Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
http://www.scribd.com/doc/35225110/Zorz-Valoa-Filozofija-Autoriteta
Морате се регистровати да би скинули књигу у пдф формату, регистрација је лака.
Ретко која књига је променила мој поглед на свет. Али заиста „Философија ауторитета“ (74 стране) је нешто невероватно. Посебно су почетак и крај књиге перфектни. Док сам читао ово капитално дело Жоржа Валоа, издвајао сам најважније мисли, предочавам вам их:
„Оно што одржава цивилизацију јесу рад и организација рада. Али, ако је рад начело врсте он није и начело појединца. Пошто начело рада није било, нити је могло постати слободно одабрано начело појединца, да би трајао у људској врсти, Живот је појединца довео до тога да једни друге силом принуде да поштују начело рада.
Стуб ауторитета је оруђе којим људска врста приморава
појединца да следи начело рада јер оно представља његово спасење.
Социјалиста је човек лењ, љубоморан, завидан, незахвалан, охол. То је човек који воли богатство и уживања у животу, али не жели да уложи потребан напор како би то постигао. Каже да мрзи луксуз и он га заиста мрзи, али не у себи јер га жели свим срцем, него зато што је луксуз
знак напора за који он није способан. Он уосталом подједнако мрзи.
Радити и молити се: сво човеково достојанство и врлина садржани су у томе. И сваки човеков задатак, свака потреба могу се резимирати у ове две речи. Радити да би се живело и напредовало, да би се изградио човек, а молити да би се очувала снага рада и воља за напредовањем. Остало, како је говорио бесмртни Енглез - остало је ћутање.
Цивилизација, која представља напор врсте да се одржи у све неповољнијем окружењу, може опстати само захваљујући ауторитету јер почива на два основна чина од којих ниједан није слободно одабран а то су: индивидуални рад и дисциплина у колективном раду.
Човекова лењост моћнија је од његове оданости. Принуда ће бити вечно неопходна како би човек радио; јер рад никада неће бити задовољство. Људи су у већини лењи, љубоморни, завидни, незахвални и охоли.
Живи само онај ко је довољно снажан да се бори за живот, а онај ко то није - мора умрети.
Демагог је слаб човек са пуно амбиција; он хође власт и њене предности, а нема ни снаге нити талента да власт освоји и да је сачува, јер док прави вођа подстиче људе на напор, подстиче њихову енергију и даје им више но што би имали да су препуштени сами себи, демагог их одвлачи ка попуштању напора. О људима можемо судити само на основу њихових резултата, а не обећања.
Капиталистом, треба да назовемо онога ко акумулира енергију и
управља приходима. Он је најбољи управитељ, онај ког је природа већ унапред одредила. Јер, сигуран показатељ његових способности јесте чињеница да је могао да сакупи богатство, а мера његове
способности је количина богатства које је успео да сакупи. Он управља зато што је способан за то и надзире само оно што је способан да надзире са успехом.
Народ је у ствари као човек у својој правој детињој наивности.
Суштина није у посматрању и спознаји света; суштина је у његовом преобраћању и прилагоћавању за нашу употребу; управо је то дело онога ко је главни, онога ко ће постати богат човек.
Једна од законитости природе је да људи превазилазе једни друге како би се градио човек.
Благословено било сиромаштво: оно води ка највећем богатству. Срећни су снажни људи који се роде у сиромаштву јер ће, захваљујући њему, спознати своју највећу снагу. Нека се добро чува онај ко је рођен у изобиљу: он је веома близу пропасти. Сваки златни новчић који нађе у својој колевци је за њега обележен знаком звери, а рука несреће њим звецка. Ево шта је страшно за човека који се рађа богат, он без напора може задовољити све своје потребе и увек може тражити задовољство без непосредног излагања неприлици. Тако он заборавља основне истине: да је задовољство награда за уложени напор и да је онај, ко се одриче замора и муке као што је напор, у исто време одриче и живота.
Песимизам и анархизам, то је лудост моћних људи.
Уздизање настаје као резултат стваралачког напора до којег долази путем наших талената које покреће енергија и који се потврђују у конкретним остварењима.
Потпуно је изненађујуће што се неки људи позивају на природу како би установили људска права и називају их "природним" правима. Јер, у природи не постоји ниједно право ни за једну врсту, свако биће себи осигурава егзистенцију једино својим напором и својом способношћу.
Пут је отворен способнима. Ти си слободан да на њему делујеш, на своју одговорност.
Онај ко је снажан се уздиже; онај ко не верује се
смањује; онај ко се препушта одмору пропада. То су три појма закона бића, вечног закона живота који је и божански закон јер у исто време представља и сам закон непрепознатљиве природе ствари.
Придржавај се вечног закона и тражи живот тамо где се он налази. Све је у овоме: Зарађивати за живот и бити увек способан за напор који ти је потребан како би зарадио и био заштићен од свих несрећа
Никада нећеш спознати самог себе, и никаква спознаја ти неће пружити живот већи од оног који већ поседујеш. Живот је нерешива енигма и свака снага која тежи ка томе да је спозна прождире себе саму.
Биће не тријумфује знањем, свако знање узалудно је и некорисно за живот ако биће које га поседује уопште не поседује енергију, снагу за живот.
Поставити интелектуалце да управљају нашим енергијама би значило пут у пропаст; господар не треба да буде онај ко мисли или зна, нити пак онај ко усавршава нашу интелигенцију, већ онај ко има снаге да делује на наш нагон, ко има снаге да га обузда и усмери на путеве цивилизације, онај ко има снаге да нашој енергији наметне напор. Без остварења енергије, духа ризика, дисциплине и организације, генија најбоље употребе, сва њихова механика, физика и хемија биле би само празна лабораторијска забава и чак, веома извесно, не би било ниједног земљорадника, ниједног индустријалца да нахрани и обуче учене људе. Никаква интелигенција, разум нити знање не могу од лењог човека начинити одважног, а од слабог и неспособног, вођу и доброг организатора. Наше знање је као фар којим наш разум управља на путу нашег нагона. Учитељ живота, аристократа, никада неће бити интелектуалац, него онај ко је енергичан и упоран, онај чији нагон за животом поседује највећу моћ.
Као што бићем управља снага његовог нагона која окрутно наређује органима и приморава их да јој траже храну, тако и појединцима треба да управља најјачи међу њима који их присиљава да траже храну за групу.
Сама цивилизација је творевина рата. Рат представља прво испољавање узвишености човека јер га удаљава са стадијума звери; рат остаје
узвишеност за нације јер снагом рата спречавају човека да се на стадијум звери врати. Рат ствара солидарност и братство везујући судбину
човека за судбину нације, судбину нације за судбину њеног предводника, а његову пак за судбину његових поданика.
Победничка нација ћe бити она која је најраднија и најпобожнија, она која ћe бити способна да из земље извуче највеће богатство и бити мудра да га употреби не за уживање, него за наоружавање. Та победничка нација ће у исто време бити и најбољи организатор јер ће бити способна да себи обезбеди, с једне стране грађанску послушност, како би остварила приходе, а са друге стране војну дисциплину, како би покренула своје оружане снаге.
Један народ без краља није почетак баш ничега, то је анархично
врење у којем појединци, и велики и мали, губе мало по мало осећај за заједнички интерес,
Родитељи су природни васпитачи појединца, најбољи чувар његове енергије јер их је природа за то унапред одредила и припремила, а породица. коју стварају два бића својом љубављу према потомству, снажна захваљујући снази оца који приморава дете да остане на правом путу и нежности мајке која га на том путу задржава својим миловањима, најбоље је
средство којим се поједницу обезбеђује највећи развој и припрема да оствари своју највећу снагу. Снага појединца је дакле уско везана за снагу породице јер је јасно да што је породица снажнија и сложнија веће су гаранције за добро васпитање и очување енергије појединаца.
Наука ће увек моћи да сагледа само један аспекат универзума и никада неће открити његов дубоки и скривени смисао. Ако наука
удаљава човека од Бога, велико познавање исте га ипак њему враћа.“ Жорж Валоа
Ако вам се свиђају ове мудре мисли, издвојте времена и прочитајте целу књигу, нећете се покајати.
Морате се регистровати да би скинули књигу у пдф формату, регистрација је лака.
Ретко која књига је променила мој поглед на свет. Али заиста „Философија ауторитета“ (74 стране) је нешто невероватно. Посебно су почетак и крај књиге перфектни. Док сам читао ово капитално дело Жоржа Валоа, издвајао сам најважније мисли, предочавам вам их:
„Оно што одржава цивилизацију јесу рад и организација рада. Али, ако је рад начело врсте он није и начело појединца. Пошто начело рада није било, нити је могло постати слободно одабрано начело појединца, да би трајао у људској врсти, Живот је појединца довео до тога да једни друге силом принуде да поштују начело рада.
Стуб ауторитета је оруђе којим људска врста приморава
појединца да следи начело рада јер оно представља његово спасење.
Социјалиста је човек лењ, љубоморан, завидан, незахвалан, охол. То је човек који воли богатство и уживања у животу, али не жели да уложи потребан напор како би то постигао. Каже да мрзи луксуз и он га заиста мрзи, али не у себи јер га жели свим срцем, него зато што је луксуз
знак напора за који он није способан. Он уосталом подједнако мрзи.
Радити и молити се: сво човеково достојанство и врлина садржани су у томе. И сваки човеков задатак, свака потреба могу се резимирати у ове две речи. Радити да би се живело и напредовало, да би се изградио човек, а молити да би се очувала снага рада и воља за напредовањем. Остало, како је говорио бесмртни Енглез - остало је ћутање.
Цивилизација, која представља напор врсте да се одржи у све неповољнијем окружењу, може опстати само захваљујући ауторитету јер почива на два основна чина од којих ниједан није слободно одабран а то су: индивидуални рад и дисциплина у колективном раду.
Човекова лењост моћнија је од његове оданости. Принуда ће бити вечно неопходна како би човек радио; јер рад никада неће бити задовољство. Људи су у већини лењи, љубоморни, завидни, незахвални и охоли.
Живи само онај ко је довољно снажан да се бори за живот, а онај ко то није - мора умрети.
Демагог је слаб човек са пуно амбиција; он хође власт и њене предности, а нема ни снаге нити талента да власт освоји и да је сачува, јер док прави вођа подстиче људе на напор, подстиче њихову енергију и даје им више но што би имали да су препуштени сами себи, демагог их одвлачи ка попуштању напора. О људима можемо судити само на основу њихових резултата, а не обећања.
Капиталистом, треба да назовемо онога ко акумулира енергију и
управља приходима. Он је најбољи управитељ, онај ког је природа већ унапред одредила. Јер, сигуран показатељ његових способности јесте чињеница да је могао да сакупи богатство, а мера његове
способности је количина богатства које је успео да сакупи. Он управља зато што је способан за то и надзире само оно што је способан да надзире са успехом.
Народ је у ствари као човек у својој правој детињој наивности.
Суштина није у посматрању и спознаји света; суштина је у његовом преобраћању и прилагоћавању за нашу употребу; управо је то дело онога ко је главни, онога ко ће постати богат човек.
Једна од законитости природе је да људи превазилазе једни друге како би се градио човек.
Благословено било сиромаштво: оно води ка највећем богатству. Срећни су снажни људи који се роде у сиромаштву јер ће, захваљујући њему, спознати своју највећу снагу. Нека се добро чува онај ко је рођен у изобиљу: он је веома близу пропасти. Сваки златни новчић који нађе у својој колевци је за њега обележен знаком звери, а рука несреће њим звецка. Ево шта је страшно за човека који се рађа богат, он без напора може задовољити све своје потребе и увек може тражити задовољство без непосредног излагања неприлици. Тако он заборавља основне истине: да је задовољство награда за уложени напор и да је онај, ко се одриче замора и муке као што је напор, у исто време одриче и живота.
Песимизам и анархизам, то је лудост моћних људи.
Уздизање настаје као резултат стваралачког напора до којег долази путем наших талената које покреће енергија и који се потврђују у конкретним остварењима.
Потпуно је изненађујуће што се неки људи позивају на природу како би установили људска права и називају их "природним" правима. Јер, у природи не постоји ниједно право ни за једну врсту, свако биће себи осигурава егзистенцију једино својим напором и својом способношћу.
Пут је отворен способнима. Ти си слободан да на њему делујеш, на своју одговорност.
Онај ко је снажан се уздиже; онај ко не верује се
смањује; онај ко се препушта одмору пропада. То су три појма закона бића, вечног закона живота који је и божански закон јер у исто време представља и сам закон непрепознатљиве природе ствари.
Придржавај се вечног закона и тражи живот тамо где се он налази. Све је у овоме: Зарађивати за живот и бити увек способан за напор који ти је потребан како би зарадио и био заштићен од свих несрећа
Никада нећеш спознати самог себе, и никаква спознаја ти неће пружити живот већи од оног који већ поседујеш. Живот је нерешива енигма и свака снага која тежи ка томе да је спозна прождире себе саму.
Биће не тријумфује знањем, свако знање узалудно је и некорисно за живот ако биће које га поседује уопште не поседује енергију, снагу за живот.
Поставити интелектуалце да управљају нашим енергијама би значило пут у пропаст; господар не треба да буде онај ко мисли или зна, нити пак онај ко усавршава нашу интелигенцију, већ онај ко има снаге да делује на наш нагон, ко има снаге да га обузда и усмери на путеве цивилизације, онај ко има снаге да нашој енергији наметне напор. Без остварења енергије, духа ризика, дисциплине и организације, генија најбоље употребе, сва њихова механика, физика и хемија биле би само празна лабораторијска забава и чак, веома извесно, не би било ниједног земљорадника, ниједног индустријалца да нахрани и обуче учене људе. Никаква интелигенција, разум нити знање не могу од лењог човека начинити одважног, а од слабог и неспособног, вођу и доброг организатора. Наше знање је као фар којим наш разум управља на путу нашег нагона. Учитељ живота, аристократа, никада неће бити интелектуалац, него онај ко је енергичан и упоран, онај чији нагон за животом поседује највећу моћ.
Као што бићем управља снага његовог нагона која окрутно наређује органима и приморава их да јој траже храну, тако и појединцима треба да управља најјачи међу њима који их присиљава да траже храну за групу.
Сама цивилизација је творевина рата. Рат представља прво испољавање узвишености човека јер га удаљава са стадијума звери; рат остаје
узвишеност за нације јер снагом рата спречавају човека да се на стадијум звери врати. Рат ствара солидарност и братство везујући судбину
човека за судбину нације, судбину нације за судбину њеног предводника, а његову пак за судбину његових поданика.
Победничка нација ћe бити она која је најраднија и најпобожнија, она која ћe бити способна да из земље извуче највеће богатство и бити мудра да га употреби не за уживање, него за наоружавање. Та победничка нација ће у исто време бити и најбољи организатор јер ће бити способна да себи обезбеди, с једне стране грађанску послушност, како би остварила приходе, а са друге стране војну дисциплину, како би покренула своје оружане снаге.
Један народ без краља није почетак баш ничега, то је анархично
врење у којем појединци, и велики и мали, губе мало по мало осећај за заједнички интерес,
Родитељи су природни васпитачи појединца, најбољи чувар његове енергије јер их је природа за то унапред одредила и припремила, а породица. коју стварају два бића својом љубављу према потомству, снажна захваљујући снази оца који приморава дете да остане на правом путу и нежности мајке која га на том путу задржава својим миловањима, најбоље је
средство којим се поједницу обезбеђује највећи развој и припрема да оствари своју највећу снагу. Снага појединца је дакле уско везана за снагу породице јер је јасно да што је породица снажнија и сложнија веће су гаранције за добро васпитање и очување енергије појединаца.
Наука ће увек моћи да сагледа само један аспекат универзума и никада неће открити његов дубоки и скривени смисао. Ако наука
удаљава човека од Бога, велико познавање исте га ипак њему враћа.“ Жорж Валоа
Ако вам се свиђају ове мудре мисли, издвојте времена и прочитајте целу књигу, нећете се покајати.
