Narko test

Don Tadic

Don Tadic

Zainteresovan član
Poruka
259
POtrebna mi je informacija za seminarski rad> posto nailazim na razne kontradiktorne informacije po pitanju narkomanske zavisnosti i testiranja na droge. Da li LSD, Exstasy, Speed stvaraju zavisnost?
takodje me interesuje koliko se dugo oni mogu naci u krvi (mislim na podatke o svim narkoticima) posle konzumiranja, i u testu koji se radi uzimanjem urina na pregled.

ovo nije nikakav narkomanski problem kojime nastojim da prikrijem bolest, vec je deo naucnog istrazivanja.

zahvaljujem se svima koji bi mi mogli preporuciti neki web site ili mi dati neku korisnu informaciju o postavljenim pitanjima.

Unapred zahvalan.
 
Don Tadic:
POtrebna mi je informacija za seminarski rad> posto nailazim na razne kontradiktorne informacije po pitanju narkomanske zavisnosti i testiranja na droge. Da li LSD, Exstasy, Speed stvaraju zavisnost?
takodje me interesuje koliko se dugo oni mogu naci u krvi (mislim na podatke o svim narkoticima) posle konzumiranja, i u testu koji se radi uzimanjem urina na pregled.

ovo nije nikakav narkomanski problem kojime nastojim da prikrijem bolest, vec je deo naucnog istrazivanja.

zahvaljujem se svima koji bi mi mogli preporuciti neki web site ili mi dati neku korisnu informaciju o postavljenim pitanjima.

Unapred zahvalan.
Kliknite za proširenje...

Ne znam kolko god imas i koju vrstu rada radis ali evo ti najosnovnijih podataka iz materijala koji koristim za spremanje predavanja za srednjoskolcie. Mozda ti budu od koristi, naravnno, to ne znaci da uzmes i prepises ovo, podrazumeva se da ces svoj seminar bazirati na razlicitoj literaturi, a ovo je samo baza. Sto se testiranja tice, zavisi o kojim se narkoticima radi, kom intenzitetu uzimanja, i vrsti (osetljivosti) testova koji se koriste, kao i tome da li se rade testovi krvi ili mokrace. Uglavnom svi narkotici ostaju u organizmu dovoljno dugo da se mogu evidentirati testovima koji su aktuelno u primeni a imaju dosta dobru osetljivost na prisustvo narkotika u mokraci.

Pozz, Machak

AMFETAMINI
(Psihostimulansi)

U ovu grupu spadaju:
DEXTROAMFETAMIN, METAMFETAMIN, METILFENIDAT (popularno Ice, Crystal, Crystal Met, Speed) SUBSTITUISANI AMFETAMINI: METILENDIOXIAMFETAMIN (ExtasyCisti amfetamin, ‘Ice’, moze se inhalirati, pusiti ili unositi intravenski. Povecava kako fizicku tako i psihicku aktivnost, izaziva euforiju i smanjuje osecaj zamora. Efekti su jaki i dugotrajni.

Tolerancija je brza, potrebne su sve vece doze, fizicki znaci zloupotrebe (pad tezine, pojava halucinacija) skoro uvek su prisutni kod kontinuirane zloupotrebe.

Amfetaminska intoksikacija odlikuje se klinicki znacajnim maladaptivnim ponasanjem (euforija ili zaravnjenost afekta, rasuta paznje, anksioznost, tenzija, iritabilnost, stereotipno ponasanje, promene u rasudjivanju), promenom srcanog rada (bradi ili tahikardija), dilatacijom zenica, padom ili porastom TA, znojenjem, jezom, mucninom, povracanjem, slaboscu misica, bolom u grudima, aritmijom, konfuzijom, EPI napadima, distonijom, komom.
Amfetaminima izazvan psihoticni poremecaj pored fizickih znakova karakterise prisustvo sumanutosti i vizuelnih halucinacija. U fizicke promene spadaju hipertenzija, moguc infarkt, kolitis, cerebrovaskularni poremecaji, kod trudnica mala tezina i nerazvijenost ploda.
Amfetamini mogu da izazovu promene raspolozenja (M-D slika), panicni poremecaj, fobiju, kada se duze koriste seksualnu disfunkciju, kao i poremecaje sna (insomniju).
‘Extasy’ izaziva hipertermiju koja moze da dovede do smrti na rejv zurkama.
Th: antipsihotici prvih para dana lecenja, psihoterapija

KANABINOIDI

Izvode se iz biljke Canabis sativa. Exudat listova poznat je kao ‘Hasis’. Biljka se sece, susi, sitni, i smotava u cigarete (dzoints, marihuana, trava, grass, pot…). Kanabioidni receptori su identifikovani, povezani su sa inhibitornim G proteinom (Gi), pronadjeni su u najvecim koncentracijama u bazalnim ganglijama, hipokampusu i cerebelumu, a manje u cerebralnom kortexu. Nema ih u mozdanom stablu, pa kanabis ima minimalan efekat na srcani rad i disanje. Fizicki efekat: dilatacija konjunktivalnih krvnih sudova i crvenilo ociju, blaga tahikardija, u vecim dozama hipotenzija, porast apetita, suva usta, poremecaj koordinacije, euforija, anksioznost, usporenje vremena, socijalno povlacenje – sve ovo ukazuje na intoksikaciju kanabisom.
Dugotrajna upotreba vodi u cerebralnu atrofiju (propadanje mozdane mase), podloznost konvulzijama, hromozomske aberacije, pad imuniteta, alteracije nivo testosterona i pad seksualne funkcije, poremecaj menstruacije, poremecaj memorije, reakcionog vremena, paznje, percepcije, koordinacije.
Ako je odsutan test realnosti, govorimo i o psihoticnoj dekompenzaciji, koji je kod upotrebe kanabisa doduse relativno redak. Paranoidne ideje cesce su od psihoze.
Th: Abstinencija i podrska (hospitalizacija ili monitoring, psihoterapija, edukacija)


Medicinski se kanabis moze koristiti kod tretiranja povracanja kod karcinoma ili stimulacije apetita kod AIDSa.

KOKAIN

Dobija se kao derivat biljke Erithroxylon coca. Jedna je od najcesce zloupotrebljavanih, najadiktivnijih i najopasnijih substanci. Moze se usmrkavati (‘kok’, ‘dama’) ili pusiti (najpotentnija forma ‘krek’), ili ubrizgavati intravenski. Deluje kompetitivnom blokadom dopaminkog reuptake-a na dopaminskim transporterima.
Bihejvioralni (ponasajni)efekti su skoro trenutni, traju relativno kratko (30-60 minuta), potrebne su ponavljane doze, metaboliti se zadrzavaju u organizmu i do 10 dana. Psiholoska zavisnost stvara se vec nakon jednog koriscenja!!! Relativno brzo se stvara tolerancija, abstinencijalni simptomi su blazi nego kod opioida.
‘Krek’ je ekstrakt cistog kokainskog alkaloida, prodaje se u malim kolicinama spremnim za pusenje koje se nazivaju ‘rocks’ (‘kamenje’). Visoko je potentan i adiktivan.
Klinicki, primecuju se neocekivane promene licnosti, iritabilnost, pad koncentracije, kompulsivno ponasanje, jaka insomnija i gubitak tezine. Cest nezeljeni efekat je nazalna kongestija, zapaljenja i krvarenja nosa, perforacija nazalnog septuma, a pusenje vodi ka ostecenju bronhija i pluca. Osnovni nezeljeni efekti su primetni na srcu i CNSu (nehemoragicni cerebralni infarkti,TIA, zbog vazokonstrikcije), konvulzije (pojedinacne ili do status epileptikusa), narocito kod epilepticara kojikoriste visoke doze, ceste su. Takodje cesta komplikacija je i infarkt miokarda, aritmije i kardiomiopatija.
Overdose se odlikuje konvulzijama, infarktom, respiratornom insuficijencijom i arestom, i smrcu.
Adiktivni efekti: podize raspolozenje, elan, samopouzdanje, mentalne i fizicke performanse, izaziva euforiju.
Intoksikacija se odlikuje agitacijom, padom rasudjivanja, impulsivnoscu, agresivnoscu, ponekad simptomima manije, seksualnom dezinhibiranoscu, tahikardijom, hipertenzijom, midrijazom.
Ako se javi psihoticni poremecaj, karakterise se paranoidnim idejama i halucinacijama, bizarnim ponasanje, homicidnim ili agresivnim ponasanjem.
Nakon duze upotrebe javljaju se seksualna disfunkcija, poremecaj spavanja i panicni poremecaj.

HALUCINOGENI
(Psihodelici)

Klasicni sintetisani halucinogen je LSD, dietilamid lizergicne kiseline, koji je prototip halucinogena. Tolerancija se razvija brzo (3-5 dana), nema fizicke zavisnosti ni abstinencijalnog sindroma, ali se razvija psiholoska zavisnost prema halucinogenim epizodama (‘high’). Dugotrajna upotreba halucinogena je retka, zavisnost takodje jer ne izazivaju euforiju.
Intoksikacija podrazumeva izmene u ponasanju, i perceptivne promene koje mogu izazvati jak strah (distorzije telesnog imidza).
Delovanje: Pocetak je brz (1 sat), dejstvo traje 8-12 sati. Percepcija je izostrena i intenzivna, boje jace, oblici jasniji, osecanja dublja, mirisi intenzivniji, boje se ‘cuju’, zvuci se ‘vide’ (sinestezija), javlja se alteracija vremena i prostora, distorzija telesne seme, halucinacije, regresija, redozivljavanje proslosti, osecaj spajanja sa Univerzumom, ego je ‘rastvorljiv’, menja se dozivljaj i osecaj selfa, javljaju se religiozni i filozofski uvidi, depersonalizacija, itd.
Nezeljena dejstva u vidu tremora, tahikardije, znojenja, midrijaze, poremecaja vida, hipertermije, i psiholoskih efekata mogu da ucine da se osoba uplasi da ludi.

INHALANTI

Razredjivaci, lepkovi, adhezivi, boje, goriva (toluen, aceton, benzen, perhloretilen, itd.)
Koriste se kroz kesu, cev, konzervu, tako da isparenja mogu da se udahnu na nos ili usta. Efekti su brzi (5 min.), traju od 30 min. do par sati.
Delovanje je u smislu dezinhibicije, euforije, uzbudjenja i osecaja lebdenja.
Intoksikacija podrazumeva apatiju, pad socijalnog i radnog funkcionisanja, lose rasudjivanje, impulsivnost, agresivnost, anoreksiju, mucninu, nistagmuse, diplopije, ras oko usta i nosa, neobican zadah, iritaciuje ociju, usta, nosa, grla, pluca.
Nezeljeni efekti podrazumevaju aritmiju, depresiju disanja, ostecenje bubrega i jetre, atrofiju mozga, temporalnu Epi, pad inteligencije, pad mozdanog krvnog protoka…


OPIOIDI
(Alkaloidi Papaver somniferum-a)

OPIATI : derivati ili substance spremljene od opijuma
OPIOIDI : sinteticki narkotici koji nisu izvedeni iz opijuma ali imaju slicno dejstvo opijatima.

Sintetisani iz prirodnih opijata su Heroin, kodein i hidromorfin. Heroin je oko 2 puta potentniji od morfijuma i najcesci je korisceni opiat.
Sinteticki opioidi su Meperidin, metadon, pentazocin
Heroin je najcesce zloupotrebljavan, potentniji je i liposolubilniji od morfijuma, brze deluje i brze prolazi krvno-mozdanu barijeru. Tolerancija se brzo razvija i povecanje doze koje je potrebno za postizanje efekta je toliko da bi coveka koji nije zavistan vise puta moglo ubiti! Abstinencijalni simptomi se ne javljaju ako opioidi nisu korisceni duzi vremenski period ili ako ‘skidanje’ nije naglo. Dugotrajna upotreba dovodi do povecanja br. i senzitivnosti opioidnih receptora (pogotovo su za abstinencijalne simptome odgovorni NOR receptori) pa su alfa2 adrenergicki agonisti u upotrebi prilikom skidanja pokazali svoju efikasnost.

Sindrom heroinskog ponasanja je obrazac zapazen kod adolescenata sa heroinskom zavisnoscu: latentna depresija, cesto sa agitacijom i anksioznim simptomima, inpulsivnost ispoljena kroz pasivno-agresivnu orijentaciju, strah od neuspeha, koriscenje opioida kao zastite od niskog samopostovanja, beznadje, agresija, nizak prag frustracione tolerancije, stalne potrebe za gratifikacijom, osecaj kontrole pod dejstvom substance i podloznost dobrom osecanju koje droga izaziva, poremeceni socijalni odnosi.
Oko 90% opioidnih zavisnika ima jos neki psihicki poremecaj. Intoksikacija se ispoljava maladaptivnim promenama ponasanja i fizickim simptomima, promenom raspolozenja, pospanoscu, nerazumljivim govorom, ostecenjem memorije i paznje, psihomotornom retardacijom.
Abstinencijalni sindrom ukljucuje intenzivnu zudnju, disforiju, mucninu i povracanje, bolove u misicima, rinoreu i lakrimaciju, dilataciju pupila, znojenje, groznicu, najezenu kozu, proliv, insomniju, ostecenje socijalnog, radnog i licnog funkcionisanja.


Za morfijum i heroin abstinencialni sy pocinje posle 6-8 sati od zadnje uzete doze, obicno nakon 1-2 nedelje kontinuirane upotrebe, prva 2-3 dana je najintenzivniji, posle 7-10 dana opada u intenzitetu, ali neki simptomi mogu da traju mesecima. Samo jedna inekcija heroina ili morfijuma eliminise sve pomenute simptome, sto zavisnost cini jakom a skidanje veoma teskim.

**
Opioidi se mogu unositi oralno, usmrkavati, ili ubrizgavati. Posebno intravensko uzimanje izaziva ‘rush’ : toplotu, otezale udove, suva usta, svrab oko nosa, crvenjenje lica. Inicijalnu euforiju prati period sedacije, poznat u ulicnom zargonu kao ‘klimanje’ (‘nodding off’)

Nezeljeni efekti ŕ transmisija HIVa i hepatitisa preko zarazenih igala, alergija do anafilakse, pulmonarni edem, depresija disanja, suzenje zenica, konstipacija, misicne kontrakcije, promene telesne temperature, pritiska i srcanog rada, predoziranje i smrt.
‘Overdose’ : smrt nastupa zbog depresije disanja, simptomi ukljucuju komu, usporeno disanje, bradikardiju, hipotenziju, hipotermiju (trijas KOMA-MIDRIJAZA-DEPRESIJA DISANJA uvek treba da upozori na moguci opioidni overdose.
Metadon se koristi za skidanje sa heroina, jedna dnevna doza dovoljna je da suzbije abstinencijalne simptome i stabilizuje pacijenta tako da neme potrebu da uzme heroin. Daje se oralno, cime se suzbija mogucnost zaraze HIVom, a kasnije se pacijent nesto lakse skida sa metadona nego sa heroina. Metadon daje minimalno osecanje euforije, pospanosti ili depresiju, pa pacijenti mogu da se zaposle i rade, sto moze da utice na osecaj povecane samosigurnosti i samopostovanja, sistematizaciju zivota i vremena kao i odnosa u zivotnoj sredini, a ovo moze da vodi ka odricanju od droge kao substituta.


SEDATIVI I HIPNOTICI
(Tabletomanija)

Benzodijazepini i barbiturati ostvaruju efekat preko GABA receptorskog komplexa koji sadrzi: hlorni jonski kanal, receptor za GABA i dobro definisano receptorsko mesto za benzodiazepin (barbiturati se takodje vezuju negde na ovom komplexu). Vezivanje benzodiazepina i barbiturata povecavaju afinitet receptora za GABA i protok hlora kroz hlorni kanal, te dolazi do hiperpolarizacije i pada neuronskog praznjenja.

ANABOLICI I STEROIDI

Prirodni anabolicki androgen je testosteron. Sinteticki anabolici se koriste za povecanje fizicke aktivnosti i spremnosti i misicne mase. Inicijalno mogu da dovedu do euforije i povecanja aktivnosti, posle relativno kratkog perioda upotrebe dovode do iritabilnosti, impulsivnosti, ljutnje, agresije, somatizacija i anksioznosti, mogu dovesti do hipomanije ili manicnih epizoda, a kod manjeg broja zavisnika i do psihoticnih epizoda. Cesti su napadi slepog gneva kada osoba izvrsi i ubistvo (a pre zavisnosti nije ispoljavala disocijalno ponasanje)
Nezeljeni efekti ukljucuju akne, opadanje kose, zutu kozu i beonjace, ginekomastiju, smanjenje testisa i prostate, decaci mogu da imaju jako i bolno uvecanje genitalija, kod zena dublji glas, smanjenje grudi a povecanje klitorisa, iregularnosti menstrualnog ciklusa, pad seksualnog funkcionisanja kod oba pola, promene na jetri, bubrezima, infarkt i cerebrovaskularne bolesti.
 
Naravno da ne, ali je to veoma cesta pojava na rejv zurkama - prvo zato sto se extasy veoma cesto koristi na rejv dogadjajima, drugo zbog toga sto je celokupno okruzenje i atmosfera vec sa primesom psihodelicnosti (tip muzike, strobosvetla, velika guzva, zagusljivost i toplota). Da se razumemo - nemam nista protiv rejv zurki. Samo kazem sta su istrazivanja pokazala. U takvoj atmosferi Extasy, koji izaziva hipertermiju (pregrevanje organizma, podizanje temperature) u sadejstvu sa spoljasnjim efektima moze bukvalno da dovede do toga da srce ne moze da izdrzi, i desava se da dodje do smrtnog ishoda.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top