и илирску латиницу. Овом другом служио се српски језик који је у Aустрији, као и српски народ, називан илирским именом. Илирску латиницу је промовисао Вук, а не Гај.
Гај је направио две реформе латиничког писма. Прву реформу објавио је у књижици "Кратка основа хрватско-славенског правописања" из 1830. године. Ова Гајева латиница се много разликује од данашње латинице јужнословенских народа. Спадам у ретке српске филологе који су уопште видели ту Гајеву књижицу, јер ње нема у нашим библиотекама. Њу ни Хрвати нису прештампавали у оригиналу, јер се у њој јасно види и шта је оригинални хрватски језик и које писмо би с правом могло да носи име "гајица".
Ову Гајеву књижицу фототипски сам пренео у књизи "Српска писма".
Другу реформу латинице Гај је направио пет година касније, већ као вођа илирског покрета, и објавио је у својој "Даници" у тексту под насловом "Правопис".
По програму свог покрета, он је тада напустио хрватски језик и прихватио српски за књижевни језик Хрвата, под именом илирски језик, како је званична Aустрија српски језик називала. Ова друга Гајева латиница је ближа Вуковој латиници из 1827. године, али са њом она није идентична, нити се одржала у употреби.
? Кажете да је језик надређена категорија у односу на писмо. Можете ли укратко појаснити тај став?
- У старим словенским и српским текстовима уместо речи народни употребљаван је израз језици. Језик је оно објективно по чему се један народ разликује од другога. То се лакше уочава у Војводини него у Босни. Кад на Филозофском факултету у Новом Саду видим велики фоаје пун студената, не могу да знам ко је Србин, Мађар, Словак, Румун, Русин, јер се нико од њих не облачи у своје националне ношње.
Aли, кад чујем језик којим говоре, знам који су Мађари, Словаци, Румуни и Русини. Једино не могу да знам које су националности они који говоре мојим, српским језиком.
Од илирског покрета, а поготово од Штросмајера и Јагића, поремећен је принцип идентификовања народа на основу језика и то само када је у питању српски језик.
? Какве посљедице по српску културу произилазе из става који добрим дијелом доминира и у стручној јавности, да је ћирилица српско, а латиница хрватско писмо?
- И ја сам био део стручне јавности однеговане у време превласти сербокроатистике и прихватио сам општеважећи став да је ћирилица српско, а латиница хрватско писмо. На основу упознавања са чињеницама, које су раније или скриване или погрешно тумачене, морао сам да променим став.
Душко ПЕВУЉA
http://www.vojkovici.com/forum/viewtopic.php?t=593&sid=2abd31fbec1d5a52add836be9d0f8b2f
