Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.388
Држава мора да зајми
Продајом вредносних папира и девизних депозита неће се прикупити довољно новца за покриће минуса у буџету
Кад се министарка финансија Диана Драгутиновић у понедељак врати са годишњег одмора мораће добро да се замисли како ће покрити рупу у државној каси. Јер, досадашње пуњење буџета не обећава јој спокојну јесен. Као чувар фискалне касе планирала је да мањак новца „премости” продајом државних вредносних папира. Међутим, интересовање банака за те обвезнице није било онако како су се Драгутиновићева и њене колеге из владе надали. Разлог је свима познат – пад поверења купаца (државних хартија) у динар.
Подаци показују да је само у последња два месеца од потребне 73 милијарде динара, држава продајом вредносних папира успела да сакупи 42,6 милијарди. Разлика се покривала тако што је држава продавала „своје” девизе са рачуна код Народне банке Србије
Може ли држава тако да прегура годину?
– Не може, већ ће морати да се задужи код комерцијалних банака, што је знатно скупље – тврди Иван Николић, сарадник Економског института. – Покривање минуса од 4,75 одсто, колико је одобрио Међународни монетарни фонд биће проблем, јер држава на свом рачуну код НБС нема довољно новца за целу годину – убеђен је Николић.
Подаци Народне банке Србије показују да су девизни депозити државе код централне банке у јуну износили 49 милијарди динара. У мају су били седам милијарди већи. Толико новца је држава потрошила да би испеглала јунски минус у државној каси. Иван Николић претпоставља да је држава и у јулу продавала девизе за покривање буџетског мањка.
– Не могу са сигурношћу да тврдим, али не знам шта је друго утицало на последње јачање динара ако нису еври које је држава продавала. Не видим одакле би иначе одједном дошле те паре – каже наш саговорник.
А кад се срачунају државни депозити и зајмови, Србија је већ у црвеној зони. Према подацима НБС, држава је у јуну била у минусу чак 31 милијарду динара. Кад је пре две године Диана Драгутиновић заменила Мирка Цветковића на месту министра финансија, држава је, кад се саберу депозити и кредити, била у плусу од 132 милијарде динара.
– Практично смо од повериоца догурали до дужника. Забрињавајућ је темпо трошења. Зато 49 милијарди динара депонованих код НБС неће бити довољно до краја године – објашњава Николић.
Било како било, држава од финансирања мањка вредносним папирима не одустаје. Званичници су и раније најављивали повећање пласмана краткорочних државних записа на уштрб дугорочних, јер је код првих ризик за купца мањи. Питање је само да ли ће интересовање банака бити веће после покушаја НБС да поврати поверење у динар?
Директор трезора Фолксбанке Александар Јаредић подсећа да су пре годину дана стопе на записе биле веома близу референтне стопе, а да сада постоји велика диспропорција, чак 4,5 одсто у случају двогодишњих записа. Он сматра да камата на трезорске записе треба да одражава мишљење тржишта где, заправо, референтна стопа треба да буде и да зато можемо очекивати њено даље повећање.
– Међутим, не треба да очекујемо да се то повећање прелије и на трезорске записе, пошто ни држава неће желети да плаћа превисоку премију за ризик државе – објашњава Јаредић.
Он наводи да је ова банка улагала у записе од самог почетка, а сад су јој најинтересантнији били шестомесечни и једногодишњи записи. Међу банкарима је било доста позитивних коментара када су најављени 18-месечни и 24-месечни записи, због чињенице да би тржиште коначно могло да добије цене за хартије преко годину дана, а самим тим и криву приноса на динар. Нажалост, ситуација са динаром је довела до тога да је ризик дугорочног улагања велики, па се банке (укључујући и Фолксбанку) и даље опредељују за рочност од три до шест месеци.
– Стабилност динара свакако утиче на значај пласмана у домаћој валути и због тога је од изузетне важности да динар остане стабилан – каже Славица Павловић, члан Извршног одбора Еуробанк ЕФГ. Међутим, поред стабилности курса, на атрактивност пласмана у домаћој валути утиче и каматна стопа и други фактори.
– Оно што треба имати на уму је чињеница да је динарска ликвидност банака ограничена на њихов сопствени капитал. Већина осталих извора финансирања је у страној валути, на пример штедња становништва је доминантно у страној валути. То је ограничавајући фактор за пласмане у динарске обвезнице. Посебно ако се узме у обзир иницијатива везана за „деевроизацију” домаћег тржишта, којом се подстичу пласмани привреди и становништву у динарима, а не у другим валутама – наводи Славица Павловић.
Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете Женерал банке сматра да тржиште директно зависи од стабилности девизног курса.
– Краткорочне обвезнице су атрактивније банкама јер је њихова цена, с обзиром на краћи рок и тржишне неизвесности које могу имати утицаја на камате, сигурнија за улагача и даје више простора у случају потребе да се део ликвидности накнадно преусмери на комерцијалне пласмане – објашњава Миладиновска зашто банкари заобилазе дугорочније вредносне папире.
Ј. Рабреновић – А. Николић
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-mora-da-zajmi.sr.html
--------------
EU zavrnula slavinu, od MMF-a vise nemamo kud da zajmimo , rupa budzetska zjapeca - sta nam je ciniti?
Продајом вредносних папира и девизних депозита неће се прикупити довољно новца за покриће минуса у буџету
Кад се министарка финансија Диана Драгутиновић у понедељак врати са годишњег одмора мораће добро да се замисли како ће покрити рупу у државној каси. Јер, досадашње пуњење буџета не обећава јој спокојну јесен. Као чувар фискалне касе планирала је да мањак новца „премости” продајом државних вредносних папира. Међутим, интересовање банака за те обвезнице није било онако како су се Драгутиновићева и њене колеге из владе надали. Разлог је свима познат – пад поверења купаца (државних хартија) у динар.
Подаци показују да је само у последња два месеца од потребне 73 милијарде динара, држава продајом вредносних папира успела да сакупи 42,6 милијарди. Разлика се покривала тако што је држава продавала „своје” девизе са рачуна код Народне банке Србије
Може ли држава тако да прегура годину?
– Не може, већ ће морати да се задужи код комерцијалних банака, што је знатно скупље – тврди Иван Николић, сарадник Економског института. – Покривање минуса од 4,75 одсто, колико је одобрио Међународни монетарни фонд биће проблем, јер држава на свом рачуну код НБС нема довољно новца за целу годину – убеђен је Николић.
Подаци Народне банке Србије показују да су девизни депозити државе код централне банке у јуну износили 49 милијарди динара. У мају су били седам милијарди већи. Толико новца је држава потрошила да би испеглала јунски минус у државној каси. Иван Николић претпоставља да је држава и у јулу продавала девизе за покривање буџетског мањка.
– Не могу са сигурношћу да тврдим, али не знам шта је друго утицало на последње јачање динара ако нису еври које је држава продавала. Не видим одакле би иначе одједном дошле те паре – каже наш саговорник.
А кад се срачунају државни депозити и зајмови, Србија је већ у црвеној зони. Према подацима НБС, држава је у јуну била у минусу чак 31 милијарду динара. Кад је пре две године Диана Драгутиновић заменила Мирка Цветковића на месту министра финансија, држава је, кад се саберу депозити и кредити, била у плусу од 132 милијарде динара.
– Практично смо од повериоца догурали до дужника. Забрињавајућ је темпо трошења. Зато 49 милијарди динара депонованих код НБС неће бити довољно до краја године – објашњава Николић.
Било како било, држава од финансирања мањка вредносним папирима не одустаје. Званичници су и раније најављивали повећање пласмана краткорочних државних записа на уштрб дугорочних, јер је код првих ризик за купца мањи. Питање је само да ли ће интересовање банака бити веће после покушаја НБС да поврати поверење у динар?
Директор трезора Фолксбанке Александар Јаредић подсећа да су пре годину дана стопе на записе биле веома близу референтне стопе, а да сада постоји велика диспропорција, чак 4,5 одсто у случају двогодишњих записа. Он сматра да камата на трезорске записе треба да одражава мишљење тржишта где, заправо, референтна стопа треба да буде и да зато можемо очекивати њено даље повећање.
– Међутим, не треба да очекујемо да се то повећање прелије и на трезорске записе, пошто ни држава неће желети да плаћа превисоку премију за ризик државе – објашњава Јаредић.
Он наводи да је ова банка улагала у записе од самог почетка, а сад су јој најинтересантнији били шестомесечни и једногодишњи записи. Међу банкарима је било доста позитивних коментара када су најављени 18-месечни и 24-месечни записи, због чињенице да би тржиште коначно могло да добије цене за хартије преко годину дана, а самим тим и криву приноса на динар. Нажалост, ситуација са динаром је довела до тога да је ризик дугорочног улагања велики, па се банке (укључујући и Фолксбанку) и даље опредељују за рочност од три до шест месеци.
– Стабилност динара свакако утиче на значај пласмана у домаћој валути и због тога је од изузетне важности да динар остане стабилан – каже Славица Павловић, члан Извршног одбора Еуробанк ЕФГ. Међутим, поред стабилности курса, на атрактивност пласмана у домаћој валути утиче и каматна стопа и други фактори.
– Оно што треба имати на уму је чињеница да је динарска ликвидност банака ограничена на њихов сопствени капитал. Већина осталих извора финансирања је у страној валути, на пример штедња становништва је доминантно у страној валути. То је ограничавајући фактор за пласмане у динарске обвезнице. Посебно ако се узме у обзир иницијатива везана за „деевроизацију” домаћег тржишта, којом се подстичу пласмани привреди и становништву у динарима, а не у другим валутама – наводи Славица Павловић.
Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете Женерал банке сматра да тржиште директно зависи од стабилности девизног курса.
– Краткорочне обвезнице су атрактивније банкама јер је њихова цена, с обзиром на краћи рок и тржишне неизвесности које могу имати утицаја на камате, сигурнија за улагача и даје више простора у случају потребе да се део ликвидности накнадно преусмери на комерцијалне пласмане – објашњава Миладиновска зашто банкари заобилазе дугорочније вредносне папире.
Ј. Рабреновић – А. Николић
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-mora-da-zajmi.sr.html
--------------
EU zavrnula slavinu, od MMF-a vise nemamo kud da zajmimo , rupa budzetska zjapeca - sta nam je ciniti?
