gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Ekonomski interes spaja bivšu braću
15. avgust 2010. | 00:10 | Izvor: Novosti
Beograd -- Ekonomski interes spaja pokidane veze među republikama bivše Jugoslavije. Povezali se privrednici i javna preduzeća, spremni železnice, lutrije, sportisti...
Prošlo je tačno godinu dana od kako je jedan od najpoznatijih britanskih novinara, Tim Džuda, "lansirao" u Ekonomistu termin - jugosfera.
Kako je kasnije pričao, kada je "proguglao" tu reč, pojavilo se tek devet referenci, ali nijedna nije značila ono što je on hteo da opiše. Danas, na "Guglu" možete naći čak 32.500 referenci koje opisuju jugosferu.
"Bila mi je potrebna reč kojom bih opisao odnose između naroda i država bivše Jugoslavije. Od slovenačke pa do grčke granice ljudi imaju i dalje mnogo toga zajedničkog, iako to nerado priznaju. Delom je to zajednička kultura, jezik, hrana, a delom biznis", kaže Džuda.
Dve decenije pošto smo se razišli ponovo sarađuju naši privrednici, umetnici, ali i mafije. Osim što kupujemo hrvatske ili slovenačke proizvode (oni naše kupuju daleko manje), u međuvremenu je i iza naših brendova stao njihov kapital. Tipičan primer je Gorenje. Njihovih proizvoda odrekli smo se početkom devedesetih, u ime patriotizma. Danas imaju oznaku "proizvedeno u Srbiji" i dolaze iz Valjeva. Dileme da li je bolji Ledo ili Frikom više nema, jer im je gazda jedan - hrvatski Agrokor. Ista je priča i sa Krašom i Štarkom.
Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo njegovu tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera. Ali ovoga puta nije bazirana na isforsiranim terminima poput "bratstva i jedinstva", već na konkretnim zajedničkim projektima.
Tako je, recimo, najavljeno formiranje nove železničke kompanije Srba, Hrvata i Slovenaca, a u Sarajevu su predstavnici lutrija iz regiona dogovarali čak i pokretanje zajedničkih igara na sreću.
Tu je i sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Hrvatske, pa rasprava o zajedničkoj fudbalskoj ligi, ili, pak, ideja o zajedničkoj kandidaturi za domaćine Evropskog fudbalskog prvenstva 2020. Ne treba zaboraviti ni potpisivanje ugovora o izručenju između Srbije i Hrvatske, posle kojeg slede ugovori s Bosnom i Crnom Gorom.
Svemu tome, ipak, prethodila je razmena starih, dobrih "jugobrendova": od "kokte" i "bajadera", preko majoneza, "smokija" i "eurokrema" do letnjih muzičkih hitova.
Svake godine na hiljade ljudi iz komšiluka dolazi u Novi Sad na "Egzit" ili u Guču, a mladi Slovenci imaju posebne vikend ture po beogradskim splavovima. Kada je poginuo makedonski pevač Toše Proeski, podjednaka žalost bila je u Skoplju, Beogradu i Zagrebu...
Dodatni godišnji prihod od oko 50 miliona evra za svaku stranu u poslu dovoljno je dobar razlog da srpske, hrvatske i slovenačke železnice udruže snage u zajedničkom preduzeću koje će brinuti o prevozu robe Koridorom 10.
Vanredne isporuke gasa BiH u zimu 2009, za vreme gasne krize, najbolji su dokaz međususedskih odnosa. Struju često jedna drugoj šalju Srbija i Crna Gora, a zajednički se već decenijama koristi i hidroelektrana Piva. "Srbija će narednih godina biti na trasi međunarodnog gasovoda 'Južni tok', a među zemljama partnerima su Hrvatska i Slovenija", kažu u Ministarstvu energetike i dodaju da je plan i da se po jednim krakom na "Južni tok" povežu RS i Makedonija.
Ta firma, sa sedištem u Ljubljani, trebalo bi da bude formirana do kraja godine. Roba iz Ljubljane do Istanbula prevoziće se za 40 umesto 70 sati, a procedura na graničnim prelazima biće maksimalno ubrzana. Tako će Koridor 10 postati privlačan za mnoge koji sada koriste alternativne pravce.
Hrvatski ministar mora, prometa i infrastrukture Božidar Kalmeta ocenio je inicijativu kao dobru, a onima "koje bi to moglo da podseti na prošla vremena" poručio da "u čitavoj priči nema politike"!
Jedini problem mogle bi da budu pare: Srbiji je potrebno četiri i po milijarde da Koridor 10 na njenoj teritoriji celom dužinom ima dvokolosečnu prugu.
Zajednički projekti vezuju Srbiju i sa Crnom Gorom. Reč je o izgradnji autoputa Beograd - južni Jadran, dugog 420 kilometara, kao i obnovi barske pruge, koja će, na delu srpske teritorije, koštati oko 200 miliona evra. Srbija planira i izgradnju autoputa Pojate - Višegrad, od 202 kilometara, koji će povezati Koridor 10 i Koridor 5C.
Kad se sve sumira, "sedmica" ipak ima najveću šansu da pod istu kapu vrati zemlje bivše SFRJ. Lutrije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i BiH mogle bi već sledeće godine da otpočnu priređivanje "JU lota". Najmanji dobitak iznosiće - dva miliona evra!
U Državnoj lutriji Srbije još ne žele da otkriju detalje, ali su njihove kolege u Hrvatskoj i Bosni objasnili sistem funkcionisanja.
"Osnovni model zajedničke igre koncipiran je kao 'loto'. Razmatra se igra 'pet od 50', uz dodatni izbor brojeva od jedan do 12. Računica se, zasad, izvodi po ceni kombinacije od jednog evra. Predviđanje početnog 'džekpota' od dva miliona evra još se razmatra u odnosu na vreme za koje bi trebalo da se prikupi ovolika premija", rekla je Ana Jazić iz Hrvatske lutrije.
"JU loto" bi trebalo da bude pandan "Evro milionsu", koji se organizuje u zemljama
Evropske unije. Glavna nagrada obračunavaće se u evrima, a premija će se isplaćivati u nacionalnoj valuti. Očekuje se da će krajnja verzija ove igre biti dogovorena u septembru.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=15&nav_id=451938
Kad Srbija postane premala za krađu lopovima iz vlasti,oni onda puste pipke po celom Balkanu.
15. avgust 2010. | 00:10 | Izvor: Novosti
Beograd -- Ekonomski interes spaja pokidane veze među republikama bivše Jugoslavije. Povezali se privrednici i javna preduzeća, spremni železnice, lutrije, sportisti...
Prošlo je tačno godinu dana od kako je jedan od najpoznatijih britanskih novinara, Tim Džuda, "lansirao" u Ekonomistu termin - jugosfera.
Kako je kasnije pričao, kada je "proguglao" tu reč, pojavilo se tek devet referenci, ali nijedna nije značila ono što je on hteo da opiše. Danas, na "Guglu" možete naći čak 32.500 referenci koje opisuju jugosferu.
"Bila mi je potrebna reč kojom bih opisao odnose između naroda i država bivše Jugoslavije. Od slovenačke pa do grčke granice ljudi imaju i dalje mnogo toga zajedničkog, iako to nerado priznaju. Delom je to zajednička kultura, jezik, hrana, a delom biznis", kaže Džuda.
Dve decenije pošto smo se razišli ponovo sarađuju naši privrednici, umetnici, ali i mafije. Osim što kupujemo hrvatske ili slovenačke proizvode (oni naše kupuju daleko manje), u međuvremenu je i iza naših brendova stao njihov kapital. Tipičan primer je Gorenje. Njihovih proizvoda odrekli smo se početkom devedesetih, u ime patriotizma. Danas imaju oznaku "proizvedeno u Srbiji" i dolaze iz Valjeva. Dileme da li je bolji Ledo ili Frikom više nema, jer im je gazda jedan - hrvatski Agrokor. Ista je priča i sa Krašom i Štarkom.
Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo njegovu tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera. Ali ovoga puta nije bazirana na isforsiranim terminima poput "bratstva i jedinstva", već na konkretnim zajedničkim projektima.
Tako je, recimo, najavljeno formiranje nove železničke kompanije Srba, Hrvata i Slovenaca, a u Sarajevu su predstavnici lutrija iz regiona dogovarali čak i pokretanje zajedničkih igara na sreću.
Tu je i sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Hrvatske, pa rasprava o zajedničkoj fudbalskoj ligi, ili, pak, ideja o zajedničkoj kandidaturi za domaćine Evropskog fudbalskog prvenstva 2020. Ne treba zaboraviti ni potpisivanje ugovora o izručenju između Srbije i Hrvatske, posle kojeg slede ugovori s Bosnom i Crnom Gorom.
Svemu tome, ipak, prethodila je razmena starih, dobrih "jugobrendova": od "kokte" i "bajadera", preko majoneza, "smokija" i "eurokrema" do letnjih muzičkih hitova.
Svake godine na hiljade ljudi iz komšiluka dolazi u Novi Sad na "Egzit" ili u Guču, a mladi Slovenci imaju posebne vikend ture po beogradskim splavovima. Kada je poginuo makedonski pevač Toše Proeski, podjednaka žalost bila je u Skoplju, Beogradu i Zagrebu...
Dodatni godišnji prihod od oko 50 miliona evra za svaku stranu u poslu dovoljno je dobar razlog da srpske, hrvatske i slovenačke železnice udruže snage u zajedničkom preduzeću koje će brinuti o prevozu robe Koridorom 10.
Vanredne isporuke gasa BiH u zimu 2009, za vreme gasne krize, najbolji su dokaz međususedskih odnosa. Struju često jedna drugoj šalju Srbija i Crna Gora, a zajednički se već decenijama koristi i hidroelektrana Piva. "Srbija će narednih godina biti na trasi međunarodnog gasovoda 'Južni tok', a među zemljama partnerima su Hrvatska i Slovenija", kažu u Ministarstvu energetike i dodaju da je plan i da se po jednim krakom na "Južni tok" povežu RS i Makedonija.
Ta firma, sa sedištem u Ljubljani, trebalo bi da bude formirana do kraja godine. Roba iz Ljubljane do Istanbula prevoziće se za 40 umesto 70 sati, a procedura na graničnim prelazima biće maksimalno ubrzana. Tako će Koridor 10 postati privlačan za mnoge koji sada koriste alternativne pravce.
Hrvatski ministar mora, prometa i infrastrukture Božidar Kalmeta ocenio je inicijativu kao dobru, a onima "koje bi to moglo da podseti na prošla vremena" poručio da "u čitavoj priči nema politike"!
Jedini problem mogle bi da budu pare: Srbiji je potrebno četiri i po milijarde da Koridor 10 na njenoj teritoriji celom dužinom ima dvokolosečnu prugu.
Zajednički projekti vezuju Srbiju i sa Crnom Gorom. Reč je o izgradnji autoputa Beograd - južni Jadran, dugog 420 kilometara, kao i obnovi barske pruge, koja će, na delu srpske teritorije, koštati oko 200 miliona evra. Srbija planira i izgradnju autoputa Pojate - Višegrad, od 202 kilometara, koji će povezati Koridor 10 i Koridor 5C.
Kad se sve sumira, "sedmica" ipak ima najveću šansu da pod istu kapu vrati zemlje bivše SFRJ. Lutrije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i BiH mogle bi već sledeće godine da otpočnu priređivanje "JU lota". Najmanji dobitak iznosiće - dva miliona evra!
U Državnoj lutriji Srbije još ne žele da otkriju detalje, ali su njihove kolege u Hrvatskoj i Bosni objasnili sistem funkcionisanja.
"Osnovni model zajedničke igre koncipiran je kao 'loto'. Razmatra se igra 'pet od 50', uz dodatni izbor brojeva od jedan do 12. Računica se, zasad, izvodi po ceni kombinacije od jednog evra. Predviđanje početnog 'džekpota' od dva miliona evra još se razmatra u odnosu na vreme za koje bi trebalo da se prikupi ovolika premija", rekla je Ana Jazić iz Hrvatske lutrije.
"JU loto" bi trebalo da bude pandan "Evro milionsu", koji se organizuje u zemljama
Evropske unije. Glavna nagrada obračunavaće se u evrima, a premija će se isplaćivati u nacionalnoj valuti. Očekuje se da će krajnja verzija ove igre biti dogovorena u septembru.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=15&nav_id=451938
Kad Srbija postane premala za krađu lopovima iz vlasti,oni onda puste pipke po celom Balkanu.
