pitanje

Bileca

Početnik
Poruka
1
Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.
 
Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.

Не можете.А и не треба да се кштавате у СПЦ.Јер није православна.
 
Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.

Moguće je...samo napred...:)
 
Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.

није могуће да на крштењу кумујете један другом.
 
Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.

Samo pitaj popa za cenu i ne brini se, sve je moguće!
 

Naravno da je moguce,bila sam na jednom takvom krstenju Obrati se svesteniku Crkve u kojoj ce te se krstiti :super:

Kум (старо кумство, дуго година) ме звао да му будем кум на кршењу, али ни ја још нисам крштен. Обојица имамо око 20 год. Зна ли неко је ли могуће да се крстимо исти дан и да један другом будемо кумови? Чуо сам да је било таквих случајева.

Никако не прати линк који ти је дала Фиамма.Они нису више Светосавски православци.
 
зилотска посла :sad2:
да би неко кумовао некоме, мора да буде крштен и самим тим се искључује могућност узајамног кумства.

Tako bi trebalo da bude...ali vjeruj mi da sam prisustvovala krstenju gdje je svestenik u isto vrijeme krstio i kuma i kumce....mozda to nije ispravno s nase tacke gledista,ali ako je svestenik dozvolio onda.... :dontunderstand:
 
Ne,nije ih prskao sa bosiljkom...prskao ih je sa Svetom vodicom u kojoj je stajao bosiljak :P

А значи по ''римокатоличком''обичају.Не мисли да ти се ругам.Него сам хтео да кажем да је то не православни обичај крштавања.
 
Poslednja izmena:
А значи по ''римокатоличком''обичају.Не мисли да ти се ругам.Него сам хтео да кажем да је то не православни обичај крштавања.

Ne razumem te,ali voljela bih da te razumijem..... ne misli ni ti da ja pisem ironicno...ali kako onda da je taj obicaj prisutan u Pravoslavnim Crkvama i manastirima,ako nije Pravoslavni obicaj,tj nacin krstenja? Stvarno me zanima sta ces da kazes...ja te ne kapiram zaista i prvi put cujem da je to ne pravoslavni nacin krstenja....
 
Ne razumem te,ali voljela bih da te razumijem..... ne misli ni ti da ja pisem ironicno...ali kako onda da je taj obicaj prisutan u Pravoslavnim Crkvama i manastirima,ako nije Pravoslavni obicaj,tj nacin krstenja? Stvarno me zanima sta ces da kazes...ja te ne kapiram zaista i prvi put cujem da je to ne pravoslavni nacin krstenja....

Па због тога што СПЦ и све помесне цркве званичног православља су пале у јерес екуменизма.И јер је збпг зближавања са папистима и је промењен начин крштавања.А колико је то крђтење прочитај.
ДА ЛИ ЈЕ ДОПУШТЕНО КРСТИТИ ОБЛИВАЊЕМ?


Питање ово изгледаће нашим читаоцима онако чудновато, као што се оно чудноватим нама учинило, када су нам га ставили. Овако што питати исто је, као кад би нас ко упитао: „може ли се свршити јевхаристична тајна на пријесноме хљебу?“ Па као што би нам страно било, да одговоримо на ово, тако нам страно сада бива, да одговарамо и на питање: „да ли је допуштено крстити обливањем?“ Али одговорити морамо, јер нам је питање ставио један угледнији наш свештеник, наводећи, као да то исто чине још и неки други. Па како да одговоримо, када о томе јасно уче не само "Православно исповједање" (I. део, одговор на 102. питање) него и сами уџбеници по богословљу и најобичнији катихизиси основних школа?

Сваки свештеник мора да зна, да крштење мора бити у свему правилно свршено, јер црква никада није признавала за правилно крштење оно које није по пропису њеном извршено. Тертулијан каже: "Који нису примили крштење правилно, са свијем нијесу крштени. (De bapt.c. 15) Пропис цркве, по коме ми морамо свршавати крштење, садржи се у „Требнику“, који је у рукама свакоме свештенику, оставимо на страну све друге књиге, па узмимо Требник, и на основу онога, што у њему пише, одговоримо на питање. У Требнику дакле стоји, да свештеник изговарајући установљене ријечи крштава дотичнога, на „којемуждо приглашенији низводја јего и возводја“, а на крају Требника има ово правило: „Свјашченик не крешчај во три погруженија, јакоже предписасја. Једино очеје, другоје синовње и третије свјатаго Духа и сице не творјај во јединој тајње, да извержетсја (пр. 201.).“ Као што се види, ово је кратко и јасно: свештеник кад крштава, мора три пута погњурити дотичнога у воду, и ако то не учини, да извержетсја,то јест мора бити свргнут са свештеничкога чина. Ову казну одређује 50. апостолско правило, на основу кога је састављено ово правило у Требнику.
Облијевањем крштавају – (почињући од XIV. вијека) – римокатолици; и то саставља једну од главнијех тачака, у којима се разликује православна црква од римокатоличке. Узимајући за основу примјер Исуса Христа који се крстио погњурењем у Јорадану, за тијем практику св. Апостола, који нијесу крстили облијевањем, хего погњурењем (Дјел. ап. 2, 41. 8, 38 и др.), и најпосле практику свију слиједећих вијекова, - два велика сабора православне цркве, и то један руске (1656.) а други свију источних Патријараха (1756.) изрекли су свечану осуду против крштења облијевањем, осим ванредних неких случајева. (на пр. болест, оскудица воде).
Па кад је тако, смије ли који православни свештеник, да уводи у своју парохију римокатолички обичај крштавања облијевањем, а да се не огреши о учење православне цркве, и да не потпадне осуди свог претпостављеног епископа, који је по канонима дужан одмах да свргне са свештеничког чина таквог свештеника.
И послије овога, одговор на стављено питање оваки је: крстити облијевањем најстрожије је забрањено у православној цркви, и свештеник, који допусти себи, да крсти дијете облијевањем, а не трикратним погњурењем, такав сваштеник мора одмах бити свргнут са свештенога чина, и то прво с тога, што је тијем повриједио позитивни закон цркве, а за тијеим и с тога што таквим постпупањем уводи латинске обличаје у поверену му парохију, те тим крчи пута унији.
ИСТИНА, 1887. стр. 365. - Задар
 
А значи по ''римокатоличком''обичају.Не мисли да ти се ругам.Него сам хтео да кажем да је то не православни обичај крштавања.

Јака ствар. Битно је да си крштен, а то да ли су те полили или само попрскали је толико битно?
 

Back
Top