NE-ZGODAN
Poznat
- Poruka
- 7.555
Ustav i zakon su jasni - sudijska funkcija je nespojiva sa članstvom u političkim strankama i to važi za sve, bez izuzetka - izjavila je za „Blic” ministarka pravde Snežana Malović povodom saopštenja Srpske napredne stranke da se „više od 500” neizabranih sudija učlanilo u tu stranku.
Sudbina neizabranih sudija prebačena u političku arenu: Palata pravde
I predsednica Visokog saveta sudstva sudija Nata Mesarović kaže za „Blic” da su propisi veoma jasni, da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka.
- Među onima koji nisu prošli reizbor ima dugogodišnjih sudija i predsednika sudova i oni dobro znaju za nespojivost sudijske i političkih funkcija - kaže sudija Mesarović, koja je i predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić pozvao je juče ministarku pravde Snežanu Malović na televizijski duel kako bi ukrstili stavove o stanju u pravosuđu, reformi i prelasku neizabranih sudija i tužilaca u SNS. Vučić je napomenuo da se vlast u Srbiji „drznula da napadne slobodno političko opredeljivanje ljudi u Srbiji, ljudi kojima je oduzela pravo na život i rad i koje je otpustila bez ikakvih obrazloženja, samo zato što nisu bili poslušni”. On je upitao da li je protivzakonito da se neko učlani u SNS iako više nije sudija.
Takođe, Vučić je naveo da je DS postavila svoje članove u institucijama pravosuđa i naveo Sonju Brkić, koja je, prema njegovim tvrdnjama, „u Vrhovni kasacioni sud stigla iz novosadskog odbora DS”.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Sonja Brkić kaže za „Blic” da nikad nije bila član DS, niti bilo koje druge stranke od uvođenja višestranačkog sistema.
- U Vrhovni sud sam izabrana sa mesta predsednika Okružnog suda u Novom Sadu, posle 32 godine rada kao sudija. Moj izbor je u Skupštini podržala tada vladajuća DS, verujem zbog mog rada i znanja. Verujem da ću jednog dana kada odem u penziju i kada budem mogla da se bavim politikom biti član neke stranke i da ću pomagati u reformi pravosuđa - kaže sudija Brkić.
Snežana Malović i Nata Mesarović
Predsednik Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora DS Miloš Gagić kaže za „Blic” da u „evidenciji među članovima DS u novosadskom, a ni u vojvođanskom odboru nema imena Sonje Brkić”.
- Koliko se sećam, gospođa Brkić je još od 2003. godine, kada je izabrana za sudiju Vrhovnog suda Srbije, prozivana za povezanost sa DS, iako ni tada nije bila član naše stranke - rekao je Gagić.
Ministarka Malović, povodom Vučićevog poziva na TV duel, kaže za „Blic” da to „nije način da se razgovora o tako ozbiljnoj, obimnoj i složenoj temi kao što je reforma pravosuđa”.
- To nije stvar politike, a naročito ne politikanstva, i pravo mesto gde treba da se razgovara o reformi pravosuđa je Skupština i Odbor za pravosuđe i upravu. Za svoj rad odgovorna sam Skupštini i građanima Srbije. Cilj ove reforme je vraćanje poverenja građana u pravosuđe, a ne dobijanje jeftinih političkih poena - kaže ministarka Malović.
Opoziciona Liberalno demokratska partija od vlasti zahteva da se odredi prema reformi pravosuđa, a od Skupštine da utvrdi da su sudije prekršile osnovno načelo njihove funkcije - političku neutralnost.
Čedomir Jovanović i Aleksandar Vučić
- Kako će se te sudije ponašati ako se usvoje njihove žalbe koje se nalaze pred Ustavnim sudom? Onda će se oni zahvaliti Nikoliću i Vučiću, i vratiti svoje članske karte i postati nezavisni. Mislim da Skupština tu mora da bude efikasna i nemilosrdna. Nema plata za one sudije koje su praktično prekršile prvo pravilo svoje profesije, a to je nepristrasnost i objektivnost, politička neutralnost - izjavio je predsednik LDP Čedomir Jovanović, podsećajući da i neizabrane sudije još primaju sudijsku platu.
Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu i funkcioner DS-a Boško Ristić izjavio je da će reforma pravosuđa biti završena do kraja, uprkos, kako kaže, neargumentovanim kritikama i napadima na sudstvo, iza kojih, kako je ocenio, stoje politički motivi stranaka koje ne žele reforme.
- Sasvim je razumljiva zabrinutost zbog napada i političkih pritisaka na sudstvo i na to se najoštrije mora reagovati. Iza toga ne stoje argumentovane kritike, već politički motivi nekih stranaka koje ne žele reforme - naveo je Ristić u pisanoj izjavi.
Da podsetimo, funkcioner SNS Vladimir Cvijan saopštio je u petak da se u SNS učlanilo više od 650 neizabranih sudija, a potom je prekjuče iz te stranke stigao demanti da je taj broj „verovatno iznad 500”.
Beljanski: Zakon im zabranjuje političko delovanje
Advokat Slobodan Beljanski, doskorašnji predsednik Advokatske komore Vojvodine, kaže za „Blic” da je zakon nedvosmislen i da striktno propisuje da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka.
- Zakon o sudijama propisuje da „sudija ne može biti član političke stranke, niti može na drugi način politički delovati” – navodi advokat Beljanski.
On napominje da je propisano i da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti, pa su i neizabrane sudije, ako još primaju platu, dužne da se pridržavaju ovih pravila.
- Ukoliko bi se utvrdilo da još primaju platu, a da su se učlanili u neku stranku, mogli bi da ostanu bez te naknade - objašnjava advokat Beljanski.
U Ustavnom sudu 829 žalbi
Posle opšteg izbora sudija u Srbiji, 837 sudija je ostalo bez posla, a u Ustavni sud stiglo je ukupno 829 žalbi. U isto vreme, oko hiljadu kandidata prijavilo se na dopunski konkurs Visokog saveta sudstva za 81 sudijsko mesto. Ukoliko je tačna tvrdnja iz SNS da se 500 neizabranih sudija učlanilo u tu stranku, to znači da su odustali od zahteva da budu sudije, jer je zakonom zabranjeno sudijama da budu članovi stranaka.
Ali zato uclanjenjem u DS,G17,LDP, prodju reizbor.
Zanimljive su ove dve ,,gospodje''.
