Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Св. Вл. Николај Велимировић писао је о свом савременику Николи Пашићу као веома религиозном човеку. У душевним тишинама великог старца Николе Пашића вера је играла веома важну улогу. Пашић је учествовао у дијалогу са Богом – молитвом, којом се толико пута спасавао од дијалога са људима, а у моментима тешких искушења, знао је Пашић да пође за Христом у молитвену атмосферу Гетсиманског врта, са сузом у оку и грашкама зноја на челу. Приликом неког злочина, који је остао некажњен, један атеиста у Пашићевом присуству узвикнуо је:
-Доиста нема Бога!
Пашић ће му на то:
-Не мислите ваљда да је Бог жандарм који прави записник на месту злочина?
Дијалог се наставио на следећи начин...
Атеиста: Како то да ви хришћани верујете у три Бога, које називате Тројицом?
Пашић: Не верујемо ми у три бога, него у једнога. Зар ви не знате да је Бог саздао сунце да буде слика Свете Тројице? У Сунцу је троје: круг (обли) светлост и топлота. Тако је и Бог ОЦУ, Сину и Дух Свети. А као што је ипак једно сунце, тако је један и Бог.
Атеиста: Али господине Пашићу, нема доказа да и тај један Бог постоји.
Пашић: Сва бића сведоче о Њему, јасније него сат о сајџији и, град о градиоцима, и песма о певачу, и реч о језику и разуму. Бог је јаснији од сунца, мени збиља није јасно, како толики мрак може пасти на разум човечији, да не може да прочита и разуме почетно и завршно слово свих бића у свету?
Атеиста. Ако је Бог свемогућ, може ли створити камен толико тежак да га не може подићи?
Пашић: То је бесмислено питање господине. Одговор је потпуно лак и јасан. Бог баш зато што је свемогућ, не може не моћи. А не моћи не моћи, управо и значи све моћи, као што не бити невечан значи бити вечан, или као што је у математици минус пута минус једнако плус.
Атеиста: Али ко је створио Бога?
Пашић: По православној догматици Бог је вечно биће. А оно што је вечно, то по најочигледнијим законима логике не може бити створено. Да је Бог створен, онда он не би био Бог о коме на основу Библије говори православна догматика, а на основу разума и свака здрава философија.
Атеиста: Какву корист човек има од религиозности?
Пашић: Ја као религозан човек, имам све оно о чему неверници само могу да сањају. Мој душевни мир је непомућен, радост у мом срцу је велика, имам Господа као ослонац у искушењима, Христос ми је утеха и нада у страдањима, имам смисао живота, а знам да свега тога бесловесни незнабожци немају. Зато веруј дете, има Бога. Веруј усамљениче, ниси сам. Веруј работниче, јер Господ даје моћ. Веруј болесниче, благи Творац исцелиће те. Веруј самртниче, зато што те Бог чека у царству вечног живота.
Атеиста: Религиозност је само преживела празноверица.
Пашић: У историји је било покушаја да се религија насилно уништи, а да се на упражњено место унесе атеизам, но ти су покушаји доносили људима само ратове и зверства, после чега се човечанство опет враћало Богу.
Атеиста: Али господине Пашићу сви говоре да верују у Бога, али мало ко му се моли. Зашто је потребна молитва?
Пашић: Молитва у свему помаже. У то ме је уверио мој пријатељ Ристо Ковачевић из Мостара. Причао ми Ристо „Једне године ни у кога у Мостару не роде кајсије, осим у мене. Једна була добијала је понекад 60 000 динара за кајсије из свог воћњака, а те године није добила ни динар. Сав се Мостар чудио како то да само моје кајсије те године роде. Дошао чак и поп, мој познаник и упита ме: „Да нијеси заљевао?“ „А ђе ћу заљевати, Божији човече? А да ти истину речем, попе, јесам вала заљевао, али не водом, него ево овако: неколико пута устајао сам у зору, унижао кадионицу и кадио по воћу молећи се Богу. То је једино што сам ја чинио више него ли други Мостарци. Па бива, ето, Бог видео па дао“.
Атеиста: Ма вера у Бога је само израз човекове немоћи спрам природе.
Пашић: О, када религија не би била насушна потреба људске душе, када би безбоштво било макар мало утешније за људско срце и привлачније за људски разум, онда се религија са својим моралним оптерећењем човека не би уопште могла ни појавити у роду људском, а камо ли постати свеопшта појава.
Овај разговор је показатељ, да је генијални Пашић знао одговоре и на најтежа питања. Данашњи демагози, који се глођу око власти, нису ни до колена великом Николи Пашићу, џаба им и сви докторати и знања, јер како је рекао Томас Стернс Елиот: "Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“
Доста се може научити из списа Св. Вл. Николаја о овим старим мудрим људима попут Николе Пашића.
