Pojedine partije, pokreti i mediji već 11 godina govore o ,,strašnom'' i ,,brutalnom'' bombardovanju, koje je našu zemlju zadesilo 1999. godine.
Kad se uhvate te teme, čini se da nacionalisti lude od sreće što imaju argument o Srbiji kao velikoj žrtvi.
Isti ljudi po pravilu ne konstatuju patnje drugih naroda, koje su doživeli od pojedinih Srba. Zločine Karadžića, Mladića, Arkana i Miloševića po pravilu relativizuju.
Mi koji se bombardovanja sećamo znamo da do njega nije moralo da dođe.
Došlo je jer su Miloševićeva vojska i paravojne formacije proterale 800 000 Albanaca sa Kosova u Albaniju i u Makedoniju. Vojislav Šešelj javno se hvalio da, kako je krenulo nijednog Albanca dole neće biti.
Kada je do bombardovanja i došlo gađani su isključivo vojni ciljevi. Od oko 5000 bacanja projektila, svega 30 ih je promašilo cilj i pogodilo objekte s civilima.
Godinama se pričalo o hiljadama nedužnih žrtava, ipak VEČERNJE NOVOSTI u broju (24.3.2010) nabrojale su sve žrtve.
Verovali ili ne NJIH JE 173!
U ratu u Bosni i Hercegovini stradalo je nešto preko 97 000 ljudi.
U ratu u Hrvatskoj oko 20 000 ljudi.
U bombardovanju SRJ stradale su 173 osobe.
Odvojimo li Albance (zato što se albanska strana ne žali na NATO intervenciju), dobijemo brojku od 103.
Albanci zastupaju stav da su njihovi sunarodnici u selu Madan stradali usled koleterarne greške, ali su ipak zahvalni NATO paktu jer je sprečio likvidiranje Albanaca po selima i masovno proterivanje.
Svaka žrtva je strašna pa i naših stotinak.
Jezivo je kad se takve stvari dešavaju, ali jedno je sigurno!
NE MOŽEMO REĆI DA SU NATOVCI ZLIKOVCI, ako nisu gađali civilne objekte i ako je vođen rat protiv jednog žilavog režima, a pri tom je u BEOGRADU od 2 miliona stradao dvadeset i četvoro.
(16 radnika RTS-a, 4 pacijenta u Dragiše Mišovića, 3 iz kineske ambasade i mala Milica Rakić, koja je izašla na terasu u Batajnlici kad ju je pogodio geler).
Tužno je šta se desilo ovoj devojčici, ali sama činjenica da mi svi znamo njeno ime, nesumnjiv je dokaz da je žrtava u stvari BILO MALO.
U Sarajevu, Vukovaru, Dubrovniku ili srušenim zgradama bliznakinjama u Njujorku ne postoji osoba, čije ime zna cela zemlja. Žrtava je tamo bilo previše.
Zapadnjačka civilizacija ima i grešaka i nemudrih poteza, kaoi svaga, ali je i dalje svetionik napretka svetske civilizacije, kako u nauci, tako i u ljudskim pravima.
